Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.06.2011.

Кж1 По1 4/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 бр. 4/11
Дана 10.06.2011. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9



У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, судија Александре Златић, Мирјане Поповић, Душка Миленковића и Вучка Мирчића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Зорицом Аврамовић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адв. АБ, бранилаца окривљеног ББ, адв. БА и БА1, изјављеним против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду КП.бр.34/07 – К.По1 бр. 107/10 од 24.06.2010. године, након одржане седнице већа у смислу одредбе члана 375 ЗКП дана 09. и 10.06.2011. године, дана 10. јуна 2011. године, донео је


П Р Е С У Д У


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адв. мр АБ и бранилаца окривљеног ББ, адв. БА и БА1, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење КП.бр. 34/07 – К.По1 бр. 107/10 од 24.06.2010. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду КП.бр.34/07 – К.По1. бр. 107/10 од 24.06.2010. године окривљени АА и ББ оглашени су кривима што су као саизвршиоци извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 356 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, за које су осуђени и то окривљени АА на казну затвора у трајању од 3 године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 29.06.2007. године, када је лишен слободе до 19.09.2008. године, када му је притвор укинут, а окривљени ББ на казну затвора у трајању од 3 године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 29.06.2007. године, када је лишен слободе, па до 19.09.2008. године, када му је притвор укинут. Истом пресудом од окривљеног АА и ББ одузета је имовинска корист прибављена извршеним кривичним делом и то тако што су окривљени АА и окривљени ББ обавезани да солидарно плате износ од 14.942.356,00 динара у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења у корист буџета Републике Србије. Окривљени су обавезани да накнаде трошкове кривичног поступка и то да солидарно плате износ од 1.860.786,00 динара, као и на име паушала свако износ од по 20.000 динара у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Истом пресудом окривљени АА, ББ и ВВ су на основу одредбе члана 355 ЗКП-а ослобођени од оптужбе да су и то окривљени АА и ББ извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, а окривљена ВВ кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ. Такође окривљена ВВ је на основу одредбе члана 355 ЗКП-а ослобођена од оптужбе да је извршила продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја помагањем из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ, у вези члана 35 и 61 КЗ.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал и то у односу на изреку пресуде под I због одлуке о кривичној санкцији према окривљенима АА и ББ – члан 367 тачка 4 у вези члана 371 став 1 ЗКП и битне повреде одредаба кривичног поступка – члан 367 тачка 1 у вези члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања – члан 367 став 3 ЗКП у вези члана 370 став 1 ЗКП, а у односу на изреку пресуде под II због битне повреде одредаба кривичног поступка – члан 367 тачка 1 у вези члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања – члан 370 став 1 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи пресуду Вишег суда у Београду – Посебног одељења КП.бр.34/07 – К.По1 бр. 107/10 од 24.06.2010. године у погледу одлуке о казни тако што ће окривљенима АА и ББ утврдити строжије појединачне казне затвора или да Апелациони суд у Београду укине пресуду Вишег суда у Београду – Посебног одељења КП.бр.34/07 – К.По1 бр. 107/10 од 24.06.2010. године означено под II изреке побијане пресуде, којом је првостепени суд ослободио од оптужбе окривљеног АА и ББ да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, а окривљену ВВ да је извршила кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ, а у односу на окривљену ВВ да је извршила продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја помагањем из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење;

-Бранилац окривљеног АА адв. АБ због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 и став 2 ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања – члан 370 ЗКП-а, повреде кривичног закона из члана 369 став 1 тачка 1 и 2 ЗКП и одлуке о кривичним санкцијама члан 371 ЗКП, при чему је бранилац као и окривљени у складу са одредбом члана 375 ЗКП захтевао да о седници веће другостепеног суда буду благовремено обавештени како би истој присуствовали, са предлогом да Апелациони суд у Београду пресуду Основног суда – Посебног одељења КП.бр.34/07 и К.По1 бр. 107/10 од 13.06.2010. године преиначи тако што ће: а)окривљеног АА ослободити од оптужбе или да б)преиначи у погледу одлуке о кривичним санкцијама (казни и одузимању имовинске користи) или да исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, али већу у измењеном саставу;

-Браниоци окривљеног ББ, адв. БА и БА1 због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни, одлуке о одузимању имовинске користи и трошковима поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине првостепену пресуду у ставу I изреке и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да пресуду у овом делу преиначи и окривљеног ББ ослободи од оптужбе те да пресуду у ставу II изреке потврди у целости, при чему су браниоци предложили да поводом жалбе Апелациони суд одржи јавну седницу жалбеног већа о којој ће бити обавештени заједно са својим брањеником.

Одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал поднели су:

-Бранилац окривљеног АА, адв. АБ, са предлогом: а)да Апелациони суд у Београду као другостепени суд одбаци жалбу Тужиоца за организовани криминал у односу на део пресуде под тачком I, а да у преосталом делу исту одбије као неосновану или б)да исту у целости одбије као неосновану;

-Браниоци окривљеног ББ и ВВ адв. БА и БА1 са предлогом да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу Тужиоца за организовани криминал и уједно усвоји жалбу одбране.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.43/11 од 11.02.2010. године (при чему је очигледно да су ради о омашци у погледу године, с обзиром да је изјашњење тужиоца из 2011. године), предложио да Апелациони суд уважи жалбу Тужилаштва за организовани криминал Кт.С.бр.14/07 од 28.12.2010. године изјављену против пресуде Вишег суда у Београду – Посебног одељења КП.бр.34/07 – К.По1. бр. 107/10 од 02.06.2010. године и преиначи побијану пресуду у погледу одлуке о казни, тако што ће окривљенима АА и ББ утврдити строжије појединачне казне затвора или да укине побијану пресуду у делу означеном под II којом је првостепени суд ослободио од оптужбе окривљеног АА и ББ да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, а ВВ да је извршила кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ, а у односу на окривљену ВВ да је извршила продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја помагањем из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ, у вези члана 35 и 61 КЗ и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа дана 09. и 10.06.2011. године, у смислу члана 375 ЗКП, којој су присуствовали заменик Тужиоца за организовани криминал Жељко Јочић, окривљени АА, окривљени ББ, браниоци окривљених адв. АБ и адв. БА1, па је након разматрања списа предмета, заједно са побијаном пресудом, жалбама и одговорима на жалбу, а по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, нашао:

Жалбе Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адв. АБ и бранилаца окривљеног ББ, адв. БА и БА1 су неосноване.

Побијаном пресудом, како у осуђујућем, тако и у ослобађајућем делу, као и поступком који је претходио доношењу исте, нису учињене битне повреде одредаба кривичног поступка, на које повреде Апелациони суд у Београду, као другостепени суд, поводом изјављених жалби у смислу одредбе члана 380 ЗКП, пази по службеној дужности.

Првостепена пресуда не садржи ни битне повреде одредаба кривичног поступка на које се указује изјављеним жалбама.

У односу на осуђујући део под I изреке пресуде, браниоци окривљених и то бранилац окривљеног АА адвокат АБ и браниоци окривљеног ББ, адвокат БА и БА1, наводе да је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 Законика о кривичном поступку, јер се по мишљењу бранилаца пресуда заснива на доказу на коме се према одредбама ЗКП-а не може заснивати, односно да се пресуда заснива на исказима сведока – власника и одговорних лица у домаћим привредним друштвима које су они у току трајања поступка истраге дали у својству окривљених.

Напред наведене жалбене наводе бранилаца окривљених, Апелациони суд у Београду оцењује као неосноване, имајући у виду да су искази које су сведоци односно власници и одговорна лица у домаћим предузећима дали у својству оптужених су, на предлог бранилаца, издвојени из списа предмета на главном претресу одржаном дана 07.06.2010. године, и то записници МУП-а и записници истражног судије о саслушању окривљених – осумњичених, при чему су исти саслушани током поступка као сведоци, а на којим се исказима може заснивати одлука првостепеног суда.

У жалбама браниоци наводе да првостепени суд није одлучио о предлогу браниоца окривљеног ББ, адвоката БА, који је на претресу дана 07.06.2010. године предложио да се из списа предмета издвоје и делови списа где су сведоцима предочаване њихове изјаве из истраге које су давали у својству окривљених, међутим, по налажењу Апелационог суда у Београду околност што првостепени суд није одлучио о наведеном предлогу браниоца није од утицаја на доношење законите и правилне одлуке у конкретној кривично правној ствари, имајући у виду да је првостепени суд на главном претресу одржаном дана 07.06.2010. године издвојио из списа предмета записнике МУП-а и истражног судије када су сведоци саслушавани у својству осумњичених, док по налажењу овог суда наведени пропуст не утиче на правилност и законитост првостепене пресуде.

Браниоци окривљених побијају ожалбену пресуду и због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а, а које жалбене наводе Апелациони суд у Београду оцењује као неосноване, будући да је првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге о свим одлучним чињеницама у овој кривично правној ствари, такође изрека побијане пресуде је јасна и разумљива, није противречна сама себи и датим разлозима и садржи све чињенице и околности од којих зависи примена закона, док образложење побијане пресуде садржи разлоге о одлучним чињеницама из којих се поуздано закључује да су окривљени извршили кривично дело за које су оглашени кривим, као и које су радње предузели приликом извршења истог.

Поред тога, првостепени суд је на основу изведених и правилно оцењених доказа ближе означених у образложењу побијане пресуде, а у склопу изнетих одбрана окривљених, као и осталих доказа, правилно утврдио све одлучне чињенице, како оне које чине објективна обележја кривичних дела у питању, тако и чињенице и околности које се тичу субјективног односа окривљених према учињеном кривичном делу, о чему су дати јасни, уверљиви и непротивречни разлози, које у свему као правилне прихвата и овај суд, као другостепени, при чему је супротно жалбеним наводима, ожалбена пресуда јасна и разумљива, садржи разлоге о одлучним чињеницама, из којих се поуздано закључује да су окривљени извршили кривично правне радње, док се из наведених разлога у образложењу пресуде види који докази потврђују одлучне чињенице и како је првостепени суд ценио изведене доказе и одбране окривљених, а што је у складу са садржином доказа на којима се заснива првостепена пресуда, па се неосновано у изјављеним жалбама истиче супротно. Осим тога, насупрот жалбеним наводима, у изреци првостепене пресуде, као и у образложењу јасно и прецизно су описане чињенично правне радње и улога окривљених, при чему је у изреци првостепене пресуде као и у образложењу пресуде на странама 105 до 109 првостепени суд, прецизно и детаљно описао кривично правне радње окривљених.

Браниоци у изјављеним жалбама наводе и да је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, јер суд у ожалбеној пресуди погрешно наводи да су окривљени АА и ББ одговорна лица – власници “оф шор” предузећа "ГГ", "ГГ1", "ГГ2" и "ГГ3", о чему ће бити речи приликом образлагања чињеничног стања.

У жалбама бранилаца наводи се да је првостепена пресуда донета и уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 2 ЗКП-а, те да је у току поступка према мишљењу бранилаца повређено право на одбрану окривљених, и то у односу на окривљеног АА, када на главном претресу који је одржан дана 07.06.2010. године, браниоцима није дат рок да се изјасне о оптужници која им је уручена на том претресу, а реч је о оптужници Кт.С.бр. 14/07, да суд уопште није питао браниоце и окривљене да ли су разумели садржину текста оптужнице, као и да ли им је потребно време за припрему одбране по измењеној оптужници, те да је првостепени суд повредио право на одбрану окривљених и када је одбио све предлоге одбране за допуну доказног поступка.

Напред изнете жалбене наводе, Апелациони суд у Београду оцењује као неосноване, имајући у виду да је браниоцима и окривљенима на претресу дана 07.06.2010. године уручен примерак прецизиране оптужнице, међутим из записника и транскрипта о главном претресу који је одржан дана 07.06.2010. године неспорно се утврђује да је главни претрес тог дана одложен, с обзиром да је окривљенима и браниоцима уручена прецизирана оптужница на претресу, као и да би им се оставило време за припрему завршних речи, а одређено је да ће претрес бити настављен 11.06.2010. године, при чему посебно треба истаћи да ни окривљени ни браниоци приликом уручења прецизиране оптужнице нису имали примедби, нити су тражили рок за изјашњење о истој, па по налажењу овог суда у конкретном случају није дошло до повреде права на одбрану окривљених.

Такође, неосновани су и жалбени наводи да је првостепени суд повредио право на одбрану, јер је одбио све предлоге одбране за допуну доказног поступка, јер по оцени овог суда, првостепени суд је извођење оних доказа за које је нашао да нису од значаја, правилно одбио, при чему је у образложењу пресуде детаљно навео које предлоге за извођење појединих доказа је одбио, уз истовремену оцену да је чињенично стање на основу доказа који су изведени, поуздано и потпуно утврђено, а такву оцену првостепеног суда прихвата и овај суд. Наиме, предлози за извођење доказа подлежу оцени првостепеног суда у погледу њихове основаности, односно значаја за потпуно и правилно утврђење оних чињеница које имају карактер одлучних чињеница, при чему треба истаћи да одредба члана 17 ЗКП-а, не обавезује суд да изведе све или поједине предложене доказе, нити одсуство предлога не ослобађа суд обавезе да изведе у том циљу све потребне доказе, па су и у овом делу супротни жалбени наводи оцењени као неосновани.

Апелациони суд у Београду имао је у виду и остале жалбене наводе браниоца окривљеног АА адвоката АБ и бранилаца окривљеног ББ адвоката БА и адвоката БА1 којима се указује на постојање битних повреда одредаба кривичног поступка, али како се изјављеним жлабама у овом делу у суштини побија чињенично стање утврђено првостепеном пресудом и указује на погрешну оцену доказа, то је првостепена пресуда у овом смислу и испитана, а жалбени наводи у овом делу оцењени као неосновани.

По налажењу овог суда неосновано се жалбама браниоца окривљеног АА адвоката мр. АБ и бранилаца окривљеног ББ адвоката БА и адвоката БА1 побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Ово стога што је првостепени суд на основу изведених и свестрано и правилно оцењених доказа и одбрана окривљених, како појединачно, тако и у међусобној повезаности, правилно, поуздано и у потпуности утврдио све оне чињенице које су одлучне за доношење законите одлуке у овој кривично правној ствари, зашта је у образложењу ожалбене пресуде дао јасне и уверљиве разлоге, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

У конкретној кривично-правној ствари чињенично стање утврђено је, између осталог, и на основу одбране окривљеног АА коју је дао у претходном поступку и на првом главном претресу. У својој одбрани навео је да су он и окривљени ББ сувласници 100% акција “оф-шор” предузећа регистрованих на Кипру и то: "ГГ", "ГГ1", "ГГ2" и "ГГ3", као и да су имали овлашћење за располагање средствима наведених предузећа на рачунима у банци у Скопљу. Истакао је да је у договору са окривљеним ББ сачинио све фактуре кипарских предузећа на компјутеру у Београду у улици __, као и да се негде током 1999. године са окривљеним ББ договорио да се заједнички баве међународним трговинским пословањем, јер у то време, по нашим прописима, домаћим предузећима није било дозвољено авансно плаћање робе широке потрошње у иностранству, па да су због тога он и окривљени ББ одлучили да оснују фирму у иностранству која би уз провизију, пружала услуге домаћим увозницима и обезбеђивала им плаћање робе ино-добављачима, да су отишли на Кипар и тамо ступили у контакт са адвокатском канцеларијом, која им је понудила обављање разних техничких послова као што су послови слања поште, пријем поште, а пре свега услуге књиговодства које је формирано на интернету, а које књиговодство им је пружало могућност да из било ког места на свету преко компјутера приступе рачуноводству предузећа и да израде уговоре и фактуре.

Окривљени АА је у својој одбрани детаљно објаснио начин пословања, наводећи да су се њему и окривљеном ББ обраћали представници домаћих предузећа, којима је био потребан новац у готовини у девизама, да су прихватали посао и том предузећу фактурисали услуге које нису извршене, те да су када би по фактурама било извршено плаћање на рачуне код __ банке у _, он и окривљени ББ су власницима домаћих предузећа предавали готов новац, док су задржавали за себе провизију. Додао је да су представници домаћих предузећа њима саопштавали садржину услуга за које желе да им буду фактурисане, с обзиром да ни он ни окривљени ББ нису знали чиме се те домаће фирме баве, па је он након обавештења о садржини услуга које треба да се фактуришу, на енглеском језику попуњавао образац фактуре, да је све обрасце фактура имао у компјутеру у улици __. Појаснио је да је фактуре израђивао на тај начин што је преко интернета приступао књиговодственој бази 4 фирме које су регистроване на Кипру и у образац фактуре уносио потребне податке, након чега је попуњену фактуру у формату који је подложан штампи слао мејлом књиговодству на Кипар, где су фактуре штампане и овераване печатом и потписом, а затим су слате поштом назад у Србију у канцеларију у улици __, а које фактуре су он и окривљени ББ предавали клијентима са којима су пословали. Посебно је истакао да је окривљени ББ био у току сваког посла, да су се са власницима или представницима домаћих предузећа договарали или заједно или само један од њих, али да би о постигнутом договору одмах био обавештен и онај други, да је окривљени ББ у пословима учествовао и тако што је потписивао налоге банци за плаћање новца, а која плаћања су била фирмама у __ и __. Додао је да окривљена ВВ није учествовала у његовим и пословима окривљеног ББ, а који су наведени у оптужници, те да није знала шта они раде са фактурама. Истакао је да никакве услуге нису обављене по фактурама које су издате домаћим предузећима, осим по фактурама које су издате предузећима "ДД", "ДД1" и "ДД2", јер су наведеним пресузећима заиста и извршене услуге, те да те фактуре немају нетачну садржину, док су по свим осталим фактурама са нетачном садржином извршена плаћања, после чега су он и окривљени ББ предавали готов новац у девизама, власницима домаћих предузећа, задржавајући провизију у различитим процентима за себе. Девизни новац у готовини обезбеђивали су тако што су од људи који су у Србију увозили половне аутомобиле из __ и робу из __, добијали новац у готовини у вредности тих аутомобила и робе, а окривљени су истовремено са рачуна у __ банци вршили плаћање ино-добављачима за аутомобиле и робу која се увози.

Овакву одбрану окривљеног АА, првостепени суд је правилно прихватио, за шта је дао јасне и исцрпне разлоге у ожалбеној пресуди, а с обзиром да је таква одбрана потврђена и осталим изведеним доказима, као и телефонским разговорима, који су анализирани у пресуди, а на основу којих је правилно утврђено да су и окривљени АА и окривљени ББ контактирали и уговарали послове са представницима домаћих предузећа.

Пре свега, правилно је првостепени суд утврдио да су окривљени АА и окривљени ББ власници предузећа "ГГ", "ГГ1", "ГГ2" и "ГГ3" те да су окривљени власници 100% акција наведених предузећа. Правилно је првостепени суд на основу уговора о повереништву утврдио да су повереници "ЂЂ" и "ЂЂ1" изјавили да прихватају и да држе 100% акција наведена четири предузећа, за власнике акција и то АА и ББ и да су се обавезали да акцијама неће управљати, нити располагати осим ако им наложе власници, као и да повереници код власника депонују сертификат за наведене акције и обавезују се да као држаоци акција своје право гласа врше на начин и у сврху како наложе власници акција, при чему у наведеним уговорима о повереништву ништа друго није дефинисано, те да у наведеним уговорима нема одредби о одговорним лицима или директорима како то наводе окривљени у својим одбранама.

Затим, правилно је првостепени суд истакао да акција предузећа представља удео у власништву предузећа, да је акција право на имовину и на профит предузећа и право гласа у предузећу, а све сразмерно количини акција, при чему окривљени АА и ББ поседују 100% акција наведена четири предузећа, па су самим тим они и власници и имовине и профита предузећа са правом одлучивања, као и да су окривљени АА и ББ једини овлашћени да располажу новцем наведених предузећа који се налази на нерезидентним рачунима у __ банци у __, а што по правилном налажењу првостепеног суда значи да су одговорна лица, јер се само по њиховим налозима врше исплате са рачуна наведена четири предузећа. Првостепени суд је правилно нашао да је околност да су све фактуре наведене у изреци првостепене пресуде које су издате од стране четири предузећа потписали људи са Кипра, тј. регионални менаџери за источну Европу, без утицаја за кривичну одговорност окривљених, јер је правилно првостепени суд утврдио да су фактуре са неистинитом садржином о наводно извршеним услугама попуњаване у Београду, тако што је окривљени АА преко интернета улазио у књиговодство наведених предузећа са Кипра и у образац фактуре за коју је аутоматски од књиговодства добијао број, уписивао назив домаћег предузећа коме се фактура издаје, новчани износ на који она гласи и то у формату подобном за штампање фактуре, а затим су у седишту предузећа са Кипра, преузимане електронским путем, штампане и овераване печатом и потписом, а затим поштом слате окривљенима на адресу у __, одакле су испостављене домаћим предузећима, при чему је правилно првостепени суд утврдио да лица са Кипра која су фактуре потписивала нису одлучивала о садржају тих фактура, већ су о томе одлучивали власници предузећа, односно окривљени, а у складу са договорима које су постизали у Београду са власницима домаћих предузећа.

Правилно је првостепени суд утврдио да су окривљени АА и окривљени ББ одговорна лица - власници и лица овлашћена за располагање средствима четири предузећа и то предузећа "ГГ", "ГГ1", "ГГ2" и "ГГ3", која су регистрована у Републици Кипар, а имајући пре свега у виду одредбу члана 112 став 2 Кривичног законика, којом је прописано – одговорним лицем сматра се власник предузећа или другог субјекта привредног пословања или лице у предузећу, установи или другом субјекту којем је, с обзиром на његову функцију, уложена средства или на основу овлашћења, поверен одређени круг послова у управљању имовином, производњи или другој делатности или у вршењу надзора над њима или му је фактички поверено обављање појединих послова. Из наведеног произилази да одговорно лице може бити и лице коме је поверен одређени круг послова који се односе на управљање или пословање имовином предузећа, а што је у конкретној ситуацији случај, имајући у виду да су једино окривљени АА и ББ овлашћени да располажу новцем са рачуна наведена четири предузећа који се налази на нерезидентним рачунима у __ банци у __, што конкретно значи да су одговорна лица, јер се само по њиховим налозима врше исплате са рачуна.

Првостепени суд је чињенично стање утврдио на основу одбрана окривљених, а пре свега на основу одбране окривљеног АА, као и на основу доказа које је извео током поступка, које је навео на странама 34 до 45 образложења ожалбене пресуде.

На основу изведених доказа правилно је првостепени суд утврдио да су у периоду од 01.01.2003. године до јуна 2007. године на рачуне 4 предузећа и то "ГГ", "ГГ1", "ГГ2" и "ГГ3", који се воде код __ банке у __, домаћа предузећа из Републике Србије и то ""ЕЕ1" до "ЕЕ15", вршиле уплате, као и да су поред набројаних домаћих предузећа, уплате на рачуне наведена четири предузећа код __ банке у __, вршила и друга предузећа из Републике Србије, као и предузећа из других држава. Такође, правилно је утврђено да су сва плаћања са четири нерезидентна рачуна код __ банке у __ вршена искључиво по налозима или окривљеног АА или окривљеног ББ, а да су примаоци плаћања биле фирме из Немачке, Кине, Хонг Конга, Сингапура, Тајланда, Италије, УСД и других, као и да су у периоду од 01.01.2003. године па надаље вршене уплате и исплате са рачуна наведена четири предузећа регистрованих на Кипру на рачун предузећа "ЂЂ3" чији је власник окривљени ББ, као и да су са рачуна кипарских фирми код __ банке у __ вршене и уплате по налогу предузећа "ЂЂ3" и то уплате на рачун ино-повериоца фирме "ЂЂ4" из __, то јест фирме преко које је "ЂЂ3" увозио кухиње.

На основу бројних писмених доказа које је извео током поступка, правилно је првостепени суд утврдио да су са рачуна предузећа "ГГ" и са рачуна предузећа "ГГ2", дана 13.12.2005. године и 29.12.2005. године извршене уплате на девизне рачуне окривљених АА, ББ и ВВ и то на девизне рачуне који се воде код “__ банке”, те да је на девизни рачун окривљеног АА уплаћена сума од 63.230,00 евра, на девизни рачун окривљеног ББ уплаћен је износ од 64.010,00 евра и на девизни рачун ВВ уплаћен је износ од 14.250,00 евра.

Првостепени суд је чињенично стање у односу на предузећа "ЕЕ1" до "ЕЕ15", утврдио на основу извештаја __ банке у __ о свим уплатама и исплатама извршеним преко нерезидентних рачуна четири предузећа са Кипра у периоду од 01.01.2003. године па надаље, на основу извештаја Министарства финансија – Управе за спречавање прања новца, документације наведених предузећа и то на основу фактура, уговора, биланса стања, налога за исплате, извештаја банака из Републике Србије преко којих су пословала наведена предузећа и друге документације, те из записника Министарства финансија – Девизног инспектората о извршеним контролама девизног и спољнотрговинског пословања наведених домаћих предузећа, као и из налаза и мишљења судског вештака финансијске струке ТТ, као и на основу исказа сведока – власника или овлашћених лица из наведених домаћих предузећа и то на основу исказа сведока ТТ1, ТТ2 и ТТ3, везано за предузеће ЕЕ1, на основу исказа сведока ТТ4 до ТТ7 у вези предузећа "ЕЕ2", сведока ТТ8 у вези предузећа ЕЕ3, сведока ТТ9 за предузеће "ЕЕ4", сведока ТТ10 у вези предузећа "ЕЕ5" и сведока ТТ11 везано за исто предузеће, сведока ТТ12, ТТ13 и ТТ14, везано за предузеће "ЕЕ6", сведока ТТ15 везано за предузеће "ЕЕ7", сведока ТТ16 везано за предузеће "ЕЕ8", сведока ТТ17 и ТТ18 везано за предузећа "ЕЕ9" и "ЕЕ16", сведока ТТ19 везано за предузеће "ЕЕ10", сведока ТТ20 везано за предузеће "ЕЕ11", сведока ТТ21 везано за предузеће "ЕЕ12", сведока ТТ22, везано за предузеће "ЕЕ13", сведока ТТ23, везано за предузеће "ЕЕ14" и сведока ТТ24 везано за "ЕЕ15".

На основу свих изведених доказа, које првостепени суд правилно ценио у образложењу пресуде у складу са одредбом члана 18 и члана 361 став 7 ЗКП-а, несумњиво је утврђено да су фактуре које су издате домаћим предузећима оригиналне, да су све оверене потписима менаџера за источну Европу, при чему услуге по издатим фактурама, а везано за предузећа која су наведена, нису извршене, а што је потврђено и налазом и мишљењем судског вештака ТТ.

Све изведене доказе првостепени суд је детаљно интерпретирао, анализирао и ценио у образложењу ожалбене пресуде и то од 49. до 102. стране, при чему је дао јасне, аргументоване и уверљиве разлоге због чега је одређене доказе прихватио, а одређене није, као и на основу чега је утврдио чињенично стање како је то већ наведено, док је везано за свако од наведених предузећа првостепени суд детаљно интерпретирао, анализирао и ценио како писмене доказе које је извео током главног претреса, те исказе сведока, тако и налаз и мишљење судског вештака финансијске струке ТТ, а које разлоге у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

Првостепени суд је правилно након спроведеног доказног поступка и оцене свих изведених доказа несумњиво утврдио да су окривљени АА и окривљени ББ као одговорна лица – власници предузећа "ГГ", "ГГ1", "ГГ2" и "ГГ3" регистрованих у Лимасолу, Република Кипар и лица овлашћена за располагање средствима наведених предузећа на рачунима код __ банке __ у __, у намери да себи и другом прибаве имовинску корист искоришћавањем својих службених овлашћења у више наврата, домаћим предузећима, испостављали фактуре четири предузећа која су регистрована на Кипру, са неистинитом садржином о услугама које нису извршене, а затим када би по наведеним фактурама биле извршене уплате на рачуне четири предузећа која су регистрована на Кипру код __ банке у __, девизни новац у готовини, који су обезбеђивали преко увозника половних аутомобила и увозника кинеске робе (а што је између осталог утврђено на основу одбране окривљеног АА), тако што су по упутствима ових увозника са рачуна наведених предузећа са Кипра у __ банци уплаћивали средства њиховим ино-добављачима, а у истом износу од ових увозника добијали девизни новац у готовини, који су предавали представницима домаћих предузећа и то умањен за износ провизије, чиме су себи прибавили имовинску корист у износу од 14.942.356,00 динара, а другима – власницима и одговорним лицима домаћих предузећа имовинску корист у износу од 390.948.117,00 динара, а који износи су утврђени на основу налаза и мишљења судског вештака.

Затим, правилно је првостепени суд на основу свих изведених доказа утврдио да су окривљени АА и ББ власници 100% акција четири предузећа са Кипра, обојица са по 50% акција, да имају овлашћење за располагање средствима на рачунима четири предузећа са Кипра код __ банке у __, да осим њих нико трећи нема такво овлашћење. Утврђено је да окривљени заједно раде у Београду у предузећу "ЂЂ3" власништво окривљеног ББ и да деле заједничку канцеларију у __, па имајући у виду и одбрану окривљеног АА који је детаљно објаснио на који начин је израђивао фактуре на компјутеру у канцеларији у Косовској улици, да је преко интернета улазио у књиговодствену базу предузећа "ГГ", "ГГ1", "ГГ2" и "ГГ3" и фактуре попуњавао по упутствима којa је добијао од одговорних лица из домаћих предузећа, па да је након тога адвокатска канцеларија на Кипру која им је обављала књиговодствене послове електронским путем преузимала попуњене фактуре које су на Кипру штампане, овераване печатом и потписом, а затим поштом слате окривљенима у Београд где су их они предавали или слали власницима и овлашћеним лицима домаћих предузећа који су наведени у првостепеној пресуди, којима су, а након плаћања извршених по овим фактурама предавали девизни новац у готовини умањен за провизију који новац су обезбеђивали од увозника половних аутомобила из Немачке или од увозника кинеске робе, те да је према одбрани окривљеног АА он састављао фактуре из разлога што окривљени ББ не уме да се служи компјутером, нити зна енглески језик, те да су све друге послове везано за издавање ових фактура радили заједно и то тако што су заједно обезбеђивали девизни новац у готовини преко увозника половних аутомобила и преко увозника робе из Кине, заједно пребројавали тај новац пре него што је он слат власницима домаћих предузећа, заједно су правили договоре са власницима и одговорним лицима из наведених домаћих предузећа око фиктивних фактура, око провизије и исплате новца, а да је понекад само он правио те договоре и о томе обавештавао окривљеног ББ или је окривљени ББ постизао такве договоре и обавештавао њега, да му је ББ са којим је делио канцеларију више пута диктирао услуге које треба да унесе у обрасце фиктивних фактура, да је сваке године, по спроведеним коначним обрачунима, њима двојици дозначаван новац са рачуна ових предузећа са Кипра на њихове личне девизне рачуне у Србији. Првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде дао јасне и аргументоване разлоге за овакво своје закључивање, због чега је прихватио одбрану окривљеног АА коју је дао током истражног поступка и на првом главном претресу, док је дао и разлоге зашто његову каснију измењену одбрану није прихватио, а које разлоге у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

Имајући у виду напред наведено, неосновано се изјављеним жалбама оспорава правилност и потпуност утврђеног чињеничног стања, јер је првостепени суд дао јасне и уверљиве разлоге у образложењу пресуде за свој закључак. При томе, Апелациони суд у Београду ценио је и остале наводе изјављених жалби, али је нашао да се истима не доводи у сумњу правилност и потпуност утврђеног чињеничног стања.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио Кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног АА и окривљеног ББ стичу елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ у вези члана 61 КЗ. Ово стога што је правилно првостепени суд утврдио да су окривљени као одговорна лица-власници четири предузећа која су регистрована на Кипру и лица овлашћена за располагање средствима предузећа на рачунима код Тутунске банке АД у Скопљу у намери да себи и другом прибаве противправну имовинску корист искоришћавањем својих службених овлашћења у више наврата, домаћим предузећима испостављали фактуре предузећа “ "ГГ", "ГГ1", "ГГ2" и "ГГ3" са неистинитом садржином о услугама које нису извршене, а затим када би по овим фактурама биле извршене уплате на рачуне наведена четири предузећа код банке у Скопљу, девизни новац у готовини, који су обезбеђивали преко увозника половних аутомобила и увозника кинеске робе, тако што су по упутствима увозника, са рачуна наведених предузећа са Кипра, у __ банци уплаћивали средства њиховим ино-добављачима, а у истом износу од ових увозника добијали девизни новац у готовини који су предавали представницима домаћих предузећа и то умањен за износ провизије. Правилно је првостепени суд налазећи да су окривљени АА и окривљени ББ извршили више истоврсних кривичних дела са јединственим умишљајем и у временској повезаности и то увек користећи иста својства односно својства власника и овлашћених лица у предузећима окривљене огласио кривима да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ у вези члана 33 и члана 61 КЗ.

Правилно је првостепени суд утврдио да су окривљени АА и окривљени ББ поступали са умишљајем, те да су били свесни свога дела и хтели њихово извршење, свесни да је њихово дело забрањено, те да су били способни да схвате значај својих радњи и способни да управљају својим поступцима, при чему је правилно нашао да током првостепеног поступка њихова урачунљивост није ничим доведена у сумњу.

Браниоци у изјављеним жалбама наводе да је првостепени суд повредио Кривични закон имајући у виду да су спорна предузећа са Кипра, те да немају седишта на територије Републике Србије као ни имовину, да немају пословне рачуне у Србији, а њихова одговорна лица нису држављани Србије, те да иста не потпадају под законодавство Републике Србије.

Напред наведене жалбене наводе Апелациони суд у Београду оцењује као неосноване, имајући у виду да је првостепени суд несумњиво утврдио, да су окривљени у Београду у ул. __ израђивали фиктивне фактуре на компјутеру, и то окривљени АА тако што је преко интернета улазио у књиговодствену базу четири предузећа која су основана на Кипру и фактуре попуњавао по упутствима које је добијао од одговорних лица из домаћих предузећа, те да су те фактуре након овере и потписа на Кипру слате поштом такође у Београд, одакле су их окривљени предавали или слали власницима и овлашћеним лицима домаћих предузећа, а који су им након тога предавали девизни новац у готовини умањен за провизију, па имајући у виду да су радње извршења наведеног кривичног дела предузете у Београду у Косовској број 3, да је корист као и штетна последица настала на територији Републике Србије, то су неосновани жалбени наводи имајући у виду да је суд у Републици Србији надлежан да суди за кривична дела која су извршена на територији Републике Србије, а у конкретном случају радње извршења предметног кривичног дела предузете су управо на територији Републике Србије, па самим тим потпадају и под кривично законодавство Републике Србије.

У жалбама браниоци истичу да радње које суд наводи у изреци првостепене пресуде не садрже законска обележја кривичног дела злоупотреба службеног положаја већ евентуално радњу кривичног дела пореске утаје из члана 229 КЗ и то од стране одговорних лица у домаћим предузећима, те да у конкретном случају окривљени АА и окривљени ББ могу бити само помагачи у том кривичном делу.

Жалбени наводи бранилаца окривљених у којима се наводи да се у конкретном случају евентуално може радити о кривичном делу пореска утаја оцењени су као неосновани. Наиме, да би постојало кривично дело пореска утаја, неопходно је да је роба прибављена на легалан начин, па да овлашћено лице у својој пословној документацији умањи висину пореза или на други начин прикаже неистините податке о порезу, а што није случај у конкретној ситуацији, јер су окривљени слали фактуре које није пратила роба, па се не може говорити о кривичном делу пореска утаја, с обзиром да се радња извршења не везује за законито стечене приходе.

Тужилац за организовани криминал у изјављеној жалби наводи да је одлука суда у вези предузећа "ДД" Београд заснована на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, те да је погрешно поступио првостепени суд када је наведено предузећа изоставио из изреке пресуде.

Насупрот жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал, правилно је првостепени суд из изреке пресуде изоставио предузеће "ДД", као и предузеће "ДД1" и предузеће "ДД2" правилно налазећи да на основу доказа који су изведени током поступка није утврђено да су фактуре које су предузећима „ДД“, „ДД1“ и „ДД2“ издате од стране предузећа са Кипра чији су власници окривљени АА и ББ издате на име услуга које нису извршене како је то наведено у оптужници, при чему је првостепени суд везано за предузеће „ДД“ саслушао сведока ТТ25 сувласника наведеног предузећа, а у вези ког предузећа се изјашњавао и вештак финансијске струке ТТ. Првостепени суд је на основу налаза вештака финансијске струке утврдио да су по фактурама које су издате предузећу „ДД“ извршене услуге у вредности од 67.000 евра, те да по правилном налажењу првостепеног суда из изведених доказа током поступка није могло бити утврђено да су фактуре кипарских предузећа која су издате предузећима „ДД2“, „ДД1“ и „ДД“ фактуре са неистинитом садржином, а како је то наведено у оптужници, па су правилно наведена предузећа изостављена из изреке пресуде, о чему је првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде дао јасне и аргументоване разлоге које у свему као правилне прихвата и овај суд, због чега су супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, који у жалби посебно анализира предузеће „ДД“, оцењени као неосновани.

Испитујући првостепену пресуду поводом жалбе Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА адв. АБ и бранилаца окривљеног ББ адв. БА и адв. БА1, у погледу одлуке о казнама, Апелациони суд у Београду налази да је побијана пресуда и у том делу правилна, а изјављене жалбе оцењује неоснованим.

Наиме, првостепени суд је приликом одлучивања о врсти и висини кривичних санкција које ће изрећи окривљенима, правилно у смислу одредбе члана 54 КЗ-а ценио све околности које су до утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена, па је правилно у односу на окривљеног АА као олакшавајуће околности ценио чињенице да је окривљени неосуђиван, да је породичан човек, те да је пред судом признао све битне чињенице које су помогле суду у утврђивању постојања кривичног дела, на страни окривљеног ББ суд је као олакшавајуће околности ценио чињенице да је неосуђиван, као и да је породичан човек и отац троје деце од којих је двоје малолетно, при чему како то произилази из образложења ожалбене пресуде првостепени суд на страни окривљених није нашао отежавајуће околности, па је правилно ценећи све околности под којима су окривљени АА и ББ извршили кривично дело, као и чињеницу да се ради о продуженом кривичном делу, те ценећи и кривицу окривљених, суд окривљене осудио на казне затвора у трајању од по три године, налазећи да ће се оваквим казнама у односу на оба окривљена у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција и сврха кажњавања предвиђене чланом 4 и 42 КЗ-а, при чему је окривљенима на основу одредбе члана 63 КЗ-а у изречене казне затвора од по три године урачунао и време које су провели у притвору и то оба окривљена од 29.06.2007. године, када су лишени слободе, па до 19.09.2008.године, када им је притвор укинут.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду супротне жалбене наводе, као и предлоге и то како из жалбе Тужиоца за организовани криминал за строжијим кажњавањем, тако и из жалби бранилаца окривљених и то браниоца окривљеног АА адв. АБ и бранилаца окривљеног ББ адв. БА и адв. БА1 за блажим кажњавањем, оценио је као неосноване, с обзиром да је првостепени суд правилно утврдио све околности које у смислу члана 54 КЗ-а утичу да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена. У ожалбеној пресуди првостепени суд је навео све олакшавајуће околности које је нашао на страни окривљених, истима је дао адекватан значај, док из садржине првостепене пресуде произилази да отежавајућих околности на страни окривљених нема (иако то у пресуди није наведено), за који свој став је дао јасне и уверљиве разлоге. Разлоге дате у ожалбеној пресуди, у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, имајући у виду све олакшавајуће и одсуство отежавајућих околности, налазећи да ће се овако изреченим казнама затвора у трајању од по три године у потпуности остварити општа сврха кривичних санкција из члана 4 КЗ, као и општа сврха кажњавања из члана 42 КЗ, те да су изречене казне затвора сразмерне тежини извршеног кривичног дела, личности окривљених као учинилаца, те да су довољне и адекватне мере кривичноправне заштите, али и нужне да би се њима изразила друштвена осуда за извршено кривично дело, док се у изјављеним жалбама не наводе околности које нису цењене од стране првостепеног суда, а које би биле од значаја за одмеравање казне, па су жалбе оцењене као неосноване.

Браниоци у изјављеним жалбама оспоравају и одлуку о одузимању имовинске користи, међутим изнете жалбене наводе Апелациони суд у Београду оцењује као неосноване, јер је по налажењу Апелационог суда у Београду правилно првостепени суд од окривљеног АА и окривљеног ББ одузео имовинску корист прибављену извршеним кривичним делом, и то тако што их је обавезао да солидарно плате износ од 14.942.356,00 динара, имајући у виду да је током поступка несумњиво утврђено да је то висина имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела за које су окривљени оглашени кривим. Ово стога што се судски вештак, у односу на свако од предузећа која су наведена у првостепеној пресуди, у свом налазу и мишљењу изјашњавао колико је новца уплаћено по свакој од издатих фактура, као и колика је динарска противвредност извршених уплата, те колико износи провизија коју су окривљени задржавали за себе. Имајући у виду наведено жалбени наводи бранилаца окривљених у којима се оспорава одлука о одузимању имовинске користи, оцењени су као неосновани, имајући у виду налаз и мишљење судског вештака који се управо и изјашњавао о имовинској користи коју су окривљени критичном приликом прибавили, а за своју одлуку првостепени суд је дао разлоге и исту је образложио, док разлоге првостепеног суда у свему прихвата и овај суд.

Првостепени суд је донео правилну одлуку о трошковима кривичног поступка, када је окривљеног АА и ББ обавезао да на име паушала плате свако износ од по 20.000,00 динара, као и да на име трошкова кривичног поступка солидарно плате износ од 1.860.786,00 динара, о чему су дати разлози у ожалбеној пресуди.

Апелациони суд у Београду, налази да се неосновано жалбом Тужиоца за организовани криминал побија ожалбена пресуда у ослобађајућем делу због битне повреде одредаба кривичног поступка, као и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и то у делу у коме су окривљени АА, ББ и ВВ ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злочиначко удруживање, као и у делу у коме је окривљена ВВ ослобођена од оптужбе да је извршила продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја помагањем из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 35 и 61 КЗ.


По ставу овог суда побијана пресуда је у ослобађајућем делу разумљива, о свим одлучним чињеницама дати су довољни и правилни разлози, који не садрже противречности, нити међусобне ни у односу на садржину изведених доказа, одбране окривљених, као и сви остали докази, те искази саслушаних сведока детаљно су цењени појединачно и у односу са другим изведеним доказима, при чему је суд у образложењу побијане пресуде дао јасне и убедљиве разлоге за своју одлуку, па се неоснованим показују жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, да је побијана пресуда у ослобађајућем делу донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка

Жалба Тужиоца за организовани криминал је неоснована и у делу у коме тужилац побија ослобађајући део пресуде због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Наиме, правилно је првостепени суд пре свега навео да су окривљени АА и окривљени ББ у својим одбрана оспорили да су организовали криминалну групу, као и да је криминална група и постојала, док је окривљена ВВ оспорила да је припадала било каквој организованој криминалној групи, при чему је навела, а сагласно са одбранама окривљених АА и ББ, да је стално запослена у предузећу „ЂЂ3“ у Београду у __ где се пре више година запослила као чистачица, а да је после извесног времена почела да обавља и курирске послове и секретарске послове, да је повремено и дежурала у салону намештаја на Новом Београду где предузеће „ЂЂ3“ каталошким путем продаје кухиње немачког произвођача „__“.

Према одбранама окривљених АА, ББ и ВВ, каталошка продаја кухиња немачке фирме „__“ вршила се тако што заинтересовани купац плаћа аванс за кухињу коју је одабрао каталошки након чега се она увози и накнадно испоручује купцу, те да је новац од аванса за купљене кухиње окривљена ВВ преузимала од купаца када би дежурала у салону намештаја и управо тај новац је држала у сефу у Комерцијалној банци који је отворен на име ВВ, а који сеф су плаћали окривљени АА и ББ.

На основу сагласних одбрана окривљених суд је утврдио да се у сефу осим новца од аванса за кухиње налазио и новац који припада пријатељици ББ која живи у __, те да је поред тог новца ту било и личног новца окривљене ВВ и то око 4.000 евра, да је сав новац био разврстан по одвојеним ковертама, да је на коверти у којој је био новац ВВ и то 4.000 евра писало ВВ име, да је на другој коверти писало „ВВ1“, а да је то пријатељица ББ и његове супруге, те да је на трећој коверти писало „ВВ3“ и да се ту налазио новац од аванса. У вези са наведеним окривљени ББ је објаснио да је та пријатељица чији је новац био у сефу ВВ1 из __ која је њему и његовој супрузи омогућила да постану представници немачког произвођача кухиње „__“, при чему је објаснио да се ВВ1 догодило да у кратком времену изгуби неколико блиских чланова породице-родитеље и брата који су живели у Београду, те да је после тих догађај преко трећег лица продала стан у коме су они живели и замолила ББ и његову супругу да јој сачувају новац до њеног доласка у Београд. Такође, на основу одбрана окривљених АА и ББ као и окривљене ВВ, утврђено је да окривљена ВВ није имала никакав увид нити било каква задужења везано за пословање предузећа са Кипра.

Првостепени суд је везано за ослобађајући део пресуде поред одбрана окривљених извео и друге доказе, а пре свега извештај МУП-а СБПОК-а од 30.06.2007.године и то извештај о претресању сефа у Комерцијалној банци, при чему је саслушан и сведок ТТ26 који је као службено лице МУП-а-УКП Службе за борбу против организованог криминала вршио претрес предметног сефа, док су, као што је то већ раније речено, у доказном поступку саслушани као сведоци власници или овлашћена лица свих домаћих предузећа која су наведена у изреци првостепене пресуде, а који су се изјашњавали о начину на који је предаван девизни новац у готовини као и фиктивне фактуре предузећа са Кипра. Саслушани сведоци су се изјашњавали и о томе на који начин су постизали договоре са окривљеним АА и ББ око издавања фиктивних фактура, плаћања по тим фактурама, око предаје девизног новца у готовини, око висине провизије и др., при чему правилно је првостепени суд утврдио да нико од сведока није навео окривљену ВВ као некога ко је на било који начин учествовао у свим договорима, нити су навели да су од окривљене ВВ предузимали девизни новац у готовини, фактуре или уговоре.

У доказном поступку, првостепени суд је саслушао и сведока ТТ16 власника предузећа „ЕЕ8“ који је по сопственом исказу више пута долазио код окривљеног ББ и АА у њихову канцеларију у ул. __, да зна ВВ јер је у тим канцеларијама виђао, као и да је он један од четири сувласника предузећа „ЕЕ8“, а да је окривљени ББ том предузећу платио аванс за стан који се купује за његову сарадницу и то у згради која се зида у ул. __, те да стан није плаћен до краја као и да зграда још увек није завршена. Правилно је утврђено да је исказ сведока у потпуности у складу са одбраном ВВ и окривљеног ББ да је новац од 14.000 евра који је са рачуна предузећа „ГГ“ био уплаћен на девизни рачун ВВ, јер је окривљени ББ желео да јој помогне да купи мањи стан, с обзиром да је код њега дуго радила, имала је његово поверење, радила је разне послове и преко свог радног времена, при чему је тај новац и уплаћен предузећу „ЕЕ8“ као део цене стана у изградњи у ул. __, а како је то правилно утврдио првостепени суд.

Током поступка саслушани су сведоци-власници и одговорна лица из домаћих предузећа који су навели да не знају ко је ТТ27. На основу одбране окривљеног АА утврђено је да су ТТ27 дате бланко фактуре предузећа са Кипра и то у фотокопији, а по којим фактурама је он направио посао са предузећем „ДД1“, при чему је правилно првостепени суд утврдио да је предузеће „ДД1“ по фактурама предузећа „ГГ“ и „ГГ2“ извршило уплату укупне суме од 1.444.064,98 евра, те да их самих фактура које се налазе у списима предмета, а по којима је извршено плаћање, очигледно произилази да се ради о фотокопијама фактура које су заведене у документацију предузећа „ДД1“. Правилно је првостепени суд утврдио, а што је потврђено налазом вештака, да су услуге уписане у фактурама предузећа „ГГ“ и „ГГ2“, услуге које су заиста и обављене, због чега су наведене фактуре изостављене из првостепене пресуде. Имајући у виду да сведоци-власници и одговорна лица из домаћих предузећа која су сарађивала са окривљенима АА и ББ, који су саслушани током поступка, навели да не знају ко је ТТ27, као и да су услуге по фактурама које су издате предузећу „ДД1“ заиста и извршене, правилно је првостепени суд утврдио да није постојала организована криминална група.

Првостепени суд имајући у виду све наведено, као и све изведене доказе, те одбрану окривљених правилно нашао да није доказано да су окривљени АА и окривљени ББ организовали криминалну групу која има за циљ вршење кривичних дела за која се може изрећи казна затвора од три године или тежа казна односно за вршење кривичних дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 1 и 3 КЗ, при чему је правилно утврђено да није доказано да је окривљена ВВ заједно са сада пок. ТТ27 и НН лицима-посредницима, постала члан организоване криминалне групе, а како је то предвиђено чланом 346 став 1 и став 2 КЗ-а, те да није доказано да је окривљена ВВ са умишљајем помагала окривљенима АА и ББ у извршењу кривичног дела за које су оглашени кривим, тако што је девизни новац у готовини, који је био намењен за власнике домаћих предузећа која су вршила плаћања по фиктивним фактурама односила у сеф, а затим износила из сефа како би тај новац био предат овим лицима, а како је то означено у оптужници јавног тужиоца, с обзиром да је несумњиво утврђено да окривљена ВВ није била у контакту са власницима и одговорним лицима домаћих предузећа која су вршила уплате, па је правилно утврдио да није доказано да је она извршила кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези став 1 и 4 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ.

С обзиром на све наведнео, правилно је првостепени суд на основу одредбе члана 355 ЗКП-а окривљеног АА и окривљеног ББ ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, а окривљену ВВ ослободио од оптужбе да је извршила кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 и продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја помагањем из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ у вези члана 35 и 61 КЗ, о чему су ожалбеној пресуди дати јасни, довољно и аргументовани разлози, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Беграду, док одлука првостепеног суда жалбом Тужиоца за организовани криминал није доведена у питање, па су супротни жалбени наводи тужиоца оцењени као неосновани.

Апелациони суд у Београду имао је у виду и остале наводе из изјављених жалби Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адв. АБ и бранилаца окривљеног ББ, адв. БА и адв. БА1, али је нашао да исти нису од утицаја на донешење другачије одлуке, те да истима није доведена у питање правилност и законитост одлуке првостепеног суда, па их није посебно ни образлагао.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 388 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, донео је одлуку као и изреци пресуде.


Записничар Председник већа – судија
Зорица Аврамовић, с.р. Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)