Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.06.2015.

Кж1 По1 4/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 4/15
Дана 09.06.2015. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Јасмине Васовић, чланова већа, са судским саветником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 КЗ, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, његових бранилаца, адв. АБ и АБ1, браниоца окривљеног АА1, адв. АБ2, браниоца окривљеног АА2, адв. АБ3, пуномоћника другог лица, адв. АБ4 и оштећеног “АА”, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.300/10 од 11.04.2013. године, након одржане седнице већа у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку, дана 08. и 09. јуна 2015. године, а у седници поводом већања и гласања одржаној дана 09. јуна 2015. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈАЊЕМ жалби Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, његових бранилаца адв. АБ1 и АБ, браниоца окривљеног АА1, адв. АБ2, браниоца окривљеног АА2, адв. АБ3 и пуномоћника другог лица “Friulexport s.p.a” из Трста, адв. АБ4, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.300/10 од 11.04.2013. године, па се предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

ОДБАЦУЈЕ СЕ жалба оштећеног “АА”, изјављена на пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.300/10 од 11.04.2013. године, као недозвољена.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.300/10 од 11.04.2013. године, у ставу првом изреке окривљени АА, окривљени АА1 и окривљени АА2, оглашени су кривим да су окривљени АА и окривљени АА1 извршили продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја у саизвршилаштву из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 КЗ, а окривљени АА2 да је извршио продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја подстрекавањем из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 и 61 КЗ, па је окривљени АА осуђен на казну затвора у трајању од 5 година, окривљени АА1 на казну затвора у трајању од 4 године, а окривљени АА2 на казну затвора у трајању од 4 године.

Окривљенима је, сходно одредби члана 63 КЗ, у казну затвора урачунато време проведено у притвору и то окривљеном АА од 02.06.2010. године до 11.07.2011. године, окривљеном АА1 од 02.06.2010. године до 19.04.2011. године, а окривљеном АА2 од 02.06.2010. године до 11.10.2011. године.

У ставу другом изреке побијане пресуде окривљени АА3, сходно одредби члана 423 тачка 2 ЗКП-а, ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 КЗ.

У ставу трећем изреке побијане пресуде, сходно одредби члана 85 КЗ, изречена је мера безбедности забране вршења позива, делатности и дужности, забрана вршења дужности везаних за располагање, коришћење и управљање јавном својином у државном органу, органу покрајинске аутономије или локалне самоуправе, или у јавном предузећу и то окривљеном АА у трајању од 4 године, а окривљеном АА1 у трајању од 3 године. Изречена мера има трајати од правноснажности пресуде, с тим што се време проведено на издржавању казне затвора не урачунава у време трајања мере.

У ставу четвртом изреке побијане пресуде, сходно одредби члана 91 и 92 став 3 КЗ, од привредних друштава “Friulexport s.p.a” из Трста, Италија и “CO Rail LLP” из Лондона, Велика Британија, одузета је имовинска корист и то тако што су обавезана привредна друштва “Friulexport s.p.a” из Трста и “CO Rail LLP” из Лондона, чији је оснивач и сувласник АБ5, да солидарно, у корист буџета Републике Србије плате износ од 73.920.587,46 динара, све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде.

Окривљени АА, АА1 и АА2, сходно одредби члана 264 став 1 ЗКП, обавезани су да накнаде трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини суд одлучити накнадно посебним решењем.

Трошкови кривичног поступка окривљеног АА3, сходно одредби члана 265 став 1 ЗКП, падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2, у вези са чланом 437 тачка 1 ЗКП и због погрешно утврђеног чињеничног стања из члана 440 ЗКП, у вези са чланом 437 тачка 3 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду као другостепени делимично укине у ослобађајућем делу побијану пресуду и у том делу упути предмет првостепеном суду на поновно суђење.

-Бранилац окривљеног АА, адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног законика и одлуке о казни, са предлогом да се жалба уважи и окривљени АА ослободи од оптужбе, или да се жалба уважи и побијана пресуда укине и предмет врати на поновно расправљање и одлуку, да се пред другостепеним већем одржи претрес, да се на седницу већа или на претрес позову окривљени АА и његови браниоци, као и остали окривљени и њихови браниоци.

  -Бранилац окривљеног АА, адв. АБ1, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичним санкцијама и одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Београду закаже и одржи јавну седницу, на коју ће позвати браниоца и окривљеног, након које ће се донети одлука којом ће се преиначити првостепена пресуда и којом ће се окривљени АА и остали окривљени ослободити оптужбе или да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање у измењеном већу.

-Окривљени АА, због повреде кривичног закона из члана 439 став 1 тачка 1 ЗКП-а, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу, преиначи побијану пресуду и ослободи га од оптужбе, донесе ослобађајућу пресуду за кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 КЗ, те да укине изречену меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности окривљеном АА, као и да обавести о седници другостепеног већа окривљеног.

  -Бранилац окривљеног АА1, адв. АБ2 због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, неправилне одлуке о кривичној санкцији из члана 441 став 1 и 2 ЗКП, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљени АА1 ослободи од оптужбе или да се пресуда укине и предмет врати на поновни поступак првостепеном суду, те да бранилац буде обавештен о времену заказивања седнице другостепеног већа.

  -Бранилац окривљеног АА2, адв. АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да другостепени суд уважи наводе жалбе као основане, укине побијану пресуду и да је врати на поновно одлучивање или да пресуду преиначи на тај начин што ће донети пресуду којом ће се окривљени АА2, АА и АА1 ослободити кривичне одговорности, те да бранилац и окривљени буду обавештени о седници другостепеног већа.

  -Пуномоћник другог лица “Friulexport s.p.a” из Трста, адв. АБ4, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 1 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 439 ЗКП и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440 ЗКП, са предлогом да другостепени суд уважи жалбу, преиначи ожалбену пресуду у погледу одузимања имовинске користи и утврди да истој нема места, јер нису испуњени процесни разлози, односно да укине пресуду због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрeшно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, те је пуномоћник другог лица поднео и допуну жалбе у којој је предложио да се пуномоћник другог лица и представник другог лица обавесте о дану и часу одржавања седнице другостепеног већа.

  -Оштећени “АА”, због одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду у погледу одузимања имовинске користи и одреди да се иста исплати у корист “АА”, а не у корист буџета Републике Србије.

  На жалбу Тужиоца за организовани криминал одговор је поднео бранилац окривљеног АА3, адв. АБ6 у којој је предложио да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована и да се побијана пресуда у односу на окривљеног АА3 потврди.

  Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр. 4/15 од 04.03.2015. године предложио да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји и да се делимично укине побијана пресуда и то у ослобађајућем делу и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење, те да се као неосноване одбију жалбе браниоца окривљеног АА2, адв. АБ3, бранилаца окривљеног АА, адв. АБ и АБ1, окривљеног АА, браниоца окривљеног АА1, адв. АБ2 и пуномоћника привредног друштва “Friulexport s.p.a” из Трста, адв. АБ4.

  Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је јавну седницу већа дана 08.06.2015. године у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Војислава Исаиловића, окривљеног АА, окривљеног АА1 и окривљеног АА2, бранилаца окривљеног АА, адв. АБ и АБ1, браниоца окривљеног АА1, адв. АБ2, а у одсуству браниоца окривљеног АА2, адв. АБ3, за кога се јавио бранилац адв. АБ7, по заменичком пуномоћју, те дана 09.06.2015. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Војислава Исаиловића, окривљених АА, АА1 и АА2, бранилаца окривљеног АА, адв. АБ и АБ1, браниоца окривљеног АА1 адв. АБ2 и браниоца окривљеног АА2, адв. АБ3, а у одсуству пуномоћника другог лица “Friulexport s.p.a” из Трста, адв. АБ4 и представника другог лица, законског заступника АБ5, обзиром да њихов предлог за обавештавање о седници другостепеног већа није био благовремен. На седници је овај суд размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у смислу одредбе члана 451 ЗКП, жалбама, те одговором на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

  Жалбе Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, бранилаца свих окривљених и пуномоћника другог лица су основане, док је жалба оштећеног “АА” недозвољена.

  По оцени Апелационог суда у Београду првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, на које се основано указује у изјављеним жалбама, имајући у виду да је изрека ожалбене пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, при чему су у образложењу првостепене пресуде изостали разлози о одлучним чињеницама, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни.

  Пре свега основано се изјављеним жалбама бранилаца окривљених АА, АА1 и АА2 истиче да је изрека пресуде неразумљива.

  Најпре, изреком побијане пресуде у ставу првом наводи се да су окривљени АА и окривљени АА1 “искоришћавањем својих службених положаја и невршењем своје службене дужности", приликом набавке возних средстава, "поступајући супротно Закону о јавним набавкама и Правилнику о јавним набавкама радова, услуга и добара ЈЖТП Београд“, прибавили имовинску корист “Friulexport s.p.a” из Трста и “CO Rail LLP” из Лондона у износима наведним у тачкама 1 и 2 изреке пресуде, на шта их је са умишљајем подстрекао окривљени илорад АА2.

  Из изреке ожалбене пресуде, а како се то основано истиче жалбама браниоца окривљеног АА и браниоца окривљеног АА1, не може се видети у чему се конкретно састоји радња кривичног дела које се окривљенима ставља на терет, односно која од радњи представља искоришћавање службеног положаја, а које радње представљају невршење службених дужности. Радња извршења код овог кривичног дела прописана ја алтернативно и јавља се у три вида: као искоришћавање службеног положаја или овлашћења, прекорачење граница службеног положаја или овлашћења или невршење службене дужности. У конкретном случају није прецизирана радња извршења кривичног дела искоришћавање службеног положаја, која подразумева радњу извршења у оквиру службених овлашћења окривљених, а из изреке пресуде, па ни образложења не види се које је то овлашћење, односно обавезу имао окривљени АА, а коју окривљени АА1, нити се може видети који делокруг послова и овлашћења су имали окривљени АА1 и АА, која су могли да искористе. Даље, како се у изреци пресуде наводи да су окривљени невршењем своје службене дужности супротно Закону о јавним набавкама и Правилнику о јавним набавкама прибавили имовинску корист, то су основани наводи жалбе којима се истиче да се у изреци не наводи која је то радња извршења кривичног дела нечињењем, односно невршењем службене дужности, која се повезује са поступањем супротно Закону о јавним набавкама и Правилнику о јавним набавкама. Дакле, не наводи се конкретно коју обавезу су окривљени имали, а нису је вршили, а да су биле у узрочној вези са прекршеним одредбама Закона о јавним набавкама и Правилника о јавним набавкама.

  У вези са тим, основани су и наводи жалби бранилаца окривљеног АА којима се истиче да је изрека пресуде неразумљива, обзиром да првостепени суд у изреци наводи да је окривљени АА, поступајући по договору са окривљеним АА2 "дао налог" окривљеном АА1, а при том суд није у образложењу дао разлоге на основу чега је закључио да је окривљени некоме "дао налог" на начин како се то употребљава у изреци пресуде, значи у негативном контексту, а не као радну обавезу. Дакле, првостепени суд у изреци и образложењу више пута наводи да је неко лице „поступало по налогу“ окривљеног АА, а при томе није образложио које је то налоге давао окривљени, па су основани наводи жалбе браниоца окривљеног АА да је изрека пресуде контрадикторна сама себи и образложењу, јер је нејасно које су то радње извршења предметног кривичног дела.

  По налажењу Апелационог суда у Београду, а како се то основано истиче жалбама бранилаца окривљених, првостепени суд није дао јасне разлоге за своје тврдње у погледу постојања договора између окривљених, имајући у виду да у изреци и образложењу наводи да је постојао договор између окривљених АА, АА1 и АА2, како би се локомотиве серије 644 које су биле у власништву СЖ Централних делавница Љубљана ДОО, мимо процедуре предвиђене Законом о јавним набавкама и Правилником о јавним набавкама радова, добара и услуга ЈЖТП Београд, набавиле на штету ЈП "АА", те се наводи да је постојао договор између окривљених и за набавку 10 моторних возила “Y1” из Шведске на штету ЈП "АА".

  Међутим, наводи првостепеног суда из изреке пресуде, да је окривљени АА предузимао радње по претходном договору са другом двојицом окривљених, нису поткрепљени у образложењу побијане пресуде. Наиме, првостепени суд није навео јасне разлоге из којих се може видети да је постојао договор између окривљених, нити се из образложења може видети било који доказ који би непосредно или посредно указивао на постојање било каквог договора између окривљених. При томе, како се то основано истиче жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АБ1, у изреци пресуде првостепени суд наводи да је окривљени АА имао претходни договор и са окривљеним АА2 и са окривљеним АА1, а у образложењу пресуде се дају разлози и износи констатација да је у погледу набавке локомотива окривљени АА имао договор са окривљеним АА1, а да су подстрекнути од стране окривљеног АА2, а на страни 82 образложења суд закључује да је између окривљеног АА и АА2, као и у претходном случају, постојао договор и план за набавку дизел моторних возова, па је овакав закључак првостепеног суда потпуно нејасан и противречан .

  Дакле, у том смислу је изрека пресуде неразумљива и нејасна, а такође ни у образложењу нису дати јасни разлози за постојање договора између окривљених, а у образложењу првостепене пресуде нису дати јасни разлози у погледу предузимања радњи за сваког од окривљених понаособ, нити у односу на облик извршења кривичног дела, односно постојање саизвршилаштва и подстрекавања.

  Ожалбеном пресудом окривљени АА и АА1 оглашени су кривим да су извршили као саизвршиоци продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 КЗ, а окривљени АА2 да је извршио продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја подстрекавањем из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 и 61 КЗ, при чему првостепени суд није дао јасне разлоге на основу чега је утврдио да је окривљени АА2 подстрекавао остале окривљене и на који начин.

  У конкретном случају, што се тиче подстрекавања, које представља умишљајно стварање и учвршћивање одлуке код другог лица да изврши кривично дело, у образложењу ожалбене пресуде, нису описане радње подстрекавања, нити су о томе дати јасни и аргументовани разлози, а што се основано истиче изјављеном жалбом браниоца окривљеног АА2.

  По налажењу овог суда, изрека пресуде не садржи опис чињеница које би се односиле на радње саизвршилаштва и подстрекавања, будући да је суд био дужан да у опису изреке пресуде, крећући се у границама оптужења, унесе одлучне чињенице које се односе на радње сваког од окривљених, било да су у питању радње извршења или радње подстрекавања и да их конкретизује у односу на сваког од окривљених, што првостепени суд није учинио, а што чини битну повреду одредаба кривичног поступка.

  У вези с тим, основано се жалбама бранилаца окривљених АА и АА1 истиче да првостепени суд није дао јасне разлоге за постојање саизвршилаштва приликом извршења кривичног дела за које су окривљени оглашени кривим, није навео коју радњу је предузео сваки од окривљених, односно није дао јасне разлоге због чега сматра да су окривљени поступали као саизвршиоци.

  Наиме, одредбом члана 33 КЗ прописано је да је саизвршилаштво учествовање више лица у радњи извршења са умишљајем или из нехата, који заједно извршавају кривично дело или остварујући заједничку улогу другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дела, а у конкретном случају недостаје индивидуализација радње сваког од окривљених и њихов објективни допринос извршењу кривичног дела, при чему је одлучујући споразум саизвршилаца о заједничком извршењу кривичног дела, идеја поделе рада, која произилази из заједничке улоге о делу и заједничког извршења дела, али је одлучан значај и саме радње, самог доприноса појединца. Саизвршилац је извршилац дела, а саизвршилаштво остварује се заједничким учешћем или у самој радњи извршења или на други начин, и те радње морају бити на основу власти над делом извршилачке радње, а за постојање саизвршилаштва није довољно само да се дело хоће као своје, већ иза воље мора да стоји одговарајући материјални или објективни супстрат у виду значајног доприноса остварења дела. Уколико је неко као извршилац кривичног дела дао озбиљан допринос не може имати други умишљај него извршилачки, а незнатна партиципација сведочи о непостојању извршилачке воље.

  Стога првостепени суд није јасно определио радње окривљених, односно није уопште дао разлоге о саизвршилаштву окривљених, о међусобној подели улога, те ни у једној реченици није дао образложење, нити доказ којим би се несумњиво утврдило да је постојао договор између окривљених, као и када је евентуални договор настао и на шта се конкретно односио, односно каква је била његова садржина, тако да је изрека пресуде неразумљива и у супротности са разлозима који су дати у образложењу исте, а пресуда нема разлога о одлучним чињеницама.

  Поред наведеног, основано се изјављеним жалбама истиче да првостепена пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеницама, односно првостепени суд није дао јасне разлоге када је у питању умишљај окривљених. Наиме, на страни 84 образложења побијане пресуде првостепени суд наводи да из свих изведених доказа, као и околности предузимања инкримисаних радњи од стране окривљених, суд је утврдио да су окривљени, сваки понаособ, били свесни својих радњи и желели њихово извршење, дакле да су поступали са директним умишљајем, при чему није било околности које би искључивале њихову кривицу, нити околности које би довеле у питање њихову урачунљивост, како у критичном периоду, тако и у време суђења, па с обзиром на своје године старости, степен образовања и животног искуства, окривљени су несумњиво били свесни и забрањености својих дела.

  Наведени разлози које је првостепени суд дао у образложењу ожалбене пресуде, а тичу се умишљаја окривљених су недовољни, обзиром да нису дати јасни разлози за сваког од окривљених појединачно, а пре свега имајући у виду да се ради о саизвршиоцима, односно подстрекачима, који одговарају у границама свог умишљаја, сходно одредби члана 36 став 1 КЗ, којом је прописано да је саизвршилац одговоран за извршено кривично дело у границама свог умишљаја или нехата, а подстрекач и помагач у границама свог умишљаја, о чему је већ било речи, па су нејасни разлози које је првостепени суд дао у образложењу ожалбене пресуде, а који су напред наведени.

  Разлози првостепеног суда се не могу прихватити, будући да првостепени суд не даје јасне разлоге када је у питању умишљај окривљених, с обзиром да није довољна сама констатација да су окривљени извршили кривична дела са умишљајем као обликом виности, већ је неопходно за то дати и јасне разлоге за сваког од окривљених понаособ. Првостепени суд је, по налажењу овог суда, пропустио да образложи на основу чега закључује да су окривљени кривична дела извршили са директним умишљајем, као обликом виности, односно да је у психичком односу окривљених био присутан свесни и вољни елемент, да кривица подразумева и свест окривљених да су њихова дела забрањена. Поред тога, првостепени суд није индивидуализовао облик виности на страни сваког од окривљених, посебно имајући у виду да сваки окривљени одговара у границама свог умишљаја, о чему суд мора да да јасне и аргументоване разлоге.

  Даље, основано се наводима жалби бранилаца окривљених истиче да је чињенично стање у побијаној пресуди погрешно и непотпуно утврђено. Наиме, одредбом члана 428 став 8 ЗКП-а прописано је да ће у образложењу пресуде којом је оптужени ослобођен од оптужбе или оглашен кривим, суд изнети чињенице које је утврдио у кривичном поступку (члан 83) и из којих разлога их узима као доказане или недоказане, из којих разлога није уважио поједине предлоге странака, дајући при томе нарочито оцену веродостојности противречних доказа, којим разлозима се руководио при решавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли је оптужени учинио кривично дело и при примењивању одређених одредаба закона на оптуженог и кривично дело, при чему, по оцени овог суда, првостепени суд није поступио у складу са напред цитираном законском одредбом. 

  Ово стога што је, по оцени овог суда, првостепени суд пропустио да изврши анализу изведених доказа, односно пропустио је да наведе садржину и изврши анализу исказа сведока, није навео које чињенице и околности из исказа сведока и осталих изведених доказа је прихватио, а које не, као и на основу којих доказа је извео свој закључак обзиром да није објашњавао ни противречности међу доказима, нити је анализирао и повезао све доказе међусобно, како би правилно и потпуно утврдио чињенично стање. Првостепени суд је пропустио да утврди све чињенице које су битне за утврђивање чињеничног стања и није навео на којим чињеницама и доказима је засновао свој закључак да су окривљени извршили кривична дела за која су оглашени кривим.

  Наиме, у том смислу основани су наводи жалбе браниоца окривљеног АА1 којима се указује да првостепени суд није дао јасну анализу и образложио противречности у исказима сведока, обзиром да сведоци нису дали исте исказе у истражном поступку и на главном претресу, а при томе није ни анализирао исказе свих сведока чланова комисије Управног одбора за јавне набавке, која је донела коначну одлуку дана 28.12.2004. године.

  С тим у вези, у образложењу ожалбене пресуде нема разлога о томе како су радње “предлагања Управном одбору” од стране окривљеног АА, наведене у изреци пресуде, утицале на Управни одбор да донесе одлуке, поготову ако се има у виду да су његови чланови, саслушани као сведоци, изјавили да на њих није утицао окривљени. Такође, нема објашњења да ли су одлуке Управног одбора у складу са Законом и Правилником, ако јесу, какав је кривично-правни карактер радњи “предлагања”, да ли је Управни одбор био упознат да се локомотиве не набављају директно од Словеначких железница – Централне делавнице Љубљана ДОО, као ни дизел моторна кола од “STT Swedish Train Tehnology AS”, већ преко предузећа ““Friulexport s.p.a” и “по увећаним ценама”, како се наводи у изреци.

  Основани су наводи жалбе браниоца окривљеног АА1 којима се истиче да првостепени суд на страни 49 пресуде наводи да се из документације добијене из Словеније утврђује да су СЖ Централне делавнице дана 24.05.2004. године упутиле информативну понуду за продају локомотива серије 644 на адресе више железничких предузећа, међу којима су "Friulexport s.p.a” из Трста, Железнице Републике Српске, Македонске железнице, Железнице Црне Горе и др., али не и "АА", односно тадашњи ЈЖТП Београд, док на страни 62 пресуде првостепени суд закључује да је унапред постојао договор да се набавка изврши преко "Friulexport s.p.a”, јер се окривљени испред ЈЖТП Београд нису ни обратили СЖ Централним делавницама са намером да размотре могућности непосредне набавке локомотива, те да нема разлога због кога СЖ Централне делавнице не би директно продале локомотиве Железницама Србије и оствариле већи профит. Овакав закључак првостепеног суда је нејасан, обзиром да из претходне констатације произилази да СЖ Централне делавнице нису понудили да продају локомотиве Железницама Србије, већ су их понудили свима у окружењу, као и великим железничким трговачким предузећима, између којих је и "Friulexport s.p.a”, али не и Железницама Србије, а при томе за овакав свој закључак првостепени суд није навео јасне разлоге. Такође, 01.06.2004. године једини одговор на понуду од 24.05.2004. године доставља "Friulexport s.p.a”, и кроз допис моли за што бржи одговор како би могао да настави разговоре са својим купцима, па су основани наводи жалбе којима се указује да поред доказа који потврђују да су СЖ Централне делавнице послале понуду "Friulexport s.p.a”, дана 24.05.2004. године за продају локомотиве серије 644 и да га представници СЖ Централне делавнице доживљавају као дугогодишњег пословног партнера, суд закључује на страни 62 образложења да "Friulexport s.p.a”, није купац или посредник у продаји железничких средстава, а за то не даје јасне разлоге, а нигде у извођењу закључка суд не наводи изјаву СС4 од 21.12.2011. године, у којој овај сведок наводи да је "Friulexport s.p.a”, осим 6 локомотива које је купио 2004. године, куповао још локомотива од Централних делавница, ни изјаву сведока СС5 од 21.12.2011. године у којој је сведок децидно изјавио да они са фирмом "Friulexport s.p.a” сарађују преко 20 година, да су они њихови добављачи и купци”. Стога су разлози које наводи првостепени суд потпуно нејасни и противречни.

  Дакле, нејасна је констатација наведена у образложењу првостепене пресуде да СЖ-Централне делавнице нису имале ралог да по истим ценама не продају локомотиве ЈЖТП Београд директно, јер суд не наводи из којих чињеница изводи такав закључак, а с обзиром да су то битне чињенице и њих је требало утврдити, имајући у виду питање гаранција и слично.

  Даље, основани су наводи жалбе којима се истиче да је суд погрешно извео закључак да је окривљени АА дао налог АА1 да заједно са СС6 и СС3 у присуству АБ5 преговара о условима набавке локомотива путем финансијског лизинга, при чему је унапред саопштена цена, јер суд кад образлаже чињенице и доказе за ову тврдњу на страни 56 образложења пресуде, приликом навођења доказа и лица за које је утврђено да су учествовали на састанцима, не наводи нигде АА1 као лице које је учествовало на било ком од састанака, па је овакав закључак суда такође нејасан.

  Такође, жалбом браниоца окривљеног се основано истиче да је суд погрешно интерпретирао исказе сведока дате на главном претресу, а из чега је извео погрешан закључак, па тако на страни 68 првостепени суд закључује да је сведок СС2 негирао наводе одбране АА1 да га је овај контактирао у вези калкулација, ради процене вредности локомотива и начелне исплативости посла, а из списа предмета произилази да је на главном претресу дана 10.04.2011. године овај сведок дао другачији исказ, те је на директно постављено питање: “Да ли сте било када имали директно са господином АА1 формалан или неформалан разговор у вези локомотива из Словеније”, одговорио: “Не искључујем могућност да је било нешто важније о чему смо причали, а уз пут и о овоме, што сам мислио да ми у том моменту... не могу да се сетим”, па како је овакво сведочење сведока СС2 неодређено и противречно, то је нејасно како првостепени суд изводи закључак да је СС2 негирао наводе одбране АА1.

  Основани су наводи жалбе браниоца окривљеног АА1 којима се указује да у пресуди постоји знатна противречност између онога што се наводи као садржина исправе и саме исправе, обзиром да првостепени суд на страни 54 погрешно утврђује чињенично стање, јер наводи да је дана 22.11.2004. године окривљени АА1 упутио допис СС6, директору сектора за правне послове, у коме доставља имена стручњака који ће, испред делатности вуче и возних средстава, учествовати у даљим активностима на спровођењу процедуре, у вези са набавком локомотива серије 644, те да су то АА3, АА4 и АА5, а увидом у доказ број 550/2004 од 22.11.2004. године, те на основу исказа сведока СС1 и одбране окривљеног АА3 у току поступка је утврђено да је наведени документ потписао СС1 лично, да на документу стоји потпис СС1 и да је раднике који ће учествовати у раду комисије одредио СС1, а окривљени АА3 у својој одбрани навео је да га је дана 22.11.2004. године за рад у комисији, као и АА4 и АА5 одредио директор Сектора СС1, а из чега је јасно да постоји знатна противречност између онога што се у пресуди наводи као садржина исправе и саме исправе која је презентирана.

  Првостепени суд је пропустио да потпуно утврди одлучне чињенице, посебно оне које се односе на одабир купца од стране продаваца локомотива и дизел моторних кола Y1, начин и разлоге одабира, начин формирања цена, њихову висину, како од стране продавца, тако и од купца, начине плаћања, финансијске могућности купца, питање гаранција, значи, да ли су постојали оправдани и објективни фактори које диктира тржиште и да ли су утицали на све напред наведено или је постојао “договор” између окривљених да се куповина обави по “увећаним ценама”, односно да би се прибавила имовинска корист "Friulexport s.p.a” из Трста и “CO Rail LLP” из Лондона, у износима наведеним у изреци пресуде.

  Дакле, по оцени овога суда, првостепени суд је пропустио да утврди све чињенице важне за доношење пресуде, пропустио је да изведе све доказе који су неопходни за потпуно и правилно утврђивање чињеничног стања, те да међусобно повеже доказе, провери наводе одбране извођењем других доказа на основу чега би могао да утврди одлучне чињенице, да правилно и потпуно утврди чињенично стање, због чега су разлози о одлучним чињеницама остали нејасни и у знатној мери противречни.

  Основано се у жалбама бранилаца окривљеног АА, као и приликом изношења садржине жалбе његовог браниоца, адвоката АБ на јавној седници, указује да првостепени суд није изнео разлоге везане за примену материјалног права, у погледу временског важења кривичног закона, с обзиром да је закон више пута мењан од времена извршења кривичног дела до пресуђења, посебно у погледу прописивања којем лицу (физичком или правном), извршењем предметног кривичног дела може бити прибављена корист.

  Поред тога, по оцени овог суда, основани су наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал којима се указује да су дати разлози у побијаној пресуди у односу на ослобађајући део, којим је окривљени АА3 ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дела из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези са чланом 33 КЗ, нејасни и у знатној мери противречни, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка.

  Наиме, првостепени суд је нашао да изведеним доказима није доказано да је окривљени АА3 учествовао у било каквом претходном договору, односно да је знао за цену локомотива са изведени радовима, нити да је он ван задужења које је имао као председник комисије за стручну оцену понуда на било који начин учествовао у извршењу кривичног дела, нити да је злоупотребљавао служебну дужност, у циљу прибављања користи другоме или наношењу штете ЖТП Београд.

  По оцени овог суда, овакав закључак првостепеног суда се не може прихватити. Из списа предмета произилази да је неспорно утврђено да је окривљени АА3, заједно са сведоком СС упућен на службени пут у Словенију, у периоду од 08.09. до 11.09.2004. године, ради прегледа у каквом су стању локомотиве, које ће бити предмет закупа и све потребне документације, да их је до Кочевја, Новог места и Марибора ради прегледа локомотива возио АБ5, власник предузећа "Friulexport s.p.a”, да је дана 10.09.2004. године закључен протокол између “СЖ Централне делавнице” Љубљана и ЖТП Београд, који су испред ЖТП Београд потписали окривљени АА3 и СС, у коме је наведено да “СЖ Централне делавнице” Љубљана предлажу продају наведених локомотива, да је од стране ЖТП Београд извршен преглед и уговорен ниво поправке наведених шест локомотива, а констатовано је и да потписивању присуствује АБ5, као преставник предузећа "Friulexport s.p.a”, те да је 10.12.2004. године окривљени АА донео решење о образовању комисије за јавне набавке и да је за председника одредио АА3, са задатком да на доказан начин прибави довољан број понуда и изврши стручну анализу прибављених понуда ради дефинисања битних елемената уговора у набавци локомотива, а дана 17.12.2004. године одржан је састанак комисије, па је комисија закључила да је понуда предузећа “CO Rail LLP” из Лондона повољнија и да предлаже да се са поменутим предузећем спроведе поступак са погађањем. Имајући у виду да је дана 20.12.2004. године након што је комисија чији је окривљени АА3 био председник утврдила да је понуда предузећа “CO Rail LLP” из Лондона у погледу техничких и економских услова повољнија, окривљени АА3 заједно са сведоком СС поново одлази на пут у Словенију ради прегледа локомотива, па се основано указује жалбом ТОК-а да је окривљени АА3 у два наврата вршио преглед локомотива, те да је нејасно зашто окривљени АА3 никада није прегледао локомотиве предузећа “CO Rail LLP” и на основу чега је закључио у свом извештају да је понуда овог предузећа повољнија, а с обзиром на његове наводе одбране да комисија није сматрала да треба да се прегледају локомотиве, јер локомотиве типа 644 постоје само у Словенији, нејасно је како суд закључује да тврдња да је окривљени знао да се понуде односе на исте локомотиве није доказана. Како је окривљени АА3 био председник комисије за јавне набавке, односно председник исте, то првостепени суд није изнео образложене и јасне разлоге на основу којих је закључио да није доказно да је окривљени АА3 на било који начин учествовао у извршењу кривичног дела, нити да је злоупотребљавао службену дужност у циљу прибављања користи другом, а на штету ЖТП Београд, а да су остали окривљени оглашени кривим.

  Дакле, по оцени овог суда, обзиром да је првостепени суд окривљеног АА3 ослободио од оптужбе, позивајући се на то да су радње које су окривљеном стављене на терет биле задужење сектора за правне послове, то је нејасно на основу чега је првостепени суд остале окривљене огласио кривим за исте утврђене чињенице, односно противречност разлога које је дао првостепени суд у образложењу пресуде огледа се у томе што је окривљеног АА огласио кривим јер је „дао налог“, а окривљеног АА3 ослободио од оптужбе за „поступање по налогу“

  Поред тога, основано се наводима жалбе представника трећег лица истиче да су пресудом учињене битне повреде одредаба кривичног поступка у односу на одлуку о одузимању имовинске користи.

  Наиме, у ставу 4 изреке побијане пресуде првостепени суд је, сходно одредби члана 91 и 92 став 3 КЗ, од привредних друштава "Friulexport s.p.a”, из Трста, Италија и “CO Rail LLP” из Лондона, Велика Британија, одузео имовинску корист тако што су обавезана ова привредна друштва, чији је оснивач и сувласник АБ5, да солидарно у корист буџета Републике Србије плате износ од 73.920.587,46 динара, све у року од 30 дана од дана правоснажности пресуде.

  Имајући у виду да је одредбом члана 539 став 5 ЗКП прописано да уколико суд тек у току главног претреса утврди да долази у обзир одузимање имовинске користи, прекинуће главни претрес и позваће представника правног лица, а из списа предмета произлази да је првостепени суд само саслушао АБ5 као сведока, који је оснивач и сувласник, али је пропустио да позове представника правног лица, како се то основано жалбом представника трећег лица истиче, на који начин је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка.

  Имајући у виду напред наведене разлоге, било је нужно укинути побијану пресуду како би првостепени суд у поновном поступку отклонио битне повреде одредаба кривичног поступка на које је напред указано и донео правилну и на закону засновану одлуку у овој кривично-правној ствари.

  У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама овог суда, отклонити повреде на које је указано овим решењем, на поуздан и јасан начин утврдити све одлучне чињенице које су битне за утврђивање постојања кривичног дела, те брижљивом и правилном оценом свих доказа, правилно и потпуно утврдити чињенично стање, за своје ставове дати јасне и недвосмислене разлоге, те дати нарочиту оцену веродостојности противречних доказа, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и недвосмислене разлоге, а при томе имајући у виду како примедбе другостепеног суда, тако и остале примедбе на које се у изјављеним жалбама указује.

  Имајући у виду да је одредбом члана 50 став 1 тачка 10 ЗКП прописано да оштећени има право да поднесе жалбу против одлуке о трошковима кривичног поступка и досуђеном имовинскоправном захтеву, па како је оштећени "АА" поднео жалбу на пресуду у погледу одлуке о одузимању имовинске користи, то је, по оцени овога суда, жалба оштећеног "АА" недозвољена, због чега је исту овај суд одбацио.

  Са свега напред изложеног, а на основу одредбе члана 458 и 443 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар,      Председник већа-судија,
Ирена Јушковић,с.р.      Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)