Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.09.2011.

Кж1 По1 6/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 6/2011
Дана 06.09.2011. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа Александре Златић, Мирјане Поповић, Душка Миленковића и Вучка Мирчића чланова већа, са самосталним саветником Драганом Лужњанин као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА, због кривичног дела примања мита из члана 367 став 3 у вези става 2 Кривичног законика и окривљеног ББ због кривичног дела давање мита из члана 368 став 2 Кривичног законика, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА лично и његових бранилаца адв. АБ и АБ1 и браниоца окривљеног ББ адв.БА, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.267/10 од 02.12.2010.године, у седници већа одржаној у смислу члана 375 Законика о кривичном поступку дана 06.09.2011.године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВАЊЕМ жалбе Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА лично и његових бранилаца а у односу на окривљеног ББ и по службеној дужности УКИДА СЕ у целости пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1.бр.267/10 од 02.12.2010.године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о же њ е


Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.267/10 од 02.12.2010.године, окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела примање мита из члана 367 став 3 у вези става 2 Кривичног законика, за које је осуђен на казну затвора у трајању од четири године као главну казну и новчану казну у износу од 500.000,00 динара као споредну а окр.ББ због извршења кривичног дела давање мита из члана 368 став 2 КЗ осуђен је на казну затвора у трајању од три месеца. У изречене казне окривљенима је урачунато време које су провели у притвору па је окривљеном АА урачунато време од 05.05. до 02.12.2010.године а окривљеном ББ од 05.05. до 06.05.2010.године.

На основу члана 85 Кривичног законика окривљеном АА је изречена мера безбедности забране вршења позива у области правосуђа (тужилачког или судијског) у трајању од пет година рачунајући од правноснажности пресуде с тим да се време проведено на издржавању казне затвора не урачунава у време трајање ове мере.

Применом одредаба члана 91, 92 и 367 став 7 Кривичног законика од окривљеног АА одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела у износу од 500 евра, па је обавезан да назначени износ исплати суду у динарској противвредности по средишњем курсу НБС на дан исплате у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

О трошковима кривичног поступка, како је наведено суд ће одлучити накнадно посебним решењем.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о кривичним санкцијама и одлуке о трошковима кривичног поступка са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или је пак преиначи у погледу правне квалификације кривичних дела а у односу на окривљеног АА и у погледу одлуке о кривичној санкцији-главној казни, тако што ће кривично-правне радње окривљеног АА правно квалификовати као кривично дело примање мита из члана 367 став 3 у вези став 1 Кривичног законика и осудити га на строжу казну затвора а кривично-правне радње окривљеног ББ правно квалификовати као кривично дело давање мита из члана 368 став 1 Кривичног законика.

-окривљени АА лично због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији, изреченој мери безбедности и одузимању имовинске користи са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, наложи му да изведе доказе који су му предложени али и саслуша СС, СС1, СС2 и СС3 на околности у којима је у жалби окривљеног указано а о седници већа другостепеног суда обавести окривљеног како би јој присуствовао.


Окривљени АА доставио је и одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал у коме је предложио да се ова жалба као неоснована одбије,

-бранилац окривљеног АА адв.АБ због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду преиначи тако што ће према окривљеном изрећи ослобађајућу пресуду или пак побијану пресуду као неправилну укине и предмет врати првостепено суду на поновно суђење. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани бранилац са окривљеним како би јој присуствовали.

Бранилац окривљеног адв.АБ доставио је и одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал у коме је предложио да се ова жалба као неоснована одбије.

-бранилац окривљеног АА адв.АБ1 због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или је пак преиначи и окривљеном изрекне блажу казну а о седници већа обавести браниоца како би јој присуствовао.

-бранилац окривљеног ББ адв.БА због одлуке о кривичној санкцији са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду преиначи у делу одлуке о кривичној санкцији тако што ће окривљеном ББ изрећи условну осуду. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени ББ са браниоцем како би јој присуствовали.

Заменик Тужиоца за организовани криминал у писменом изјашњењу Ктж.бр.69/11 од 15.03.2011.године предложио је да Апелациони суд у Београду као основану уважи жалбу Тужиоца за организовани криминал и побијану пресуду укине а предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или је пак преиначи у погледу правне квалификације кривичних дела, окривљене огласи кривим за дела која су им на терет стављена и у погледуодлуке о кривичној санкцији окривљеном АА и изрекне строжу казну, одбије као неосноване жалбе окривљеног АА лично и његових бранилаца иако су у овим жалбама наведени основи који доводе до укидања пресуде али су разлози и чињенице на којима се они заснивају неосновани. Што се тиче браниоца окривљеног ББ, према овом изјашњењу она је неоснована и као такву је треба одбити.

У седници већа одржаној у смислу члана 375 Законика о кривичном поступку у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал, Велимира Голубовића, окривљеног АА и његовог браниоца адв.АБ2 по пуномоћју које на седници прилаже, окривљеног ББ и његовог браница адв.БА, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење размотрио је списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у смислу члана 380 став 1 ЗКП и по оцени жалбених навода и предлога, одговора на жалбу тужиоца, писменог изјашњења заменика Тужилаштва за организовани криминал у напред наведеном поднеску и објашњења са седнице већа, је нашао:

Првостепена пресуда донета је уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП јер је изрека првостепене пресуде неразумљива, супротна датим разлозима док о појединим одлучним чињеницама и нема разлога.

Наиме, приликом описа радњи окривљеног АА првостепени суд наводи да је овај окривљени тражио од окривљеног ББ да му плати 30-40 евра по предмету да би, поред сачињавања кривичних пријава за кривична дела преваре против већих броја власника трговачких и угоститељских радњи-дужника ББ предузећа, као заменик тужиоца и утицао на те дужнике да наведеном предузећу исплате наведене дугове из облигационог односа... на шта је окривљени АА пристао, остављајући окривљеном АА да у оквиру свог службеног овлашћења изабере службену радњу и начин на који ће овај циљ остварити.

Основано се у жалби браниоца окривљеног АА адв.АБ указује да сама радња куцања кривичних пријава не спада у службену радњу јавног тужиоца те да је првостепени суд уносећи у опис радњи окривљеног и саму радњу куцања кривичних пријава ове радње подвео под биће кривичног дела из члана 367 став 3 у вези става 2 Кривичног законика, за које је окривљеног АА огласио кривим.

Када су у питању разлози пресуде (страна 17 образложења последњи став) првостепени суд наводи да су службена овлашћења јавног тужиоца односно његовог заменика одређена одредбом члана 46 став 1 и 2 ЗКП а у конкретном случају и одредбама члана 235 и 236 ЗКП-објашњавајући да у та овлашћења спада поступање и одлучивање по поднетим кривичним пријавама-а не и сачињавања кривичних пријава које ни у ком случају не спадају у тужилачки посао.

На описани начин суд је изреку првостепене пресуде када су у питању радње захтевања поклона окр.АА, учинио неразумљивом и супротно датим разлозима.

Основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је изрека првостепене пресуде неразумљива а разлози о одлучним чињеницама потпуно нејасни и када је у питању закључак првостепеног суда по којем је окривљени ББ радње које је предузео и које не спори учинио са евентуалним умишљајем.

Изреком побијане пресуде између осталог је наведено да је окривљени ББ обећао поклон и учинио поклон службеном лицу „при томе свестан да може учинити дело па је на то пристао а да је знао да је то дело забрањено“ док у образложењу побијане пресуде на страни 18 у последњем ставу првостепени суд само констатује да је овај окривљени кривично дело извршио са евентуалним умишљајем без навођења конкретних чињеница и околности које би определиле свест и вољу окривљеног ББ према предузетим радњама.

Жалбом Тужиоца за организовани криминал основано се указује да код чињенице које и првостепени суд налази утврђеним-на страни 7 образложења у претпоследњем и последњем ставу првостепени суд утврђује да је на бази договора у периоду пре 03.11.2009.године окривљени ББ дошао у Ариље код окривљеног АА на кућну адресу и предао му документацију о потраживањима према 23 дужника, ради сачињавања кривичних пријава, из телефонског разговора обављеног дана 03.11.2009.године суд утврђује да окривљени АА пита окривљеног ББ да ли жели да му то донесе у Пожегу којом приликом ББ тражи од АА да и даље „ради као човек од струке“ наводећи да ће пријаве преузети и потписати прекосутра а истом приликом обавештава окривљеног АА да има још таквих предмета и обећава додатну исплату за најефикасније кривично гоњење дужника. Првостепени суд утврђује и то наводи на страни 8 образложења побијане пресуде у првом ставу да је 11.11.2009.године у просторијама предузећа ББ у __, АА предао ББ одштампане пријаве а овај као део договорене исплате предао АА 500 евра и 2 флаше вискија а од овог новца сведоку СС4 дао 50 евра као и једну боцу вискија при чему су се договорили и да окривљени ББ спреми још предмета за писање кривичних пријава што је и учињено наредних дана у два наврата за укупно 18 предмета.

На страни 10 образложења побијане пресуде, првостепени суд наводи да окривљени ББ ништа посебно ново не би добио ако би му пријаве уместо адвоката писао окривљени АА као заменик тужиоца-већ да је у питању већа вероватноћа наплате потраживања што АА може постићи само коришћењем својих службених овлашћења, заменика тужиоца који поступа по ББ пријавама-што је без сумње било јасно и једном и другом а да је окривљени ББ знао да се новац тражи не само за сачињавање кривичних пријава већ да би окривљени АА утицао на измирење дугова предузећу окривљеног ББ.

Обећавајући поклон, што суд утврђује и наводи у изреци првостепене пресуде окривљеном АА, додатну исплату за најефикасније кривично гоњење дужника сразмерно односу 30.000 евра : 100.000 евра, окривљени ББ је очигледно био свестан свог дела јер је учинио и обећао поклон службеном лицу да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службене радње и хтео је његово извршење па се никако као правилан не може прихватити закључак првостепеног суда да је окривљени ББ поступао са евентуалним умишљајем.

Осим тога, за постојање кривичног дела примање мита из члана 367 став 1 Кривичног законика није неопходно да је службено лице у вези са захтеваним или примљеним поклоном или другом користи и извршило службену радњу-па то што суд у прилог свог закључка наводи, да је окривљени ББ оставио окривљеном АА на вољу да у оквиру свог службеног овлашћења изабере службену радњу и начин на који ће циљ бити остварен-никако не оправдава закључак првостепеног суда да је окривљени ББ био свестан да може учинити дело па је на њега пристао.

Првостепени суд приликом правне оцене радњи окривљеног ББ уопште и не наводи како је то већ напред речено, конкретне чињенице и околности које опредељују свест и вољу овог окривљеног већ на страни 18 образложења последњи став, на нејасан начин упућује да су у претходном делу образложења, дати разлози и зашто налази да се у радњама овог окривљеног стичу елементи кривичног дела из члана 368 став 2 КЗ а не оно које му је оптужбом на терет стављено и разлози који се тичу субјективних елемената кривичног дела.

Првостепена пресуда нема ни разлога о томе зашто суд налази да се у радњама окривљеног АА стичу елементи кривичног дела примање мита из члана 367 став 3 у вези става 2 КЗ а не оног које му оптужбом на терет стављено.

Није спорно наиме да суд није везан правном квалификацијом дела из оптужбе али јесте чињеничним описом радњи. Окривљеном АА на терет је стављено и да је прекршио правила поступања у процедури примене института из члана 236 ЗКП, недозвољеним притискањем пријављених, који су у оптужници описани као „приморавање“ дужника да окривљеном ББ исплате неизмирена дуговања.

Сам суд наводи (страна 18 први став) да су неки пријављени као сведоци говорили о облицима недозвољеног понашања окривљеног АА приликом примене овог института-па навод првостепеног суда да ово није (апострофирано) у оптужници, не одговара стању у списима.

Првостепени суд такође утврђује да је окривљени АА на рочиштима у вези примене института из члана 236 ЗКП, поступао као заменик тужиоца без обзира да ли су предмети додељени другом заменику у раду, потписивао записнике, службене белешке у тим предметима-при чему ни окривљени АА али ни сведоци СС5 као старешина органа, сведоци СС6 и СС7 такође заменици тужиоца - о овоме, како каже првостепени суд нису желели да говоре а окривљени АА није успео да на јасан начин објасни, како је до тога дошло.

Ради се о одлучној чињеници коју првостепени суд није разјаснио а што је могао да утврди-ако не из исказа старешине органа и осталих заменика тужиоца (у чијим предметима је поступао окривљени АА (онда из уписника тужилаштва-Кт. и Ктр. и самих списа предмета, формираних по кривичним пријавама окривљеног ББ.

Основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је изрека првостепене пресуде неразумљива и у делу одлуке о трошковима кривичног поступка.

Одредбом члана 194 став 1 Законика о кривичном поступку одређено је између осталог да се у свакој пресуди одлучује ко ће сносити трошкове кривичног поступка а одредба члана 196 став 1 ЗКП прописује да када суд окривљеног огласи кривим да ће у пресуди обавезати окривљене на плаћање трошкова кривичног поступка с тим да уколико недостају подаци о висини њихових износа, о томе може одлучити накнадно, посебним решењем.

Првостепени суд у изреци првостепене пресуде само наводи да ће о трошковима кривичног поступка суд одлучити накнадно посебним решењем.

Основано се у изјављеним жалбама оспоравају и чињенична утврђења првостепеног суда, оцене изведених доказа и разлози о томе које је чињенице првостепени суд узео као доказане или недоказане и којим разлозима се руководио при решавању правних питања.

Окривљени ББ током целог поступка тврди да је у три наврата давао новац, најпре 900 евра за првих 23 кривичне пријаве и поступање по њима, па 500 евра за нових 12 предмета које је позајмио из мењачнице у близини суда и најзад 250 евра које је предао сведоку СС4 у ситним апоенима када му је речено како тврди на главном претресу од 17.09.2010.године-да не спрема више предмета јер их „много очију гледа и слуша“. Тек после овог претреса од 17.09.2010.године окривљени ББ наводи да не може прецизно да се сети датума односно да не може календарски да се изјасни да ли су поједине предаје новца биле у октобру, новембру или децембру месецу.

Што се тиче обећања додатне исплате за најефикасније кривично гоњење дужника у сразмери 30.000 евра : 100.000 евра (што суд узима као утврђено и наводи у изреци првостепене пресуде) у одбрани тврди да уопште није озбиљно мислио, објшањавајући да су његова укупна потраживања по спорним предметима била 26.996,75 евра.

Првостепени суд међутим без јасних разлога, одбрану окривљеног ББ „мало прихвата“ а мало не. Неке чињенице утврђује из казивања овог окривљеног (па је у делу где објашњава да није озбиљно мислио) у осталом делу његовом казивању не поклања веру. Како окривљени ББ на шта се основано и у жалби Тужиоца за организовани криминал указује, нема никаквог правног интереса да повећава број својих кривично-правних радњи а све време поступка се идентично изјашњава о броју и редоследу предатих предмета окривљеном АА односно кривичних пријава тужилаштву (23, 12 и 6) што одговара износима и редоследу предатих износа новца (900, 500 и 250 евра) разлози првостепеног суда по којима постоји превелики ризик и опасност да се чињенице у погледу појединих случаја исплате новца погрешно утврде ако би се то чинило на основу казивања окривљеног ББ-за сада су а имајући у виду и остале изведене доказе, бројне телефонске личне контакте окривљених ББ и окривљеног АА у периоду октобар до децембра месеца 2009.године а поводом наплате ББ потраживања, начин и садржину њихове међусобне комуникације (коју суд утврђује из снимљених телефонских разговора окривљених) су неприхватљиви.

Да је примену института одлагања кривичног гоњења из члана 236 ЗКП тражио старешина органа сведок СС5, након прибављања става Републичког јавног тужиоца-а да се окривљени АА о овоме на заједничком састанку противио-међутим да је касније имајући у виду одлуку његовог предпостављеног, која је за њега као заменика јавног тужиоца обевезујућа, примењивао наведени институт из члана 236 ЗКП-то у поступку није било ни спорно.

Међутим, да ли је окривљени АА захтевао и примио новац у више наврата за радњу коју је морао да учини, да ли је ту радњу извршио на начин како му се то оптужбом ставља на терет-недозвољено утичући на пријављене, да ли је окривљени ББ предузимајући радње које не спори био свестан и хтео њихово извршење или је само пристао на наступање последице-те чињенице првостепени суд, за сада није разјаснио.

Исказе саслушаних пријављених лица као сведока, првостепени суд и не наводи у образложењу побијане пресуде већ само констатује (страна 18 образложења) да су „неки“ говорили о недозвољеном поступању окривљеног АА.

Међутим, одредба члана 361 став 7 Законика о кривичном поступку обавезује суд да одређено и потпуно изнесе које чињенице из којих разлога је узео као доказане или недоказане, дајући при том нарочиту оцену веродостојности и противуречних доказа... којима разлозима се руководио при решавању правних питања а нарочито при утврђивању да ли постоји кривично дело окривљеног и при примењивању одређених одредаба закона на окривљеног и његово дело.

Са изложених разлога, првостепена пресуда је морала бити укинута.

У поновљеном поступку првостепени суд ће поново узети у разматрање ову кривичну правну ствар и пошто отклони наведене недостатке, поново ће ценити све изведене доказе и одбране окривљених а имајући у виду и остале жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал, бранилаца окривљеног АА и АА лично, на које у овом решењу није посебно указивано, а тада ће моћи да изведе правилан закључак о постојању или не постојању кривичних дела које се окривљенима стављају на терет и њихове кривице, а затим донети правилну и закониту одлуку у чијем ће образложењу навести јасне и довољне разлоге.

Обзиром да је првостепена пресуда укинута због битне повреде одредаба кривичног поступка жалба браниоца окривљеног ББ, изјављена само због одлуке о казни, није била предмет посебне оцене.

Са свега изложеног на основу одредбе члана 389 став 1 Законика о кривичном поступку Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одлучио је као у изреци овог решења.


Записничар Председник већа-судија
Драгана Лужњанин, с.р Зоран Савић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
јт

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)