Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.04.2010.

Кж1 По1 6/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 6/2010
Дана 12.04.2010. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9

У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ – Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Милимира Лукића, Александре Златић, Мирјане Поповић и Радмиле Драгичевић-Дичић, чланова већа, са вишим судијским помоћником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљених АА, ББ и ВВ, због кривичног дела злоупотребе службеног положаја у помагању из чл. 242 ст. 1 КЗ РС, у вези чл. 22 и 24 ОКЗ-а и др., одлучујући о жалби Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва, изјављеној против пресуде Окружног суда у Београду – Посебно одељење, КП.бр. 26/08 од 01.10.2009. године, у седници већа одржаној у смислу чл. 375 ЗКП-а, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Бранислава Живковића, окривљене АА и њених бранилаца, адв. АБ и адв. АБ1, окривљеног ББ и његовог браниоца, адв. БА и окривљеног ВВ и његових бранилаца, адв. ВА и адв. ВА1, дана 12. априла 2010. године донео је



П Р Е С У Д У


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Окружног јавног тужилаштва – Специјалног тужилаштва и пресуда Окружног суда у Београду, Посебно одељење, КП.бр.26/08 од 01.10.2009. године ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Окружног суда у Београду, Посебно одељење, КП.бр. 26/08 од 01.10.2009. године, окривљенa АА и ББ ослобођени су од оптужбе да су учинили кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из чл. 242 ст. 1 КЗ РС у вези чл. 22 и 24 ОКЗ-а, док је окривљени ВВ ослобођен од оптужбе да је починио кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из чл. 359 ст. 3 у вези ст. 1 у вези чл. 35 КЗ. Том пресудом одређено је да ће се о трошковима кривичног поступка одлучити накнадно доношењем посебног решења у смислу одредбе чл. 194 ст. 2 ЗКП-а.

Против те пресуде жалбу је изјавило тада надлежно Окружно јавно тужилаштво у Београду – Специјално тужилаштво, због битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП-а и из чл. 368 ст. 2 ЗКП-а, и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Одговоре на жалбу које је изјавило Окружно јавно тужилаштво у Београду – Специјално тужилаштво, поднели су:

-окривљени ББ, са предлогом да се иста као неоснована одбије.

-бранилац окривљеног ББ, адв. БА, са предлогом да се иста као неоснована одбије, уз захтев да он и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

-бранилац окривљене АА, адв. АБ, са предлогом да се иста као неоснована одбије.

-бранилац окривљене АА, адв. АБ1, са предлогом да се иста као неоснована одбије уз захтев да окривљена и њени браниоци буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

-заједнички браниоци окривљеног ВВ, адв. ВА, адв. ВА1, са предлогом да се иста као неоснована одбије, уз захтев да они и његов брањеник буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

Тужилаштво за организовани криминал у поднеску КТЖ. 34/10 од 09.02.2010. године предложило је да се жалба Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва уважи, побијана пресуда укине и предмет врати Вишем суду у Београду – Посебном одељењу на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу одредбе чл. 375 ЗКП-а, у присуству заменика Тужилаштва за организовани криминал Бранислава Живковића, окривљене АА и њених бранилаца, адв. АБ и адв. АБ1, окривљеног ББ и његовог браниоца, адв. БА и окривљеног ВВ и његових бранилаца адв. ВА и адв. ВА1, на које је размотрио све списе овог предмета, заједно са побијаном пресудом, па је по оцени жалбених навода и предлога, поднетих одговора на изјављену жалбу Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва од стране окривљеног ББ и његовог браниоца као и бранилаца окривљених АА и ВВ, нашао:

Жалба Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва је неоснована.

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Апелациони суд, Посебно одељење, као другостепени увек пази по службеној дужности у смислу одредбе чл. 380 ст. 1 тач. 1 и тач. 2 ЗКП-а, па тако ни битну повреду одредаба кривичног поступка из чл.368 ст. 1 тач. 11 ЗКП-а, на који се неосновано жалбом Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва указује.

Наиме, по оцени Апелационог суда, Посебно одељење, неосновано се жалбом Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва указује да су разлози дати у образложењу побијане пресуде о садржини исправа – извештаја Економског бироа ДОО од 30.09.2004. године и записника о исказима датим у поступку, супротни садржини самих тих исправа и записника будући да првостепени суд разлоге о садржини извештаја Економског бироа ДОО од 30.09.2004. године није учинио противречним тој исправи, док разлоге о садржини записника о исказима окривљене АА дате у преткривичном поступку дана 27.09.2006. године и њеног исказа датом у претходном поступку пред истражним судијом на записнику Ки.П.бр. 54/06 од 29.09.2006. године, није учинио супротним садржини самих тих записника, при чему је првостепени суд, а супротно жалбеним наводима Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва указујући у образложењу ожалбене пресуде шта је окривљена АА изнела у својој одбрани током поступка, очигледно интерпретирао одбрану ове окривљене дату у свим фазама кривичног поступка, а којој одбрани је, у погледу одлучних чињеница, окривљена АА остала доследна током читавог поступка.

Осим тога, првостепени суд разлоге дате у образложењу ожалбене пресуде о садржини одбрана окривљених ББ и ВВ није учинио супротним садржини тих записника, а што се утврђује из записника о саслушању тада осумњичених ББ и ВВ, МУП-а РС бр. 136/06 од 27.09.2006. године и број 137/06 од 27.09.2006. године, записника о саслушању тада осумњичених ББ и ВВ сачињених од стране истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду, Ки.П.бр. 54/06 од 30.09.2006. године и записника о саслушању тада оптужених ББ и ВВ са главног претреса.

С тим у вези, по оцени Апелационог суда, истицање жалбом Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва да је првостепени суд разлоге о одлучним чињеницама учинио у знатној мери противречним, на тај начин што је прихватио одбрану окривљене АА са главног претреса, а не и њену одбрану дату у преткривичном поступку, интерпретирајући у жалби делове одбране окривљене АА из преткривичног и претходног поступка, као и са главног претреса, је без основа, будући да окривљена има право да се брани на начин за који сматра да јој највише погодује, па дакле и да своју одбрану током поступка мења, док суд сходно одредби чл. 352 ст. 2 ЗКП-а има овлашћење да врши оцену одбране окривљене, како појединачно, тако и у међусобној вези са осталим изведеним доказима и да на основу такве оцене изведе закључак о томе да ли је нека чињеница утврђена или није.

На овај начин, жалбом Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва се заправо полемише са оценом доказа од стране првостепеног суда, при чему је, по налажењу овога суда, окривљена АА у својој одбрани датој у преткривичном поступку, у претходном поступку и на главном претресу остала доследна у погледу одлучних чињеница које се односе на податке на којима је базирала свој налаз и мишљење, а по повереној јој вештачењу (а то су књиговодствена документација ХК аа и чињенице да су грађевински објекти у Београду у ул. аа1 предмет парничног спора због нерешених имовинско-правних односа, о чему је обавештена од стране службеника ХК аа), а такође и у погледу чињенице да свој налаз и мишљење није, пре предаје истога, саопштила сведоку СС, тада стечајном управнику ХК аа, што уосталом потврђује и сам сведок СС, наводећи да је податак о проценту уновчености имовине овог предузећа можда могао сазнати од раднице ГГ – шефа књиговодства ХК аа, а указивање, на питање суда да прокоментарише исказ овог сведока да је ГГ била шеф књиговодства и да је она из њихових питања и из тражења документације и можда и из неких коментара могла да закључи у ком правцу нешто иде, не представља измену одбране окривљене АА у делу у коме је тврдила да сведоку стечајном управнику СС, пре предаје, није саопштила садржину налаза и мишљења предметног вештачења, већ само представља давање објашњења окривљене АА о томе на који начин је евентуално стечајни управник, овде сведок СС могао извући одређене закључке о чињеницама које су биле предмет вештачења.

Такође, по оцени Апелационог суда, без основа је истицање жалбом Окружног јавног тужилаштва у Београду, Специјалног тужилаштва да је првостепени суд, тиме што је као истинит прихватио исказ сведока СС, разлоге дате у образложењу ожалбене пресуде учинио нејасним и у знатној мери противречним, будући да је право суда да врши оцену доказа, а како је то већ напред наведено, при чему, а супротно жалбеним наводима, овај сведок свој исказ није мењао у овом кривичном поступку, а садржина његове одбране коју је дао у другом кривичном поступку који се против њега води у конкретном случају не може бити предмет разматрања и оцене у овом кривичном поступку, будући да једно лице у кривичном поступку не може истовремено имати својство окривљеног и својство сведока.

Осим тога, Апелациони суд неоснованим оцењује жалбени навод Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва да првостепени суд није дао разлоге о томе да није доказан умишљај окривљених АА и ББ да помогну СС, да почини кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл. 242 ст. 1 КЗ РС, будући да је првостепени суд на стр. 20, последњи пасус, стр. 21 пасус први и други, трећи и четврти образложења побијане пресуде дао јасне, исцрпне и непротивречне разлоге о томе да није доказано да су окривљени АА и ББ свесно хтели да помогну СС да почини кривично дело злоупотребе из чл. 242 ст. 1 КЗ РС.

Поред тога, по налажењу Апелационог суда, а супротно жалбеним наводима Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва, првостепени суд је у побијаној пресуди дао јасне, уверљиве и непротивречне разлоге о томе зашто сматра да није доказано да је окривљени ВВ починио кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из чл. 359 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ у вези чл. 35 КЗ, које му је оптужницом Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва стављено на терет, а које разлоге, као правилне, у свему прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, као другостепени.

Са напред изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, неоснованим оцењује жалбени навод Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 1 тач. 11 ЗКП-а.

Такође, Апелациони суд, Посебно одељење, неоснованим оцењује жалбени навод Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва, да је првостепени суд, тиме што је раздвојио поступак против окривљених АА, ББ и ВВ у односу на тада саокривљене СС, ДД и ЂЂ учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 2 ЗКП-а, указивањем да су радње помагања зависне од дела извршиоца, због чега се без претходног утврђивања да ли је предузета радња извршења не може приступити утврђивању чињенице да ли су окривљени радњама помагања учествовали у кривичним делима извршилаца, будући да околност да је кривични поступак раздвојен, сама по себи, побијану пресуду не чини неправилном и незаконитом, јер је суд овлашћен сходно одредби чл. 34 ст. 1 ЗКП-а, да против појединих окривљених и за поједина кривична дела раздвоји кривични поступак и посебно га доврши (при чему је из списа предмета видљиво да је управо заменик Специјалног тужиоца на главном претресу одржаном дана 24.06.2008. године предложио да се поступак према окривљеној АА раздвоји,), па је првостепени суд, имајући у виду степен акцесорности радње помагања у односу на радњу извршења, која је, а супротно жалбеним наводима Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва лимитирана, што се пре свега огледа у аутономији кривичне одговорности помагача у односу на кривичну одговорност извршиоца, а што произилази из одредбе чл. 25 ст. 1 ОКЗ-а, односно одредбе чл. 36 ст. 1 КЗ, којима је, између осталог прописано да је извршилац кривично одговоран, односно да је одговоран за извршено кривично дело у границама свог умишљаја, а помагач у границама свог умишљаја, дошао у могућност да у овако раздвојеном поступку утврђује одлучне чињенице.

Како су, по оцени Апелационог суда, у ожалбеној пресуди правилно и поуздано утврђене одлучне чињенице, а наиме да нема доказа да су окривљени АА и ББ починили кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из чл. 242 ст. 1 КЗ РС у вези чл. 22 и 24 ОКЗ-а, и да нема доказа да је окривљени ВВ починио кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из чл. 359 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ, у вези чл. 35 КЗ, то, по налажењу овога суда, ово и овакво раздвајање кривичног поступка против окривљених АА, ББ и ВВ у односу на остале саокривљене, није утицало на правилност утврђених одлучних чињеница и следствено томе на законито и правилно пресуђење.

С тим у вези, без основа је истицање жалбом Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва да је раздвајањем кривичног поступка против окривљених АА, ББ и ВВ у односу на саокривљене било онемогућено извођење одређених доказа у овом кривичном поступку и то конкретно транскрипта аудио записа пресретнутих разговора од 17.01.2006. године, 06.02.2006. године и 17.02.2006. године, будући да су странке овлашћене да у поступку предлажу извођење појединих доказа, а о предлозима странака одлучује суд, а осим тога, ради се о разговорима пресретнутим далеко након означеног времена извршења конкретних кривичних дела која су окривљенима стављена на терет.

Стога Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, неоснованим оцењује жалбени навод Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из чл. 368 ст. 2 ЗКП-а.

Испитујући првостепену пресуду у делу који се односи на утврђено чињенично стање у односу на окривљене АА и ББ, а чија се потпуност и правилност жалбом Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва оспорава, Апелациони суд, Посебно одељење налази да је првостепени суд правилно утврдио да није доказано да су окривљени АА и ББ помогли ВВ, стечајном управнику аа у стечају да изврши кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл. 242 ст. 1 КЗ РС, на тај начин што су у својству сталних судских вештака ангажованих решењем Трговинског суда у Београду да као комисија вештаку у поступку стечаја над ХК аа са задатком утврђивања да ли је у поступку стечаја над ХК аа уновчено више од 50% књиговодствене вредности имовине стечајног дужника урадили и дана 07.04.2005. године стечајном већу доставили први део извештаја који се односи на проценат уновчености имовине стечајног дужника у коме је констатовано да је уновчено 61% књиговодствене вредности имовине стечајног дужника, супротно одредбама чл. 185 ст. 2 Закона о стечајном поступку, и ако стварни проценат уновчености књиговодствене вредности стечајног дужника износи 6,92%, јер приликом утврђивања целокупне књиговодствене вредности имовине стечајног дужника нису узели у обзир вредност земљишта и вредност грађевинских објеката на локацији која се налази у ул.аа1, која иначе представља већи део имовине стечајног дужника, па су таквим неоправданим искључењем књиговодствене вредности грађевинских објеката на локацији у ул. аа1 у Београду из целокупне књиговодствене вредности и констатованим процентом уновчености од 61% имовине стечајног дужника, омогућили СС да остане стечајни управник и да поступак стечаја настави да води по одредбама Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, па је СС пре достављања налаза вештака предложио стечајном већу трећу по реду продају стечајног дужника и наставак поступка стечаја по одредбама Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, да би након тога ДД, као стечајни управник и СС као заменик стечајног управника искористили да поступак продаје стечајног дужника наставе по одредбама Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији и продају предузеће ХК аа, у стечају за цену знатно нижу од процењене предузећу бб из Београда, чији је фактички власник био сада пок. ЕЕ, дакле, на начин који је наведен у чињеничном опису датом у диспозитиву оптужнице јавног тужиоца, а који чињенични опис је представљен изреком првостепене пресуде у делу у коме су окривљени АА, ББ, ослобођени од оптужбе да су починили кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из чл. 242 ст. 1 КЗ РС у вези чл. 22 и 24 ОКЗ-а.

Наиме, окривљена АА у својој одбрани, којој је остала доследна током читавог поступка негирала је да је обављајући вештачење које је одређено решењем стечајног већа Трговинског суда у Београду, Ст. 4294/98 од 28.01.2005. године неоправдано из књиговодствене вредности имовине ХК аа изоставила вредност грађевинских објеката и земљишта на локацији која се налази у ул. аа1, како би дошла у могућност да вештачењем прикаже проценат уновчености имовине стечајног дужника ХК аа од 61% и тиме, према наводима оптужнице омогући СС да остане стечајни управник и да овај сведок поступак стечаја настави, сходно израженом проценту уновчености имовине стечајног дужника, по одредбама Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији и истакла је да је у првом делу налаза и мишљења које је стечајном већу доставила дана 07.04.2005. године, на два места указала да имовину која се налази у ул. аа1 није узела у обрачун јер је знала да је ова имовина предмет имовинског спора, а о чему је била обавештена од стране службеника који раде у аа.

Окривљени ББ у својој одбрани којој је остао доследан током читавог поступка навео је да је овај део налаза окривљене АА у својству вештака, будући да је било одређено комисијско вештачење, потписао тек након што се уверио да исказани проценат уновчења имовине стечајног дужника од 61% не обухвата књиговодствену вредност објеката на локацији у ул. аа1 из разлога што се око тих објеката води спор пред Трговинским судом у Београду, због чега се не зна шта је од тога у власништву стечајног дужника, а шта у власништву града Београда и Републике Србије.

Овакве одбране окривљених АА и ББ првостепени суд је, правилно, као истините прихватио, будући да су одбране ових окривљених потврђене пре свега налазом који су доставили суду дана 07.04.2005. године, из кога је видљиво да је под тачком 2 налаза описан рад вештака и изричито наведено да није утврђивања књиговодствена вредност грађевинских објеката на локацији у ул. аа1 у Београду, са образложењем да је на тој локацији нерешен својински статус, да се по том питању води поступак пред Трговинским судом у Београду и да до окончања тог поступка није могуће утврђивати књиговодствену вредност, а у тачки 3 налаза је још једном указано да овако утврђеном књиговодственом вредношћу имовине није обухваћена вредност грађевинских објеката на локацији у ул. аа1 из већ наведених разлога, као и вредност земљишта, јер је оно државна својина (подтачка 4).

Осим тога, одбране окривљених АА и ББ потврђене су и исказом сведока ЖЖ, тада заменика Републичког јавног правобраниоца који је у овоме навео да га је у неколико наврата звао СС да прегледа документацију аа, па када је извршио увид у извршени упис у јавним књигама – земљишним књигама, на основу извода које је поседовала аа утврдио је да је било пуно укњижених објеката, да је на више од половине тих објеката била уписана државна својина Републике Србије, а да је на једном делу објеката било уписано власништво друштвене својине, са правом коришћења аа, да је за имовину која је укњижена као државна својина, на основу Закона о средствима у својини Републике Србије, корисник на истој имао само право коришћења, али не и право располагања, које је било на титулару права својине, односно Републици Србији, па пошто је било објеката са сувласничким уделима државне својине и друштвене својине аа морало је доћи до разграничења те својине, а како стечајне поступке води суд, правобранилаштво је знало да та имовина не може ни по ком основу да се отуђи из власништва Републике Србије, без одлуке Владе, због чега је СС, стечајном управнику препоручио да се спорни својински односи реше у судском поступку у коме би се обавила и потребна вештачења, а такође је навео да се све евентуалне промене које се односе на постојеће земљишно-књижно стање, а које се тичу доградње одређених објеката или изградњу нових морају утврдити у судском поступку, те да се тек на основу судске одлуке може извршити евентуална промена у погледу новог земљишно-књижног власништва или сувласништва на раније уписаним објектима или новосаграђеним објектима.

Такође, одбране окривљених АА и ББ потврђене су и изведеним писменим доказима, а пре свега изводом из земљишно књижног улошка 5828 из кога је видљиво да се у време израде налаза окривљене АА и ББ, па на даље, дотични објекти воде у земљишним књигама, као земљишно књижно тело II у државној својини у власништву Републике Србије са правом коришћења града Београда, да је у истом земљишно књижном улошку уписано и земљишно књижно тело под жж (два објекта) на тој адреси у друштвеној својини са правом коришћења и располагања у корист стечајног дужника аа, који објекти су међутим претходно срушени и у назначеном периоду више нису постојали, а да земљишно – књижно тело под I представља земљиште на којем се налазе предметни објекти (парцеле 112/1 и 112/2) и исто се налази у државној својини власништво Републике Србије, а да се ради утврђивања права својине на ове 24 зграде уписане у земљишно књижни уложак 5828 као земљишно књижно тело под II, од јануара месеца 2004. године води се парнични поступак по тужби стечајног дужника ХК аа против Републике Србије и града Београда, а што се утврђује из списа предмета Трговинског суда у Београду П.151/04.

И по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, с обзиром на изведене доказе чија је садржина напред интерпретирана, дакле, посебно имајући у виду да из исказа сведока ЖЖ, тада заменика Републичког јавног правобраниоца и земљишно-књижног улошка бр. 5828 несумњиво произилази да су имовинско-правни односи на означеној имовини били нерешени и као такви предмет судског спора пред Трговинским судом у Београду у предмету тога суда П.151/04, а на коју чињеницу су вештаци, овде окривљени АА и ББ на два места у свом налазу и мишљењу недвосмислено указали, истицањем да су управо због постојања ове чињенице, приликом утврђивања процента уновчености имовине стечајног дужника изоставили вредност предметне имовине, а да је вештак ВС у свом налазу и мишљењу изложио неколико варијанти процената уновчености имовине стечајног дужника у зависности од извора података о вредности имовине (при чему је из самог налаза видљиво да је проценат уновчености имовине стечајног дужника од 6,92%, који је јавни тужилац као истинит прихватио, добијен не на основу књиговодствених података стечајног дужника и почетног стечајног биланса, већ из једног непотписаног прегледа прикљученог уз извештај вештака окривљених АА и ББ од 07.04.2005. године), правилан је закључак првостепеног суда да није доказан умишљај окривљених АА и ББ да достављањем налаза и мишљења у коме је изражен проценат уновчености имовине стечајног дужника од 61% уз јасно и недвосмислено указивање на два места у налазу, да приликом утврђивања целокупне књиговодствене вредности имовине стечајног дужника није узета у обзир вредност земљишта и вредност грађевинских објеката на локацији која се налази у ул. аа1, помогну СС, стечајном управнику аа да изврши кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл. 242 ст. 1 КЗ РС, односно да помогну СС да остане стечајни управник (посебно када се има у виду да је исти смењен са те дужности решењем стечајног већа Трговинског суда од 16.05.2005.године) и да исти настави да води стечајни поступак по одредбама Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, тим пре што је СС стечајном већу Трговинског суда у Београду предложио трећу по реду продају стечајног дужника и наставак поступка стечаја по одредбама Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, пре достављања налаза вештака, овде окривљених АА и ББ, при чему му садржина овог налаза није могла бити позната, а што произилази како из међусобно сагласних одбрана окривљене АА и ББ, тако и из исказа сведока ГГ, шефа књиговодства аа, која је у овоме навела да пре достављања извештаја од стране вештака, овде окривљене АА сигурно није знала који проценат уновчености имовине ће окривљена у свом извештају изразити.

О томе је првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, као другостепени.

С обзиром на изнето, Апелациони суд, Посебно одељење неоснованим оцењује супротне жалбене наводе, којима се указује да су окривљени, достављањем предметног налаза довели у заблуду стечајно веће да поступак стечаја настави да води по одредбама Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, будући да је суд не само овлашћен већ и дужан да цени налаз вештака, па уколико сматра да је налаз вештака нејасан, непотпун или у противречности сам са собом или са извиђеним околностима, те недостатке отклони поновним саслушањем вештака, а ако ни на тај начин недостатак не може отклонити, дужан је да обави вештачење са другим вештацима, а сам председник стечајног већа, овде сведок ЗЗ, у свом исказу је навео да стечајно веће није посебно анализирало налаз, а што је, сходно напред изнетом, свакако била обавеза стечајног већа.

С тим у вези, без икаквог утицаја на утврђивање постојања кривичне одговорности окривљених АА и ББ, је указивање жалбом Окружног јавног тужилаштва у Београду, Специјално тужилаштво, да првостепени суд није на поуздан начин утврдио да ли су окривљени АА и ББ, у својству вештака, одржали радни састанак са председником стечајног већа, овде сведоком ЗЗ, како би им исти ближе објаснио задатке вештачења, будући да су задаци вештачења били јасно дефинисани решењем суда којим је одређено спровођење предметног вештачења, и управо су окривљени АА и ББ, као комисија вештака, у свом налазу и мишљењу одговорили на задатке вештачења које им је било поверено решењем Трговинског суда у Београду Ст.4294/98 од 28.01.2009. године.

Испитујући првостепену пресуду у делу који се односи на утврђено чињенично стање у односу на окривљеног ВВ, а чија се потпуност и правилност жалбом Окружног јавног тужилаштва у Београду - Специјалног тужилаштва оспорава, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је првостепени суд правилно утврдио да није доказано да је окривљени ВВ у периоду од 23.11.2004. године до 30.11.2005. године у Београду са умишљајем помогао сведоцима стечајном управнику ХК аа у стечају ДД, заменику стечајног управника ХК аа у стечају СС и председнику Трговинског суда у Београду ЂЂ да изврше кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл. 359 ст. 3 у вези ст. 1 и чл. 33 КЗ, са умишљајем и при томе свестан да је то дело забрањено, тако што је у својству сталног судског вештака ангажован решењем Трговинског суда у Београду од 23.11.2004. године у парници XXXII бр.151/04 између ХК аа у стечају против Републике Србије и града Београда, са задатком утврђивања околности „када су грађени и адаптирани сви објекти који се налазе на спорним локацијама, обзиром да их има више и свих других спорних околности“ и налогом да се вештачење има обавити у року од 30 дана, намерним одуговлачењем обављања вештачења, јер је свој налаз и мишљење, који је иначе састављен на основу налаза и мишљења оптужене АА од јула месеца 2005. године, доставио суду тек 30.11.2005. године, у међувремену не обавештавајући суд о наводним проблемима у прикупљању документације, дакле годину дана након доношења решења о ангажовању вештака, и пред саму продају стечајног дужника предузећу бб, омогућио ЂЂ, ДД и СС, који су знали да док вештак не достави свој налаз и мишљење парница неће бити завршена, а приликом оглашавања продаје имовине стечајног дужника ХК аа, увек истакну нерешен имовинско-правни статус објеката у ул. аа1, чиме су успели да одбију потенцијалне купце као што су „Меркатор“, „Беомес“ и „Ариофил“, да би након седам објављених огласа о лицитацији, постепено свели цену из огласа од 7.000.000 еура односно процењене вредности стечајног дужника као правног лица од 5.159.497 еура на 2.900.000 еура, за коју је стечајни дужник као правно лице продат фирми „бб“ из Београда чији је фактички власник био сада пок. ЕЕ и тиме прибавили сада пок. ЕЕ имовинску корист у износу од 2.259.497 еура, колико износи разлика између процењене вредности стечајног дужника и износа за који је продат стечајни дужник.

Наиме, окривљени ВВ, у својој одбрани којој је остао доследан током читавог поступка, негирао је да је одуговлачио са израдом повереног му вештачења у предмету Трговинског суда у Београду XXXII П.151/04 од 23.11.2004. године, указивањем да је позиве за вештачење које је заказао за 24.01.2005. године странкама послао дана 13.01.2005. године препорученом пошиљком у ком позиву је странкама наложио да припреме целокупну техничку документацију у вези са предметом спора, да је вештачење одложено за 18.03.2005. године, али да му странке ништа нису доставиле од потребне документације, што је констатовао и у самом налазу и мишљењу, и да је наложио да га позову када потребна документација буде припремљена, па како га странка, овде стечајни дужник БИМ аа није позивала, нити му је достављала потребну документацију, то се он пре јула месеца 2005. године обратио стечајном управнику, овде сведоку СС који му је рекао да још увек нема документацију али да се иста прикупља, а да је након тога, после годишњих одмора почетком септембра месеца 2005. године поново звао стечајног управника СС који му је рекао да документацију затражи од овде окривљене АА, што је он и учинио, али му је иста рекла да документацију тражи директно од стечајног дужника аа, јер нема обичај да даје другом вештаку документацију коју је њој дала странка. Овакву одбрану окривљеног ВВ, првостепени суд је, правилно, као истиниту прихватио, будући да је иста поткрепљена међусобно сагласним исказима сведока СС и ГГ, који су у овима тврдили да документација стечајног дужника ХК аа, на основу које је окривљени ВВ требало да обави поверено му вештачење, није била сређена, па је сређивање исте било поверено окривљеној АА и то, а према исказу сведока СС током јануара месеца 2005. године, те да је иста сређивање предметне документације довршила најкасније у фебруару месецу 2005. године (а што се потврђује садржином обрачуна трошкова већ обављених послова које је вештак, овде окривљена АА предала суду дана 22.02.2005. године).

Осим тога, одбрана окривљеног ВВ потврђена је и делом исказа сведока СС у коме је навео да је, након што је документација стечајног дужника ХК аа била прикупљена и сређена, заузео став да иста није довољна за обављање вештачења које је поверено окривљеном ВВ, већ да је било нужно сачекати да вештак ИИ заврши вештачење које му је раније наложено, а тиче се идентификације објеката на спорној локацији (а које је вештачење вештак ИИ суду доставио дана 09.06.2005. године), као и да вештак, овде окривљена АА обави вештачење на околност разграничења имовине које је одређено решењем стечајног већа Трговинског суда у Београду Ст.4294/98 од 27.05.2009. године и то управо на предлог сведока СС, тада заменика стечајног управника ХК аа, а који налаз је окривљена АА суду доставила дана 07.07.2005. године.

Како дакле из напред наведених доказа несумњиво произилази да је окривљеном ВВ предметна документација заједно са налазом вештака, овде окривљене АА достављена тек дана 26.09.2005. године, дакле, након протека више од осам месеци од тренутка када је окривљени ВВ предметну документацију затражио и по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилан је закључак првостепеног суда да нема доказа да је окривљени ВВ био свестан и да је хтео да одуговлачи обављање повереног му вештачења у предмету Трговинског суда у Београду П.151/04, како би ДД, СС и ЂЂ помогао да изврше кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл. 359 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ у вези чл. 33 КЗ, будући да је окривљени обавио вештачење и суду доставио свој налаз и мишљење дана 30.11.2005. године, дакле у року од два месеца и четири дана од дана када му је документација која му је била потребна за обављање вештачења достављена.

С тим у вези не може се прихватити аргумент жалбе да је вештак ИИ1 свој налаз дао ван рока од 30 дана, што је несумњиво тачно, те да је тиме показао свест и намеру да одуговлачи поступак вештачења, а ово стога што се ради о инструктивном року, а задатак је суда да се стара да тај рок буде што боље испоштован, па како вештак није тражи продужење рока, првостепени суд је правилно закључио да сама по себи и у склопу са осталим чињеницама ова околност не утиче на само постојање кривичног дела које му је стављено на терет.

Код таквог стања ствари ни жалбеним наводима Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва да је првостепени суд погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање не наводи се у сумњу правилност закључивања првостепеног суда да није доказано да је окривљени ВВ извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из чл. 359 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ у вези чл. 35 КЗ, а како му је то диспозитивом оптужнице јавног тужиоца стављено на терет. По налажењу Апелационог суда, Посебно одељење, правилност закључивања првостепеног суда о томе да није доказано да је окривљени ВВ извршио кривично дело које му је стављено на терет, не доводи се у сумњу нити жалбеним наводима Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва, да је у налазу и мишљењу овде окривљеног ВВ од 30.11.2005. године заправо преписан налаз и мишљење вештака овде окривљене АА који је она урадила у марту месецу 2002. године у стечајном поступку, због чега је, према ставу тужилаштва израда налаза од стране вештака, овде окривљеног ВВ била сувишна, будући да су вештаци, овде окривљени ВВ и АА при изради својих налаза и мишљења користили документацију стечајног дужника, а како се то у решењима о одређивању вештачења од њих и захтевало, па није ни за очекивати да би окривљени АА и ВВ на основу исте релевантне документације изнели битно различите податке, а нарочито не различите податке о неком конкретном питању какво је питање када је одређени објекат изграђен и адаптиран, док по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, задатак вештака није да процењује да ли је поверено му вештачење сувишно или не, јер вештак вештачење обавља по налогу суда којим су јасно дефинисани задаци вештачења.

С тим у вези, по оцени овога суда, а супротно жалбеним наводима Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва, правилно је првостепени суд одбио предлог тужилаштва да се у својству сведока саслуша СС1, директор предузећа „сс“ на околност навода из анализе и мишљења у вези са куповином и стечаја предузећа аа од 02.11.2005. године која је била сачињена за потребе словеначког предузећа које је у неком тренутку било заинтересовано за куповину стечајног дужника, а у коме је СС1, аутор ове анализе навео да по речима стечајног управника постоји могућност убрзавања спора око објеката стечајног дужника у ул. 29 новембра, те да аутор анализе има сазнања како стечајни управник ДД ради за другог купца, тј. за предузеће „бб“, будући да се, по правилној оцени првостепеног суда изнети наводи из предметне анализе односе искључиво на радње које су евентуално предузимали стечајни управник и његов заменик и не могу се довести ни у какву везу са поступањем вештака, овде окривљених АА, ББ и ВВ, док ће се евентуална противправност предузетих радњи од стране стечајног управника и његовог заменика бити предмет разматрања и оцене у кривичном поступку који се против ових окривљених води.

Правилно утврђење да није доказано да су окривљена АА и ББ починили кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из чл. 242 ст. 1 КЗ РС у вези чл. 22 и 24 ОКЗ-а, те да није доказано да је окривљени ВВ починио кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из чл. 359 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ и чл. 35 КЗ, првостепени суд је засновао на доказима које је извео током овог кривичног поступка и које је навео у образложењу побијане пресуде, и које је, како појединачно, тако и у међусобној вези, заједно са одбранама окривљених АА, ББ и ВВ, правилно оценио и о томе је у образложењу ожалбене пресуде дао потпуне, јасне и ваљане разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, као другостепени.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је ценио и остале жалбене наводе Окружног јавног тужилаштва у Београду, Специјалног тужилаштва, којима се чињенично стање оспорава као потпуно и правилно утврђено, као и оне којима се полемише са оценом доказа од стране првостепеног суда, па налази да су исти без основа и без утицаја на другачији исход овог кривичног поступка.

С обзиром на изнето, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, жалбу Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјалног тужилаштва, са предлогом укидања побијане пресуде, оцењује неоснованом.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе чл. 388 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одлучио као у изреци ове пресуде.


Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Јелена Петковић-Милојковић,с.р Зоран Савић,с.р


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)