Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.03.2015.

Кж1 По1 5/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 5/2015
Дана: 13.03.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Мирјане Поповић, Милене Рашић и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Драганом Лужњанин, као записничарем, у кривичном предмету осуђеног АА, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика и др., одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1.бр.14/15 од 11.02.2015. године, у седници већа одржаној дана 13.03.2015. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1.бр.14/15 од 11.02.2015. године ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1.бр.14/15 од 11.02.2015. године, применом члана 60, 62 и 63 Кривичног законика и члана 552 став 1 тачка 1, члана 553 став 1 тачка 1 и члана 556 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку, преиначене су у погледу одлуке о казни правноснажна пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.83/12 – СПК.По1.бр.46/12 од 06.11.2012. године, која је потврђена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1.бр.23/12 од 01.02.2013. године, а којом је окривљеном АА због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика утврђена казна затвора у трајању од две године, а због извршења продуженог кривичног дела недозвољена производња, држања, ношења и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, казна затвора у трајању од 4 године, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 6 месеци, у коју казну му је урачунато и време које је провео у притвору од 10.09.2010. године па надаље и пресуда Основног суда у Чачку К.бр.909/12 од 25.12.2013. године, која је у погледу одлуке о кривичној санкцији преиначена пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1.бр.680/14 од 20.05.2014. године и окривљени АА због извршења кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 4 у вези члана 289 став 3 у вези става 1 Кривичног законика осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци – па је АА са личним подацима као у изреци првостепене пресуде осуђен на јединствену казну затвора у трајању од шест година и десет месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 10.09.2010. године па надаље, по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.83/12 – СПК.По1.бр.46/12 од 06.11.2012. године, као и време проведено на издржавању казне затвора.

Против те пресуде жалбу је изјавио осуђени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, или је пак преиначи тако што ће осуђеном изрећи блажу казну.

У писменом изјашњењу Ктж.бр.5/15 од 06.03.2015. године, Тужилаштво за организовани криминал предложило је да се жалба осуђеног АА одбије као неоснована и првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалби осуђеног АА, и по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Супротно наводима жалбе осуђеног АА, изрека побијане пресуде потпуно је јасна и разумљива, док су у њеном образложењу о свим одлучним чињеницама важним за правилну одлуку дати јасни разлози који су сагласни како наводима у самој изреци, тако и у чињеницама које произилазе из списа предмета, па се неоснованим оцењују жалбени наводи да је побијана пресуда донета уз битну повреду поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку.

У конкретном случају, правилно је првостепени суд нашао да су испуњени законом предвиђени услови прописани одредбом члана 552 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку и члана 556 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку да се осуђеном АА без понављања кривичног поступка изрекне јединствена казна јер су наведеним пресудама правноснажно изречене казне затвора, а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за кривична дела у стицају, како је то прописано одредбом члана 62 Кривичног законика.

Наиме, одредбом члана 62 Кривичног законика, прописано је да ће суд ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започело издржавање казне по ранијој осуди, или за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора, изрећи јединствену казну за сва кривична дела, применом одредбе члана 60 Кривичног законика узимајући раније изречену казну као већ утврђену, а казна или део казне коју је осуђени издржао, урачунаће се у изречену казну затвора.

Како је осуђени АА кривично дело за које је осуђен пресудом Основног суда у Чачку К.бр.909/12 од 25.12.2013. године преиначене у погледу одлуке о кривичној санкцији пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1.бр.680/14 од 20.05.2014. године извршио дана 12.02.2010. године – пре него што је према извештајима КПЗ Ниш и Основног суда у Чачку започео издржавање казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.83/12 – СПК.По1.бр.46/12 од 06.11.2012. године, а која је потврђена пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељења Кж1 По1.бр.23/12 од 01.02.2013. године – која у конкретном случају представља ранију осуду, правилно налази првостепени суд да су испуњени законом предвиђени услови за изрицање јединствене казне осуђеном АА обзиром да су му правноснажно изречене две казне затвора, а да при томе нису примењене одредбе члана 60 и 62 Кривичног законика о одмеравању јединствене казне за кривична дела у стицају.

Приликом одмеравања јединствене казне за кривична дела у стицају, првостепени суд је имао у виду и ценио све околности од утицаја на одмеравање казне у смислу члана 54 КЗ које су постојале у време доношења правноснажних пресуда и казне изречене тим пресудама осуђеном узео као утврђене, те како жалба осуђеног не указује на неке нове околности које би биле од утицаја на блаже кажњавање осуђеног, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је изречена јединствена казна затвора осуђеном АА у трајању од шест година и десет месеци побијаном пресудом сразмерна тежини извршених кривичних дела као и степену кривице осуђеног, а истовремено представља нужну и довољну меру за остварење сврхе кажњавања предвиђене одредбом члана 42 Кривичног законика.

Из изнетих разлога, оцењујући у свему као неосноване жалбене наводе осуђеног АА, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци ове пресуде, на основу одредбе члана 457 Законика о кривичном поступку.

Записничар        Председник већа-судија
Драгана Лужњанин, с.р.      Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)