Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.05.2012.

Кж1 По1 4/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 4/12
Дана 11.05.2012. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Надежде Мијатовић, Драгољуба Ђорђевића, Милене Рашић и Сретка Јанковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и др., решавајући по жалби браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.295/10 од 25.11.2011. године, у седници већа одржаној дана 11. маја 2012. године, у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 295/10 од 25.11.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.295/10 од 25.11.2011. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела злочиначко удруживање и члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и кривичног дела фалсификовање новца из члана 223 став 3 у вези става 2 у вези члана 33 КЗ. Првостепени суд је окривљеном АА за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ утврдио казну затвора у трајању од три месеца, а за кривично дело фалсификовање новца из члана 223 став 3 у вези става 2 у вези члана 33 КЗ, казну затвора у трајању од две године, па је потом окривљеног осудио на јединствену казну затвора у трајању од две године и два месеца, у коју казну је окривљеном урачунао време проведено у притвору од 18.10.2010. године до 10.02.2011. године.

Окривљени АА је обавезан да суду на име паушала плати износ од 23.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА – адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду као другостепени побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Тужилаштво за организовани криминал је писменим поднеском Ктж.бр.36/12 од 08.03.2012. године, предложио да се жалба браниоца окривљеног АА – адвоката АБ одбије као неоснована и првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 447 ЗКП-а, у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, па је након разматрања навода и предлога из жалбе, као и мишљења Тужиоца за организовани криминал, а након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, на основу одредбе члана 451 став 1 ЗКП-а, и по службеној дужности на основу одредбе члана 451 став 2 ЗКП-а, нашао:

Жалба је неоснована.

Жалбом браниоца окривљеног АА – адвоката АБ, првостепена пресуда се побија по основу битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 ЗКП-а, а која повреда према одредбама ЗКП-а, („Сл.гласник РС“ 72 од 28.09.2011.године) који се у поступцима за кривична дела организованог криминала примењује од 15.01.2012.године представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП-а, тако што се истиче да је суд пресуду засновао на доказима на којима се по одредбама ЗКП-а пресуда не може заснивати. Такође се у жалби указује да чињенице које суд утврђује, не произилазе из изведених доказа у овом поступку, а суд те чињенице утврђује и изводи одређене закључке, полазећи од неких утврђења и знања до којих је дошао у другом кривичном поступку. На странама 7 и 8 побијане пресуде првостепени суд таксативно наводи које је доказе у овом поступку извео, при чему су ти докази заиста и изведени и има их тачно једанаест, почев од испитивања сведока СС, па закључно са читањем пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 По1 бр.12/11. Међутим, из тих и тако изведених доказа уопште не произилази чињенично стање које суд утврђује.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, Апелациони суд налази да су неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног АА којима се указује да је првостепени суд пресуду засновао на доказима на којима се по одредбама ЗКП-а иста не може заснивати, те да је на тај начин учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 10 ЗКП-а, односно битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП-а, („Службени гласник РС“ бр. 72 од 28.09.2011.године), који се у поступцима за кривична дела организованог криминала примењује од 15.01.2012.године обзиром да је првостепени суд током поступка ценио доказе, а који су изведени на главном претресу и који су прибављени у току јединственог поступка који је вођен према окривљеном АА и осталим окривљеним лицима за која је пресуда постала правноснажна, а пре него што је у односу на окривљеног АА прекинута истрага и раздвојен поступак.

Наиме, првостепени суд је пре свега преслушао аудио записе телефонских разговора који су вођени између окривљеног АА те СС, према коме је кривични поступак правноснажно окончан и то телефонски разговори 02.12.2008. године који је вођен у 20:25:12 часова, 04.12.2008. године који је вођен у 23:29:17, 07.12.2008. године у 15:36:12, 08.12.2008. године у 18:41:39 часова, 08.12.2008 године у 19:54:16 часова и 23.12.2008. године у 14:44:17 часова, а такође је првостепени суд прочитао и писмене доказе, који се односе на налаз вештака Народне банке Србије, Завода за израду новчаница и кованог новца од 14.05.2009. године, извештаја о експертизи Народне банке Србије, као и фотокопију узорака новчаница од 100 евра, укупне количине 1.379 комада који су коришћени за потребе вештачења, те допунски налаз вештака Народне банке Србије. Првостепени суд је такође извршио увид и у правноснажну пресуду Вишег суда у Београду, Посебно оделење К.По1 бр. 208/10 од 19.11.2010. године, којом су окривљени ББ, ВВ, СС, ГГ, ДД и ЂЂ оглашени кривим и осуђени на казне затвора, као и пресуду Апелационог суда у Београду Кж1 По1 бр. 12/11 од 01.07.2011. године, којом је преиначена првостепена пресуда у односу на окривљеног ДД и то у делу одлуке о кривичној санкцији, док је у осталом делу првостепена пресуда потврђена.

Током поступка, првостепени суд је сходно члану 107 став 2 ЗКП-а, у својству сведока у доказном поступку испитао СС који није полагао заклетву, јер је правноснажно осуђен пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.бр. 208/10 од 19.11.2010. године, поред осталог и за радњу коју је извршио са окривљеним АА који је у овом предмету и оптужен. Овај сведок је навео да је окривљени АА код њега долазио искључиво ради куповине гардеробе и парфема, а први пут је окривљени АА дошао у његов стан са једним заједничким пријатељем, касније је долазио сам. Своје доласке је најављивао телефоном, али се сведок не сећа да му је забранио да у тим разговорима користи реч „гардероба“, али му је можда нешто слично напоменуо. Овом сведоку је такође предочен део разговора од 08.12.2008. године, где АА најављује да би дошао његов друг, да он не долази „да не буде сумњиво“, те даље предлаже да СС то што је потребно преда његовом другу, а да му он сутрадан пошаље паре, али СС овај договор не прихвата. СС, а на питање што би било сумњиво да окривљени АА дође код њега и шта је конкретном приликом требао да преузме, објашњава да су у питању рекети за тенис, а да је сумњиво то што су исти били крадени или како се у жаргону каже – била је у питању шанирана роба, те из тог разлога није хтео да АА шаље неког другог. Сведок потврђује да је само то што се радило о шанираној – краденој роби, био разлог да се у њиховим разговорима не спомиње ни роба, ни гардероба, као и да из тог разлога инсистира да АА не шаље неког другог, него да дође лично, при чему овај сведок додаје да у свој стан није примао непознате, већ само људе које лично познаје.

Првостепени суд је извршио и преслушавање аудио записа телефонских разговора који су вођени између окривљеног АА, те сведока СС, а прочитани су и транскрипти тих разговора. Преслушани телефонски разговори који су вођени између окривљеног и сведока, односе се на договор о тачном времену када АА треба да дође код СС у стан да нешто од њега преузме. Овако прикривену садржину разговора у којој се не наводи тачно шта окривљени АА треба да узме од СС и окривљени и сведок објашњавају чињеницом да се ради о краденој – шанираној роби коју је СС продавао. Међутим, иако се у овим разговорима не спомиње шта је у питању, која гардероба или пак како СС каже у свом исказу и на главном претресу од 24.11.2011. године „тениски рекети“ очигледно је да је саговорницима јасно на шта се тај њихов договор односи. Очигледно је да су оба саговорника били опрезни у овој комуникацији, да се не би открио прави разлог доласка окривљеног АА у стан СС. Окривљени АА у разговору који је вођен 08.12.2008. године у 18:41:39 часова, саопштава СС да би дошао његов друг, да не долази он „да не буде сумњиво, па да даш њему, а да ти ја ујутру пошаљем паре“. Из садржине овог разговора произилази да окривљени АА свој долазак код СС сматра сумњивим, зато предлаже да дође његов друг. Окривљени АА наводи да је у овом случају његов долазак сумњив, јер му је СС раније напоменуо да не долази по сто пута, да се станари буне, јер многа лица долазе код њега у стан да разгледају гардеробу, те их ти бројни доласци узнемиравају. Окривљени АА није успео на главном претресу да да разумљиво објашњење због чега би његов долазак био сумњив, а долазак његовог друга не, ако је већ разлог био да се не ремети мир станара зграде у којој је сведок СС становао.

Имајући у виду напред наведено, жалбени наводи браниоца окривљеног а којима се побија првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка оцењују се као неосновани обзиром да је првостепени суд извео све доказе, те на основу тако изведених доказа а који су ближе побројани у пресуди страна 8, утврдио све одлучне чињенице и извео закључке на основу којих је утврдио чињенично стање за које је такође у образложењу пресуде дао разлоге које као правилне прихвата и овај суд, док се супротни жалбени наводи којима се указује да је суд одређене закључке извео полазећи од неких утврђења и знања до којих је дошао у другом кривичном поступку, оцењују као неосновани.

Жалбом браниоца окривљеног АА – адвоката АБ побија се првостепена пресуда и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, тако што се истиче да у поступку који је вођен против окривљеног АА нису изведени докази који би указивали на чињенично стање како суд утврђује, при чему ни из једног од изведених доказа не произилази да је окривљени био припадник криминалне групе, нити да је он вршио преузимање и дистрибуцију лажног новца, при чему није спорно да ниједан од изведених и таксативно побројаних доказа од стране првостепеног суда, а који се пре свега односе на исказ сведока СС који потврђује одбрану окривљеног, те преслушане аудио записе телефонских разговора које су водили окривљени АА, те СС, не произилази оно што суд утврђује, па се сходно томе и предлаже као у жалби браниоца окривљеног да се првостепена пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Првостепени суд је анализом и оценом изведених доказа који су цењени како појединачно, тако и у међусобној повезаности, у контексту са одбраном окривљеног АА, утврдио да је исти током 2008. године постао припадник криминалне групе коју су организовали ББ и ВВ ради вршења кривичних дела фалсификовања новца и стављања истог у промет, те је заједно са осталим члановима криминалне групе СС, ГГ и ЂЂ против којих је кривични поступак пред Вишим судом у Београду, Посебно оделење правноснажно окончан, вршио преузимање лажних новчаница и стављање истих у оптицај.

Изведеним доказима током поступка првостепени суд је утврдио да је окривљени АА у току 2008. године постао припадник организоване криминалне групе коју су организовали ББ, ВВ где је имао улогу и задатак да врши дистрибуцију односно стављање у промет лажног новца и то фалсификованих новчаница у апоенима од 100 евра које је преузимао од СС. Из разлога безбедности мера заштите да група не буде откривена, окривљени АА приликом вршења и дистрибуције лажног новца није ступао у контакт са организаторима криминалне групе, већ је планом рада ове групе било предвиђено да само СС контактира са лицима, односно припадницима групе којима је предавао лажне новчанице ради стављања у промет. Такође је првостепени суд на основу телефонских контаката између окривљеног АА и СС утврдио да је окривљени АА почетком децембра 2008. године од СС преузео 300 лажних новчаница у апоенима од 100 евра, а што износи 30.000 евра. Њихов договор у вези преузимања овог новца приказан је као број девојака које спомињу, при чему се договарају да ли ће бити две или три девојке, с тим у вези планирају време када ће окривљени АА доћи у стан СС. С обзиром на термине које је окривљени СС користио у договорима са другим члановима криминалне групе, суд закључује да се исти изрази односе на број коверата који је окривљени АА преузимао од СС, а у којим ковертама се налазило по 100 комада фалсификованих новчаница у апоенима од 100 евра.

Да је окривљени АА дана 02.12.2008. године радњу која је ближе описана под тачком два изреке пресуде, предузео као припадник организоване криминалне групе чија делатност и активност је напред наведена, а да је од окривљеног СС преузео 300 лажних новчаница у апоену од 100 евра, утврђено је првенствено на основу телефонске комуникације коју је окривљени АА имао са СС који је у овом поступку испитан као сведок. Терминологија која се користи у њиховим телефонским разговорима одговара терминологији коју је С користио у циљу споразумевања са другим припадницима криминалне групе, где се коверте са лажним новцем такође називају „девојке“. Овај начин означавања коверата са лажним новцем, коришћен је у комуникацији са ЂЂ према коме је кривични поступак правноснажно окончан, а кога окривљени АА познаје из места у коме станује. Разлика је у томе што је окривљени ЂЂ тврдио да се ради о девојкама са којима је СС требао да га упозна ради емотивног дружења. СС је пак објашњавао да су у питању „девојке“ које су требале да раде у ЂЂ кафићу у _. Насупрот овим објашњењима, окривљени АА наводи да су девојке његове другарице које доводи код СС у стан да виде гардеробу коју продаје. Карактеристично је за све те разговоре да се термин „девојке“ везује за број 2, 3, 5, а што одговара броју коверти које лице треба да преузме. У разговору који је између АА вођен 02.12.2008. године са СС у 20:25:12 часова, саопштава му да ће за два до три сата, доћи код њега, затим наглашава „па једно две, три девојке, знаш“, а СС му одговара да не долази испод три, да не може испод три и пита га „капираш?“. Окривљени АА му објашњава да нема три а можда и има. Очигледно је да из овакве садржине разговора да је саговорницима превасходно да се споразумевају око броја, а према закључку суда, имајући све утврђене чињенице овај број се односи на број коверата са лажним новцем који окривљени АА треба да преузме од СС.

Овакав начин стављања у промет лажног новца, карактеристичан је за криминалну групу којој су припадали СС и АА. Начин примопредаје лажног новца између чланова групе вршен је на тај начин што су се лица која су касније лажни новац стављала у оптицај, непосредно јављала СС и са њим уговарала тачну количину лажног новца, при чему су број коверата означавали као број „цупика, штенади“ или на други начин, као што је то случај у разговору са АА, где се коверте са лажним новцем називају „девојке“. Опрез који окривљени АА испољава у телефонској комуникацији са СС, евидентан је и у њиховим договорима у вези доласка окривљеног АА у стан код СС, те окривљени АА у разговору који је вођен 08.12.2008. године у 18:41:39 часова, саопштава СС да би дошао његов друг, да не долази он, да не буде сумњиво да да њему, а да му он ујутру пошаље паре. Окривљени СС не прихвата овај договор, одговара да не може и предлаже да АА прекосутра дође код њега. За овај разговор као и претходни, карактеристично је да АА не зове СС са свог броја телефона, већ са туђег броја _, наглашавајући СС да не носи са собом мобилни телефон. Ово је још једна мера опреза окривљеног АА као и СС који се више пута није јавио на позив са непознатог броја. Овакав опрез и код окривљеног АА и код окривљеног СС је постојао из разлога бојазни да се њихови телефонски разговори прислушкују. Због тога већина њихових разговора не траје дуже од пола минута, највише један минут, при чему се у тим разговорима не спомиње ништа што би указивало да се ради о договору о преузимању лажног новца.

Што се тиче одбране окривљеног АА у односу на кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а, за које је првостепеном пресудом такође оглашен кривим, исти је негирао припадност организованој криминалној групи, као и да је од окривљеног СС преузимао лажне новчанице апоена од 100 евра, ради стављања у промет фалсификованог новца, али овакву одбрану окривљеног суд није прихватио, налазећи да је нелогична и у супротности са изведеним доказима.

Наиме, објашњење везано за доласке у стан окривљеног СС и телефонске разговоре које је са њим водио, а које је дао окривљени АА, првостепени суд не прихвата. Ово из разлога јер оптужени АА наводи да је СС упознао почетком децембра месеца 2008. године, мада се већ из првих разговора који воде види да су њихови односи далеко приснији и да СС тачно зна због чега АА код њега треба да дође и шта треба да предузме, а објашњења која дају и то да је у питању гардероба за суд је такође нелогично и неприхватљиво. Поред тога, начин комуникације СС са окривљеним АА сличан је као и са другим припадницима криминалне групе, којима је предавао коверте са лажним новчаницама, ради стављања истих у оптицај, а за шта је СС правоснажно осуђен пресудом Вишег суда у Београду, Посебно оделење. У тим разговорима превасходно се договарају о броју коверти које одређена лица треба да преузму од СС, а што је управо случај и у разговорима са окривљеним АА. Чињеница да се окривљени АА у дужем временском периоду налазио у бекству, односно да се скривао, како објашњава у кући свог деде у селу _, иако је знао да је против њега покренут кривични поступак, указује на свест окривљеног да је његова одговорност за то што је преузимао од СС далеко већа, него што је то куповина крадене гардеробе. Окривљени АА се скривао у периоду од фебруара месеца 2009. године, када је сазнао да је цела криминална група ухапшена, па до октобра месеца 2010. године, када се предао. Овако дуг период који је окривљени провео избегавајући да дође у контакт са државним органима објашњава тиме да се нада да ће се током кривичног поступка који је вођен против других окривљених утврдити да он са тим делима нема никакве везе, а његова предаја је била у периоду када је кривични поступак против осталих оптужених био у завршној фази, када је доказни поступак окончан и када се приступило изношењу завршних речи, те више није било могуће спојити поступак који је против њега покренут и водити јединствени поступак.

Овакву одбрану окривљеног АА првостепени суд је ценио као контрадикторну, неубедљиву, нелогичну и у супротности са осталим изведеним доказима, не прихватајући такође ни исказ сведока СС, обзиром да је очигледно да је овај сведок својим исказом желео да помогне окривљеном АА, за кога је изјавио да није крив и да невин „лежи“. Сем тога, суд је ценио и аудио записе телефонских разговора и транскрипте истих, који су као доказ преслушани на главном претресу и који су прибављени на потпуно законит начин, а по наредби истражног судије. Поред тога, окривљени није оспорио законитост овог доказа, нити да је он лице које у телефонским разговорима разговара са окривљеним СС.

Из свих изведених доказа првостепени суд је утврдио да је окривљени АА, као припадник криминалне групе коју су организовали ББ и ВВ, ставио у промет лажне новчанице ради стицања имовинске добити. Зарада окривљеног се састојала у проценту од номиналне вредности новчаница коју је окривљени остваривао стављањем у промет лажног новца. Суду нису пружени докази на основу којих би се утврдило који је проценат добити од номиналне вредности фалсификованих новчаница окривљени зарадио приликом стављања у промет овог лажног новца. Стога је суд и у изреци пресуде изменио чињенични опис дела у односу на опис дат у оптужници, те је наведено да је окривљени за неутврђени проценат номиналне вредности преузео од СС, триста комада фалсификованих новчаница ради стављања у оптицај, при чему првостепени суд на тај начин није повредио идентитет оптужбе. Да су у питању лажне новчанице типа фалсификата П-12, суд је утврдио на несумњив начин на основу налаза Комисије вештака Народне банке Србије, те Завода за израду новчаница и кованог новца, а који су вештачили новац који је штампала и стављала у оптицај криминална група, чији је члан био и окривљени АА.

Првостепени суд је за утврђено чињенично стање у образложењу пресуде дао разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд а који се жалбеним наводима браниоца окривљеног АА не доводе у сумњу.

Првостепени суд је правилно ценећи утврђено чињенично стање на несумњив начин утврдио да је окривљени АА у току 2008. године постао припадник организоване криминалне групе коју су организовали ББ и ВВ, против којих је поступак правоснажно окончан, са циљем да се баве израдом и стављањем у промет лажног новца и то новчаница у апоенима од 100 евра, ради стицања имовинске добити. Чланови ове криминалне групе, поред окривљеног АА, били су СС, ГГ и ЂЂ, од којих је сваки члан имао одређену улогу и задатак, а делатност групе је планирана у дужем временском периоду и у међународним размерама. Улога окривљеног АА као припадника криминалне групе била је у томе да од СС, такође припадника ове групе, задуженог за чување и дистрибуцију фалсификованог новца, преузима лажне новчанице ради стављања у оптицај. Чињеница да окривљени АА није долазио у контакт са организаторима ББ и ВВ не доводи у питање његово припадништво групи, управо из разлога јер је принцип дистрибуције лажног новца, у чему је АА учествовао на описани начин, био предвиђен планом деловања групе, а из разлога да би се контакти између организатора и припадника свели на најмању потребну меру, како група не би била откривена. Са свега напред утврђеног, првостепени суд правилно закључује да је окривљени АА као припадник организоване криминалне групе учестовао у дистрибуцији и стављању у промет лажног новца у намери стицања имовинске користи која је остварена у неутврђеном проценту од номиналне вредности новца који је дистрибуирао, па су се стога у радњама овог окривљеног стекли сви елементи бића кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а, као и сва законска обележја бића кривичног дела фалсификовање новца из члана 223 став 3 у вези става 2 КЗ-а у вези члана 33 КЗ-а, обзиром да је окривљени свесно и вољно извршио радње које су ближе описане у изреци пресуде под тачком 2, у циљу прибављања и стављања у оптицај лажних новчаница од 100 евра, при чему је знао да је стављање у оптицај лажног новца законом забрањено и представља кривично дело, па га је суд за иста и огласио кривим, правилном применом одредбе члана 22 КЗ-а.

Такође се жалбом браниоца окривљеног АА – адвоката АБ побија првостепена пресуда и због одлуке о кривичној санкцији, тако што се указује да је иста престрога и неадекватно одмерена и која би у сваком случају, а имајући у виду остале жалбене наводе на које се жалбом указивало, морала бити блажа.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, Апелациони суд у Београду, Посебно оделење, налази да је првостепени суд, приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном АА, имао у виду све околности из члана 54 КЗ-а, а које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА суд је ценио чињеницу да је исти у време извршења кривичног дела био млађе пунолетно лице, да исти до сада није осуђиван, па је побројане олакшавајуће околности првостепени суд ценио као нарочито олакшавајуће околности. Истовремено, првостепени суд је прочитао пресуду Основног суда у Сремској Митровици К.бр.1266/10 од 10.12.2010. године, којом је овај окривљени оглашен кривим због кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323 став 2 у вези става 1 КЗ-а, и за које му је изречена условна осуда, али како наведена пресуда није постала правоснажна, то је суд ценио да исти до сада није осуђиван. Првостепени суд је, имајући у виду побројане олакшавајуће а у одсуству отежавајућих околности, побројаним олакшавајућим околностима дао карактер нарочито олакшавајућих околности и окривљеном ублажио казну, тако што је окривљеном претходно за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ утврдио казну затвора у трајању од три месеца, а за кривично дело фалсификовање новца из члана 223 став 3 у вези става 2 у вези члана 33 КЗ-а казну затвора у трајању од две године, па је потом окривљенога осудио на јединствену казну затвора у трајању од две године и два месеца, у коју казну је окривљеном урачунао време проведено у притвору од 18.10.2010. године до 10.02.2011. године и за шта је у образложењу пресуде суд дао разлоге, које у свему као правилне прихвата овај суд, који се жалбеним наводима браниоца окривљеног АА не доводе у сумњу, правилно налазећи и по оцени Апелационог суда у Београду, Посебно оделење, а имајући у виду степен повреде заштићеног друштвеног добра, те степен кривице окривљеног, да ће се казном затвора на коју је окривљени осуђен у потпуности остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 КЗ-а, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ-а.

Са свега напред изложеног, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је донео одлуку као у изреци пресуде на основу одредби члана 457 ЗКП-а.

Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Тања Славковић, с.р.     Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)