Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.04.2014.

Кж1 По1 4/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 4/14
Дана 04.04.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, као председника већа и судија Милимира Лукића, Надежде Мијатовић, Наде Зец и Милене Рашић, као чланова већа, уз учешће самосталног саветника Росанде Џевердановић-Савковић, као записничара, у кривичном поступку против осуђеног АА, због кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарења људи из члана 350 став 3 у вези става 2 КЗ и др., одлучујући о жалби браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.232/10 – Кв-По1.бр.825/13 од 27.12.2013. године, у седници већа одржаној, у смислу члана 448 ЗКП, дана 04.04.2014. године, у присуству браниоца окр. АА, адвоката АБ, једногласно је донео


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.232/10 – Кв-По1.бр.825/13 од 27.12.2013. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.232/10 – Кв-По1.бр.825/13 од 27.12.2013. године, усвојен је захтев браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, за изрицање јединствене казне, па су преиначене, у погледу одлуке о казни, правноснажне пресуде, Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.232/10 од 31.05.2010. године, која је постала правноснажна дана 31.05.2010. године, а којом је делимично стављена ван снаге пресуда Посебног одељења Окружног суда у Београду К.П.бр.8/06 од 26.10.2007. године, која је преиначена пресудом Врховног суда Србије КжI.о.к.бр.8/08 од 23.01.2009. године, у погледу одлуке о казни и одузимању имовинске користи, тако што је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 3 у вези става 1 КЗ, и осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и 3 месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у екстрадиционом притвору од 18.10.2006. године до 30.11.2006. године и од 03.04.2008. године до 09.04.2008. године, затим време проведено у притвору од 09.04.2008. године до 18.05.2008. године, као и време проведено на издржавању казне затвора од 18.05.2009. године до 14.12.2009. године, и време проведено у притвору од 14.12.2009. године па надаље, и Вишег суда у Београду К.бр.486/10 од 17.11.2011. године, која је постала правноснажна дана 18.06.2013. године, а којом је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела недозвољени прелаз државне границе из члана 249 став 2 ОКЗ у покушају у вези члана 19 и 22 ОКЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 10 месеци, у коју казну му се урачунава време проведено у полицијском задржавању од 22.04.2004. године до 24.04.2004. године, па је АА, узимајући му као утврђене казне затвора по правноснажним пресудама Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.232/10 од 31.05.2010. године, правноснажне дана 31.05.2010. године, у трајању од 4 године и 3 месеца и Вишег суда у Београду К.бр.486/10 од 17.11.2011. године, правноснажне дана 18.06.2013. године, у трајању од 10 месеци, применом одредаба члана 4, 42, 45, 54, 60, 62 и 63 КЗ, те члана 552 став 1 тачка 1 и члана 556 став 1 тачка 1 ЗКП, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.232/10 од 31.05.2010. године и време проведено у екстрадиционом притвору од 18.10.2006. године до 30.11.2006. године и од 03.04.2008. године до 09.04.2008. године, затим време проведено у притвору од 09.04.2008. године до 18.05.2008. године, као и време проведено на издржавању казне затвора од 18.05.2009. године до 14.12.2009. године и време проведено у притвору од 14.12.2009. године па надаље, и време проведено у полицијском задржавању по пресуди Вишег суда у Београду К.бр.486/10 од 17.11.2011. године од 22.04.2004. године до 24.04.2004. године, као и време проведено на издржавању казне затвора.

Против напред наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио бранилац осуђеног АА, адвокат АБ, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи првостепену пресуду тако што ће осуђеном АА изрећи јединствену казну затвора у краћем трајању, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

Тужилац за организовани криминал, у поднеску Ктж.бр.6/14 од 07.02.2014. године, предложио је да Апелациони суд у Београду као неосновану одбије жалбу браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, изјављену против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.232/10 – Кв-По1.бр.825/13 од 27.12.2013. године.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, у смислу одредбе члана 448 ЗКП, у присуству браниоца осуђеног АА, адв. АБ, а у одсуству уредно обавештених, Тужиоца за организовани криминал и осуђеног АА, на којој је размотрио списе предмета, првостепену пресуду и изјављену жалбу, те предлог Тужиоца за организовани криминал изнет у поднеску Ктж.бр.6/14 од 07.02.2014. године, као и објашњења која је на седници већа дао бранилац окривљеног, па је, испитавши првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, нашао:

-жалба је неоснована.

У жалби браниоца осуђеног АА, изјављеној због одлуке о кривичној санкцији, истиче се да одлучујући о висини јединствене казне затвора коју је изрекао АА, суд није адекватно ценио чињеницу да му је пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.232/10 од 31.05.2010. године, изречена на основу споразума о признању кривице, а коју казну је осуђени издржао, те да су кривична дела, за која је АА осуђен, извршена пре скоро 10 година, а да се у међувремену против њега није водио други кривични поступак, већ је исти показао искрено кајање и жељу да буде са својим најближима, веома мотивисан да прихватањем моралних и друштвених норми понашања више себе не излаже ризику, а своју породицу тешкој материјалној ситуацији и друштвеној осуди, уз истицање да је у потпуности постигнута његова ресоцијализација, те бранилац тиме сматра да првостепени суд није правилно одмерио казну.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, напред изнети наводи жалбе браниоца осуђеног су неосновани, с обзиром да је првостепени суд, у смислу одредбе члана 54 КЗ, ценио све околности које су од утицаја на одлуку о кривичној санкцији. Наиме, првостепени суд је приликом одмеравања јединствене казне затвора ценио све олакшавајуће и отежавајуће околности из пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.232/10 од 31.05.2010. године, правноснажне дана 31.05.2010. године, као и из пресуде Вишег суда у Београду К.бр.486/10 од 17.11.2011. године, правноснажне дана 18.06.2013. године, те је на основу истих АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година, за коју казну је у образложењу пресуде дао разлоге које у свему прихвата и веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, те ће се изреченом јединственом казном затвора на коју је АА осуђен, у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ, па су с тога супротни жалбени наводи браниоца осуђеног оцењени као неосновани и без утицаја на другачију одлуку суда.

Првостепени суд је правилно применио одредбе члана 552 став 1 тачка 1 и члана 556 став 1 тачка 1 ЗКП, као и одредбе чланова 60, 62 и 63 КЗ, када је осуђеном у јединствену казну затвора урачунао време проведено у притвору по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.232/10 од 31.05.2010. године, и то време проведено у екстрадиционом притвору од 18.10.2006. године до 30.11.2006. године и од 03.04.2008. године до 09.04.2008. године, затим време проведено у притвору од 09.04.2008. године до 18.05.2008. године, као и време проведено на издржавању казне затвора од 18.05.2009. године до 14.12.2009. године и време проведено у притвору од 14.12.2009. године па надаље, као и време проведено у полицијском задржавању по пресуди Вишег суда у Београду К.бр.486/10 од 17.11.2011. године, у периоду од 22.04.2004. до 24.04.2004. године, те и време проведено на издржавању казне затвора.

Пошто се изјављеном жалбом, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, не доводи у сумњу законитост и правилност првостепене пресуде, то је жалба оцењена и одбијена као неоснована.

Из изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је, на основу одредбе члана 457 ЗКП, донео одлуку као у изреци пресуде.


Записничар-саветник     Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић     Верољуб Цветковић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)