Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.05.2014.

Кж1 По1 5/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 5/14
Дана 16.05.2014. године
Б е о г р а д
Ул. Немањина број 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, судија Надежде Мијатовић, Наде Зец, Душка Миленковића и Мирјане Поповић, чланова већа, са вишим саветником Зорицом Аврамовић, као записничарем, у кривичном предмету према окривљеном АА, због кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 5 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, изјављеним против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.1/12 од 17.12.2013.године, након седнице већа одржане у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку дана 25. априла 2014. године, дана 16. маја 2014.године, једногласно, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, а пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.1/12 од 17.12.2013.године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.1/12 од ОО17.12.2013.године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 5 Кривичног законика, за које му је претходно утврђена казна затвора у трајању од двадесет година, као и због извршења кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 Кривичног законика, за које му је утврђена казна затвора у трајању од две године, па је окривљени АА1 осуђен на јединствену казну затвора у трајању од двадесет година, а на основу члана 87 Кривичног законика изречена му је мера безбедности одузимања предмета и то пиштоља марке „Smith-Wesson“ калибра 9мм, без фабричког броја, аутоматске пушке „М70 АБ2“ без фабричког броја, 92 комада метака за аутоматску пушку калибра 7,62мм, 7 метака калибра 357 „Magnum“ и 16 метака за пиштољ калибра 9мм који се имају уништити. Истом пресудом оштећени  упућен је на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева, а о трошковима кривичног поступка биће одлучено накнадно посебним решењем.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал због одлуке о казни члан 437 тачка 4 у вези члана 441 став 1 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи пресуду Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.1/12 од 17.12.2013.године тако што ће оптуженом АА за кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 Кривичног законика изрећи казну затвора у трајању од четрдесет година;

-Окривљени АА због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду као другостепени уважи жалбу, као правилну и на закону засновану и пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.1/12 од 17.12.2013.године укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање или пак преиначи у смислу жалбених навода односно да Апелациони суд уважи жалбу и ослободи га за убиство ПП, као и да га обавести о седници већа како би истој присуствовао;

-Бранилац окривљеног АА адвокат АБ због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама са предлогом да Апелациони суд у Београду уважи жалбу као правилну и основану и пресуду Вишег суда у Београду Посебно одељење К.По1.бр.1/12 од 17.01.2013.године у ставу један укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак преиначи у смислу жалбених навода, уз молбу да сходно члану 447 став 2 Законика о кривичном поступку буде обавештен о седници већа на којој ће се одлучивати о изјављеним жалбама.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.8/14 од 28.02.2014.године изнео мишљење да су жалбе окривљеног и његовог браниоца неосноване и да их због тога треба одбити, а да жалбу Тужилаштва треба уважити.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ.

На седници већа, Апелациони суд у Београду, размотрио је списе предмета, па је након оцене навода и предлога из изјављених жалби, као и појашњења навода жалби који су изнели заменик Тужиоца за организовани криминал, те окривљени и бранилац, након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалбама, на основу одредбе члана 451 став 1 Законика о кривичном поступку и по службеној дужности на основу члана 451 став 2 Законика о кривичном поступку, нашао:

Жалбе су неосноване.

Пре свега изјављеном жалбом окривљеног АА побија се првостепена пресуда из свих разлога предвиђених разлогом, међутим у изјављеној жалби окривљени понавља своју одбрану коју је дао током поступка, те наводи да није имао разлог ни мотив да нашкоди ПП, коментарише и интерпретира исказ СС, те оспорава оцену исказа, наводи да није јасно на основу чега је суд утврдио да је дело извршено из користољубља, те објашњава како се ДНК траг нашао на лисицама којима је оштећени ПП био везан, а из чега произилази да суштински пресуду побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања о чему ће касније бити речи.

У изјављеној жалби бранилац окривљеног АА адвокат АБ наводи да пресуду побија због битних повреда одредаба кривичног поступка и то пре свега наводећи да је пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 Законика о кривично поступку, јер се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати будући да суд као доказ изводи записник о саслушању сведока СС пред Жупанијским судом у Загребу од 13.08.2010.године, а ради се о доказу који је прибављен по основу међународне правне помоћи да је исти сачињен на страном језику односно хрватском, и да се као такав не може користити у кривичном поступку односно исти је морао бити преведен на српски језик и то од стране овлашћеног судског преводиоца.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд у Београду оцењује као неосноване јер ожалбена пресуда по ставу овога суда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 Законика о кривичном поступку имајући у виду да је записник о саслушању сведока СС прибављен путем међународне правне помоћи, при чему је првостепени суд поштујући принцип непосредног саслушања сведока суд на претресу сведока СС и саслушао а сведок је у свему поновио наводе садржане у поменутом записнику.

Поред тога, потреба за преводиоцем мора бити истинска и неопходна за вођење правичног суђења. Уколико подносилац представке довољно разуме језик на коме се поступак води, он не може тврдити да му је повређено право на употребу језика и не може из културних или политичких разлога преферирати неки други језик. Дакле, правни стандард Европског суда за људска права захтева да окривљени довољно разуме језик, па с обзиром да се лица која говоре српски и хрватски језик довољно разумеју односно споразумевају, скоро до најситнијих финеса, то је закључак Апелационог суда у Београду да је овај жалбени навод браниоца окривљеног неоснован, а овај правни стандард је изражен у одлуци Европског суда за људска права Lagerblom против Шведске.

Изјављеном жалбом браниоца окривљеног побија се првостепена пресуда и због битних повреда одредаба кривичног поступка и то тако што се наводи да је првостепени суд навео више лица као извршиоце кривичног дела тешког убиства, тачније у чињеничном опису пресуде наводи се да је у питању саизвршилаштво, а суд оглашава кривим само окривљеног АА те да уколико је кривично дело извршено у заједници произилази закључак да су окривљени поступали као саизвршиоци због чега је нужно утврдити о чему су се они то претходно договорили и које радње је свако од њих предузео па чак и ако се ради о НН лицима.

Изнети жалбени наводи су по налажењу Апелационог суда у Београду оцењени као неосновани имајући у виду да је првостепени суд утврдио да је окривљени АА кривично дело за које је оглашен кривим извршио као припадник вишечлане организоване криминалне групе, а које чланство у организованој криминалној групи је првостепени суд правилно утврдио на основу правноснажних пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду Кп.5/03 са пресудом Врховног суда Србије Кж1.Ок.11/07 и Кп.3/04 заједно са пресудом Врховног суда Србије Кж1.Ок.9/08, а у којима је недвосмислено утврђено чланство окривљеног у организованој криминалној групи која се бавила убиствима, отмицама и другим кривичним делима и која је била строго хијерархијски и наредбодавно уређена, створена ради стицања финансијске и политичке моћи и утицаја при чему је окривљени АА непосредно оглашен кривим због учешћа у бројним тешким кривичним делима укључујући и тешка убиства.

Поред наведеног бранилац окривљеног побија пресуду и због битних повреда одредаба кривичног поступка тако што наводи да пресуда не садржи довољно јасне разлоге о чињеницама које су предмет доказивања и ти разлози су потпуно нејасни, а које жалбене наводе Апелациони суд у Београду оцењује као неосноване имајући у виду да је првостепени суд доносећи побијану пресуду дао јасне и уверљиве разлоге о свим одлучним чињеницама у конкретној кривично-правној ствари, а које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд, те налази да жалбеним наводима правилност, а ни законитост побијане пресуде није доведена у питање, будући да пресуда садржи све чињенице и околности које су од значаја за правилну примену закона, као и да образложење побијане пресуде садржи све разлоге о одлучним чињеницама из којих се јасно и недвосмислено закључује да је окривљени АА извршио како кривично дело тешко убиство тако и кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја, док је првостепени суд на основу изведених и правилно цењених доказа ближе наведених у образложењу побијане пресуде у склопу изнете одбране окривљеног АА, као и осталих изведених доказа правилно утврдио све одлучне чињенице које су од значаја за правилно и законито пресуђење у конкретној кривично-правној ствари, односно правилно је утврдио како оне чињенице које чине објективна обележја кривичних дела које су окривљеном стављене на терет, тако и чињенице и околности које се тичу субјективног односа према учињеним кривичним делима о чему је првостепени суд дао јасне и уверљиве разлоге које у свему као правилно утврђене прихвата и овај суд, због чега су супротни жалбени наводи браниоца оцењени као неосновани. Наиме, из разлога наведених у образложењу побијане пресуде јасно произилази да је окривљени извршио кривично-правне радње које су му оптужницом стављене на терет, а за које је и оглашен кривим, док из образложења пресуде јасно утврђује на који начин је првостепени суд извршио оцену изведених доказа и одбране самог окривљеног, а што је у складу са садржином доказа на којима се првостепена пресуда заснива.

Апелациони суд у Београду имао је у виду и остале жалбене наводе којима се указује на постојање битних повреда одредаба кривичног поступка, али како се изјављеним жалбама у овом делу у суштини побија чињенично стање утврђеном првостепеном пресудом и указује на погрешну оцену доказа, то је првостепена пресуда у овом смислу и испитана, а жалбени наводи у овом делу оцењени као неосновани.

Неосновано се жалбом како окривљеног тако и браниоца побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, јер је првостепени суд по оцени овога суда чињенично стање у свему потпуно и правилно утврдио, те правилном оценом свих изведених доказа на главном претресу утврдио да је окривљени извршио кривично-правне радње управо онако како је то наведено у изреци првостепене пресуде.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања окривљени АА у својој жалби понавља одбрану, те оспорава оцену одбране као и оцену свих доказа изведених током поступка, објашњава како се ДНК траг нашао на лисицама критичном приликом, објашњавајући најпре да не зна како су на лисицама пронађени његови трагови, док касније дозвољава могућност да су трагови остали када се 2001, 2002 или 2003. године шалио са покојним ПП1 тако што су се међусобно везивали, а да су те лисице остале и коришћене су за везивање керова, те наводи да није имао ни мотива ни разлога да кривично дело изврши, док се са друге стране у жалби браниоца окривљеног такође пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и то тако што се наводи да временски оквир није установљен на поуздан начин из разлога што суд наводи да је убиство ПП извршено на ауто-путу Београд-Шид између електричних стубова за осветљење 62 и 63 у праву Шида око 02,30 часова, а касније у образложењу наводи да је окривљени по извршеном убиство дакле од 02,30 часова превезао покојног ПП1 до самог улаза у Ургентни центар где је покојни ПП1 и пронађен око 03,15 часова те да по ставу одбране све то није могуће урадити у овако кратком временском интервалу. Надаље, бранилац у изјављеној жалби оспорава биолошки налаз на самим лисицама те наводи да су лисице биле изложене температури која прелази износ од више 100°, изазван пожаром који је настао паљењем или гасом или бензином или петролејом јер се све три супстанце помињу у документацију о увиђају, па се поставља питање да ли је могуће да се на металном предмету који се налази при извору пламена нађе било какав траг те да нико од вештака није рекао да уколико су трагови нађени на одређеном делу лисица они ће преживати излагање таквим температурама.

Надаље, изјављеном жалбом како окривљеног тако и браниоца побија се првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања а односи се на исказ сведока СС, при чему и бранилац и окривљени у својим жалбама делимично интерпретирају исказ наведеног сведока, те оспоравају његову оцену, док се позивају на исказе сведока СС1 и СС2.

По налажењу Апелационог суда у Београду неосновано се изјављеним жалбама побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Ово стога што је првостепени суд на основу изведених и свестрано и правилно оцењених доказа и одбране окривљеног, како појединачно тако и у међусобној повезаности, правилно, поуздано и у потпуности утврдио све оне чињенице које су одлучне за доношење законите пресуде у конкретној кривично-правној ствари, а за који свој став је у образложењу пресуде дао јасне и уверљиве разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

Чињенично стање у конкретној кривично-правној ствари првостепени суд је утврдио како на основу одбране окривљеног АА, тако и на основу исказа сведока, те налаза и мишљења судских вештака као и њихових исказа датих на поступку, а које доказе је навео на странама 4, 5, 6 и 7 образложења ожалбене пресуде, а које доказе је детаљно интерпретирао, свестрано анализирао и ценио, те довео у везу како међусобну тако и са одбраном окривљеног и утврдио чињенично стање онако како је то наведено у изреци првостепене пресуде.

Пре свега правилно је првостепени суд чињеницу да је окривљени АА био припадник организоване криминалне групе коју је организовао сада покојни ПП2 утврдио на основу правноснажних пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду Кп.5/03 са пресудом Врховног суда Србије Кж1.Ок.11/07 и Кп.3/04 са пресудом Врховног суда Србије Кж1.Ок.9/08, а из којих је недвосмислено утврђено чланство окривљеног у организованој криминалној групи која се бавила убиствима, отмицама и другим кривичним делима и која је била строго хијерархијски и наредбодавно уређена, створена ради стицања финансијске и политичке моћи и утицаја, при чему је окривљени АА и непосредно оглашен кривим због учешћа у бројним тешким кривичним делима укључујући и тешка убиства, при чему је у наведеним поступцима покојни ПП имао својство сведока сарадника, а његов исказ је био од значаја за утврђивање организације криминалне групе, припадништва појединих чланова и његове улоге у конкретно извршеним кривичним делима.

Чињенично стање везано за кривично дело тешко убиство првостепени суд је правилно и потпуно утврдио на основу доказа који су изведени током поступка и то пре свега на основу вештачења трага са зубаца на лисицама које су пронађене на рукама покојног ПП, за који траг је вештачењем од стране Биолошког факултета утврђено да је окривљени АА допринео настанку овог трага, који траг је могао настати само активним затварањем лицима како је то утврдио вештак трасолог.

Наиме, са лисица које су критичном приликом пронађене на рукама покојног ПП изузет је брис са назубљеног дела лисице, а на основу спроведене ДНК анализе утврђено је да је окривљени АА допринео настанку трага, при чему је суд када је у питању старост пронађеног трага на основу налаза и мишљења вештака ВВ утврдио да је на нивоу ДНК тешко говорити о старости трага али да имајући у виду потентност нађеног може се говорити о скорашњем наношењу, у односу на моменат проналажења, пре него да је траг настао неколико година уназад, при чему низ фактора посебно манипулација са лисицама у међувремену од наношења трага до проналаска има утицаја јер уколико исте нису коришћене од времена за које окривљени наводи да је задњи пут био у контакту са њима долази до разградње биолошког трага и мања је вероватноћа останка трага, а пронађена количина трага не указује на тврдњу одбране да је траг остао пре извесног времена, при чему када је у питању температура којој су лисице биле изложене, суд је на основу налаза и мишљења судског вештака проф.др ВВ1 утврдио да је тело post mortem запаљено и делимично угљенисано, те да је према степену угљенисаности температура била минимум 100°, а изразио је сумњу да би на тој температури могао остати нађени траг, са чиме се сложио и вештак ВВ2 наводећи да већ на 130° ДНК материјал не би опстао, а да до проналажења мешовитог трага може доћи услед неадекватног поступања са доказима у поступку вештачења, при чему је вештак ВВ објаснио да низ фактора попут температуре, времена изложености ватри, типа и природе биолошког материјала, места где се налази имају утицај на могућност проналажења биолошких трагова, те да је приликом вештачења лисица на више места пронађен биолошки материјал подобан за вештачење на основу кога су формирани узорци па и материјал на основу кога је формиран траг а што указује да је преживео неки биолошки материјал у оквиру кога је пронађен и преживели ДНК материјал који је даљом анализом дао мешовити ДНК за који се каснијим вештачењем утврдило да је настанку истог допринео управо окривљени АА.

Поред тога суд је ценио и спроведено трасолошко вештачење на основу кога је утврдио да је додир са зупцима неизбежан иако је вештак дозволио да траг може опстати и након играња са лисицама али не нарочито дуго пре стављања на руке покојног ПП будући да биолошки трагови деградирају протеком времена, а посебно ако траг не указује на присуство треће особе већа је могућност да је настао приликом стављања на руке покојног ПП него приликом играња, а који налаз и мишљење је суд такође у потпуности и правилно прихватио, и утврдио да су лисице стављене пре него што је ПП лишен живота, да је на лисицама пронађен биолошки траг са мешовитим ДНК најмање две особе и то на месту где нужно долази до контакта лица које ставља лисице и зубаца, да упоређивањем ДНК овог трага са неспорним ДНК окривљеног утврђено је да је допринео настанку истог, при чему нема околности које би указивале да је до наношења трагова дошло случајно или је намерно као и да је исти могао настати једино непосредном манипулацијом лисицама приликом стављања на руке покојног ПП, те да је управо окривљени АА ставио лисице које су пронађене касније на рукама покојника и то пре него што је он лишен живота.

Дакле, на основу свих изведених доказа правилно је првостепени суд утврдио да је на зупцима лисица пронађен преживели биолошки материјал који по потентности трага указује да је нанесен у скорашњем временском периоду у односу на предметни догађај, да је анализа ДНК трага показала допринос најмање две особе у настанку истог, да се две анализе ДНК неспорног узорка окривљеног поклапају и да се исте поклапају са ДНК мешовитог спорног трага, односно правилно је утврђено да је управо окривљени допринео настанку истог, да је упркос температури, биолошки материјал преживео и да нема доказа да је до наношења спорног трага могло доћи приликом вештачења и манипулације лисицама након догађај, при чему је суд имао у виду детаљно и исцрпно објашњење вештака ВВ у погледу свих околности спроведених вештачења и датих појашњења налазећи да су исти дати стручно, а по оцени суда нема околности које би вештачења довели у питање па је иста прихватио као јасна и веродостојна.

Чињенично стање у конкретној кривично-правној ствари првостепени суд је утврдио и на основу исказа сведока СС, чији исказ је детаљно интерпретирао, свестрано анализирао и оценио у образложењу ожалбене пресуде, при чему је ценећи исказ сведока СС суд најпре истакао да се кључни моменти његовог исказа поклапају са материјалним траговима почевши од тврдње да је ПП отет испред куће, да је одвежен, мучен, ударан пиштољем по глави, да је у догађају учествовао покојни ПП1 који је том приликом рањен, а затим довежен до Ургентног центра и избачен из возила које је касније запаљено а код покојног ПП1 пронађени су и кључеви од лисица које су се налазиле на рукама ПП, на шта указује и временски утврђен след догађаја од момента када је ПП последњи пут виђен жив преко његовог отимања испред куће, времена проналаска тела ПП1 па до времена паљења возила и проналаска тела ПП, при чему поједини детаљи попут ударања пиштољем по глави нису били опште познати и помињу се тек у судско-балистичком вештачењу а нису ни садржани у изводима из новинских чланака у које је првостепени суд извршио увид у доказном поступку, при чему садржај и појединих чланака око самог догађаја не одговарају ни стварном стању ствари (будући да се помиње да је ПП убијен из Калашњикова-аутоматске пушке а доказано је да убијен из ручног ватреног оружја и слично), док се у новинским чланцима помиње да је пронађен ДНК АА али не и да је реч о мешовитом трагу односно да нису сви параметри у анализи ДНК припадали искључиво АА, а сведок СС се управо изјашњавао и знао је за податак да „треба да има 12 нечега али да има 10 или 11“, а о чему свакако не би могао да има сазнања осим уколико му то неко није рекао, при чему он управо указује на АА1 као извор непосредног сазнања, при чему је суд у образложењу ожалбене пресуде ценио и имао у виду и исказ сведока СС у оном делу коме се он не подудара са материјалним траговима односно материјалним доказима изведеним током поступка а његов исказ је у том делу оценио и дао разлоге због чега исти у том делу није прихватио.

Суд је у образложењу ожалбене пресуде интерпретирао и исказе сведока АА1, СС1 и СС2, па правилно исте није прихватио пре свега када је у питању АА1 имајући у виду да је у питању рођени брат окривљеног који има интерес да заштити брата негирањем да је исти извршио кривично дело као и негирањем исказа сведока СС, док сведочења СС1 и СС2 суд такође није прихватио оцењујући их као неуверљива и по начину сведочења и у односу на СС тендециозна и пристрасна са израженим елементима нетрпељивости према сведоку, очигледно условљеним садржајем његове одбране у предмету суда где су заједно оптужени,а о чему је суд у образложењу ожалбене пресуде дао разлоге, које разлоге у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

Првостепени суд је у образложењу ожалбене пресуде детаљно интепретирао свестрано анализирао и оценио одбрану окривљеног, коју је исти негирао извршење кривичног дела тешко убиство, а исту у том делу правилно није прихватио налазећи да је иста оповргнута изведеним доказима, и као таква усмерена на избегавање кривице, имајући у виду да су пронађени биолошки трагови окривљеног, па имајући у виду и исказ сведока СС, па је у склопу осталих анализираних доказа несумњиво је утврђено да је окривљени лишио живота ПП, а да је разлог био користољубље и освета због сведочења оштећеног у судским процесима који су се водили пред судом.

Када је у питању временски оквир извршења кривичног дела неосновано се исти оспорава изјављеном жалбом браниоца окривљеног, пре свега имајући у виду да је на основу свих изведених доказа суд утврдио да је ноћи 03.06.2006.године када је убијен ПП пронађено и запаљено возило у гаражи Спортске хале „Арена“, а што одговара локацији коју и сведок СС помиње али и времену када је покојни ПП лишен живота при чему је утврђено да је у 03,22 часа примећен улазак возила марке „Ауди“ за који је утврђен да је украдено регистарских таблица _ за које је утврђено да су украдене, да се после неколико минута чула експлозија и око 03,25 је примећено возило највероватније „Застава 101“ жуте боје које је напустило паркинг на које је ушло у 02,54 исте ноћи, при чему је прегледом возила утврђено да је возило потпуно изгорело а сам узрок паљевине се не може тачно утврдити, при чему је на основу исказа сведока СС3, СС4 и покојног СС5 утврђено да је задњи контакт са покојним ПП био између 02-02,30 часова 03.06.2006.године, те да је леш ПП1 пронађен око 03,15 часова а пожар на возилу избио око 03,22 часа, па је насупрот жалбеним наводима браниоца, на основу свих изведених доказа, правилно првостепени утврдио време извршења кривичног дела, онако како је то наведено у изреци, а исто није доведено у питање жалбеним наводима.

Изјављеном жалбом како окривљеног тако и браниоца наводи се да окривљени није имао разлога ни мотива да оштећеног лиши живота, док се у жалби браниоца наводи да првостепени суд није дао разлоге да је кривично дело извршено управо из користољубља.

Изнети жалбени наводи су по налажењу Апелационог суда у Београду оцењени као неосновани будући да је првостепени суд током поступка утврдио и то на основу исказа сведока СС да је покојни ПП лишен живота због новца који је негде био закопан а припадао је покојном ПП2 и криминалној групи, при чему је покојни ПП знао где се новац налази, као и због освете за сведочење против чланова тзв. „Земунског клана“, при чему је суд ценио и одбрану окривљеног који оспорава ове трврдње и наводи да није имао интереса да ПП лиши живота из користољубља јер је овај наплаћивао АА позајмице на камату те да су на њега гласиле заложне непокретности дужника, а у ком смислу је суд и извео доказе при чему се у образложењу пресуде Кп.3/04 помиње новац од око 4.000.000,00 на који указује и сведок СС који је припадао сада покојном ПП2 и криминалној групи и који је био поверен на чување покојном ПП који је био шеф обезбеђења, чиме су потврђени наводи оптужнице у том делу.

Када је у питању кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја, чињенично стање првостепени суд је у потпуности и правилно утврдио прихватајући одбрану окривљеног у том делу у коме је он признао извршење наведеног кривичног дела, а које његово признање је поткрепљено свим доказима изведеним током поступка.

По налажењу Апелационог суда у Београду првостепени суд је правилно утврдио чињенично стање, о чему је у образложењу ожалбене пресуде дао исцрпне разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, при чему је све изведене доказе суд детаљно интерпретирао, свестрано анализирао и оценио у образложењу ожалбене пресуде те дао разлоге за своје чињенично утврђене, па се неосновано изјављеним жалбама како окривљеног тако и браниоца побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Имајући у виду све напред наведено правилно је првостепени суд примењујући кривични закон на утврђено чињенично стање односно подводећи утврђено чињенично стање под правну норму нашао да се пре свега у радњама окривљеног стичу сва битна како субјективна тако и објективна обележја кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 Кривичног законика налазећи да је окривљени у време, на месту и на начин како је то описано у изреци првостепене пресуде неовлашћено без дозволе надлежног органа држао већу количину ватреног оружја и муниције, укључујући и ватрено оружје које грађани не могу држати нити поседовати, при чему је био свестан забрањености свога дела свестан свога дела и хтео извршење истог, при чему је у време, месту и на начин како је то ближе наведено у изреци првостепене пресуде на основу раније створеног плана заједно са покојним ПП1 и другим за сада НН лицима најпре сачекао ПП испред куће, на силу га убацио у возило, окривљени АА га везао лисицама, одвезли га у шумарак поред ауто-пута, затим га окривљени тукао, те у истог испалио три пројектила из ватреног оружја непознате марке у предео груди, главе и врата наневши му смртоносне повреде, и тако га лишио живота те на тај начин извршио кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 Кривичног законика, способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима а исто је извршио са директним умишљајем, при чему је суд правилно утврдио да је лишење живота ПП било условљено у напред планираним разлозима користољубља односно присвајањем новца који је припадао криминалној групи, као и безобзирне освете а која безобзирност се по правилној оцени првостепеног суда огледа у чињеници да је ПП као сведок сарадник допринео расветљавању читаве структуре тзв. „Земунског клана“, због чега је утврдио да се у радњама окривљеног стичу сва како субјективна тако и објективна обележја кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 5 Кривичног законика.

Изјављеним жалбама и то како Тужиоца за организовани криминал тако и окривљеног и браниоца побија се првостепена пресуда и у делу одлуке о изреченим казнама, при чему окривљени овај жалбени основ не образлаже. Па се тако у жалби Тужиоца за организовани криминал наводи да је казна непримерено блага и њоме се не може постићи сврха кажњавања, да суд није имао у виду чињенице да је окривљени дело извршио као припадник организоване криминалне групе, да је дело извршено у време када се окривљени налазио у бекству, да је дело дуго и пажљиво планирано до детаља, да је извршење кривичног дела пратио изузетно висок степен насиља, да је окривљени већ два пута осуђен на високе казне затвора за истоврсна кривична дела, да је убијено лице коме је додељен статус сведока сарадника, те да разлози генералне превенције се не могу постићи изреченом казном од двадесет година за кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 Кривичног законика, поготово ако се има у виду да је извршено на самом почетку значајног искорака друштва у правцу нових облика борбе против организованог криминала због чега је предложио да се окривљени осуди на казну затвора у трајању од четрдесет година, док се са друге стране у жалби браниоца наводи да суд и када је казна у питању пропушта да утврди чињенично стање на правилан начин те да је окривљени приликом изношења личних података појаснио да је отац троје деце а не двоје те да је и у том делу изрека пресуде неразумљива.

По налажењу Апелационог суда у Београду првостепени суд је приликом доношења одлуке о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном АА ценио у смислу одредбе члана 54 Кривичног законика све околности које утичу да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена, па је тако од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио признање у односу на кривично дело везано за оружје као и његову породичност, док је као отежавајућу околност ценио ранију осуђиваност укључујући истоврсна кривична дела са елементима насиља, да је жртву пре убиства везао лисицама онемогућавајући га да се брани, да га је тукао, да је покојни пре лишења живота мучен, да је трпео болове и страх високог интензитета, да је након лишења живота тело запаљено како би се уклонили трагови и докази који би упућивали на извршиоце, као и да је предметна кривична дела извршио током бекства док су се против њега водили кривични поступци за убиство премијера и тзв. „Земунског клана“ због извршења тешких кривичних дела, па му је суд правилно претходно утврдио појединачне казне и то за кривично дело из члана 348 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ казну затвора у трајању од две године а због извршења кривичног дела из члана 114 тачка 5 КЗ казну затвора у трајању од двадесет година, па му је изрекао јединствену казну затвора у трајању од двадесет година налазећи да ће се овако изреченом казном затвора остварити сврха кажњавања како у погледу специјалне тако и у погледу генералне превенције.

Напред наведене разлоге првостепеног суда у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, будући да је првостепени суд правилно утврдио и ценио све олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног, утврдио му појединачне као и јединствену казну затвора, о чему је дао разлоге, а којим казнама ће се и по налажењу овог суда у свему у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција и сврха кажњавања, због чега су супротни жалбени наводи како и жалбе тужиоца тако и жалбе окривљеног и браниоца оцењени као неосновани, при чему стоји чињеница како се то указује у жалби браниоца окривљеног да је исти отац троје малолетне деце, а не двоје како је то утврдио првостепени суд међутим наведена околност није од утицаја на доношење одлуке о казни, те иста не чини ожалбену пресуду нејасном и неразумљивом.

Правилно је првостепени суд окривљеном изрекао меру безбедности одузимања предмета и то предмете извршења кривичног дела везаног за оружје, оштећеног упутио на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева, те донео одлуку да ће о трошковима поступка бити одлучено посебним решењем, а које одлуке је образложио у ожалбеној пресуди и дао разлоге за исте.

Приликом доношења одлуке Апелациони суд у Београду имао је у виду и остале жалбене наводе, али их није посебно образлагао у овој одлуци, обзиром да се њима не доводи у сумњу правилност и законитост првостепене пресуде, налазећи да су исти без утицаја на другачију одлуку.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење донео је одлуку као у изреци пресуде.

Записничар       Предсеник већа-судија
Зорица Аврамовић,с.р.     Верољуб Цветковић,с.р.

јт

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)