Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
6.06.2014.

Кж1 По1 6/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 6/14
Дана 06.06.2014. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и председника Апелационог суда у Београду Душка Миленковића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у кривичном предмету против окривљених АА1 до АА6, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљене АА1, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ5, бранилаца окривљеног АА4, адвоката АБ4 и адвоката АБ4А, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3 и браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.301/10 од 02.10.2013. године, у јавној седници већа одржаној у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал а у присуству окривљених АА1, АА4 и АА3 као и бранилаца адв. АБ1, адвоката АБ4 и АБ3, дана 06. јуна 2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

I

ДЕЛИМИЧНИМ УСВАЈАЊЕМ жалби браниоца окривљене АА1, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ5, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3 и браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.301/10 од 02.10.2013. године у погледу одлуке о казни тако што Апелациони суд у Београду окривљенима применом одредби чл. 4, 42, 45 и 54 КЗ утврђује појединачне казне затвора и то

окривљеној АА1 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашена кривом утврђује казну затвора у трајању од 1 (једне) године а због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продужењу из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом такође оглашена кривом утврђује казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци,

окривљеном АА2 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим утврђује казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци а за извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању у продужењу из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 и 61 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим утврђује казну затвора у трајању од 2 (две) године,

окривљеном АА3 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим утврђује казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци а за извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продужењу из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 и члана 61 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим утврђује казну затвора у трајању од 2 (две) године и

окривљеном АА5 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим утврђује казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци а због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању у продужењу из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 и 61 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим утврђује казну затвора у трајању од 2 (две) године,

  Па их суд применом одредбе члана 60 Кривичног законика

О С У Ђ У Ј Е

И то:

  -окривљену АА1 на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године,

-окривљеног АА2 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци,

-окривљеног АА3 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца,

-окривљеног АА5 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 1 (једног) месеца,

У које казне им се сходно члану 63 став 1 Кривичног законика урачунава време проведено у притвору и то окривљеној АА1 од 12.06.2010. године до 05.01.2012. године, окривљеном АА2 од 12.06.2010. године до 21.12.2011. године, окривљеном АА3 од 12.06.2010. године до 13.07.2011. године и окривљеном АА5 од 12.06.2010. године до 10.12.2010. године, док се жалба Тужиоца за организовани криминал у односу на ове окривљене, као и жалбе бранилаца окривљених АА1, АА2, АА3 и АА5 у преосталом делу, ОДБИЈАЈУ као неосноване а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.301/10 од 02.10.2013. године се у непреиначеном делу у односу на окривљене АА1, АА2, АА3 и АА5, ПОТВРЂУЈЕ.


II

УСВАЈАЊЕМ жалби Тужиоца за организовани криминал као и бранилаца окривљеног АА4, адвоката АБ4 и адвоката АБ4А, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.301/10 од 02.10.2013. године само у односу на окривљеног АА4 и у том делу се предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.301/10 од 02.10.2013. године окривљени АА1, АА2, АА3, АА4, АА5 и АА6 су оглашени кривим и то окривљена АА1 због извршења кривичних дела удруживање ради вршења кривичног дела из члана 346 став 2 Кривичног законика и кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продужењу из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, окривљени АА2 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика и кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању у продужењу из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 и 61 Кривичног законика, окривљени АА3 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика и кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продужењу из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, окривљени АА5 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика и кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању у продужењу из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 и 61 Кривичног законика, окривљени – сведок сарадник АА6 због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика и кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у продужењу из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, за која дела им је суд најпре утврдио појединачне казне затвора и то окривљеној АА1 због извршења кривичног дела из члана 346 став 2 Кривичног законика казну затвора у трајању од 1 (једне) године а због извршења кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика утврдио казну затвора у трајању од 4 (четири) године, окривљеном АА2 због извршења кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика утврдио казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци а за извршење кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 и 61 Кривичног законика казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци, окривљеном АА3 због извршења кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци а због извршења кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, окривљеном АА5 утврдио казне затвора због извршења кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци а због извршења кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 и 61 Кривичног законика казну затвора у трајању од 2 (две) године и окривљеном сведоку – сараднику АА6 због извршења кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци која је умањена за 1/2, и за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у продужењу из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика утврдио казну затвора у трајању од 2 (две) године која је такође умањена за 1/2 па је окривљене осудио и то окривљену АА1 на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, окривљеног АА2 на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године, окривљеног АА3 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 9 (девет) месеци, окривљеног АА5 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца и окривљеног – сведока сарадника АА6 на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца а окривљеног АА4 због кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 2 у вези става 1 Кривичног законика осудио на казну затвора у трајању од 2 (две) године као главну казну и на новчану казну у износу од 800.000,00 динара као споредну казну. Окривљеном АА4 је одређен рок плаћања новчане казне од 30 дана од дана пријема правноснажне судске одлуке с тим што ће се у случају ненаплативости новчане казне иста заменити казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара неплаћене новчане казне одредити један дан казне затвора. На основу члана 63 став 1 Кривичног законика окривљенима је у изречене казне затвора урачунато време проведено у притвору и то окривљеној АА1 од 12.06.2010. године до 05.01.2012. године, окривљеном АА2 од 12.06.2010. године до 21.12.2011. године, окривљеном АА3 од 12.06.2010. године до 13.07.2011. године, окривљеном АА4 од 12.06.2010. године до 24.11.2010. године и окривљеном АА5 од 12.06.2010. године до 10.12.2010. године. На основу члана 85 Кривичног законика окривљенима АА1, АА3 и окривљеном сведоку – сараднику АА6 изречена је и мера безбедности забрана вршења дужности одговорног лица привредних субјеката у трајању од 5 (пет) година с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере. На основу члана 91 и 92 Кривичног законика од окривљених је одузета имовинска корист прибављена наведеним кривичним делом и то од окривљене АА1 у износу од 1.925.301,60 динара, од окривљеног АА2 у износу од 1.050.305,20 динара, од окривљеног АА3 у износу од 864.805,68 динара, од окривљеног АА5 у износу од 193.531,13 динара и од окривљеног АА6 у износу од 2.803.859,28 динара, у које износе су укључени износи од 2.465.104,04 динара и 220 евра подигнутих од стране полицијских службеник СБПОК МУП Републике Србије са рачуна прикривеног иследника под шифром “Ц 135”, које износе су окривљени дужни да исплате суду у року од 15 дана од дана достављања правноснажне судске одлуке. На основу одредбе члана 262 став 1 и 2 ЗКП-а окривљени су обавезани да суду надокнаде трошкове кривичног поступка о чијој ће висини бити одлучено посебним решењем. На основу члана 423 тачка 1 ЗКП-а окривљени АА1, АА3, АА2, АА5 и окривљени сведок – сарадник АА6 су у II ставу изреке побијане пресуде ослобођени од оптужбе и то окривљена АА1 да је извршила кривично дело пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, окривљени АА3 да је извршио кривично дело пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, окривљени АА6 да је извршио кривично дело пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, окривљени АА2 да је извршио кривично дело пореска утаја подстрекавањем из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 34 Кривичног законика, окривљени АА5 да је извршио кривично дело пореска утаја подстрекавањем из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 34 Кривичног законика.

Против означене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилаштво за организовани криминал, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији за све оптужене осим за оптуженог сведока – сарадника АА6, са предлогом да се првостепена пресуда у ослобађајућем делу укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да се преиначи у ослобађајућем делу и оптужени огласе кривим или да се пресуда у осуђујућем делу изреке преиначи у погледу одлуке о казни за све оптужене осим за оптуженог сведока – сарадника АА6 тако што ће се оптуженима утврдити више појединачне казне у оквиру законског максимума те им изрећи више јединствене казне затвора којима се може остварити сврха кажњавања,

-бранилац окривљене АА1, адвокат АБ1 због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни и мерама безбедности и одузимању имовинске користи, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљена ослободи од оптужбе да је извршила кривична дела за која је оптужена а да бранилац и окривљена буду обавештени о времену одржавања седнице већа ради присуствовања истој,

-бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ2 због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или иста преиначи и окривљени ослободи од оптужбе те да буде обавештен о времену и месту одржавања седнице већа,

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3 због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљени АА3 ослободи од оптужбе или евентуално уколико би се у конкретном случају радило о пореској утаји да се оптужба одбије, са предлогом такође да буде обавештен о одржавању седнице већа,

-бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ5 из свих законом прописаних разлога, са предлогом да се побијана пресуда преиначи у корист његовог брањеника,

-браниоци окривљеног АА4, адвокат АБ4 и адвокат АБ4А због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљени ослободи од оптужбе или да се побијана пресуда у односу на окривљеног АА4 укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или евентуално да се побијана пресуда преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеном изрекне условна осуда или блажа затворска и новчана казна.

Одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал доставили су:

-Бранилац окривљене АА1, адвокат АБ1, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљена ослободи од оптужбе.

-Бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3, са предлогом да се жалба тужиоца одбије као неоснована.

-Бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ5, са предлогом да се жалба тужиоца одбије у делу који се односи на окривљеног АА5.

Тужилаштво за организовани криминал доставило је поднесак Ктж.бр. 7/14 од 10.03.2014. године у ком је предложило да се жалба тужилаштва уважи, побијана пресуда у ослобођајућем делу укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да се преиначи у ослобађајућем делу и оптужени огласе кривим или да се пресуда у осуђујућем делу изреке преиначи у погледу одлука о казни за све оптужене осим за оптуженог сведока сарадника АА6 тако што ће се оптуженима утврдити више појединачних казни у оквиру законског максимума, те им изрећи више јединствене казне затвора којима се може остварити сврха кажњавања, те да се одузме имовинска корист и окр. обавежу на плаћање трошкова кривичног поступка.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, па је испитујући побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама, нашао:

Жалбе бранилаца окривљених АА1, АА2, АА3 и АА5 основане су само делимично у односу на одлуку о казни, док су у преосталом делу неосноване, као и жалба ТОК-а у односу на ове окривљене, док су жалба ТОК-а као и жалба бранилаца окривљеног АА4 у односу на овог окривљеног основане.

Побијајући првостепену пресуду због битних повреда одредаба кривичног поступка Тужилац за организовани криминал у изјављеној жалби практично указује да су нејасни разлози које је дао првостепени суд у погледу закључка да окривљени АА2 није организатор криминалне групе, посебно ако се има у виду његова улога приликом уговарања фиктивних послова са одговорним лицима у одређеним предузећима.

Бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ2 побијајући првостепену пресуду због битних повреда одредаба кривичног поступка указује да су нејасни разлози које је првостепени суд дао у погледу одлучне чињенице на који начин је утврдио да је окривљени АА2 постао члан организоване криминалне групе.

Бранилац окривљеног АА5 у изјављеној жалби указује такође да окривљени АА5 можда јесте допринео деловању групе, али да није био члан групе, те да је за припадност групи важан степен повезаности са осталим члановима, чега по налажењу жалбе у односу на окривљеног АА5 није било.

Жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, као и бранилаца окривљених су оцењени као неосновани. Наиме, околности које се односе на формирање организоване криминалне групе првостепени суд је правилно утврдио из исказа окривљеног – сведока сарадника АА6 из ког исказа произлази да је на предлог СС упознао АА1 која је изложила да има проблем те да јој недостаје нека фирма која ће јој услужно фактурисати неистините садржаје о продатој роби, углавном о секундарним сировинама, односно Бојана је том приликом питала да ли може папиролошки да јој се обезбеди улаз за ту робу, након чега је и кренула њихова сарадња. Из исказа окривљеног - сведока сарадника АА6 несумњиво произлази да му је АА1 предложила ангажовање и то не у односу на једну или две конкретне трансакције за које је потребно покриће у виду фактура, већ да јој се за убудуће обезбеде фирме које ће вршити услужно фактурисање за робу њене фирме, из чега се несумњиво може закључити да је у суштини реч о предлогу будућег начина рада. Постојање оваквог плана потврђено је и конкретним деловањем окривљених лица а што је несумњиво доказано на основу доказа који су изведени на главном претресу током првостепеног поступка. Што се тиче окривљеног АА2 првостепени суд је правилно насупрот жалбеним наводима тужиоца закључио да он није био организатор криминалне групе, али да је свакако био члан криминалне групе насупрот жалбеним наводима његовог браниоца, што произлази из доказа изведених на главном претресу којима је првостепени суд правилно поклонио веру при чему је и сам окривљени АА2 на претресу (транскрипт од 11-13.07.2011. године листови 101 и 106) потврдио да се са окривљеном АА1, а затим и са окривљеним АА3 повезао од лета 2009. године наводећи такође да је у склопу договора са окривљеном АА1 посредовао у продаји АА4 отпада преко њених предузећа. Учешће окривљеног АА5 у одређеним трансакцијама које су предмет овог поступка, по правилном налажењу првостепеног суда уопште није спорно, с обзиром да њега у свом исказу спомиње и окривљени - сведок сарадник АА6, као лице са којим је директно договарао уплате и на које га је упутила окривљена АА1, док се по датуму прве уплате са којом је повезан, а ради се о седмом месецу 2009. године са сигурношћу може закључити да је у деловање групе укључен врло рано. Окривљени АА5 је у својој одбрани између осталог и објаснио своју улогу наводећи да се она састојала у посредовању у томе да некоме коме треба готов новац омогући да дође до кеша, при чему је објаснио и механизам свог деловања указујући да би по позиву фирме којој је требао кеш он контактирао АА6 или АА1 од којих је добијао број жиро-рачуна на који треба да се уплате паре, коју информацију је прослеђивао фирмама заинтересованим за извлачење готовог новца, док је од фирми којима је био потребан кеш добијао информацију шта је потребно унети у фактуре које су им испостављене и ту информацију прослеђивао АА6 који је на основу тога сачињавао фактуре. На основу напред наведеног се несумњиво може закључити да је организатор ове криминалне групе била управо АА1, а да су окривљени АА2 и окривљени АА5 били чланови предметне групе управо онако како је то правилно закључио и првостепени суд због чега су у овом делу жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал и бранилаца окривљених АА5 и АА2 оцењени као неосновани.

Бранилац окривљене АА1, адвокат АБ1, као и бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3 у изјављеним жалбама указују да је нејасно како је првостепени суд окривљене огласио кривим посебно ако се има у виду да су и окривљена АА1 и окривљени АА3 за исте радње већ осуђени правноснажним пресудама Прекршајног суда у Новом Саду.

Жалбени наводи бранилаца окривљених су оцењени као неосновани. Наиме, стоји чињеница да су окривљена АА1 и окривљени АА3 правноснажним пресудама Прекршајног суда у Новом Саду оглашени кривим, а које пресуде се налазе и као прилог изјављеним жалбама, међутим, окривљени нису оглашени кривим због идентичних радњи, због којих је вођен и овај кривични поступак, већ су оглашени кривим јер су у свом пословању поступили супротно одредбама Закона о порезу на додатну вредност, као и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, односно јер су користили право на одбитак претходног пореза, а да за то нису имали потребну документацију, то јест нису извршили обрачун и уплату доприноса за обавезно социјално осигурање, при чему су у овом кривичном поступку окривљени оглашени кривим да су предузели радње извршења предметног кривичног дела, све у циљу да за такве услуге од разних привредних друштава односно физичких лица наплате за себе провизију из чега несумњиво произилази да се не ради о истим радњама за које су они осуђени у прекршајном поступку, нити да су тим прекршајним поступком исцрпљени елементи кривичног дела због ког је вођен овај кривични поступак, те се у конкретном случају и по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, насупрот жалбеним наводима бранилаца не може радити о већ пресуђеној ствари.

Бранилац окривљене АА1 побијајући првостепену пресуду због битних повреда одредаба кривичног поступка указује да у изреци побијане пресуде постоји недостатак који исту чини неразумљивом, а који се огледа у томе да није појединачно наведена писмена документације на основу које је извршен промет.

И овај жалбени навод браниоца окривљене АА1 је оцењен као неоснован и насупрот томе Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, налази да је изрека побијане пресуде јасна а да околност да није појединачно наведена писмена документација на основу које је извршен промет свакако не указује да је изрека побијане пресуде неразумљива, посебно ако се има у виду чињеница да је првостепени суд у образложењу побијане пресуде у погледу чињеница које су предмет доказивања, па и оних које се односе на писмену документацију на основу које је извршен промет дао јасне и непротивречне разлоге који су у свему прихватљиви и за овај суд.

Бранилац окривљене АА1 такође указује у изјављеној жалби да АА1 не може бити никакао организатор криминалне групе посебно ако се има у виду чињеница да су окривљени АА6 и окривљени АА2 радили заједно и пре периода од 2009. године када је окривљеној АА1 стављено на терет да је извршила предметно кривично дело.

И овај жалбени навод браниоца окривљене је оцењен као неоснован, с обзиром да је првостепени суд правилно закључио да је за постојање својства организатора криминалне групе битно ко је и како поставио основне принципе будућег рада групе, одредио циљеве и начин њиховог остваривања, те укључио у групу поједине чланове и одредио њихове улоге, а током првостепеног поступка је несумњиво утврђено да је наведено учинила управо окривљена АА1. Првостепени суд је такође правилно закључио да се из доказа који су изведени на главном претресу не могу утврдити чињенице од којих зависи постојање групе а које би се односиле на период пре 2009 године, без обзира што су окривљени АА2 и АА6 укључени у оба периода, дакле у период од 2007. до 2009. године, и након тога. Првостепени суд је такође правилно у погледу околности везаних за евентуално постојање групе, у првом периоду утврдио да ни у самој оптужници није изричито означено да је и сведок Косић био припадник групе, тако да у првом делу периода у који су свакако били укључени АА6 и АА2 није постојао ни довољан број чланова који је неопходан за постојање групе.

Бранилац окривљене АА1 даље у изјављеној жалби указује да у конкретном случају у пословању окривљене АА1 не постоји противправна имовинска користи нити штета за неко друго лице, те да је штету претрпела само окривљена АА1, с обзиром да је неспорно утврђено да су Привредна друштва „аа“ и „аа1“ испоручила секундарне сировине Концерну „аа2"“, Центру за рециклажу и „аа3"“, као и да су наведена привредна друштва извршила легалне уплате.

Жалбени наводи браниоца окривљене АА1 су оцењени као неосновани. Наиме, бранилац окривљене у изјављеној жалби описује практично само један део пословања окривљене АА1, при чему наводећи да су „аа“ и „аа1“ испоручила секундарне сировине одређеним предузећима, те да су та предузећа легално платила те сировине указује само не један део тог посла и то легалан део тог посла, али је током овог поступка несумњиво утврђено да је након испоруке робе од стране предузећа „аа“ и „аа1“ Коцерну „аа2“, Центру за рециклажу и „аа3“, окривљена АА1 тражила улазне папире за ту робу који су преко окр. сведока сарадника АА6 сачињавани на незаконит начин, при чему и поред истицања жалбе којом се указује на пословање секундарним сировинама од стране предузећа окривљене АА1 током овог поступка је несумњиво утврђено и да су како она, тако и остали чланови групе договореним операцијама обезбеђивали готовину за исплату физичким лицима за прикупљање секундарних сировина (уз узимање провизија за себе) али су исто тако и жирална средства заинтересованих фирми претварали у готовину уз такође узимање провизије за себе. Током првостепеног поступка је несумњиво доказано да се група бавила и једном и другом врстом операција, те да је план окривљене АА1 у суштини подразумевао обе врсте операције.

Бранилац окривљеног АА2 указује да је потпуно нејасно како је првостепени суд закључио да је окривљени АА2 кривично дело из члана 234 Кривичног законика извршио помагањем.

Жалбени наводи браниоца окривљеног АА2 су оцењени као неосновани, с обзиром да је првостепени суд правилно закључио да је окривљени АА2 управо помогао окривљеном – сведоку сараднику АА6 и то на начин што је са другим лицима уговарао уплате, преносио податке потребне окривљеном - сведоку сараднику АА6 за сачињавање лажних фактура – отпремница, те од њега преузимао те фактуре и готов новац и предавао их тим лицима, а за узврат учествовао у подели зараде- провизије, те су се по правилном закључку првостепеног суда у радњама окривљеног АА2 стекла објективна и субјективна обележја кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 Кривичног законика.

Бранилац окривљеног АА2 даље указује у изјављеној жалби да је нејасно како се у конкретном случају може радити о неистинитом приказу промету робе и услуга, с обзиром да су законски заступници Концерна „аа2“, Центра за рециклажу и Предузеће „аа3“, доставили доказе о преузетој роби у фактурисаним количинама.

Жалбени наводи браниоца окривљеног АА2 су оцењени као неосновани, с обзиром да је првостепени суд правилно закључио да је окривљени АА2 као члан организоване криминалне групе несумњиво био упознат са делом конкретне операције на коју не указује његов бранилац у изјављеној жалби. Наиме, уопште није спорно да су предузећа на која се позива бранилац окривљеног у изјављеној жалби доставили доказе о предузетој роби у фактурисаним количинама и уопште није спорно да је тај део посла практично легалан, међутим, сви чланови групе, па и АА2 су несумњиво били упознати са чињеницом да се за предметну робу која је прикупљана од физичких лица без икаквог евидентирања правио ткз. улаз робе који је вршен на незаконит начин преко ткз. „фантомских фирми“ чији су власници непознати, а што је детаљно у свом исказу објаснио окривљени – сведок сарадник АА6 који исказ је потврђен и другим доказима изведеним на главном претресу којима је првостепени суд поклонио веру и на основу којих је правилно утврдио чињенично стање које се не доводи у сумњу жалбеним наводима браниоца окривљеног АА2.

Имајући у виду да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено првостепени суд је правилно извео закључак о кривици и правној квалификацији у односу на окривљене АА1, АА2, АА3, АА5 и окривљеног – сведока сарадника АА6, правилно налазећи да су се у радњама окривљених стекла битна објективна и субјективна обележја управо кривичних дела за која су првостепеном пресудом оглашени кривим, због чега су супротни жалбени наводима којима се првостепена пресуда побија и због повреде кривичног закона оцењени као неосновани.

Када је у питању одлука о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима имао у виду све околности из члана 54 Кривичног законика које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана а њена висина правилно одмерена.

Од олакшавајућих околности на страни окривљене АА1 првостепени суд је ценио личне и породичне прилике (чињеницу да се ради о неудатој жени, мајци једног малолетног детета, лошег имовног стања, као и чињеници да до сада није осуђивана, док је од отежавајућих околности суд имао у виду висину имовинске користи која вишеструко премашује квалификаторни износ тог кривичног дела, као и степен кривичне одговорности и околности под којима је дело извршено (предузете радње су претходно добро осмишљене и припремљене како би остале прикривене), као и бројност радњи.

У односу на окривљеног АА2 првостепени суд је од олакшавајућих околности ценио личне и породичне прилике (ожењен, отац двоје малолетне деце, ранији живот и неосуђиваност, те да је кривично дело из тачке 2 и 3 изреке пресуде извршио у помагању), а као отежавајућу околност је узео у обзир висину имовинске користи која у подтачки а тачке 3 изреке пресуде вишеструко премашује квалификаторни износ тог кривичног дела, околности под којима су кривична дела извршена, предузете које су претходно добро осмишљене и припремљене како би остале прикривене, бројност радњи, као и чињеницу да су кривична дела вршена у дужем временском периоду.

У односу на окривљеног АА3 првостепени суд је од олакшавајућих околности ценио његову релативну младост и чињеницу да није раније осуђиван, као и коректно држање пред судом, док је као отежавајућу околност узео у обзир бројност радњи и висину имовинске користи, које у обе подтачке 3 изреке пресуде вишеструко премашује квалификаторни износ тог кривичног дела.

У односу на окривљеног АА5 од олакшавајућих околности првостепени суд је ценио личне и породичне прилике (разведен, отац двоје дете, те да се ради о старијој особи), док су као отежавајуће околности узете у обзир његова ранија осуђиваност и то за кривично дело које има одређене сличности са радњама из ове осуде, те висину имовинске користи, која је у обе подтачке тачке 3 изреке пресуде вишеструко премашује квалификаторни износ тог кривичног дела.

Међутим, по налажењу овог суда основано се жалбама бранилаца окривљених указује да је првостепени суд дао пренаглашен значај отежавајућим околностима, а мањи значај олакшавајућим околностима које стоје у односу на напред наведена окривљена лица, због чега је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, ценећи све напред наведене како олакшавајуће, тако и отежавајуће околности дајући истима адекватан значај уз правилну примену закона побијану пресуду преиначио у погледу одлуке о казни, тако што је најпре утврдио појединачне казне затвора и то окривљеној АА1 због извршења кривичног дела из члана 346 став 2 Кривичног законика утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године, а због извршења кривичног дела из члана 234 ст. 3 у вези ст. 1 и чл. 61 Кривичног законика казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци и осудио је на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године у коју јој се урачунава време које је провела у притвору од 12.06.2010.године до 05.01.2012. године, окривљеном АА2 је због извршења кривичног дела из члана 346 ст. 4 у вези ст. 2 Кривичног законика утврђена казна затвора у трајању од 8 (осам) месеци, а због извршења кривичног дела из члана 234 ст. 3 у вези ст 1 у вези чл. 35 и 61 Кривичног законика, утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године, па је окривљени АА2 осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци, у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 12.06.2010.године до 21.12.2011. године. Окривљеном АА3 због извршења кривичног дела из члана 346 ст. 4 у вези ст. 2 Кривичног законика утврђена је казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци, а због извршења кривичног дела из члана 234 ст. 3 у вези ст. 1 у вези чл. 61 Кривичног законика утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године и Апелациони суд у Београду га осуђује на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца, у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 12.06.2010.године до 13.07.2011. године, док је окривљеном АА5 због извршења кривичног дела из члана 346 ст. 4 у вези ст. 2 Кривичног законика најпре утврђена казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци, а због извршења кривичног дела из члана 234 ст. 3 у вези ст. 1 и чл. 35 и 61 Кривичног законика утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 1 (један) месец, у коју му се урачунава време које је провео у притвору од 12.06.2010.године до 10.12.2010. године.

Имајући у виду степен повреде заштићеног добра, те степен кривице окривљених, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да ће се управо овако изреченим ефективним казнама затвора у односу на окривљене АА1, АА2, АА3 и АА5 остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 Кривичног законика, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.

Насупрот жалбеним наводима бранилаца окривљених првостепени суд је по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилно изрекао окривљенима АА1 и АА3 меру безбедности забрана вршења дужности одговорног лица привредних субјеката у периоду од 5 (пет) година, с тим да се време проведено у притвору не урачунава у време трајања ове мере, при чему је имао у виду чињеницу да су окривљени показали одређену упорност у вршењу кривичних дела те да би даље вршење послова одговорног лица представљало опасност.

Такође је првостепени суд правилно на основу чланова 91 и 92 Кривичног законика од окривљених одузео имовинску корист прибављену кривичним делима и то од окривљене АА1 износ од 1.925.301,60 динара, од окривљеног АА2 износ од 1.050.305,20 динара, од окривљеног АА3 износ од 864.805,68 динара и од окривљеног АА5 износ од 193.531,13 динара, које износе су окривљени дужни да исплате од достављања правноснажне судске одлуке, при чему је имао у виду проценат провизије који су окривљени узимали а за шта је првостепени суд на странама 65 и 66 образложења побијане пресуде дао јасне разлоге који су у свему прихватљиви и за овај суд.

Када је питању ослобађајући део побијане пресуде у односу на тај део побијане пресуде жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал у ком је навео да је суд супротно садржини изведених доказа погрешно утврдио одлучне чињенице и извео погрешан чињенични и правни закључак када је закључио да се у радњама окривљених АА1, АА2, АА3, АА6 и АА5 не стичу законска обележја кривичног дела пореска утаја из члана 229 Кривичног законика.

Међутим, насупрот жалбеним наводима Тужиоца за организовани криминал, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је првостепени суд правилно на основу одредбе члана 423 тачка 1 ЗКП-а донео одлуку којом је напред наведене окривљене ослободио од оптужбе да су извршили предметна кривична дела, правилно налазећи да радње које се овим окривљенима стављају на терет, по закону нису кривично дело. Приликом доношења оваквог закључка првостепени суд је пошао од измењене оптужнице у којој је за окривљену АА1 и за окривљеног АА3 наведено да су у својству директора својих предузећа употребили предметне фактуре отпремнице АА6 предузећа у коме је неистинито приказано да су њихова предузећа примала секундарне сировине одређене вредности и извршила плаћање без основа по тим фактурама, те да су неосновано исказали претходни ПДВ са правом на одбитак за своја предузећа у наведеним износима и да нису обрачунали и платили порез на приход од продаје секундарних сировина у назначеним износима. Међутим, по правилном закључку првостепеног суда из оваквог чињеничног описа се не може закључити уопште на који начин су употребљене неистините фактуре и посебно на који начин је исказан претходни ПДВ са правом на одбитак. Наиме, чланом 50 Закона о ПДВ-у прописана је обавеза пореског обвезника да за одређени период подноси пореску пријаву за ПДВ, при чему је одредбом члана 229 став 1 Кривичног законика прописано да се у случају обавезне пријаве кривично дело пореска утаја састоји у непријављивању, између осталог предмета или других чињеница које су од утицаја на утврђивање пореске обавезе. Из списа предмета несумњиво произлази да су предметна предузећа неспорно порески обвезници који подносе овакве пријаве за ПДВ, па се по правилном закључку првостепеног суда то кривично дело могло извршити само на тај начин, међутим оптужница не садржи елементе овог кривичног дела, при чему је првостепени суд правилно имао у виду и чињеницу да су ова предузећа имала и регуларан део промета који је обухваћен поднетим пријавама за ПДВ, тако да се не може тврдити да је прикривен цео промет, при чему у оптужници није наведено ни да су радње предузете ради избегавања плаћања пореза. Што се тиче обрачуна и плаћања пореза на приход од продаје секундарних сировина по правилном закључку првостепеног суда радња извршења кривичног дела из члана 229 став 1 Кривичног законика се не састоје у невршењу обрачуна и у неуплаћивању пореза већ у давању лажних података, непријављивању прихода и чињеница и у прикривању података а што је све од значаја за утврђивање пореских обавеза.

Првостепени суд је из ових разлога ослободио од оптужбе и окривљнеог сведока – сарадника АА6 као и окривљеног АА2 и окривљеног АА5 посебно имајући у виду да су у измењеној оптужници наведене и радње неименованих одговорних лица различитих предузећа која не садрже сва обележја кривичног дела пореска утаја како је то напред наведено па самим тим не може постојати ни подстрекавање на такво дело.

Имајући у виду све напред наведено првостепени суд је правилно применивши одредбу члана 423 тачка 1 ЗКП окривљене АА1, АА2, АА3, АА5 и окривљеног сведока – сарадника АА6 ослободио од оптужбе да су извршили кривична дела и то окривљена АА1, АА3 и АА6 кривична дела пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика а окривљени АА2 и АА5 кривично дело пореска утаја подстрекавањем из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 34 Кривичног законика за шта је у образложењу побијане пресуде дао јасне разлоге који су у свему прихватљиви и за овај суд а због чега су супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал оцењени као неосновани.

Када је у питању део пресуде који се односи на окривљеног АА4 Апелациони суд у Београду налази да су основани жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал као и бранилаца окривљеног АА4, адвоката АБ4 и адвоката АБ4А којима се првостепена пресуда побија у односу на окривљеног АА4 уз истицање да је иста захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 8 ЗКП а која се огледа у томе да првостепени суд није у потпуности решио предмет оптужбе.

Наиме, окривљеном АА4 је предметном оптужницом стављено на терет да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика и кривично дело пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика при чему је изреком побијане пресуде он оглашен кривим само због извршења кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 2 у вези става 1 Кривичног законика док се о друга два кривична дела која му се стављају на терет изрека побијане пресуде уопште не изјашњава ни у осуђујућем ни у ослобађајућем делу.

На страни 50 образложења побијане пресуде првостепени суд је у једној реченици навео да што се тиче окривљеног АА4 је очито да је он био корисник услуга групе у виду приказивања продаје његове робе као робе предузећа “аа” и “аа1” и исплата у готовини а никако члан групе при чему у првом ставу на страни 63 образложења побијане пресуде је навео да обзиром да није везан предлогом тужиоца у погледу правне оцене дела већ само описаним чињеницама суд је стао на становиште да се измењеном оптужницом окривљени АА4 терети само за кривично дело пореска утаја.

Међутим, овакав став првостепеног суда није прихватљив за Апелациони суд у Београду, Посебно одељење. Наиме, стоји чињеница да суд није везан правном квалификацијом али је свакако везан чињеничним описом па имајући у виду да је и чињеничним описом окривљеном стављено на терет извршење и кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика као и кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика то је по налажењу Апелациoног суда у Београду првостепени суд морао да реши предмет оптужбе те да уколико евентуално нађе да нема елемената дела или да нема доказа да је окривљени извршио предметна кривична дела истог је морао да ослободи од оптужбе за наведена кривична дела а не да практично отклони кривична дела која му се оптужбом стављају на терет кроз штуро образложење дато на странама 50 и 63 образложења побијане пресуде.

Имајући у виду напред наведено Апелациoни суд у Београду је жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал и бранилаца окривљеног АА4 оценио као основане.

Приликом поновног суђења првостепени суд ће имати у виду примедбе на које му је овом пресудом указано те ће након што отклони битне повреде одредаба кривичног поступка бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати јасне и непротивречне разлоге који ће у свему бити прихватљиви и за овај суд.

Са свега напред изнетог, Апелациoни суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде на основу одредби чланова 457, 458 и 459 ЗКП-а.


Записничар       Председник већа-судија
Александар Багаш,с.р.      Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)