Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.04.2010.

Кж1 По1 5/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 5/2010
Дана 21.-23.04.2010. године
Б Е О Г Р А Д



У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Верољуба Цветковића, Савке Гогић, Надежде Мијатовић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са сарадником Драганом Лужњанин као записничарем, у кривичном предмету оптужених АА и др., због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама оптуженог ББ лично и његовог браниоца адв. БА, опт. ВВ лично и његовог браниоца адв. ВБ и бранилаца оптужених ГГ, адв. ГБ, браниоца оптуженог ДД адв. ДБ, браниоца оптуженог ЂЂ адв. ЂБ, браниоца опт. ЕЕ адв. ЕБ, браниоца оптуженог ЖЖ адв. ЖБ, браниоца оптуженог ЗЗ адв. ЗБ и браниоца оптуженог ИИ адв. ИБ, изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.4/08 од 10.07.2009. године, у седници већа одржаној у смислу члана 375 Законика о кривичном поступку, дана 21., 22. и 23.04.2010. године, донео је


П Р Е С У Д У

I

Поводом жалби оптуженог ББ и оптуженог ВВ лично и њихових бранилаца и бранилаца оптужених ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, а по службеној дужности ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.4/08 од 10.07.2009. године у осуђујућем делу под тачком I у погледу правне оцене дела и одлуке о казни, тако што Апелациони суд у Београду радње ових оптужених, ближе описаних под тачком I под тачкама 1.1 до 1.5., за које су првостепеном пресудом оглашени кривим, правно квалификује као једно кривично дело неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, за које их ОСУЂУЈЕ и то:

-оптуженог АА на казну затвора у трајању од 10 (десет) година, у коју му урачунава и време лишења слободе и у притвору од 29.11.2007. године па надаље, до правноснажности пресуде,
-оптуженом ДД кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика утврђује казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци, а задржавајући као правилно утврђену казну затвора од 3 месеца за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 Кривичног законика, описаног у изреци првостепене пресуде под I тачка 2, ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 8 (осам) месеци, у коју казну му урачунава и време лишења слободе и у притвору од 29.11.2007. године до 20.03.2009. године,

-оптуженог ББ на казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 6 (шест) месеци, у коју казну му урачунава време лишења слободе и у притвору од 28.11.2007. па надаље, до правноснажности пресуде,

-оптуженог ЂЂ на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју му урачунава време лишења слободе и у притвору од 11.10.2007. па до 10.07.2009. године,

-оптуженог ЕЕ на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју му урачунава време лишења слободе и у притвору од 23.10.2007. године па до 10.07.2009. године,

-оптуженог ЖЖ на казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 6 (шест) месеци, у коју казну му урачунава време лишења слободе и у притвору од 01.11.2007. па надаље, до правноснажности пресуде,

-оптуженог ВВ на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју му урачунава време лишења слободе и у притвору од 28.10.2007. године па надаље, до правноснажности пресуде и

-оптуженог ЗЗ на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју казну му урачунава време лишења слободе и у притвору од 23.10.2007. па до 10.07.2009. године,

а жалбе оптуженог ВВ и његовог браниоца у овом делу, као и жалбу оптуженог ББ и његовог браниоца и жалбе бранилаца оптужених ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ ОДБИЈА као неосноване.

II

Поводом жалбе браниоца оптуженог ИИ, а по службеној дужности, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење, К.П.бр.4/08 од 10.07.2009. године у осуђујућем делу под I тачка 3 изреке, тако што Апелациони суд у Београду, на основу одредбе члана 355 тачка 1 Законика о кривичном поступку,

оптуженог ИИ, од оца ИИ1 и мајке ИИ", девојачко __, рођеног у __ __.__.1982. године, са пребивалиштем у __, улица __ бр. __ и осталим личним подацима као у изреци првостепене пресуде,


ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

да је:

дана 28.10.2007. године око 16.10 часова у __, свестан да је његово дело забрањено, способан да схвати значај дела и управља поступцима, неовлашћено држао опојну дрогу – хероин, нето масе 2.26 грама, који је претходно поделио у више пакетића, која је код њега приликом прегледа пронађена и одузета од полицијских службеника Полицијске станице __,

-чиме би извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246 став 3 Кривичног законика – јер дело за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, по закону није кривично дело.

Трошкови кривичног поступка у овом делу падају на терет буџетских средстава суда.

III

Уважењем жалбе оптуженог ВВ и његовог браниоца УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.4/08 од 10.07.2009. године у односу на оптуженог ВВ и његове радње ближе описане под I под тачком 1.4 у односу на кривично дело ометања овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру и у том делу списи враћају на поновни поступак надлежном првостепеном суду.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Београду, Посебно одељење К.П.бр.4/08 од 10.07.2009. године под I под тачкама од 1.1 до 1.5 оптужени АА, ДД, ББ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ВВ и ЗЗ оглашени су кривим за по једно кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, оптужени Слободан Ковачевић у продуженом трајању у вези члана 61 КЗ и једно кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру; под I тачка 2 оптужени ДД и за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, а под I тачка 3 изреке оптужени ИИ за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 3 Кривичног законика – па након што су оптуженом ВВ утврђене појединачне казне – за кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ и у вези члана 61 КЗ у трајању од пет година, а за кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру у трајању од шест месеци; оптуженом ДД за кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ казну затвора у трајању од пет година и шест месеци, а за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ казну затвора у трајању од три месеца, а оптуженом ИИ за кривично дело неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 3 КЗ утврдио казну затвора у трајању од једанаест месеци, а узео као утврђену казну затвора у трајању од седам месеци, по правноснажној пресуди Окружног суда у Краљеву К.16/07 од 07.02.2008. године, осудио их - оптуженог ГГ на казну затвора у трајању од десет година, у коју му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 29.11.2007. па надаље до правноснажности пресуде, оптуженог ДД на јединствену казну затвора у трајању од пет година и осам месеци, у коју му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 29.11.2007. па до 20.03.2009. године, оптуженог ББ на казну затвора у трајању од шест година и шест месеци, у коју му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 28.11.2007. године па надаље до правноснажности пресуде, оптуженог ЂЂ на казну затвора у трајању од четири године, у коју му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 11.10.2007. па до 10.07.2009. године, оптуженог ЕЕ на казну затвора у трајању од пет година, у коју му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 23.10.2007. па до 10.07.2009. године, оптуженог ЖЖ на казну затвора у трајању од пет година и шест месеци, у коју казну му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 01.11.2007. године па надаље до правноснажности пресуде, оптуженог ВВ на јединствену казну затвора у трајању од пет година и четири месеца, у коју му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 28.10.2007. године па надаље до правноснажности пресуде, оптуженог ДД на јединствену казну затвора у трајању од једне године и пет месеци, у коју казну му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 28.10.2007. па до 20.03.2009. године, а оптуженог ЗЗ на казну затвора у трајању од четири године, у коју казну му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 23.10.2007. па до 10.07.2009. године.

На основу члана 83 у вези члана 79 став 1 тачка 3 и члана 80 Кривичног законика, према оптуженима ВВ и ИИ изречене су мере безбедности обавезног лечења наркомана, за које је одређено да ће бити извршене у заводу за извршење казни или одговарајућој здравственој или другој специјализованој установи, која ће трајати док постоји потреба за лечењем ових окривљених, али не дуже од три године, с тим да се време проведено у установи за лечење окривљенима ВВ и ИИ урачунава у изречену казну затвора.

На основу одредбе члана 87 став 1 и став 2 у вези члана 79 став 1 тачка 7 и члана 80 Кривичног законика изречена је и мера безбедности одузимања предмета, па су од оптуженог ГГ одузети мобилни телефони са претплатничким картицама, ближе описани под тачкама 1-4 потврде о привремено одузетим предметима Полицијске станице __ број Ку-204/07 од 29.11.2007. године,

-од оптуженог ДД, 25 комада муниције калибра 9 мм „луге“ у оригиналном паковању од картона од 50 комада и два мобилна телефона са претплатничким картицама, све ближе описано под тачкама 1, 2 и 3 потврде о привремено одузетим предметима ПУ Краљево бр. Кри.245/07 од 29.11.2007. године,

-од оптуженог ББ, једно теретно возило марке „вв“ регистарских ознака __, наведеног броја мотора и броја шасије, саобраћајна дозвола за поменуто возило, опојна дрога хероин у облику базе у количини од 10.322,84 грама бруто масе и два мобилна телефона са претплатничким картицама, све ближе описано под тачкама 1, 2, 3, 4 и 5 потврде о привремено одузетим предметима ПС Рашка бр. Ку.204/07 од 29.11.2007. године,
-од оптуженог ЂЂ, опојна дрога хероин у количини од 299,39 грама нето масе и смеса кофеина и парацетамола количине 504,79 грама, два мобилна телефона са претплатничким картицама, путничко возило марке „ђђ1“ тип „ђђ2“ регистарских ознака __, образац саобраћајне дозволе и један кључ од возила, све ближе описано у потврди о привремено одузетим предметима ПУ Краљево бр. Ку.970/07 од 11.10.2007. године,

-од оптуженог ЕЕ, један мобилни телефон са претплатничком картицом и једна претплатничка картица, опојна дрога хероин количине 198,2 грама нето масе и смеша кофеина и парацетамола количине 201,6 грама нето масе, све ближе описано у потврдама о привремено одузетим предметима ПУ Ниш од 23.10.2007. године,

-од оптуженог ЖЖ, шест мобилних телефона са претплатничким картицама, две претплатничке картице и шест омота од претплатничких картица, ближе описаних у потврди о привремено одузетим предметима ПУ Краљево број Кт.184/07 од 01.11.2007. године,

-од оптуженог ВВ, четири мобилна телефона са претплатничким картицама, две старе новчанице од 5.000 динара, два пара маказа од метала, две чистилице за нокте, више делова кесица од ПВЦ-а, опојна дрога хероин количине нето масе 11,45 грама, све ближе описано у потврди о привремено одузетим предметима ПУ Рашка број Ку.184/07 од 28.10.2007. године, као и опојна дрога хероин у количини од 5,45 грама нето масе, ближе описано у записнику о вештачењу Националног криминалистичко-техничког центра од 12.10.2007. године,

-од оптуженог ИИ, опојна дрога хероин нето масе 2,26 грама и један мобилни телефон са претплатничком картицом, све према потврди о привремено одузетим предметима ПС Рашка број Ку.183/07 од 28.10.2007. године и

-од оптуженог ЗЗ, једна меморијска картица, два мобилна телефона, девет картица за мобилни телефон и две видео касете, све ближе описано у три потврде о привремено одузетим предметима Полицијске управе Ниш од 23.10.2007. године.

Оптужени АА, ДД, ББ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ВВ, ИИ и ЗЗ обавезани су да на име трошкова кривичног поступка плате износе који ће бити појединачно одређени, накнадно посебним решењем, као и да на име паушала суду плате оптужени ГГ, ДД, ББ, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ, као и ВВ износе од по 20.000,оо динара, а оптужени ИИ износ од 10.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Под II изреке првостепене пресуде, применом члана 355 тачка 3 Законика о кривичном поступку у тачки 1, оптужени АА ослобођен је од оптужбе да је заједно са ДД и ЂЂ у периоду од 08.10. до 10.10.2007. године, неовлашћено набавио ради продаје количину од 299,39 грама нето масе опојне дроге хероин, коју опојну дрогу је оптужени ЂЂ по налогу оптуженог ДД требао да преда НН лицу у Великој Плани, али му је у __, општина Краљево, дана 10.10.2007. године у путничком возилу „ђђ2“ регистарских ознака __ наведена количина опојне дроге пронађена и одузета од стране овлашћених радника Полицијске управе Краљево, чиме би извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ; у тачки 2 изреке под II, оптужени ГГ и ДД применом члана 355 тачка 3 ЗКП ослобођени су од оптужбе да су дана 09.10.2007. године у Новом Пазару по претходном договору да то учине преко ДД продали НН лицу неутврђену количину опојне дроге хероин за износ од 275 евра, чиме би извршили кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ; у тачки 3 изреке под II применом члана 355 тачка 3 ЗКП ГГ и ЈЈ ослобођени су од оптужбе да су у периоду од 15.10.2007. па до 20.10.2007. године у Новом Пазару, након што су се договорили да то учине, преко ЈЈ продали неутврђену количину опојне дроге хероин за износе од 50, 100, 150, 200 и 250 евра разним НН лицима, чиме би извршили кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ; у тачки 4 изреке под II оптужени ВВ применом члана 355 тачка 3 ЗКП ослобођен је од оптужбе да је у октобру месецу 2007. године у Рашки, удружен са оптуженим ИИ и по постигнутом договору да заједно продају опојну дрогу хероин непознатим лицима, међу којима и лицима са надимцима „кк“, „кк2“ и „кк3“, па је оптужени ИИ дана 28.10.2007. године код себе ради продаје држао седам пакетића опојне дроге хероин бруто масе 2,97 грама, чиме би извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, а у тачки 5 изреке првостепене пресуде под II оптужени ЈЈ и ИИ применом члана 355 тачка 3 ЗКП ослобођени су од оптужбе за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ.

На основу одредбе члана 197 став 1 ЗКП одлучено је да трошкови кривичног поступка који се односе на ослобађајући део пресуде, падају на терет буџетских средстава суда.

Под III изреке првостепене пресуде, применом члана 354 тачка 1 Законика о кривичном поступку према оптуженом ЛЛ, ЈМБГ ___ и осталим личним подацима као у изреци првостепене пресуде, одбијена је оптужба за кривично дело неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ. За трошкове кривичног поступка који се односе на одбијајући део пресуде, одлучено је да падају на терет буџетских средстава суда.

Против првостепене пресуде у осуђујућем делу, жалбе су изјавили:

-бранилац оптуженог АА, адв. АБ, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде Кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или пак преиначи и оптужени АА ослободи за дело за које се терети. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени са браниоцем.

-бранилац оптуженог ДД, адв. ДБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде Кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд побијану пресуду преиначи тако што ће оптуженог ДД ослободити од оптужбе за кривично дело из члана 246 КЗ, а за извршено кривично дело из члана 348 КЗ изрекне му блажу казну или пак да побијану пресуду укине и предмет врати на поновни поступак, а у смислу одредбе члана 375 ЗКП браниоца о седници већа другостепеног суда обавести.

-заједнички бранилац оптужених ББ и ИИ, адв. ИБ због битних повреда поступка, повреде Кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да се у односу на оптуженог ББ, првостепена пресуда преиначи, а овај окривљени огласи кривим због извршеног кривичног дела из члана 246 став 1 Кривичног законика за које би му се изрекла и блажа казна, а у односу на оптуженог ИИ преиначи и овај оптужени применом члана 246 став 4 Кривичног законика ослободи од казне, а изречена мера безбедности обавезног лечења наркомана, отклони. У жалби је захтевано да о седници већа другостепеног суда буду обавештени и на њу позвани бранилац са оптуженима ББ и ИИ.

-бранилац оптуженог ЂЂ, адв. ЂБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде Кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак преиначи тако што ће оптуженом ЂЂ бити изречена блажа казна затвора.

-бранилац оптуженог ЕЕ, адв. ЕБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде Кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи, оптужени ЕЕ ослободи од оптужбе или пак првостепена пресуда укине и предмет врати на поновно суђење, а о седници већа другостепеног суда обавесте оптужени и бранилац, како би јој присуствовали.

-бранилац оптуженог ЖЖ, адв. ЖБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде Кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак преиначи, овај оптужени огласи кривим због извршеног кривичног дела из члана 246 став 1 Кривичног законика и изрекне му се блажа казна, у границама посебног минимума, са молбом да бранилац оптуженог буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

-бранилац оптуженог ВВ, адв. ВБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде Кривичног закона, одлуке о казни и мери безбедности, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати на поновни поступак или пак преиначи, тако што ће оптужени ВВ бити оглашен кривим због извршеног кривичног дела из члана 246 став 3 Кривичног законика, а ослободи од оптужбе за кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у вршењу послова безбедности и одржавању јавног реда и мира из члана 23 Закона о јавном реду и миру. У жалби је тражено да о седници већа бранилац са оптуженим ВВ буде обавештен.

-оптужени ВВ лично, без навођења законског основа побијања, али из образложења жалбе произилази да оспорава утврђено чињенично стање и с тим у вези указује и на повреду Кривичног закона, са предлогом да првостепена пресуда буде укинута у целости.

-оптужени ББ лично, због одлуке о казни, са предлогом да му се изрекне знатно блажа казна и да на седницу већа другостепеног суда буде позван и

-бранилац оптуженог ЗЗ, адв. ЗБ, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и овом оптуженом изрекне блажа казна затвора.

Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.24/10 од 03.02.2010. године, предложио је да се жалбе бранилаца оптужених АА, ДД, ББ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ИИ, као и жалбе оптужених ББ и ВВ лично, одбију као неосноване и првостепена пресуда потврди.

У седници већа одржаној у смислу члана 375 Законика о кривичном поступку у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Велимира Голубовића, оптуженог АА и његовог браниоца адв. АБ1 по заједничком пуномоћју са адв. АБ, оптуженог ББ и његовог браниоца адв. БА, оптуженог ВВ са браниоцем адв. ВБ, браниоца оптуженог ЕЕ по заменичком пуномоћју адв. ЕБ1, браниоца оптуженог ЖЖ адв. ЖБ и у одсуству уредно обавештених оптуженог ИИ, оптуженог ЕЕ, браниоца оптуженог ДД адв. ДБ и браниоца оптуженог ЗЗ адв. ЗБ, Апелациони суд у Београду је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, изјављеним жалбама, напред изнетим мишљењем Тужиоца за организовани криминал из писменог поднеска и изјашњењима са седнице већа и нашао:

Првостепена пресуда у осуђујућем делу осим у погледу кривичног дела ометање службеног лица и радње оптуженог ВВ ближе описане у I изреке под .1.4 (у ком делу је првостепена пресуда укинута) не садржи битне повреде поступка на које другостепени суд пази по службеној дужности у смислу члана 380 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку, дакле, ни оне на које се у жалбама бранилаца оптужених неосновано указује.

Оптужени ЕЕ оглашен је кривим за једно од кривичних дела која су му измењеном оптужницом Специјалног тужиоца од 07.03.2008. године стављена на терет – за неовлашћену производњу, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 Кривичног законика и то према чињеничном опису радњи овог оптуженог садржаном у опису кривичних дела која му се оптужницом стављају на терет и у оквиру њега (не преко тога) јер према разлозима првостепеног суда (страна 149 образложења побијане пресуде) кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ као посебно и теже конзумирало је кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 КЗ као опште и лакше кривично дело, па је првостепени суд решио предмет оптужбе и оптужбу није прекорачио, тако да не стоји битна повреда поступка из члана 368 став 1 тачка 7 и тачка 8 ЗКП, како се то у жалби браниоца оптуженог ЕЕ тврди.

Наводима да је конзумпција као вид привидног идеалног стицаја у конкретном случају била неприменљива, да је првостепени суд морао да донесе једну од три врсте пресуда (члан 353 став 1 ЗКП) у погледу дела која су предмет оптужбе, да није био овлашћен да у чињенични опис радњи оптуженог ЕЕ, за дело за које га је огласио кривим, уноси део чињеничног описа кривичног дела из члана 346 став 2 КЗ истовремено се указује на битну повреду поступка из члана 368 став 1 тачка 8 ЗКП, али и на погрешну примену материјалног права, које наводе овај суд, међутим оцењује неоснованим.

Као што је већ речено, повреде објективног идентитета оптужбе нема (па ни прекорачења) ако суд заснује пресуду на чињеничном стању утврђеном на главном претресу, наравно под условом да се ради о истом догађају, а у конкретном случају чак остајући у оквиру описа радњи оптуженог из оптужног акта – а како је правно немогуће да у изреци пресуде истовремено постоји и осуда и ослобођење за исти чињенични опис делатности оптуженог (о чему је првостепени суд на страни 149 образложења побијане пресуде, последњи став, дао разлоге), то се неоснованим оцењују и наводи жалбе браниоца оптуженог ЕЕ по којима је првостепени суд оглашавајући оптуженог кривим за једно од кривичних дела које му је оптужницом стављено на терет, повредио закон на његову штету.

Неосновано се жалбама бранилаца оптужених ЖЖ и ВВ указује да је првостепена пресуда донета уз битну повреду поступка из члана 368 став тачка 10 Законика о кривичном поступку – јер је заснована на исказу оптуженог ВВ пред истражним судијом дана 31.10.2007. године, који због апстиненцијалне кризе у којој је био није био процесно способан да да ваљан исказ.

Међутим, како из записника о саслушању оптуженог дана 31.10.2007. године произилази да је оптужени ВВ изјавио да се тог дана (за разлику од претходног дана 30.10.2007. године) осећао способним да изнесе своју одбрану; да зна шта му се захтевом ОЈТ ставља на терет и посебно да је разумео да све што буде изнео у својој одбрани може бити употребљено као доказ против њега; да је прихватио браниоца по службеној дужности адв. ВБ1 и у његовом присуству дао веома исцрпан, целовит и хронолошки сређен исказ, наводећи датуме, сатнице и лица са којима је био у контакту поводом опојне дроге, прецизно се изјаснио и о броју мобилног телефона који је користио наведеном приликом, лицима са којима је разговарао, преносећи садржину тих разговора у усменом казивању истражном судији и то речима које су заиста садржане у оквиру телефонских комуникација, а како то произилази и из аудио записа и транскрипата телефонских комуникација у којима је био саговорник – што све не би био у стању, како је то објаснио и вештак сс, који је након прегледа и датог мишљења о стању у коме се овај оптужени налазио 02.11.2007. године у усменом казивању на главном претресу 04.11.2008. године – да се заиста налазио у апстиненцијалној кризи таквог интензитета како је касније покушао да представи на главном претресу. Осим тога, вештак неуропсихијатар Др сс указао је и какве симптоме показује лице које се налази у апстиненцијалној кризи таквог интензитета – да је особа бледа, узнемирена, деконцентрисана, презнојава се, постоји подрхтавање, жали се на болове, да нема мира и да постоји цурење пљувачке и цурење из носа – што све од стране истражног судије није констатовано у конкретном случају.

Како је овај доказ изведен под контролом суда и на њега није било примедби, како оптуженог тако ни присутног браниоца, који су записник о саслушању потписали, то се никако не може радити о доказу који у поступку није смео бити коришћен.

У свим изјављеним жалбама бранилаца оптужених, осим браниоца оптуженог АА, првостепена пресуда се побија због битне повреде поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП и указује да је изрека првостепене пресуде нејасна, неразумљива, противуречна себи и разлозима пресуде, да не садржи чињенице и околности из којих би произилазило да су оптужени припадали криминалној групи, које задатке и улоге су имали и извршили као чланови организоване групе, као и да у првостепеној пресуди нису дати разлози о свим одлучним чињеницама или су они у значајној мери нејасни и противуречни садржини изведених доказа.

Напротив, по оцени Апелационог суда у Београду изрека првостепене пресуде потпуно је јасна и разумљива, у сагласности је са разлозима изнетим у образложењу побијане пресуде, а ти разлози су довољни, потпуни и јасни и у сагласности са стварном садржином изведених доказа, а наведени су и услови који су у конкретном случају били испуњени за постојање кривичног дела организованог криминала, прописаних одредбом члана 504-а Законика о кривичном поступку.

Неосновано се жалбом браниоца оптуженог ЕЕ указује да је изрека првостепене пресуде неразумљива јер је из датог описа радњи овог оптуженог остало нејасно коју од алтернативно одређених радњи кривичног дела из члана 246 став 1 КЗ је он учинио – јер изведеним доказима, па и признањем оптуженог ЕЕ, кога у свему потврђује и исказ оптуженог ЗЗ и транскрипти аудио записа телефонских комуникација између ових оптужених као и пронађена опојна средства која је оптужени ЕЕ одбацио приликом интервенције овлашћених службених радника полиције, несумњиво је утврђено да је он опојна средства ради даље продаје оптуженом ЗЗ једном послао по возачу аутопревозника „__“ на линији Нови Пазар – Ниш, а други пут сам донео по претходно детаљно постигнутом договору са купцем ЗЗ, при чему је знао, како то сам оптужени ЕЕ наводи, да ће наведену количину хероина и смесе за мешање оптужени ЗЗ продати даље – па је јасно да је опојна средства преносио и нудио на продају, односно неовлашћено их стављао у промет. Указивање да се ради о неутврђеној количини опојних средстава код чињеница које и нису спорне, оптужени ЕЕ је потврдио да је по претходном договору са оптуженим ЗЗ, донео 198,2 грама нето масе хероина и 201,6 грама нето масе смесе кофеина и парацетамола, за које је оптужени ЗЗ према договору оптуженом ЕЕ требао да плати 3.600 евра, а даље их прода по вишој цени, да је од себе одбацио две кесе у којима су се налазила опојна средства и смеса за увећање масе у тренутку наиласка полиције и што је све на лицу места и пронађено, потпуно су неосноване тврдње браниоца оптуженог ЕЕ, по којима се у конкретном случају и не зна шта је то што је овај оптужени требао да преда оптуженом ЗЗ и да о овој одлучној чињеници у првостепеној пресуди нема разлога.

Жалбени наводи браниоца оптуженог ВВ, по којима је изрека првостепене пресуде неразумљива и противуречна разлозима, јер у опису радњи овог оптуженог у подтачкама изреке 1.4 и 1.5 – се не спомиње да је опојна средства набављао од оптуженог ЕЕ, док према разлозима пресуде произилази да је он опојну дрогу набављао како од оптуженог ЕЕ тако и ЖЖ – су неосновани јер пре свега не одговарају стању у списима. У изреци побијане пресуде под I јасно је наведено да је оптужени ВВ преузимао договорене количине хероина у Новом Пазару и Рашки од оптуженог ЕЕ и његовог брата, оптуженог ЖЖ. Што се времена организовања криминалне групе тиче, супротно наводима браниоца оптуженог ВВ, у изреци првостепене пресуде се говори о другој половини 2007. године, а не о новембру 2007. године, због чега се неоснованим оцењују и наводи ове жалбе по којима оптужени ВВ, обзиром да је ухапшен 28.10.2007. године није ни могао да буде члан, односно припадник организоване криминалне групе оптуженог АА, односно да првостепена пресуда о овоме не садржи јасне разлоге.

Неосновано се жалбом браниоца оптуженог ЂЂ указује да су разлози првостепеног суда о одлучној чињеници да је овај оптужени знао да превози опојна средства, супротни садржини изведених доказа јер у потврди о одузимању предмета не спомиње се дрога већ прашкаста супстанца смеђе боје, за коју је тек вештачењем утврђено да се ради о хероину, због чега се не може прихватити као правилан закључак суда да управо објашњење овог оптуженог по којем потврду није хтео да потпише јер је сматрао да дрога није његова, указује да је знао да се у украденом аутомобилу који је превозио налазе опојна средства.

У првостепеном поступку је утврђено и из казивања оптуженог ЂЂ да је он корисник опојних средстава, како сам тврди током 2006. и 2007. године узимао је хероин за сопствене потребе, што потврђује и садржина једног од телефонских разговора оптуженог ДД и НН лица коме је тог 10.10.2007. године оптужени ЂЂ по налогу ДД требао да преда 299,39 грама хероина – који је пронађен у аутомобилу којим је управљао оптужени ЂЂ, када ДД због недоласка оптуженог ЂЂ на договорено место и у време које је било одређено саговорнику који ту испоруку чека, између осталог каже: „Да није отишао неђе да се нашмрче тај смрад“, па је очигледно да је знао својство прашкасте супстанце браон боје и пре него што је вештачењем утврђено о којој врсти опојних средстава се ради. Уосталом, подржавајући у свему завршну реч свог браниоца (страна 34 образложења побијане пресуде, други став) оптужени ЂЂ је изјавио да због своје и безбедности своје породице не сме да каже име особе која је дрогу оставила у аутомобилу, из чега такође произилази да је знао да се у украденом возилу којим је управљао налазила скривена дрога.

Наводи жалбе браниоца овог оптуженог да спроведено ДНК вештачење и налаз вештака сс1 пре искључују оптуженог ЂЂ као лице које је имало физички контакт са пронађеним опојним средствима у ситуацији када овом оптуженом није ни стављено на терет да је пронађена опојна средства скривао нити је за то оглашен кривим, већ да је неовлашћено ради даље продаје превозио на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде под I поттачка 1.2 опојна средства, не доводе се у сумњу разлози и закључак првостепеног суда када су у питању радње овог оптуженог.

Како је већ напред речено, у побијаној пресуди наведени су услови који су у конкретном случају били испуњени за постојање кривичног дела организованог криминала, прописаних одредбом члана 504-а ЗКП, па се неоснованим оцењују и жалбени наводи браниоца оптуженог ББ по којима се до надлежности Посебног одељења Окружног суда у Београду дошло чудном логиком и недопустивим техничким спајањем оптужница са подручја разних, иначе стварно надлежних судова у конкретном случају.

Жалбом браниоца оптуженог АА првостепена пресуда се побија због битне повреде поступка из члана 368 став 2 ЗКП, мада се тако не опредељује – јер према наводима ове жалбе писмена одбрана овог оптуженог морала је бити цењена тако, а не као обичан поднесак. Међутим, прихватајући у свему као правилне разлоге првостепеног суда дате на страни 130 образложења побијане пресуде, став 3, Апелациони суд у Београду налази да читањем ранијег исказа оптуженог АА на главном претресу у ситуацији када оптужени није желео да изнесе своју одбрану на главном претресу уз неспорно право да се користи својим писменим белешкама, право на одбрану оптуженог АА није повређено.

У жалбама бранилаца оптужених ЖЖ и браниоца оптуженог ДД осим што се тврди да у првостепеној пресуди нису наведени разлози о одлучним чињеницама и да су они који су дати нејасни и у знатној мери противуречни – образложење овог жалбеног основа своди се на оспоравање оцене изведених доказа и чињеница које је првостепени суд на основу такве оцене утврдио. Тако према жалби браниоца оптуженог ЖЖ остало је нејасно са ким се овај оптужени удружио за вршење кривичних дела, када и како је постао члан организоване криминалне групе и какви су били његови задаци у оквиру ове групе, а према жалби браниоца ДД све одлучне чињенице о поступању овог оптуженог првостепени суд је утврдио једино на основу транскрипата тајно преслушаних телефонских разговора, тумачећи их без учешћа лингвисте или криминолога и на штету оптуженог, што према наводима ове жалбе суд никако није могао, посебно да терминима које користи један оптужени, тумачи разговоре другог лица.

У жалбама браниоца осталих оптужених – АА, ББ, ЂЂ, ЕЕ и опт. ВВ, којима се оспорава утврђено чињенично стање у првостепеној пресуди се тврди да је првостепени суд погрешно и супротно стварној садржини изведених доказа погрешно утврдио да је уопште постојала организована криминална група, па чак и обично удруживање за вршење кривичних дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога. Оптужени код којих су пронађена опојна средства радње су предузимали самостално, без икаквог претходног договора о заједничком деловању, а за оне оптужене код којих опојна средства нису пронађена – да је првостепени суд погрешно тумачећи садржину прислушкиваних телефонских разговора погрешно нашао да су уопште предузели неку од алтернативно одређених радњи кривичног дела из чл. 246 КЗ, јер како се то у жалби браниоца оптуженог ДД тврди, он се бавио разним нелегалним пословима, али никада није трговао опојним средствима, а опт. АА према наводима жалбе његовог браниоца у пословима са дрогом никада није био.

Међутим, по оцени Апелационог суда чињенично стање у осуђујућем делу првостепене пресуде, правилно је и потпуно утврђено, па су неосновани жалбени наводи бранилаца оптужених којима се то оспорава.

Правилном оценом одбрана оптужених и свих изведених доказа, првостепени суд је правилно утврдио да је опт. АА организовао криминалну групу чији су чланови постали и опт. ДД, ББ, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ, ВВ и ЗЗ, са циљем вршења кривичног дела неовлашћене производње држање и стављање у промет опојних дрога, да је делатност ове групе планирана на дуже време, како је и вршена, при чему је сваки члан имао одређени задатак и улогу и тако удружени, у време, на месту и начин ближе описан изреком првостепене пресуде, под I, подтачкама од 1, 1 до 1.5, ради стицања незаконите добити вршила конкретне радње у вези неовлашћеног набављања и продаје опојних средстава.

Да је опт. АА ради продаје набављао опојна средства на подручју Косова и Метохије, купујући их у већој количини од НН лица званих „кк4“ и „кк5“, ангажовао лица која су ова опојна средства превозила до Новог Пазара и предавала их њему и пре 28.11.2007. године када је ради превоза количине од 10.322,84 грама ангажовао опт. ББ – а која количина опојних средстава је у камиону којим је управљао опт. ББ, интервенцијом службених лица пронађена и одузета, првостепени суд је несумњиво утврдио из телефонских комуникација опт. АА са НН „кк4“ и „кк5“ лицем под надимком „кк6“, за кога опт. АА у истрази тврди да се ради о ЉЉ, разговора са НН лицем дана 25.11.2007. године, када потврђује да је обезбедио возача у вези превоза дана 28.11.2007. године и разговора са НН лицем 26.11.2007. године, око разлике у квалитету претходно и касније испоручене количине хероина, температуре на којој се топио. На страни 74 и 75 образложења побијане пресуде, детаљно су наведени датуми и време ових разговора, њихова садржина, а опт. АА потврдио је да препознаје себе као саговорника у овим телефонским комуникацијама.

Из исказа опт. ББ који је детаљно изнео садржину свог договора са опт. АА, да је пристао да за износ од 1.000 еура превезе „жуто“ за шта је објаснио да је знао да је реч о хероину од Урошевца до Новог Пазара поступајући по детаљним упутствима опт. АА – да камион треба да паркира у 14.00 часова на бензинској пумпи „Хуб“, 10 километара испред Урошевца и ту сачека човека који ће му предати опојна средства, што је он и учинио. Из телефонских разговора опт. АА и НН „кк4“ од 28.11.2007. године од 14.04.46 часова, до 14.30.49 часова, види се да је дошло до неспоразума око места сусрета опт. ББ и лица која је требало да му опојна средства преда, што у свом исказу потврђује и опт. ББ, објашњавајући да се нашао са њему непознатим лицем албанске националности, са њим отишао према Урошевцу, још неких 10 километара, где су их поред пута сачекала још два лица, дали му црну кесу са 10 пакета облепљених селотејпом, које је он сакрио испод тапацира лежаја у кабини камиона којим је управљао (где је иначе прегледом ова дрога и пронађена) и кренуо назад у Нови Пазар, како би по договору ово предао опт. АА, а док се враћао да је са опт. АА био у телефонској комуникацији, објашњавао му докле је стигао, да је велика магла, да пролази кроз „ћетнички“ део – што све произилази и из садржине њихових телефонских разговора.

Прихватајући основано као веродостојно казивање опт. ББ, јер како је напред наведено потврђено је и другим изведеним доказима, правилно првостепени суд утврђује да је пронађену количину опојних средстава у камиону којим је управљао опт. ББ, овај превозио по налогу и за рачун опт. АА, а имајући у виду укупну количину опојних средстава – хероин, у облику базе укупне количине 10.322,84 грама, без присуства разблаживача, како то произилази из записника о физичко-хемијском вештачењу са налазом и мишљењем, да се радило о опојним средствима намењеним даљој продаји.

Неоснованим се стога оцењују наводи жалбе браниоца опт. АА, по којима ни један од изведених доказа не упућује на закључке какве изводи првостепени суд када су у питању радње овог оптуженог, али и наводи жалбе браниоца опт. ББ, по којима је он пристао да због новца превезе опојна средства – једном, али да ту радњу није предузео као припадник групе АА, због чега се према наводима ове жалбе у његовим радњама евентуално стичу само елементи кривичног дела из чл. 246 ст. 1 КЗ, а никако његовог квалификованог облика из чл. 246 ст. 2 КЗ.

На страни 131 образложења првостепене пресуде, првостепени суд је навео исцрпне разлоге (које као правилне прихвата и овај суд) из којих несумњиво произилази да је ББ био свестан да је његова радња једна у низу у неовлашћеном набављању ради продаје опојних средстава. И сам опт. ББ није спорио да је био у контакту поводом конкретне испоруке опојних средстава и са другим, њему непознатим лицима на Косову и Метохији, испоручиоцима дроге, па имајући у виду и количину од преко 10 килограма, било му је и те како познато да преузимањем радње коју и не спори ступа у криминалну организацију у којој нису постављени било какви временски оквири деловања, те да радња коју је он предузео има свој логички наставак у даљим радњама АА, након што би му он предао ову количину опојних средстава онако како су се били договорили.

Из телефонских комуникација опт. ДД (детаљно наведених на странама 77 и 78 образложења побијане пресуде) СМС порука и телефонских разговора – са НН лицем дана 10.10.2007. године који очекује договорену испоруку „ако није ударано за 1000 еура“, а лица која треба да му довезе нема у договорено време због чега су у учесталој телефонској комуникацији опт. ДД и ово лице где ДД саговорнику који испоруку чека и пита „ да ли је то сигуран човек“ говори да не зна шта се дешава, а да је било нешто како каже „овамо би дошли, ови код њега, код куће би знаш“, а на крају у разговору у 00.06.55 часова, да „макне оно из куће“, а у 02.29.01 час „да ону картицу извади и баци у шољу, пусти воду, изломиш и бациш“ и „немате никаквих додирних тачака, разумеш“ затим разговора са НН лицем тог истог дана 10.10.2007. године, са којим упоређује квалитет претходно и сада испорученог и каже „еј, а тамнија ова, мало и боља је“ и „она никака није била“ што НН лице потврђује, па са лицем које претходну испоруку није распродало и прикупило сав новац јер нису били задовољни нешто и дали су му само део новца – супротно наводима жалбе браниоца овог оптуженог, како то правилно налази и првостепени суд јасно произилази да је опт. ДД опојна средства која је преузимао од АА, на шта по оцени овог суда указује и чињеница да су у истом временском периоду имали проблеме због лошијег квалитета касније испоручених опојних средстава – даље продавао сам, али и преко опт. ЂЂ, ангажујући га као возача договорених испорука опојних средстава и преко опт. ЕЕ, како то произилази из њиховог међусобног телефонског контакта наведеног на страни 78 образложења побијане пресуде и преко ЖЖ који је после хапшења његовог рођеног брата, опт. ЕЕ наставио да користи братовљеве телефоне (што потврђују и оптужени ЕЕ и опт. ЖЖ, а произилази и из потврде о привремено одузетим предметима) задржао његове контакте (страна 80 образложења побијане пресуде) и исте изворе снабдевања – на шта јасно указује и садржина разговора опт. ДД и АА од 20.11.2007. године, када је велики део лица, која су у промету опојних средстава учествовала већ ухапшен, када ДД АА говори „треба данас да се видим са онијем, знаш, знаш оно“, а АА му одговора „ја немам ништа до сада“, али „биће ја мислим у ова два три дана“.

Даљи тог истог телефонског разговора у коме се опт. АА распитује за остале већ ухапшене чланове групе, (за које је иначе тврдио да их уопште не зна) и објашњења опт. ДД да се опт. ЕЕ брани ћутањем „оно да види, шта ће да кажу ови“, да је ЖЖ сада у истој соби са „та што га реко, замисли ставили у исту собу“, и касније објашњења да га тај дечко не познаје – „ко оно не зна га и сада таман да се разумеш“ поткрепљују закључак суда о међусобном односу чланова ове криминалне групе и то не само у смислу претходног договора да заједнички врше радње које представљају неовлашћено стављање у промет опојних средстава, већ и бригу за чланове групе и након реализације конкретних радњи – усаглашавање одбрана оптужених. Оптужени ВВ је након боравка у истој соби са оптуженим ЖЖ, заиста и променио свој исказ, тврдећи да тог ЖЖ, дотле није познавао.

Што се тиче радњи опт. ЕЕ и ЗЗ као што је то делом наведено у одговору на наводе жалбе браниоца опт. ЕЕ, о наводно учињеним битним повредама поступка, накнадним признајњем ЕЕ и ЗЗ које само потврђују и телефонска комуникација ових оптужених чија садржина је наведена на страни 82 образложења побијане пресуде као и пронађена одбрачена опојна средства, несумњиво је утврђено не само да су се дана 23.10.2007. године у Нишу ови оптужени нашли ради реализације претходно детаљно договореног – купопродаје опојних средстава која је опт. ЕЕ донео за износ од 3.600 еура – 198,2 грама базе хероина и 201,6 грама масе кофеина и парацетамола, како је то вештачењем утврђено, већ да је опт. ЕЕ и раније испоручивао дрогу опт. ЗЗ и то по цени од 18 еура за грам коју је опт. ЗЗ продавао даље за износ од 20 еура по граму, остварујући незакониту добит у разлици између набавне и цене по којој је наведена опојна средства продавао.

Да се ради о опојним средствима која потичу из истог извора, набавке опт. АА, указује и телефонски разговор опт. ЕЕ дана 20.10.2007. године са НН лицем у коме ово лице објашњава да није могло да нађе кола и дође па предлаже опт. ЕЕ да он дође за два, три дана када ће имати 500 еура, а треба да узме још 250 – на шта ЕЕ одговара да ће видети да се снађе за ауто, а говори му и о проблемима са квалитетом испоручених опојних средстава, али и казивање опт. ЗЗ у напред наведеним телефонским разговорима да је због разлике у квалитету раније и касније испоручених опојних средстава, изгубио неке од купаца.

Неоснованим се стога оцењују супротни наводи жалбе браниоца опт. ЕЕ, по којима у радњама које је овај оптужени предузео нема елемената дела за које је оглашен кривим јер радило се о само једној испоруци коју је опт. ЕЕ предузео самостално, а како до примопредаје у конкретном случају није ни дошло, да би у конкретном случају могло да се говори само о покушају кривичног дела из чл. 246 ст. 1 КЗ.

Међутим, како је споразум између купца опт. ЗЗ и продавца опт. ЕЕ постигнут, о свим детаљима договорене купопродаје о чему се оба детаљно изјашњавају – кривично дело је свршено постигнутим споразумом, па то што у конкретном случају није дошло до примопредаје новца и опојних средстава, што иначе првостепени суд утврђује и наводи у опису радњи ових оптужених, у изреци под I подтачка 1.3, за постојање кривичног дела и кривице оптужених, нема никаквог утицаја.

Оптужени ЕЕ није спорио ни да је опт. ВВ продавао опојна средства, то у свом исказу у истрази потврђује и оптужени ВВ. Детаљно објашњавајући да је опојна средства набављао како од опт. ЖЖ, тако и ЕЕ, претходно би се јављао на број мобилног телефона који је од њих добио, на тај број су му се јављала и друга лица, а да је опојна средства преузимао и тако што би му хероин био избачен из аутомобила, а он касније давао новац опт. ЖЖ. Све ово произилази из телефонских контаката и СМС порука опт. ЕЕ и опт. ВВ, (страна 84 образложења првостепене пресуде). Да је опт. ВВ био члан исте криминалне организације, као и опт. ЕЕ несумњиво указује разговор опт. ВВ са НН лицем дана 25.10.2007. године, дан после хапшења опт. ЕЕ у коме га обавештава „па он нам је човек“, „за 400 грама“ у „Нишу“ - детаљно описујући, како је почео да бежи са робом, трчао и када више није могао „бацио је од себе оно што су они видели“ као и међусобни телефонски контакти и СМС поруке опт. ЖЖ и опт. ВВ, па и разговор од 24.10.2007. године, где опт. ВВ ЖЖ каже „ти ме заборави 100%“, а ЖЖ њему „да је његов старији брат, „ЕЕ љознуо“ и да не причају ништа „преко овога“, али и разговор опт. ВВ са супругом ЕЕ, ЕЕ1 након његовог хапшења.

Из листинга телефонских комуникација за период од 20.10. до 28.10.2007. године, између бројева 064/0051-724 који је према потврди о одузетим предметима након хапшења опт. ЕЕ користио опт. ЖЖ и броја 061/___ за који ВВ потврђује да је његов број, произилази да је у овом периоду, дакле и пре хапшења оптуженог ЕЕ, али и после било учесталих међусобних позива и СМС порука, што и по налажењу овог суда поткрепљује закључак првостепеног суда, по којима је опт. ЖЖ, након хапшења његовог брата опт. ЕЕ задржавајући његове контакте наставио са испоруком опојних средстава па и опт. ВВ тог 27.10.2007. године, на начин ближе описан изреком првостепене пресуде I подтачка 1.4 – који хероин је опт. ВВ упаковао у двадесетак пакетића и држао ради даље продаје у свом стану, који му је међутим интервенцијом овлашћених службених лица пронађен и одузет.

За пронађену количину од 5.45 грама хероина, у просторијама Полицијске станице Рашка изведеним доказима несумњиво је утврђено да га је одбацио опт. ВВ приликом привођења у Полицијску станицу, а како то и сам у телефонском разговору 10.10.2007. године објашњава НН лицу говорећи му да је остао „без робе“ да је „оно код чесме био раздвојио на пола“ и када их је полиција зауставила да је једно успео да прогута, а оно друго држао у устима испод језика за све време док је боравио у Полицијској станици, а што је на крају успео и да у Полицијској станици сакрије „али у једну пластику, што нема шансе никада да нађу“, фотодокументација у списима и спроведеног ДНК вештачења по којем се ДНК профил на пронађеним опојним средствима, поклапа са профилом опт. ВВ.

Да је опт. ВВ опојна средства која је преузимао од опт. ЖЖ и ЕЕ даље продавао непознатим лицима супротно наводима жалбе његовог браниоца, првостепени суд је несумњиво утврдио из телефонских разговора овог оптуженог од 11.10.2007. године са лицем под надимком „кк“ и разговорима дана 12.10. и 17.10. са НН лицима, све ближе наведено на страни 84 образложења побијане пресуде, последњи став и страни 85 први и други став, али и из тврдње опт. ВВ, непознатом лицу у телефонском разговору од 10.10.2007. године, након што је према извештају Полицијске станице Рашка пуштен из просторија ове Полицијске станице, да је „остао без робе“ тако да „нема ни грама“, па се неоснованим оцењују супротни наводи жалбе браниоца опт. ВВ, по којем нема ни једног доказа да је овај оптужени опојна средства стављао у промет односно да су сва пронађена и одузета опојна средства била намењена искључиво за личну употребу опт. ВВ за кога је и спроведеним неуропсихијатријским вештачењем утврђено да се ради о зависнику.

Према томе, чињенично стање у погледу свих одлучних чињеница везаних за постојање криминалне групе, припадност групи, улоге и радње сваког од чланова којима су опојна средства стављена у промет, удруживањем, а ради стицања незаконите финансијске добити, правилно и потпуно утврђено и не доводи се у сумњу супротним наводима жалби бранилаца оптуженог АА, ДД, ББ, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ВВ.

Како је већ речено у изреци под I од 1.1. до 1.5. прецизно су наведене за сваког од оптужених радње које су по претходно постигнутом договору удружени предузели ради неовлашћеног набављања и стављања у промет опојних средстава. Првостепени суд је правилно нашао да се у таквим радњама оптужених стичу елементи квалификованог облика кривичног дела из члана 246 став 2 Кривичног законика, дајући разлоге о томе и зашто под више лица која су се удружили за вршење кривичног дела треба разумети и само два лица. Међутим, како управо договор два или више лица да заједнички неовлашћено производе, набављају опојна средства или врше радње које представљају неовлашћено стављање у промет опојних средстава и чињеница да је у реализацији договора извршена бар једна радња наведена у ставу 1 члана 246 Кривичног законика, јесу услови за постојање квалификованог облика кривичног дела из члана 246 став 2 Кривичног законика, односно да управо ове чињенице – договор два или више лица која су се удружила за вршење кривичних дела и реализација тог договора извршењем бар једне радње дају тежи облик основног кривичног дела из члана 246 став 1 Кривичног законика – то без обзира на број чињења (да ли је радња извршена једном или више пута) увек се ради о једном кривичном делу из члана 246 став 2 КЗ, а не о више ових кривичних дела.

Оглашавајући оптужене кривим за по једно кривично дело из члана 246 став 2 КЗ, првостепени суд је погрешно применио материјално право, због чега је овај суд применом одредбе члана 380 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку, поступајући по службеној дужности, ову повреду отклонио и радње оптуженог АА, ДД, ББ, ЂЂ, ЕЕ, Ж, Слободана Ковачевића и ЗЗ, везане за неовлашћено набављање и стављање у промет опојних средстава, ближе описане у изреци првостепене пресуде под I и подтачкама од 1.1 до 1.5. правно квалификовао као једно кривично дело из члана 246 став 2 Кривичног законика, за које дело је оптужене, ценећи иначе правилно од стране првостепеног суда утврђене околности које на врсту и висину казне имају утицаја, а у смислу члана 54 КЗ и детаљно наведене у односу на сваког од оптужених на странама 150, 151 и 152 образложења првостепене пресуде, оптуженог АА осудио на казну затвора у трајању од десет година, уз урачунавање у ову казну и времена лишења слободе и у притвору од 29.11.2007. године, па надаље, оптуженом ДД, задржавајући као правилно утврђену казну затвора у трајању од три месеца за извршено кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 Кривичног законика за кривично дело из члана 246 став 2 КЗ утврдио казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци, а осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 8 месеци, у коју казну му је урачунао и време лишења слободе и у притвору од 29.11.2007. године, па до 20.3.2009. године, оптуженог ББ на казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци, у коју казну му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 28.11.2007. године па надаље до правноснажности пресуде, оптуженог ЂЂ, применом члана 56 и 57 Кривичног законика на казну затвора у трајању од четири године, у коју му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 11.10.2007. године па до 10.7.2009. године, оптуженог ЕЕ на казну затвора у трајању од 5 година, у коју казну му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 23.10.2007. године, па до 10.7.2009. године, оптуженог ЖЖ на казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци, у коју казну му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 1.11.2007. године па надаље до правноснажности пресуде, оптуженог ВВ (обзиром да је првостепена пресуда у делу одлуке и његових радњи квалификованих по члану 23 став 1 Закона о јавном реду и миру укинута) за кривично дело из члана 246 став 2 Кривичног законика на казну затвора у трајању од 5 година, у коју казну му је урачунато време лишења слободе и у притвору од 28.10.2007. године па надаље до правноснажности пресуде, а оптуженог ЗЗ применом члана 56 и 57 КЗ, на казну затвора у трајању од четири године, у коју казну му је урачунао време лишења слободе и у притвору од 23.10.2007. године па до 10.7.2009. године.

По оцени Апелационог суда у Београду овако одмерене казне оптуженима адекватне су не само објективној тежини извршеног кривичног дела, већ и свим осталим околностима које је првостепени суд ценио, а истовремено представљају нужну и довољну меру за остварење сврхе кажњавања предвиђене чланом 42 Кривичног законика, због чега је супротне наводе жалби оптуженог ВВ и ББ лично, њихових бранилаца, као и бранилаца осталих оптужених по којима би се и блажим казнама у свему остварила сврха кажњавања, оценио неоснованим.

У односу на оптуженог ИИ, првостепена пресуда у осуђујућем делу под I тачка 3 изреке, по службеној дужности применом члана 380 став 1 тачка 2 Законика о кривичном поступку је преиначена и овај оптужени применом члана 355 тачка 1 Законика о кривичном поступку ослобођен је од оптужбе за кривично дело неовлашћено држање опојних средстава из члана 246 став 3 Кривичног законика, јер дело за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, по Закону није више кривично дело.

Законом о изменама и допунама Кривичног законика („Службени гласник РС“ бр. 72/09 од 3.9.2009. године) у члану 95 је прописано да се из наслова, односно назива кривичног дела прописаног чланом 246 Кривичног законика – неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, брише реч „држање“, па је престало да постоји и неовлашћено држање опојне дроге као посебан облик овог кривичног дела, до тада прописан одредбом члана 246 став 3 Кривичног законика.

Имајући у виду одредбе члана 5 Кривичног законика, конкретно одредбе прописане у ставу 1 и 2 тог члана о временском важењу кривичног законодавства које су истоветно прописане и у сада важећем Кривичном законику у члану 5 став 1 и 2 - („Службени гласник РС“ бр. 72/09) према којима се на учиниоца кривичног дела примењује у сваком случају кривични закон који је блажи, посебно ако је после извршења кривичног дела измењен закон једном или више пута, Апелациони суд налази да је ступањем на снагу прописа одредбе члана 95 Закона о изменама и допунама Кривичног законика, на учиниоца кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246 став 3 Кривичног законика, односно на радње оптуженог ИИ, ваљало као блажи применити нови Кривични законик, јер у време доношења другостепене пресуде, описане радње оптуженог више нису кривично дело прописано Кривичним законом, због чега је и одлучено као под II изреке ове пресуде.

Првостепена пресуда у делу одлуке о радњама оптуженог ВВ ближе описаних под I подтачка 1.4. изреке првостепене пресуде и кривичног дела ометања овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавању јавног реда и мира из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру је укинута, јер и по оцени овог суда за сада се не могу као правилни прихватити разлози и закључак првостепеног суда да се у његовим радњама стичу елементи овог кривичног дела.

Да је оптужени ВВ предузео радњу којом је омео овлашћена службена лица да уђу у собу у којој је боравио и изврше претрес, првостепени суд утврђује из службене белешке Полицијске станице Рашка од 28.10.2007. године и на страни 104 образложења побијане пресуде цитира садржај ове белешке из које утврђује и према којим лицима је предметне радње оптужени предузео – полицијским службеницима сс2 и сс3, које међутим у поступку уопште није саслушао, на шта се основано у жалби браниоца оптуженог ВВ и ВВ лично, указује.

Заснивајући своје чињеничне закључке на службеној белешци – доказу прибављено у предкривичном поступку без контроле суда, не саслушавши притом као сведоке лица према којима је оптужени радњу која му се на терет ставља извршио, првостепени суд је учинио битну повреду поступка из члана 368 став 1 тачка 10 ЗКП, али и повреду из члана 368 став 2 ЗКП, јер је оптуженом ускратио право да се о овоме изјасни, а не уносећи у изреку првостепене пресуде имена лица према којима је радњу која му се на терет ставља учинио, и изреку првостепене пресуде у том делу учинио је неразумљивом, а тиме и битну повреду поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП.

Из напред наведеног произилази да природа недостатака првостепене пресуде у делу одлуке о радњама оптуженог ВВ и кривичног дела из члана 23 став 1 Закона о јавном реду и миру показује да је нужно првостепену пресуду у овом делу укинути.

У поновљеном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде поступка на које му је указано и по савесној и брижљивој оцени свих расположивих доказа и утврђених чињеница, узимајући у обзир и оне жалбене наводе оптуженог ВВ и његовог браниоца у односу на ово кривично дело, на које није посебно указивано бити у могућности да утврди да ли је оптужени ВВ предузео радњу ометања, како му је то оптужбом стављено на терет, наравно и према коме, након чега ће моћи да донесе и закониту, правилну и јасно образложену одлуку.

Првостепена пресуда у ослобађајућем и одбијајућем делу остала је неизмењена, јер у овом делу није било жалби овлашћених лица.

Са свега напред изнетог, на основу члана 388, члана 389 и члана 391 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду је одлучио као у изреци ове пресуде под I, II и III.


Записничар Председник већа – судија
Драгана Лужњанин, с.р. Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)