Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.04.2016.

Кж1 По1 6/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 6/16
Дана 19.04.2016. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Јасмине Васовић, чланова већа са саветником Драганом Лужњанин као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама заменика Тужиоца за организовани криминал и бранилаца окривљеног адвоката АБ и адвоката АБ1, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр. 106/15 од 15.10.2015. године, у седници већа одржаној у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку дана 19.04.2016. године, донео је


П Р Е С У Д У

УВАЖАВАЊЕМ заједничке жалбе бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и адвоката АБ1, само у погледу одлуке о јединственој казни затвора ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр. 106/15 од 15.10.2015. године, тако што Апелациони суд задржавајући као правилно утврђене појединачне казне у трајању од по 1 (једне) године и 6 (шест) месеци за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика и продужено кривично дело кријумчарење из члана 230 став 2 у вези става 1 Кривичног законика у вези члана 61 Кривичног законика, за које је окривљени АА првостепеном пресудом оглашен кривим, применом члана 60 и 63 Кривичног законика окривљеног АА ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године у коју казну му урачунава и време проведено у притвору од 10.06.2015. године па до 15.10.2015. године, док се заједничка жалба бранилаца окривљеног у осталом делу као и жалба заменика Тужиоца за организовани криминал изјављена против исте пресуде ОДБИЈАЈУ као неосноване.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр. 106/15 од 15.10.2015. године, окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика, за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и шест месеци и због продуженог кривичног дела кријумчарење из члана 230 став 2 у вези става 1 и члана 61 Кривичног законика за које му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и шест месеци и новчана казна у износу од 1.000.000,00 динара, а осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од две године и шест месеци у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 10.06.2015. године па до 15.10.2015. године и на новчану казну у износу од 1.000.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде.

Одређено је да уколико окривљени не плати новчану казну у одређеном року да ће суд ову новчану казну заменити казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна не може бити дужа од једне године.

Окривљени је обавезан да на име паушала суду плати износ од 20.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде и трошкове поступка чија ће висина бити одређено накнадно посебним решењем, под претњом принудног извршења.

На основу члана 230 Кривичног законика, одузета је роба која је предмет извршења кривичног дела из члана 230 став 2 у вези става 1 и члана 61 Кривичног законика – 7.000 паклица цигарета марке „Мерилин слимс“ без акцизних маркица, 500 паклица цигарета „Фаст“ без акцизних маркица.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-заменик Тужиоца за организовани криминал, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеном за извршена кривична дела утврдити појединачне казне затвора у дужем трајању а затим и изрећи јединствену казну затвора у дужем временском трајању и

-браниоци окривљеног адвокати АБ и адвокат АБ1 у заједничком поднеску, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе за предметна кривична дела или пак побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно преиначи је у погледу висине кривичне санкције и окривљеном изрекне блажу кривичну санкцију. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени и браниоци како би јој присуствовали.

Браниоци окривљеног адвокати АБ и адвокат АБ1 доставили су и одговор на жалбу заменика Тужиоца за организовани криминал у коме су предложили да се ова жалба као неоснована одбије, а уважи као основана жалба бранилаца окривљеног.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јасмине Милановић – Ганић, окривљеног АА и његових бранилаца адвоката АБ и адвоката АБ1, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалбама и по оцени жалбених навода и предлога, одлучио као у изреци ове пресуде.

Супротно наводима заједничке жалбе бранилаца окривљеног АА, Апелациони суд налази да је изрека првостепене пресуде потпуно разумљива и јасна, јер из чињеничног описа наведеног у изреци произилазе сва битна обележја кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика и кривичног дела из члана 230 став 2 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, за које је окривљени оглашен кривим, док су у образложењу побијане пресуде о свим одлучним чињеницама важним за правилну одлуку дати јасни разлози који су сагласни како наводима у самој изреци, тако и чињеницама које произилазе из списа предмета. Такође, првостепени суд је одређено и потпуно изнео и које чињенице и из којих разлога је узео као доказане или недоказане и којим разлозима се руководио при решавању правних питања, нарочито да ли постоји кривично дело и кривица окривљеног, па се неоснованим оцењују супротни наводи заједничке жалбе бранилаца окривљеног о учињеној битној повреди поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и става 2 тачка 2 истог члана.

У заједничкој жалби бранилаца окривљеног АА се посебно указује да је изрека првостепене пресуде неразумљива, јер је првостепени суд пропустио да наведе и законски основ за изрицање новчане казне, односно није навео чланове 48 и 50 Кривичног законика. Међутим, за кривично дело кријумчарење из члана 230 КЗ, за које кривично дело је окривљени АА оглашен кривим, законом је предвиђена казна затвора и новчана казна, па то што првостепени суд у изреци није навео опште одредбе о новчаној казни – члан 48 КЗ и одредбе члана 50 КЗ које уређују новчану казну у одређеном износу, изреку првостепене пресуде не чини неразумљивом.

Браниоци окривљеног АА уствари незадовољни оценом изведених доказа и чињеницама које је првостепени суд на основу такве оцене утврдио, оспоравају и чињенице које окривљени АА у својој одбрани не спори – да је радио повремено по мало са цигаретама прокријумчареним из Црне Горе, а које је узимао од сада осуђеног ББ кога је упознао у Новом Пазару где се свака трећа кућа бави продајом цигарета и где цигарете нуде свакодневно по различитим ценама и тврде да изведеним доказима нису потврђени наводи оптужнице да је окривљени учинио кривична дела која му се на терет стављају на начин ближе описан изреком побијане пресуде.

Према заједничкој жалби бранилаца окривљеног, суд је све одлучне чињенице утврдио искључиво на основу транскрипата снимљених разговора – који су на незаконит начин прибављени, а потом као случајни налаз коришћени у поступку противно императивним нормама нашег процесног законодавства.

Ово међутим не одговара стању у списима, па ни наводима саме жалбе бранилаца окривљеног који тврде да је издата наредба за тајни надзор комуникација према окривљеном АА, због кривичног дела давање мита из члана 368 Кривичног законика. Дакле, не ради се о доказу који је на незаконит начин прибављен, а одредбом члана 162 Законика о кривичном поступку на који указују и браниоци окривљеног у изјављеној жалби, прописана су кривична дела у односу на које се може применити нека од посебних доказних радњи, укључујући и тајни надзор комуникације, у која кривична дела свакако спада и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика, за које је окривљени АА првостепеном пресудом такође оглашен кривим.

Према заједничкој жалби бранилаца окривљеног, првостепени суд „због начина доношења пресуде по основу споразума о признању кривичног дела у пракси“ ове правноснажне пресуде такође није смео да користи као доказ у поступку утврђивања кривице окривљеног АА за радње које су му на терет стављене, већ је био дужан да изведе и друге доказе којима би потврдио доказну снагу снимљених разговора, али и чињенично стање потврђено у правноснажним пресудама, да саслуша купце којима је окривљени АА наводно продавао робу која представља предмет кривичних дела, изврши вештачење биолошких трагова на предметној роби, аутомобилима, магацинима за које првостепени суд тврди да их је окривљени АА користио односно имао приступ у њих, а сви напред наведени недостаци довели су и до погрешне примене кривичног закона, јер окривљени АА који је уствари био само купац предметне робе, односно неоцарињених цигарета, никако није могао бити оглашен кривим за кривично дело из члана 346 став 2 Кривичног законика и кривично дело из члана 230 став 2 у вези става 1 Кривичног законика.

Изнете жалбене наводе међутим Апелациони суд у Београду, Посебно одељење оцењује неоснованим.

Наиме, имајући у виду садржину изведених доказа (страна 30 до 51 образложења побијане пресуде) супротно наводима заједничке жалбе бранилаца окривљеног, правилно утврђује првостепени суд да је окривљени АА заједно са сада осуђеним ББ, организовао организовану криминалну групу са циљем да ради стицања добити по унапред одређеним задацима и улогама у дужем временском периоду врше кривична дела кријумчарења из члана 230 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, да је окривљени АА заједно са осуђеним ББ створио план у оквиру којег су имали улогу да континуирано врше набавку робе у Републици Црној Гори, организују пренос неоцарињене робе – цигарета преко царинске линије избегавајући мере царинског надзора, те да је овако прибављену робу односно цигарете окривљени АА даље продавао преко организоване мреже посредника и препродаваца договарајући цену, врсту, количину као и начин испоруке цигарета до купаца, на шта указује садржина изведених доказа наведених на странама од 51 до 77 образложења побијане пресуде – и то не само садржине снимљених телефонских разговора и СМС комуникација, одбрана сада осуђених ББ, ББ1, ББ2 и ББ3 који су по налогу ББ вршили транспорт и пренос цигарета преко царинске линије избегавајући граничне прелазе и мере царинског надзора до привремених складишта и магацина, одакле их је узимао окривљени АА, већ и из одбране сада осуђеног ББ4 који је вршио транспорт цигарета до купаца са којима је окривљени АА уговарао и договорао начин испоруке и исплату испоручених цигарета, али и из извештаја полиције и потврда о привремено одузетим предметима.

Све уговорене количине и врсте цигарета које је окривљени АА по претходно постигнутом договору продавао разним лицима преко организоване мреже препродаваца и посредника, акцијом полиције су пронађене и одузете, а сва лица која су их превозила о томе су обавештавали управо окривљеног АА. Из криминалистичко техничке документације и потврда о привремено одузетим предметима произилази да је одузето укупно 7.000 паклица цигарета марке „Мерилин слимс“ без акцизних маркица и 500 паклица цигарета „Фаст“ без акцизних маркица.

Ценећи све изведене доказе па и одбрану окривљеног АА који не спори да је НН „вв“ односно ВВ продао 10 пакета неоцарињених цигарета марке „Мерилин“ и ВВ1 у два наврата најпре 18 пакета цигарета марке „Марбле са сликом“ а затим и 8 пакета цигарета марке „Мерилин“ што окривљени АА не спори у свом исказу пред замеником Тужиоца за организовани криминал, правилно утврђује првостепени суд да је окривљени АА у оквиру делатности организоване криминалне групе у периоду од 18.10.2014. године па до 10.06.2015. године продавао претходно набављене неоцарињене цигарете разним лицима, све на начин ближе описан изреком побијане пресуде од а до ж тачке II изреке побијане пресуде, свестан да предузима кривично правне радње које су законом забрањене, а што не оспорава ни у датој одбрани наводећи да му је познато да је забрањена нелегална продаја неоцарињених цигарета, али је и поред тога описане радње предузео (страна 82 образложења побијане пресуде став 4). Неоснованим се стога оцењују супротни наводи заједничке жалбе бранилаца окривљеног АА да побијана пресуда не садржи разлоге о субјективном односу окривљеног АА када је у питању кривично дело из члана 230 став 2 Кривичног законика.

Првостепени суд је посебно ценио наводе одбране окривљеног АА по којима он није био део групе сада осуђеног ББ, а на чему се и сада у изјављеној жалби бранилаца окривљеног инсистира, да је само повремено од ББ куповао цигарете које је даље продавао у мањој количини и на страни 81 образложења побијане пресуде дао је јасне и потпуне разлоге зашто овакву одбрану окривљеног АА није прихватио као веродостојну.

Сходно наведеном овај суд налази да је првостепени суд на основу изведених и правилно оцењених доказа несумњиво утврдио све одлучне чињенице и то како оне које чине објективна обележја извршених кривичних дела, тако и чињенице које се тичу субјективног односа окривљеног ББ према предузетим радњама, а квалификацијом противправне делатности окривљеног ББ по члану 346 став 2 Кривичног законика и члану 230 став 2 у вези става 1 и члана 61 Кривичног законика, кривични закон је правилно примењен. С тим у вези првостепени суд је у пресуди дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге које и овај суд у свему као правилне прихвата, а супротне наводе заједничке жалбе бранилаца окривљеног ББ којима се оспорава правилност примене кривичног закона, оцењује неоснованим.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о изреченој казни окривљеном ББ а по жалбама заменика Тужиоца за организовани криминал и бранилаца окривљеног, Апелациони суд налази да се заједничком жалбом бранилаца окривљеног основано указује да је изречена јединствена казна окривљеном, строжа него што је то са аспекта сврхе кажњавања неопходно.

Наиме, одлучујући о врсти и висини казне, првостепени суд је правилно у смислу члана 54 КЗ као олакшавајуће околности на страни окривљеног АА ценио личне и породичне прилике окривљеног, односно да је породичан човек, ожењен, отац троје деце, запослен, затим здравстено стање окривљеног који је дугогодишњи срчани болесник, а што произилази из достављене медицинске документације и ранију неосуђиваност којим околностима је дао адекватан значај и окривљеном АА за извршено кривично дело из члана 346 став 2 Кривичног законика правилно је утврдио казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, а за продужено кривично дело кријумчарење из члана 230 став 2 у вези става 1 и члана 61 Кривичног законика, појединачну казну затвора у трајању од једне године и шест месеци и новчану казну у износу од 1.000.000,00 динара. Међутим, изречена јединствена казна затвора окривљеном АА у трајању од две године и шест месеци побијаном пресудом и по оцени овог суда имајући у виду одсуство отежавајућих околности на страни окривљеног АА и бројне олакшавајуће околности које је првостепени суд утврдио, па и нарушено здравствено стање окривљеног – строжа је него што је то са аспекта сврхе кажњавања неопходно.

Стога је Апелациони суд у Београду уваживши у том делу разлоге заједничке жалбе браниоца окривљеног побијану пресуду преиначио у делу одлуке о изреченој јединственој казни затвора и окривљеног АА за извршена кривична дела из члана 346 став 2 КЗ и кривичног дела из члана 230 став 2 у вези става 1 и члана 61 Кривичног законика, задржавајући као правилно утврђене појединачне казне првостепеном пресудом, осудио на јединствену казну затвора у трајању од две године у коју казну му је урачунао и време које је провео у притвору од 10.06.2015. године па до 15.10.2015. године, налазећи да овако одмерена одговара тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљеног, те да је довољна али и нужна мера за постизање сврхе казне предвиђене чланом 42 Кривичног законика, због чега су супротни наводи жалбе заменика Тужиоца за организовани криминал, оцењени као неосновани.

Неосновано се заједничком жалбом бранилаца окривљеног првостепена пресуда побија у делу одлуке о изреченој новчаној казни окривљеном како наводима да је ова казна окривљеном изречена неправилном применом закона, тако и у погледу њене висине.

Како је то већ напред наведено, за кривично дело кријумчарење из члана 230 Кривичног законика, законом је одређено да ће се учинилац казнити затвором и новчаном казном а одлучујући о њеној висини, првостепени суд је ценећи све утврђене олакшавајуће околности на страни окривљеног и његове имовинске прилике, као и број радњи у оквиру учињеног продуженог кривичног дела, период у којима је кривично дело вршио, правилно окривљеног АА осудио на новчану казну у износу од 1.000.000,00 динара, у границама прописаним одредбом члана 50 став 2 Кривичног законика у одређеном износу, обзиром да би прибављање података у циљу одмеравања новчане казне у дневним износима знатно продужило трајање овог кривичног поступка. Наводима заједничке жалбе браниоца окривљеног по којима је повређен кривични закон у конкретном случају јер је чланом 49 и 50 Кривичног законика прописано да ће суд обавезно одредити новчану казну у дневним износима, правилност првостепене пресуде у овом делу се не доводи у сумњу имајући у виду одредбу члана 48 Кривичног законика које одређује опште одредбе о новчаној казни и у коме је наведено да се новчана казна може одмерити и изрећи или у дневним износима или у одређеном износу.

Предмет извршења кривичног дела из члана 230 став 2 у вези става 1 и члана 61 Кривичног законика односно 7.000 паклица цигарета марке „Мерилин слимс“ без акцизних маркица и 500 паклица цигарета „Фаст“ све ближе наведено у потврдама о привремено одузетим предметима Пореске управе, Сектора пореске полиције, Регионално одељење Крагујевац, Одсек Нови Пазар број 47-3/2015-3,4 од 15.01.2015. године одузет је правилном применом члана 230 став 3 Кривичног законика, па се неосновано заједничком жалбом бранилаца окривљеног првостепена пресуда побија и у овом делу.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду је на основу члана 457 и члана 459 Законика о кривичном поступку, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар      Председник већа – судија
Драгана Лужњанин, с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)