Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.06.2017.

Кж1 По1 6/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 6/17
16.06.2017. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Милене Рашић, Мирјане Поповић, Јасмине Васовић и Душка Миленковића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном предмету окривљених АА и др, због кривичног дела злочиначко удриживање из члана 346 став 1 КЗ и др, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљених АА и АА2, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ1, браниоца окривљеног - сведока сарадника АА4, адвоката АБ2, бранилаца окривљеног АА5, адвоката АБ3 и АБ4, браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ5, браниоца окривљених АА7 и АА10, адвоката АБ19, окривљеног АА9 и његовог браниоца, адвоката АБ20, браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ8, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 210/10 од 24.11.2016. године, исправљена решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 210/10 од 20.12.2016. године, након одржане седнице већа у дане 12.-14. јуна 2017. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Рајковића, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, окривљеног АА3 и његовог браниоца, адвоката АБ1, окривљеног - сведока сарадника АА4 и његовог браниоца, адвоката АБ2, окривљеног АА5 и његових бранилаца адвоката АБ3 и АБ4, окривљеног АА9 и његовог браниоца, адвоката АБ7, окривљеног АА12 и његових бранилаца адвоката АБ9 и АБ10 по заменичком пуномоћју за адвоката АБ8, браниоца окривљеног АА11, адвоката АБ10, браниоца окривљеног АА13, адвоката АБ11 по заменичком пуномоћју за адвоката АБ12, браниоца окривљеног АА14, адвоката АБ13, окривљених АА15 и АА16 и њиховог браниоца, адвоката АБ14, окривљене АА17 и њеног браниоца, адвоката АБ15, окривљених АА18 и АА19 и њихових бранилаца адвоката АБ16 и АБ17, браниоца окривљеног АА20, адвоката АБ18, а у одсуству уредно обавештеног окривљеног АА11, и већања и гласања 16.6.2017. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал и пресуда Вишег суда у Београду К.По1 210/10 од 24.11.2016. године исправљена решењем од 20.12.2016. године ПОТВРЂУЈЕ у ставу III под тачкама 2, 3 (21), 5, 10, 11, 12, 16, 17, 25, 26, 44 и 45 и у ставу IV под тачком 46 као и у односу на одлуку првостепеног суда у односу на тачку 26 оптужнице за окривљеног сарадника АА4, 42 за окривљеног АА5, 46 за окривљеног сарадника АА21 3 (21) за окривљеног АА3 и у односу на тачке 11, 12, 16, 17, 25, 28, 30 и 33 оптужнице за окривљеног АА.

Поводом жалби Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, а по службеној дужности ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду К.По1 210/10 од 24.11.2016. године исправљена решењем од 20.12.2016. године у делу одлуке о казнама, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, на основу чланова 4, 42, 45, 54, 56 и 57 КЗ:

Окривљеном АА за продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези чланова 34 и 61 КЗ за које је оглашен кривим под тачкама 6 и 32 става II изреке првостепене пресуде утврђује казну затвора у трајању од 1 (једне) године, за кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ за које је оглашен кривим под тачком 26 става II изреке првостепене пресуде утврђује казну затвора у трајању од 1 (једне) године, те задржавајући као правилно утврђену казну затвора у трајању од 2 (две) године за кривично дело из члана 346 став 1 КЗ, на основу члана 60 и 63 КЗ окривљеног


О С У Ђ У Ј Е

На јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци у коју ће му се урачунати време за које је био лишен слободе од 10.02.2009. до 05.03.2015. године, а

Окривљеног сарадника АА21 за продужено кривично дело преваре у помагању из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези чланова 35 и 61 КЗ за које је оглашен кривим првостепеном пресудом под тачкама 44 и 45 става II изреке пресуде,


О С У Ђ У Ј Е

На казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци у коју ће му се, на основу члана 63 КЗ, урачунати време за које је био лишен слободе, од 10.02.2009. године до 15.04.2010. године,

па се у односу на ова кривична дела жалбе Тужиоца за организовани криминал и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ одбијају као НЕОСНОВАНЕ и првостепена пресуда ПОТВРЂУЈЕ.

УСВАЈАЊЕМ жалби Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљених АА и АА2, адвоката АБ, бранилаца окривљеног АА5, адвоката АБ3 и АБ4, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ5, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ19, браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ8 и поводом жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ19 и браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ8 а по службеној дужности у смислу одредбе члана 454 ЗКП у односу на окривљеног сарадника АА21 и окривљене АА10 и АА9,

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду К.По1 210/10 од 24.11.2016. године исправљена решењем од 20.12.2016. године, у ставу II под тачкама 1, 4, 5, 8, 22, 23, 36, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 47, 48 и 49 као и у ставу III под тачкама 7 и 9, као у односу на одлуку првостепеног суда у односу на тачке 27 и 35 оптужнице, тачке 7 и 9 оптужнице за окривљеног АА и тачку 26 оптужнице за окривљеног АА3 и у овом делу списи предмета ВРАЋАЈУ првостепеном суду на поновно суђење.

УСВАЈАЊЕМ жалбе браниоца окривљеног сарадника АА4, адвоката АБ2 и поводом ове жалбе а по службеној дужности ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду К.По1 210/10 од 24.11.2016. године исправљена решењем од 20.12.2016. године тако што се, на основу чланова 91 и 92 КЗ ОДУЗИМА имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то:
 од окривљеног АА, износ од 2500 еура
 од окривљеног сарадника АА4 износ од 500 еура
у динарској противвредности на дан уплате који су окривљени дужни да плате у року од 30 дана од дана доношења ове одлуке у буџет Републике Србије, под претњом принудног извршења, док се УКИДА одлука о одузимању имовинске користи од окривљеног сарадника АА21


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 210/10 од 24.11.2016. године, исправљена решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 210/10 од 20.12.2016. године, у ставу првом окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, у ставу другом оглашени су кривим и то: окривљени АА због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чланова 34 и 61 КЗ под тачкама 1, 6, 8, 22, 23, 32, 36, 38, 39, 40 и 41 и за продужено кривично дело преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези чланова 33 и 61 КЗ под тачкама 5, 26 и 42; окривљени АА5 због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ у вези члана 61 КЗ под тачкама 1, 36, 38, 39, 40 и 41; окривљени АА3 због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ под тачком 8; окривљени - сведок сарадник АА21 због продуженог кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези 1 КЗ у вези члана 61 КЗ под тачкама 4, 47, 48 и 49, продуженог кривичног дела преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 у вези чланова 35 и 61 КЗ под тачкама 5, 43, 44 и 45; окривљени АА2 због извршења кривичног дела преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 у вези члана 33 КЗ под тачком 42; окривљени - сведок сарадник АА4 због продуженог кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 30 и 61 под тачкама 6 и 32; окривљени АА6 због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 КЗ у вези чланова 30 и 61 КЗ под тачкама 22 и 23; окривљени АА7 због кривичног дела преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ под тачком 43, окривљени АА10 због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези 1 КЗ под тачком 47; окривљени АА9 због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези 1 КЗ под тачком 48 и окривљени АА12 због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези 1 КЗ под тачком 49, те је АА пошто му је за кривично дело из члана 346 став 1 КЗ утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године, због кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези чланова 34 и 61 КЗ казна затвора у трајању од 5 (пет) година и због кривичног дела из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези чланова 33 и 61 КЗ казна затвора у трајању од 4 (четири) године осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 9 (девет) године у коју му се урачунава време за које је лишен слободе од 10.02.2009. године до 05.03.2015. године, окривљеном - сведоку сараднику АА21 за кривично дело из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци и због кривичног дела из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези чланова 35 и 61 КЗ казна затвора у трајању од 8 (осам) месеци и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године у коју ће му се урачунати време за које је лишен слободе од 10.02.2009. године до 15.04.2010. године, а окривљеном - сведоку сараднику АА4 за кривично дело из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези чланова 30 и 61 КЗ утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године, те је осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године у коју му се урачунава време за које је лишен слободе од 10.02.2009. године до 12.03.2010. године, окривљени АА5 је осуђен на казну затвора у трајању од 2 (две) године у коју ће му се урачунати време за које је лишен слободе од 10.02.2009. године до 04.05.2009. године, окривљени АА3 је осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године 2 (два) месеца у коју ће му се урачунати време за које је лишен слободе од 10.02.2009. године до 15.04.2010. године, окривљени АА2 на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, окривљени АА6 на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци у коју ће му се урачунати време за које је био лишен слободе 02.04.2009. године до 22.06.2009. године, окривљени АА7 на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, те су окривљенима АА10, АА9 и АА12 изречене условне осуде тако што су им утврђене казне затвора у трајању од 6 (шест) месеци са роком проверавања од 2 (две) године. Према окривљеном АА5 изречена је мера безбедности забрана вршења позива лекара - ортопеда на ВМА и на другим државним здравственим установама у трајању од 2 (две) године, окривљеном АА3 и сведоку сараднику АА4 забрана вршења позива делатности и дужности везаних за располагање и управљање државном имовином у установама у трајању од 2 (две) године с тим да се време проведено на издржавању казне урачуна у време трајања мере.

Окривљени су обавезани да Министарству рада и социјалне политике, Сектору за борачку и инвалидску заштиту Републике Србије на име накнаде штете плате и то:
 окривљени АА и АА2 солидарно износ од 2.500.621,00 динар,
 окривљени АА7 износ од 1.651.591,00 динар,
 окривљени АА10 износ од 105.886,00 динара,
 окривљени АА9 износ од 368.848,00 динара,
 окривљени АА12 износ од 38.473,00 динара, 
сви у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док је за износ преко досуђеног Министарство рада и социјалне политике, Сектор за борачку и инвалидску заштиту Републике Србије упућен на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева коју је дужно покренути у року од 30 дана од дана правноснажности о чему ће суду доставити доказ, у противном привремене мере обезбеђења изречене у поступку ће бити укинуте. На основу члана 92 и 93 Кривичног законика одузета је противправна корист и то окривљеног АА износ од 8.600 евра, окривљеног сарадника АА21 износ од 400 евра, АА5 износ од 1.500 евра, окривљеног сарадника АА4 износ од 6.000 евра у динарској противвредности на дан уплате који су дужни уплатити у року од 30 дана од правноснажности пресуде у буџет Републике Србије под претњом принудног извршења. Суд је одредио да ће о трошковима накнадно одлучити посебним решењем.

Ставом трећим на основу члана 423 тачка 2 ЗКП окривљени су ослобођени од оптужбе и то окривљени АА да је извршио једно кривично дело фалсификовања исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ, окривљени АА6 да је извршио кривично дело преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ, окривљени АА2 да је извршио два кривична дела преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ, окривљени АА11 да је извршио једно кривично дело фалсификовања исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ, окривљени АА24 да је извршио једно кривично дело злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359 став 1 КЗ у вези члана 30 КЗ, окривљени АА13 да је извршио једно кривчино дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у саизвршилаштву у вези члана 33 КЗ, окривљени АА22 да је извршио кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ, окривљени АА14 да је извршио кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ, окривљени АА15 да је извршио једно кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у подстрекавању у покушају у вези чланова 30 и 34 КЗ и два кривична дела преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у покушају подстрекавањем у вези чланова 30 и 34 КЗ, окривљена АА17 да је извршила једно кривично дело преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у покушају у помагању у вези чланова 30 и 35 КЗ, окривљени АА16 да је извршио кривично дело преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у покушају у помагању у вези чланова 30 и 35 КЗ, окривљени АА18 да је извршио кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у покушају у саизвршилаштву у вези чланова 30 и 33 КЗ, окривљени АА19 да је извршио кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у покушају и саизвршилаштву у вези чланова 30 и 33 КЗ, окривљена АА1 да је извршила кривично дело преваре у помагању из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чланова 35 и 33 КЗ, окривљени АА23 да је извршио кривично дело преваре у саизвршилаштву из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ и окривљени АА8 да је извршио кривично дело преваре у саизвршилаштву у вези члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ.

Ставом четвртим изреке побијане пресуде на основу члана 422 тачка 3 ЗКП, према окривљеном АА20 одбијена је оптужба да је извршио кривично дело фалсификовања исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ. Ставом петим одређено је да се у односу на ослобађајући и одбијајући део пресуде Министарство рада и социјалне политике, Сектор за борачку и инвалидску заштиту Републике Србије, Министарство одбране Републике Србије упућује на парницу ради остваривања имовинско правног захтева, те да трошкови поступка у овом делу падају на терет буџетских средстава суда.

Првостепени суд је у односу на тачку 26 оптужнице, у делу у ком је окривљеном сараднику АА4 и окривљеном АА3 стављено на терет да су извршили кривично дело из члана 359 став 2 у вези става описане радње изоставио из састава продуженог кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, закључујући да није доказано да су извршили кривична дела.

У односу на тачке 28, 30 и 33 оптужнице у којима је окривљеном АА стављено на терет извршење кривичног дела из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ (28 и 30) односно 208 став 4 у вези става 1 КЗ (33) првостепени суд је ова дела изоставио из састава продуженог кривичног дела налазећи да није било лажног приказивања чињеница и самим тим довођења у заблуду службеника у стамбеном одељењу.

Под тачком 35 оптужнице окривљеном сведоку сараднику АА4 стављено је на терет да је извршио кривично дело из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, па је првостепени суд, закључујући да није доказано да је окривљени предузео радње описане у оптужници ово дело изоставио из састава продуженог кривичног дела 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ за које је огласио кривим АА4.

Првостепени суд је закључио да је за кривично дело из члана 359 став 1 КЗ стављено на терет окривљеном АА5 под тачком 42 оптужнице наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења те је ово дело изоставио из састава продуженог кривичног дела за које га је огласио кривим.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да се побијана пресуда укине у ставу два, три и четири и у том делу врати на поновно суђење, а потврди у односу на окривљеног АА у ставу првом, те да се преиначе одлуке о кривичним санкцијама и мерама безбедности, тако што ће окривљенима АА, АА5, АА3, АА2, АА6, АА7 и сведоку сараднику АА21 за кривична дела за која су оглашени кривим бити изречена казна затвора у дужем временском трајању, односно окривљеном АА10, АА9 и АА12 казне затвора, те да окривљенима АА5, АА6 и сведоку сараднику АА4 мере безбедности буду изречене у дужем трајању од изречених;

-бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда укине и врати првостепеном суду на поновно суђење. Тражио је да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

-бранилац окривљеног АА2, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда укине и врати првостепеном суду на поновно суђење. Тражио је да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијана пресуда преиначи, окривљени АА3 ослободи од оптужбе или да се пресуда укине и списи врате на поновно суђење. Тражио је да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

-бранилац сведока сарадника АА4, адвокат АБ2, због повреде кривичног закона, одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да се побијана пресуда преиначи у делу у коме је од сведока сарадника одузета имовинска корист, те са захтевом да буде обавештен заједно са окривљеним о седници већа другостепеног суда;

-бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ3 због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се пресуда укине и списи врате на поновни поступак или иста преиначи и окривљени ослободи од оптужбе. Бранилац је тражио да заједно са окривљеним АА5 буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

-бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ4, из свих законских разлога, уз предлог да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и списе врати на поновно суђење или да побијану пресуду преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе. Захтевао је да буде заједно са окривљеним обавештен о седници већа другостепеног суда;
-бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ5, због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљени АА6 ослободи од оптужбе;

-бранилац окривљеног АА7, адвокат АБ19, из свих законских разлога, уз предлог да се побијана пресуда укине и списи врате на поновно суђење;

-бранилац окривљеног АА10, адвокат АБ19 из свих законских разлога, предлажући да се побијана пресуда укине и списи врате на поновно суђење првостепеном суду;

-окривљени АА9, не наводећи законски основ побијања првостепене пресуде, међутим из текста жалбе се да закључити да пресуду побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се ослободи од оптужбе;

-бранилац окривљеног АА9, адвокат АБ7, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и битне повреде кривичног закона и одлуке о накнади штете, уз предлог да се побијана пресуда укине, списи врате на поновно суђење или да се преиначи и окривљени ослободи од оптужбе, те да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда;

-бранилац окривљеног АА12, адвокат АБ8, из свих законских разлога, са предлогом да се побијана пресуда укине и списи врате на поновно суђење или да се након одржаног претреса пред Апелационим судом побијана пресуда преиначи и окривљени ослободи од оптужбе. Тражио је да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

У одговору на жалбу ТОК бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ1, бранилац окривљеног сведока сарадника АА4, адвокат АБ2, бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ3 и бранилац окривљеног АА9, адвокат АБ7 предложили су да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије као неоснована и пресуда потврди у ослобађајућем делу, а да се њихове жалбе усвоје.

У одговору на жалбу Тужиоца за организовани криминал бранилац окривљеног АА11, адвокат АБ10, бранилац окривљеног АА13, адвокат АБ12, бранилац окривљеног АА22, адвокат АБ6, бранилац окривљеног АА14, адвокат АБ13, бранилац окривљених АА15 и АА16, адвокат АБ14, бранилац окривљене АА17, адвокат АБ15, браниоци окривљеног АА18, адвокат АБ17 и АБ16, те бранилац окривљеног АА20, адвокат АБ18, предложили су да се жалба Тужиоца за организовани криминал одбије а пресуда у ослобађајућем односно одбијајућем делу потврди. Адвокат АБ10 тражио је одржавање јавне седнице о којој ће бити обавештен заједно са окривљеним АА10, бранилац окривљеног АА13, адвокат АБ11 тражио је да буде обавештен о седници већа, као и бранилац окривљеног АА14. Адвокат АБ14 тражио је да буде обавештен о седници већа заједно са окривљенима АА15 и АА16. Бранилац окривљене АА17 је такође тражио да заједно са окривљеном буде обавештен о седници већа те су присуство седници већа тражили и браниоци окривљених АА18 и АА19, адвокати АБ17 и АБ16, како за себе тако и за окривљене, као и бранилац окривљеног АА20, адвокат АБ18 који је тражио да га Апелациони суд у Београду, Посебно одељење обавести о дану и часу одржавања седнице већа.

Поднеском Ктж.бр.8/17 од 03.3.2017.године, Тужилац за организовани криминал предложио је да се жалбе и жалбени предлози Тужиоца за организовани криминал уваже, а да се жалбе одбрана одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је након одржане седнице већа у дане 12. -14. јуна 2017. године одржане у смислу члана 448 ЗКП у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Рајковића, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, окривљеног АА3 и његовог браниоца адвоката АБ1, окривљеног - сведока сарадника АА4 и његовог браниоца адвоката АБ2, окривљеног АА5 и његових бранилаца адвоката АБ3 и АБ4, окривљеног АА9 и његовог браниоца адвоката АБ7, окривљеног АА12 и његових бранилаца, адвоката АБ9 и АБ10 о заменичком пуномоћју за адвоката АБ8, браниоца окривљеног АА11 адвоката АБ10, браниоца окривљеног АА13, адвоката АБ11 по заменичком пуномоћју за адвоката Аб12, браниоца окривљеног АА14, адвоката АБ13, окривљених АА15 и АА16 и њиховог браниоца адвоката АБ14, окривљене АА17 и њеног браниоца адвоката АБ15, окривљених АА18 и АА19 и њихових бранилаца адвоката АБ16 и АБ17, браниоца окривљеног АА20 адвоката АБ18, а у одсуству уредно обавештеног окривљеног АА11 и већања и гласања дана 16.6.2017. године, нашао:

  жалба Тужиоца за организовани криминал је неоснована у односу на тачке 2, 3 (21), 5, 10, 11, 12, 16, 17, 25, 26, 44 и 45 става III изреке и у односу на став IV изреке (тачка 46), као и у односу на одлуку првостепеног суда на тачку 26 оптужнице за окривљеног сарадника АА4, тачку 42 за окривљеног АА5, 46 за окривљеног сарадника АА21 3 (21) за окривљеног АА3 и у односу на тачке 3 (21), 10, 11, 12, 16, 17, 25, 28, 30 и 33оптужнице за окривљеног АА; жалба браниоца окривљеног АА неоснована је у односу на став I, на тачке 6, 26 и 32 става II изреке док су жалбе ТОК и браниоца окривљеног АА у преосталом делу, а у целости жалбе адвоката АБ за окривљеног АА2, бранилаца окривљеног АА5, браниоца окривљеног АА3, браниоца окривљеног АА6, браниоца окривљеног АА7 и браниоца окривљеног АА12 основане.

Како је овај суд нашао да су разлози због којих је усвојио жалбе браниоца окривљеног АБ19 и браниоца окривљеног АА од користи и за окривљеног сарадника АА21 који није изјавио жалбу а разлози због којих је усвојио жалбу браниоца окривљеног АА12 од користи и за окривљеног АА10 и АА9 чије одбране жалбе нису изјавиле у том правцу, то је пресуда у односу на окривљене АА10 и АА9 укинута по службеној дужности као и у односу на тачке 43, 47, 48 и 49 којима је оглашен кривим окривљени сарадник АА21, а жалбе браниоца окривљеног АБ6, окривљеног АА9 и његовог браниоца није посебно разматрао.

Апелациони суд је усвојио жалбу браниоца окривљеног сарадника АА4 који се тиче одлуке о одузимању имовинске користи те је поводом ове жалбе а по службеној дужности у односу на окривљеног сарадника АА21 који није изјавио жалбу и окривљеног АА чији бранилац жалбу није изјавио у овом правцу, првостепену пресуду преиначио.


ЗЛОЧИНАЧКО УДРУЖИВАЊЕ

Бранилац окривљеног АА оспорава одлуку првостепеног суда да окривљеног АА огласи кривим због извршења кривичног дела из члана 346 став 1 КЗ, наводећи не постоје поуздани докази да је АА извршио наведено кривично дело посебно имајући у виду да нема доказа да су постојали припадници групе, јер су сви, осим АА4 негирали припадништво групи.

Међутим, супротно оваквом ставу браниоца окривљеног АА првостепени суд је на основу правилно утврђеног чињеничног стања закључио да је окривљени АА извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ на начин описан у ставу I изреке пресуде о чему је дао јасне и исцрпне разлоге на странама 393 до 405 образложења побијане пресуде.

Наиме, организовање криминалне групе са правцима деловања као што је описано, а у циљу вршења кривичних дела из члана 208 став 4 КЗ и 359 став 3 КЗ за која дела се може изрећи казна затвора од 4 године и тежа, а што је на несумњив начин утврђено током поступка, са бројним припадницима, представља радњу кривичног дела из члана 346 став 1 КЗ, а како нису постојале околности које би искључиле кривицу АА то га је правилно првостепени суд огласио кривим.

Околност да је за припаднике групе наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, као и да нису признали припадништво групи, не доводи у питање постојање кривице окривљеног АА јер је чињенично стање утврђено најпре на основу материјалних доказа, а затим и на основу исказа многобројних сведока, при чему и сам окривљени АА није спорио постојање групе, иако је настојао да умањи своју улогу.

С обзиром да је првостепена пресуда конципирана тако да се и осуђујући део у ставу другом изреке, ослобађајући део у ставу трећем и одбијајући део у ставу четвртом базирају на тачкама оптужнице а постоји и део оптужнице о ком је првостепени суд одлучио заузевши ставове који се оспоравају жалбом ТОК али који нису део изреке, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је испитивао пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалбама а у односу на тачке оптужнице.


ОПТУЖНИЦА

Тачка 1 (22, 23, 36, 38, 39, 40, 41 и 42)

Тачком један оптужнице окривљеном АА стављено је на терет извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359 став 1 у вези члана 34 КЗ а окривљеном АА5 извршење кривичног дела из члана 359 став 1 КЗ.

Као што се основано указује жалбом бранилаца окривљених АА5, изрека првостепене пресуде је неразумљива, јер се из изреке најпре не види јасно које је своје својство окривљени АА5 искористио.

Наиме, из изреке као и из образложења, не само у односу на тачку 1 оптужнице није јасно да ли је окривљени АА5 поступао као лекар у ком случају нема својство службеног лица или као начелник Кабинета за ортопедију ВМА у ком случају би могао имати својство службеног лица, а које поступање је везано и са конкретним радњама које је предузео. Положај службеног лица везан је са јавним овлашћењима, а из изреке као ни из образложења не може се закључити с којим јавноправним овлашћењима су окривљени лекари, АА5 и АА6, као начелници, иступали приликом пријема или прегледа пацијената.

Надаље, у тачкама 36, 38, 39, 40, 41 и 42 окривљеном АА5 је стављено на терет да је искористио службени положај начелника кабинета за ортопедију ВМА, примивши на лечење поједина лица у циљу добијања "лажне" или "неистините" документације а затим издао специјалистичке налазе са или без прегледа пацијената, који су касније искоришћени ради утврђивања неспособности за војну службу што би указивало да је поступао и као лекар, односно као одговорно лице. Такође, окривљеном АА6 је у тачкама 22 и 23 стављено на терет да је искористио службени положај начелника Клинике за психијатрију ВМА примивши на лечење сведоке СС1 и СС2 ради омогућавања да добију "лажну" документацију ради оглашавања неспособним за војну службу и остваривања других права.

Услед околности да противправне радње које су окривљени, како им се ставља на терет предузели, нису јасно опредељене јер Тужилац за организовани криминал као и првостепени суд користе термине "неистинит налаз", "лажна медицинска документација", "неистинита медицинска документација", "одређена лажна медицинска документација", то и у образложењу побијане пресуде недостају разлози на основу којих се утврђује да документација издата у конкретним случајевима има ове карактеристике.

На пример, у ставу другом, под тачком један изреке првостепене пресуде, окривљени АА5 је оглашен кривим што је, између осталог, сачинио неистинит налаз лекара специјалисте а из образложења пресуде на странама 213 и 214 првостепени суд не утврђује у чему се неистинитост документације састоји, већ утврђује да је окривљени АА5 у налазима означио да је налаз донео на основу прегледа пацијента иако је исти издао без непосредног прегледа пацијента.

Као што основано указује бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ3, "неистинита" и "лажна" медицинска документација нису синоними, већ имају потпуно различито значење. Неистинита документација је документација са неистинитом садржином а исправа потиче од издаваоца који је на њој означен. Са друге стране лажна документација је лажна исправа, односно она исправа која не потиче од лица које је означено као њен издавалац а може и не мора имати лажну садржину, због чега је такође изрека пресуде неразумљива.

Надаље, у односу на тачку 38 става другог изреке, основано бранилац окривљеног АА5 указује да се из изреке првостепене пресуде не види у чему се састоји противправност поступања окривљеног.

У односу на окривљеног АА6 (тачке 22 и 23), осим напред наведеног, а што се основано указује жалбом његовог браниоца, нејасно је на основу чега првостепени суд закључује да је предмет примање на лечење СС1 и СС2 добијање лажне документације. Наиме, закључак првостепеног суда, на странама 295 (тачка 22-СС1) и 300 (тачка 23 - СС2) да из преслушаних разговора и сведочења СС1 и СС2 произлази да је окривљени АА6 био упознат са разлозима и сврхом због које су СС1 и СС2 примљени на лечење - ради прибављања медицинске документације како би били оглашени неспособним за војну службу због чега, без обзира да ли је постојао стварни разлог за примање у болницу, ово знање представља искоришћавање службеног положаја, контрадикторан је наводима оптужења и изреке да је сврха пријема добијање "лажне" документације. Ово тим пре што су кривична дела остала у покушају, а према стању у списима, што основано указује бранилац окривљеног АА6 не произлази да до издавања медицинске документације није дошло због хапшења окривљеног АА, дана 10.02.2009. године, јер су и сведок СС1 и сведок СС2 отпуштени још у јануару 2009. године. У вези са наведеним и чињенично стање је, као што наводи бранилац окривљеног АА6, непотпуно утврђено јер суд не образлаже разговор АА и СС1 од 30.01.2009. године из ког произлази да закључују да је АА6 случај "пустио низ воду" па се брину да неће проћи ни "сс2" (СС2).

С обзиром на напред наведено, побијана пресуда је усвајањем жалби бранилаца окривљеног АА5 и АА6 као и браниоца окривљеног АА, који посредно указује на наведене повреде, укинута у ставу другом под тачкама 1, 22, 23, 36, 38, 39, 40, 41 и 42.

Тачка 2

У делу у којем је окривљенима АА и АА11 стављено на терет да су, у намери да себи и другом прибаве противправну имовинску корист лажним приказивањем чињеница као и да доведу у заблуду служено лице у Одсеку за привреду финансија и друштвене делатности, група за борачку и инвалидску заштиту Општине Земун, затим другостепени орган ради добијања статуса ратног војног инвалида окривљеног АА11, окривљени АА прибавио фалсификоване јавне исправе а окривљени АА11 по налогу окривљеног АА исте предао, првостепени суд је у ставу трећем под тачком два окривљене ослободио од оптужбе закључујући да није доказано да је окривљени АА прибавио лажну документацију, а да окривљени АА11 није знао да су документа које му је сведок СС14 предао фалсификована, у ком делу Тужилац за организовани криминал оспорава закључке првостепеног суда наводећи да је без утицаја околност што је окривљени АА11 накнадно сазнао да су документа лажна јер се и то дешавало у току поступка добијања статуса ратног војног инвалида.

Апелациони суд није посебно анализирао изнете жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал, будући да из чињеничног описа диспозитива оптужнице произилази да се ради о кривичном делу из члана 208 став 1 КЗ, за које је, у време наводног извршења кривичног дела, била прописана казна затвора у трајању од 3 (три) године, па како се ради о кривичном делу из децембра 2007. године, то је у сваком случају наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Тачка 3 и 21

У побијаној пресуди првостепени суд је из чињеничног описа изоставио опис радњи за окривљене АА и окривљеног АА3 у овом делу а окривљеног АА24 је суд ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело из члана 359 став 1 у помагању у вези члана 35 КЗ.

ТОК оспорава закључивање првостепеног суда засновано на исказу сведока СС3, указујући на наводне нелогичности у његовом исказу. Међутим, како је првостепени суд на странама 223 и 224 образложења побијане пресуде дао јасне и убедљиве разлоге због чега прихвата исказ сведока СС3 на основу кога, у одсуству другог доказа, закључује да се не може утврдити да је окривљени АА3 утицао на СС3 да поднесе одговор на тужбу или неоспори тужбени захтев, не може се ни утврдити ни да је окривљени АА24 помогао окривљеном АА у подстрекавању окривљеног АА3 на злоупотребу службеног положаја, због чега је жалба ТОК неоснована.

Тачка 4 (47, 48 и 49)

Тачком 4 као и тачкама 46, 47, 48 и 49 оптужнице је окривљеном АА21 стављено на терет извршење кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 КЗ у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ те је оглашен кривим, као у ставу другом изреке за продужено кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 КЗ у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ под тачкама 4, 47, 48 и 49, док је у односу на кривично дело из тачке 46 наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења те је изостављено из састава продуженог кривичног дела.

Наиме, окривљени АА21 је оглашен кривим да је направио лажне јавне исправе и то извештаје о начину и околностима рањавања за СС15 (тачка 4), потврду о начину и околностима рањавања и потврду о рањавању за окривљеног АА10 (тачка 47), потврду о учешћу у рату и рањавању и потврду о рањавању за окривљеног АА9 (тачка 48) и уверење о начинима и околностима рањавања и потврду о учешћу у ратним дејствима за окривљеног АА12 (тачка 49).

У овом делу, Апелациони суд у Београду је, полазећи од навода жалбе браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ8 који је указао да издате исправе нису јавне исправе јер заиста нису издате од стране државног органа у границама њихове надлежности, закључио да пресуду у овом делу ваља укинути, будући да првостепени суд у образложењу пресуде није дао разлоге за утврђење да наведене исправе имају карактер јавних исправа.

Јавна исправа је, у смислу одредбе члана 230 ЗПП важећег у време извршења кривичног дела исправа коју је у прописаном облику издао надлежни државни орган у границама својих овлашћења, као и исправа коју је, у таквом облику издало предузеће или друга организација у вршењу јавног овлашћења које јој је поверено законом и доказује истинитост онога што се у њој потврђује или одређује.

Војне јединице Републике Српске Крајине нису органи у смислу цитиране одредбе ЗПП који воде службену евиденцију јер уверење о рањавању или учешћу у рату пуноважно може издати само Генералштаб Војске Републике Србије, као следбеник органа раније савезне државе. У конкретном случају би војна књижица или уверење издато од раније надлежног државног органа (ЈНА) представљало јавну исправу, а не исправе издате од стране војних јединица РСК. У складу са наведеним је и став ВКС у одлуци Рев.1645/1026.01.2011. године где је изричито наведено да уверење о начину и околностима рањавања и повређивања Министарства одбране Републике Српске Крајине није јавна исправа која би потврђивала припадност тужиоца Војсци Југославије.
Карактер наведених исправа има карактер одлучне чињенице јер у ситуацији када би било утврђено да се не ради о јавним, већ о приватним исправама, за кривична дела у тачкама 4, 47, 48 и 49 је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.
Стога, Апелациони суд у Београду је, уважавањем жалбе браниоца окривљеног АА12 и, по службеној дужности, применом одредбе члана 454 ЗКП у односу на окривљеног сарадника АА21 и окривљене АА10 и АА9 првостепену пресуду укинуо у ставу другом под тачкама 4, 47, 48 и 49 и у овом делу списе вратио првостепеном суду на поновно суђење.

Тачка 5

Ставом другим под тачком пет изреке првостепене пресуде окривљени АА и окривљени сарадник АА21 оглашени су кривим због извршења кривичног дела превара из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у покушају у вези члана 30 КЗ док су окривљени АА2 и АА13, у ставу трећем под тачком 5 ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ.

  У овом делу жалбе су изјавили бранилац окривљеног АА и Тужилац за организовани криминал у односу на ослобађајући део.

Апелациони суд налази да је жалба браниоца окривљеног АА основана те да пресуду ваља укинути у овом делу док су разлози због којих се пресуда укида у односу на окривљеног АА од користи је и за окривљеног сарадника АА21 који није изјавио жалбу, док је жалба Тужиоца за организовани криминал неоснована.

Наиме, Тужилац за организовани криминал оспорава оцену доказа дату од стране првостепеног суда на страни 231 образложења побијане пресуде међутим, како је првостепени суд дао јасне разлоге због чега прихвата одбрану окривљеног АА, из које произлази да окривљени АА2 није знао да је његов рачун искоришћен за подизање новца, а како није доказано да је окривљени АА13 имао преварну намеру, то је жалба јавног тужиоца неоснована и пресуда потврђена у ставу трећем под тачком 5.

Међутим, основано се жалбом браниоца окривљеног АА указује да је овај део првостепене пресуде донет уз битну повреду одредаба кривичног поступка односно да изрека противречи сама себи као и образложењу.

  Наиме, у ставу другом под тачком пет изреке првостепени суд утврђује да су окривљени АА и окривљени сарадник АА21 покушали да доведу у заблуду поступајућег судију Мају Цветић након што је окривљени АА13 у договору са АА и АА21 предао фалсификовано уверење о начину и околностима рањавања и повређивања, али да је Други општински суд, на основу других доказа усвојио тужбени захтев те је на рачун окривљеног АА2 уплаћен износ од 1.427.335,00 динара коју су окривљени поделили.

Уколико првостепени суд утврђује да је на основу других доказа усвојен тужбени захтев, нејасно је на основу чега закључује да износ од 1.427.335,00 динара представља противправно прибављену имовинску корист. Ова околност има карактер одлучне јер у ситуацији када је пресуда у парничном поступку донета на основу других доказа не може се радити о противправно прибављеној имовинској користи већ би се евентуално радило о покушају кривичног дела из члана 208 став 1 КЗ, у ком случају је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења. Услед напред наведеног побијана пресуда је укинута у ставу другом под тачком пет усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА те поводом ове жалбе, у смислу члана 454 ЗКП и у односу на окривљеног сарадника АА21.

Тачка 6

У овом делу окривљени АА и сведок сарадник АА4 су, како произлази из изреке првостепене пресуде, оглашени кривим у ставу другом, под тачком 6, због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 у вези члана 34 КЗ (окривљени АА) односно кривичног дела из члана 359 став 1 КЗ (окривљени АА4)

Бранилац окривљеног АА оспорава примену закона наводећи да се, с обзиром на утврђено чињенично стање од стране првостепеног суда, евентуално може радити о другим кривичним делима а не о кривичном делу за које су окривљени АА и АА4 оглашени кривим.

Међутим, као што је правилно нашао првостепени суд на основу изведених доказа, о чему је дао образложење на страни 237 побијане пресуде окривљени АА4 је искоришћавањем свог службеног положаја прибавио корист СС4 која се односи на закључење уговора о додели стана, утврђујући да су испуњени услови за добијање двоипособног стана иако је знао да СС4 изјава дата супротно Правилнику а што је учинио мотивисан обећаном наградом од стране окривљеног АА у износу од 500 евра, при чему је окривљени АА неспорећи чињеничне наводе утврђења, извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању. Осим тога, по налажењу овог већа, супротно ставу првостепеног суда кривично дело није остало у покушају јер околност да СС4 није откупио стан не значи да није стекао корист у смислу закључења уговора о закупу стана, али, како је у овом делу изостала жалба тужиоца то је првостепена пресуда остала неизмењена.

Тачка 7

У тачки седам става трећег изреке окривљени АА22 ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело превара из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ, док су у односу на окривљеног АА радње изостављене из састава продуженог кривичног дела преваре за које је оглашен кривим.

Првостепени суд у односу на тачку седам оптужнице закључује да је неспорно доказано да је окривљени АА22 приликом откупа стана поднео изјаву којом је нетачно наведено да он и чланови његове породице немају непокретност на територији Србије и тиме свесно прикрио од Војно-грађевинског центра битну чињеницу доводећи га у заблуду да испуњава услове за откуп стана, али како је довођење у заблуду само један елемент кривичног дела преваре, а током поступка је утврђено да је окривљени АА22 платио откупну цену стана, првостепени суд је закључио да нити је Министарство одбране претрпело штету нити је окривљени АА22 бесплатно добио стан и тако остварио противправну имовинску корист те је окривљеног ослободио од оптужбе истовремено налазећи и да је текст оптужнице контрадикторан јер из описа оптужења произлази да су окривљени поступали као саизвршиоци иако је окривљеном АА стављено на терет да је подстрекао окривљеног АА22 на извршење кривичног дела а затим се у изреци ни не наводи битан елемент кривичног дела - остварење противправне имовинске користи.

У овом делу Апелациони суд налази да се основано жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да пресуда нема јасне разлоге о одлучним чињеницама, да су дати јасни разлози нејасни и у знатној мери противуречни.

Наиме, првостепени суд закључује да је окривљени АА22 платио откупну цену стана дакле дао новчани еквивалент вредности стана, који закључак се не може прихватити што основано указује ТОК.

Откупна цена стана не представља стварну вредност стана. Она се утврђује по формули која зависи од површине стана, старости зграде, квалитета, спратности зграде, положаја, локације итд., затим се умањује по основу доприноса за стамбену изградњу, и, у конкретном случају, додатног умањења за војна лица. С друге стране да би лице уопште дошло у позицију да стекне право на откуп стана мора да се налази у кругу лица која имају право најпре на давање стана у закуп на неодређено време, а затим и на откуп, које услове, у конкретном случају окривљени АА22 није испуњавао како утврђује првостепени суд, због чега се и не може прихватити став првостепеног суда да не постоји противправна имовинска корист.

С обзиром на диспозитив оптужнице, те радње које се окривљенима АА и АА22 стављају на терет јасно произлази да се окривљени терете за прибављање противправне имовинске користи, па сама околност да је реч "противправна" изостављена, не значи да кривично дело није описано због чега је побијана пресуда у односу на окривљеног АА22 као и у делу у ком су изостављене радње окривљеног АА морала бити укинута.

Тачка 8

У ставу другом под тачком осам окривљени АА и АА3 оглашени су кривим и то окривљени АА због извршења кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 КЗ а окривљени АА3 за кривично дело из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, а везано за откуп стана СС5.

Као што основано указује бранилац окривљеног АА3 адвокат АБ1, првостепена пресуда је у овом делу донета на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања што је резултирало битном повредом одредаба кривичног поступка.

Наиме, окривљеном АА3 је стављено на терет и оглашен је кривим да је дело извршио искоришћавањем свог службеног положаја, међутим, радње које се окривљеном стављају на терет нису у његовој надлежности, већ сагласност са откуп стана даје начелник дирекције СС6, а чији је потпис на сагласности од 23.09.2008. године као што првостепени суд утврђује на страни 247 образложења побијане пресуде. Стога, радња која се ставља на терет окривљеном АА3 односно радња за коју је оглашен кривим - да је по налогу окривљеног АА дао сагласност за откуп стана, као што основано указује бранилац окривљеног АА3, не може се сматрати доказаном, због чега је побијана пресуда у овом делу морала бити укинута.

С обзиром да је окривљеном АА на терет стављено да је са умишљајем подстрекао окривљеног АА3 на извршење кривичног дела, а како су њихове радње нераскидиво повезане, то је пресуда морала бити укинута и у односу на окривљеног АА.

Тачка 9

У делу у ком је окривљени АА14 у ставу трећем под тачком девет ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ односно које кривично дело је изостављено из састава продуженог кривичног дела преваре за које је оглашен кривим окривљени АА основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка. Наиме, код закључка првостепеног суда да је утврђено да су окривљени лажним приказивањем чињеница довели у заблуду овлашћена лица Министарства одбране јер је окривљени АА14 признао да су пријаве пребивалишта биле фиктивне, а како је претходно истакнуто, откупна цена стана није новчани еквивалент вредности стана, то се став суда да није било противправности не може прихватити. Осим тога као што је наведено и у односу на тачку седам оптужнице односно тачку седам става трећег изреке првостепене пресуде, околност да се у оптужењу наводи да је у питању имовинска корист не значи да кривично дело у квалификованом облику не постоји уколико, као што је овде случај, из других чињеница произлази да је у питању противправна корист.

Тачка 10

Тачком 10 оптужнице окривљенима АА и АА15 стављено је на терет да су покушали да изврше кривично дело из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у подстрекавању, па је првостепени суд окривљеног АА15 ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело преваре у покушају подстрекавањем из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чланова 30 и 34 КЗ док је ово кривично дело изостављено из састава продуженог кривичног дела преваре за које је оглашен кривим АА. Суштина наведене тачке оптужнице као и тачака 11, 12, 16, 17, 25, 28, 30 и 33 је теза тужилаштва да је окриљени АА сам или заједно са АА15 подстрекао стамбене интересенте, у чему су им под тачкама 11 и 12 помогли окривљена АА17 и АА16 односно да је сам (тачке 28, 30 и 33) или у саизвршилаштву са окривљенима и то АА18 (тачка 16), АА19 (тачка 17), АА6 (тачка 25) извршио кривично дело преваре а тако што је за одговарајући новчани износ користећи податке које су му из Одлуке министра одбране о расподели станова, које му доставља АА17 (тачка 11), довели у заблуду надлежне органе Министарства одбране да лажним приказивањем чињеница о испуњавању услова за доделу у закуп и закључење уговора о откупу стана са стамбеним интересентима најпре закључили уговоре о закупу станова, а затим и уговоре о откупу, при чему су кривична дела стављена на терет окривљенима под тачкама 10 и 11, 16, 17 и 33 остала у покушају јер станови нису откупљени, јер је окривљени АА лишен слободе 10.02.2009. године односно под тачкама 12 није дошло из других разлога, а под тачкама 25, 28, 30 стан је и откупљен.

Првостепени суд је окривљене ослободио од оптужбе односно дела изоставио из састава продуженог кривичног дела закључујући да у конкретном случају није било лажног приказивања чињеница. 

Наиме, сви стамбени интересенти су се изјаснили да су спорне изјаве које је АА уместо њих достављао садржајно одражавале њихову вољу, због чега је првостепени суд нашао да није било лажног приказивања чињеница. Првостепени суд је утврдио, у сваком појединачном случају, да су стамбени интересенти испуњавали услове за закључење уговора о закупу и затим откупу стана и да изјаве који су стамбени интересенти давали нису биле "лажне", јер су садржински одржавале вољу стамбених интересената.

Теза Тужиоца за организовани криминал у изјављеној жалби је да није само стамбена комисија доведена у заблуду већ и остали "прави стамбени интересенти", којима нису били доступни подаци доступни окривљеном АА.

Изнете жалбене наводе ТОК Апелациони суд оцењује неоснованим, будући да тужилац у оптужењу није описао узрочно-последичну везу између поступања окривљених, односно лажног приказивања чињеница ради довођења у заблуду других стамбених интересената који су по ставу тужилаштва оштећени поступањем окривљених.

Тачка 11

У односу на тачку 11 оптужнице првостепени суд је окривљеног АА15 и окривљену АА17 ослободио од оптужбе да су извршили кривично дело преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези чланова 34 и 30 КЗ (АА15) односно 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези чланова 30 и 35 КЗ (АА17), док је у односу на окривљеног АА изоставио чињенични опис из конструкције продуженог кривичног дела преваре, закључујући, као и у односу на тачку 10 оптужнице, да спорна изјава стамбеног интересента СС7 коју је окривљени АА доставио уместо стамбеног интересента СС7 садржајно одражава његову вољу, па самим тим службеник у стамбеном одељењу није доведен у заблуду у погледу воље лица које има право да да изјаву о начину решавања стамбеног питања, због чега нема ни радње подстрекавања у кривичноправном смислу, а у односу на АА17 закључујући да оптужба није доказала да је код окривљене постојао било какав умишљај о довођењу у заблуду стамбеног органа нити се из транскрипата разговора може закључити да је њен умишљај био усмерен на помагање у прибављању противправне имовинске користи.

У овом делу ТОК наводи (осим тезе која је оцењена и у односу на тачку 10) да је на основу пронађених докумената могло да се утврди да је окривљена АА17 располагала подацима које стамбени интересенти немају. Међутим, с обзиром на закључак првостепеног суда да није било лажног приказивања чињеница и самим тим довођења у заблуду овлашћеног службеника, то се на основу овог става ТОК не може ни утврдити да је окривљена АА17 извршила кривична дела преваре помагањем у покушају из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 и 30 КЗ, за које је, уосталом и наступила застарелост кривичног гоњења, будући да из диспозитива произлази да се може радити само о кривичном делу преваре из члана 208 став 1 КЗ у покушају у помагању за које је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења 2015. године.

Тачка 12

Исто као и у претходној тачци, с тим што је за помагача у конкретном случају оптужен окривљени АА16, окривљенима АА и АА15 стављено је на терет извршење кривичног дела преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ и то окривљеном АА у вези чланова 30 и 33 КЗ (иако из описа произлази да је у питању подстрекавање), а окривљеном АА15 у вези чланова 34 и 30 КЗ, док је окривљеном АА16 стављено на терет извршење кривичног дела преваре у покушају помагањем из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 30 и 35 КЗ.

Као и у претходним ситуацијама, првостепени суд је закључио на основу утврђеног чињеничног стања да садржина изјаве коју је окривљени АА у име Миодрага Илије дао, није била лажна, а осим тога и ово кривично дело као и кривично дело под тачком 11 је ваљало квалификовати као кривично дело из члана 208 став 1 у вези члана 30 КЗ, будући да из диспозитива произлази да је кривично дело остало у покушају те је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, па је жалба ТОК и у овом делу оцењена неоснованом из напред изнетих разлога.

Тачка 16

Закључак првостепеног суда да у конкретном случају није доказано да су окривљени АА и АА18 извршили кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чланова 30 и 33 КЗ, јер није доказано постојање заблуде на страни оштећеног, због чега је окривљени АА18 ослобођен од оптужбе, а у односу на окривљеног АА овај чињенични опис је изостављен из конструкције продуженог кривичног дела преваре, тужилац оспорава указујући на исте разлоге који су претходно оцењени као неосновани, а и у овом случају је кривично дело остало у покушају, те Апелациони суд упућује на претходно дате разлоге због којих жалбу тужиоца оцењује неоснованом у овом делу.

Тачка 17

Као и у претходној тачци, с тим што се за разлику од окривљеног АА18 у улози окривљеног саизвршиоца појављује АА19, став првостепеног суда да дело стављено на терет окривљеном АА изостави из састава продуженог кривичног дела преваре а да за кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези члана 30 и 33 КЗ стављено на терет окривљеном АА19 истог ослободи од оптужбе, тужилац оспорава позивајући се на раније изнете тезе, које су биле, као што је наведено, предмет оцене овог суда, као и на околност да СС8 у конкретном случају није стамбени интересент коме је циљ добијање стана ради решавања стамбеног питања, већ да је исти иступао у име окривљеног АА који је за тај стан имао договор да исплати СС8 у износу од 40.000 евра, али је стан враћен СС8 због изласка комисије која је проверавала наменско коришћење стана. Ова околност нема карактер одлучне ако се има у виду да је и ово кривично дело остало у покушају тј. да се ради о основном облику кривичног дела преваре за које је апсолутна застарелост наступила 2015. године.

Тачка 25

У односу на кривично дело преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, стављено на терет окривљеном АА и окривљеном АА6 првостепени суд као и у односу на тачке 10, 11, 12, 16, 17 закључује да како није било лажног приказивања чињеница, надлежни орган Министарства одбране није доведен у заблуду да закључи уговор о закупу стана на неодређено време са окривљеним АА6 а затим и уговор о откупу стана, а за које кривично дело је окривљени АА6 ослобођен од оптужбе док је у односу на окривљеног АА ово дело изостављено из састава продуженог кривичног дела па су жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима указује да је изјава дата на основу података који нису били доступни осталим стамбеним интереснтима, такође оцењени неоснованим.

Тачка 26

Под тачком 26 оптужнице окривљенима АА стављено је на терет кривично дело превара из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ, окривљенима АА1 и АА2 кривично дело из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ а окривљеном сведоку сараднику АА4 и окривљеном АА3 кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 2 КЗ у вези става 1 КЗ које је ушло у састав продуженог кривичног дела из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 КЗ у вези члана 61 КЗ. Првостепени суд је у ставу другом под тачком 26 окривљеног АА огласио кривим, у ставу трећем под тачком 26 окривљене АА2 и АА1 ослободио од оптужбе док је у односу на окривљене АА3 и сведока сарадника АА4, нашавши да није доказано да су извршили кривична дела која су им стављена на терет, ова дела изоставио из састава продужених кривичних дела за која су оглашени кривим.

У односу на осуђујући део бранилац окривљеног АА наводи да је оптужба прекорачена јер се опис изреке пресуде знатно разликује од описа оптужнице, затим да није правилно опредељено време извршења кривичног дела а посебно оспорава став првостепеног суда да је у заблуду доведено судско веће, јер суд суди на основу доказа а законом је регулисан поступак уколико се појави сумња у веродостојност неког доказа што би указивало да је наводна заблуда код судског већа била отклоњива.

Супротно наведеном, у диспозитиву оптужног акта је наведено да су у заблуду доведена и службена лица Четвртог општинског суда лажним приказивањем чињеница, те прецизирање да се ради о судском већу судије Четвртог општинског суда у Београду Вукице Исаков у предмету III Р1.бр. 174/07 не представља прекорачење оптужбе. Такође, имајући у виду и радње које су претходиле формирању предмета Четвртог општинског суда, време извршење кривичног дела окривљеног АА правилно је опредељено. Напослетку, с обзиром да је првостепени суд на несумњив начин утврдио да су пријаве пребивалишта сведока СС9 биле фиктивне, да је све време живео у Бања Луци, што бранилац окривљеног АА ни не спори, то је лажно приказана чињеница садржина изјаве о заједничком домаћинству и члановима домаћинства које је сам саставио оверио и као сведоке потписао окривљену АА1 и окривљеног АА2, окривљени АА.

И Тужилац за организовани криминал сматра да је суд у односу на окривљеног АА учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 ЗКП јер га је осудио и за радње које су другим окривљенима стављене на терет - конкретно окривљенима АА2 и АА1. Међутим како окривљени АА није оглашен кривим за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 1 КЗ, нити је опис овог кривичног дела унет у изреку већ је само констатовано да је изјаве сачинио и потписао он а не окривљени АА2 и АА1, то су жалбени наводи ТОК неосновани.

Са друге стране, правилно су окривљени АА2 и АА1 ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у помагању у вези члана 35 КЗ имајући у виду да је сам окривљени АА навео да је исте означио као потписнике изјаве о заједничком домаћинству и члановима домаћинства за СС9. Жалба тужиоца који наводи да је, с обзиром на контрадикторне изјаве окривљених АА, АА1 и АА2, доказивање да потписи испод њихових имена и презимена нису њихови, било на страни окривљених АА1 и АА2 не може прихватити јер је на тужиоцу да докаже своје тврдње, а не на окривљенима да оповргавају тезу ТОК.

Што се тиче окривљеног АА3 основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је неутемељен став првостепеног суда да је погрешно означена радња на коју је окривљени АА3 подстрекнут односно радња којом је искористио свој службени положај. Наиме, на страни 311 образложења побијане пресуде првостепени суд налази да докази упућују на закључак да је окривљени АА3 поступао по АА налогу да се повуче жалба на судско решење знајући да предмет откупа стана садржи битне недостаке и да би таквим поступањем била нанета штета имовинским интересима Министарства одбране, те у том смислу не прихвата одбрану окривљеног АА3 али закључује да оптужба погрешно означава радње на које је окривљени АА3 подстрекнут, наводећи да је злоупотребио свој службени положај тако што је донео одлуку да се жалба на судску одлуку не изјави иако је жалба изјављена, што је доказано а да радња за коју суд налази да представља злоупотребу службеног положаја јеста одлука да се жалба повуче, па како ову радњу оптужба не наводи у чињеничном опису то је опис радње извршења злоупотребе службеног положаја окривљеног АА3 изостављен из чињеничног описа у оквиру продуженог кривичног дела злоупотребе службеног положаја.

По налажењу овог већа, повлачење жалбе је само начин на који је дошло да жалба не буде изјављена. У смислу одредбе члана 356 став 2 Закона о парничном поступку важећем у време извршења кривичног дела, до доношења одлуке другостепеног суда странка може повући жалбу те се у смислу члана 365 став 3 у вези става 1 истог ЗПП жалба одбацује те се сматра као да није ни поднета, због чега је пресуда у односу на тачку 26 оптужнице у односу на окривљеног АА3 морала бити укинута.

Што се тиче окривљеног АА4 у односу на одлуку првостепеног суда да кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези са ставом 1 КЗ изостави из састава продуженог кривичног дела, правилно је првостепени суд нашао да радња окривљеног АА4 није доношење решења којим се СС9 додељује стан јер је окривљени АА4 био овлашћен да такво решење напише будући да се истим решењем само правно формулише одлука коју је донела стамбена комисија, а жалба Тужиоца за организовани криминал у овом делу не указује на неку чињеницу или околност која није била предмет оцене првостепеног суда а која би довела до другачије одлуке.

Тачка 27

Тачком 27 оптужнице окривљенима АА и сведоку сараднику АА4 стављено је на терет извршење кривичног дела злоупотребе службеног положаја и то АА из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у подстрекавању у вези члана 34 КЗ, а окривљеном АА4 кривично дело из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, те је првостепени суд закључио да је решење о додели стана само формални акт којим се правно формулише одлука коју је донела стамбена комисија што је АА4 био и овлашћен да учини, а радња обезбеђивања доделе стана на стамбеној комисији није описана у чињеничном опису због чега су ова кривична дела изостављена из састава продуженог кривичног дела у односу на окривљене АА и АА4.

Међутим, као што се основано указује жалбом јавног тужиоца погрешан је став првостепеног суда да је оптужба као радњу извршења злоупотребе службеног положаја окривљеног АА4 на коју је подстрекнут од стране окривљеног АА означила доношење решења којим се СС10 додељује стан. Наиме, из диспозитива оптужбе јасно произилази да се окривљеном АА ставља на терет да је са умишљајем подстрекао окривљеног сведока сарадника АА4 да, као службено лице, искоришћавањем свог службеног положаја омогући СС10 незаконито добијање стана.

У ситуацији када сам окривљени АА4 наводи да је његов задатак био да, као члан стамбене комисије, изабере један од три означена стана и да је знао да изјаве нису СС10, те да је његов задатак био да по добијању стана сачини решење о додели за шта је имао личну материјалну корист управо указује да је искористио свој службени положај како би себи а и другом прибавио корист, због чега је пресуда у овом делу уважавањем жалбе ТОК-а укинута и у односу на окривљеног АА и у односу на окривљеног АА4.

Тачка 28

У тачки 28, као и у тачкама 30 и 33 окривљеном АА је стављено на терет извршење кривичног дела из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ (28 и 30) односно 208 став 4 у вези става 1 КЗ (33) те је првостепени суд ова дела изоставио из састава продуженог кривичног дела налазећи, као и у тачкама 10, 11, 12, 16, 17 и 25, да како се закључак о утврђивању права на решавање стамбеног питања темељи на изјави стамбеног интересента да своје стамбено питање жели да реши доделом стана одговарајуће структуре, а да су стамбени интересенти у конкретним случајевима и то у односу на тачку 28 СС11, у односу на тачку 30 СС12 и у односу на тачку 33 СС13 навели да су прихватили изјаву по садржини као своју, то није било лажног приказивања чињенице и самим тим довођења у заблуду службеника у стамбеном одељењу.

И у овом делу Тужилац за организовани криминал оспорава став суда да су у питању били стамбени интересенти јер је договор стамбених интересената са АА био да се стан прода и да се подели новац, а не да решавају своје стамбено питање која околност нема карактер одлучне чињенице јер се не може прихватити став тужиоца да су надлежни службеници министарства доведени у заблуду око крајњег циља због ког се стан додељује, с обзиром да, у смислу релевантних одредби Закона о облигационим односима, није у питању битна заблуда односно заблуда у погледу предмета, лица или одлучних околности јер је крајњи циљ стамбених интересената стицање власништва на стану, самим тим и права располагања. Надаље, као што је претходно наведено не може се прихватити ни став ТОК да су предметне изјаве које су дате надлежном органу тако што је окривљени АА користио податке о поступку и времену расподеле станова и на основу тих података подносио изјаве прилагођене тренутној стамбеној расподели и по садржини довеле у заблуду надлежни орган.

  Што се тиче жалбених навода Тужиоца за организовани криминал у односу на тачке 28 и 30 да је АА практично ослобођен од оптужбе па је образложење супротно изреци јер се у изреци не укида привремена мера обезбеђења донета од стране истражног судије за поменуте станове, исти су основани, па ће првостепени суд укинути мере, јер се у овим ситуацијама не може применити одредба члана 257 став 5 ЗКП, будући да окривљени АА није оглашен кривим.

Тачка 32

Ставом другим под тачком 32, окривљени АА и окривљени сведок сарадник АА4 оглашени су кривим и то окривљени АА због извршења кривичног дела из члана 359 став 1 у вези члана 34 и 30 Кривичног законика, а окривљени сведок сарадник АА4 због кривичног дела из члана 359 став 1 у вези члана 30 КЗ, а оптужницом им је стављено на терет извршење кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 30 и 34, односно члана 30 КЗ

У овом делу бранилац окривљеног АА наводи да све и да се прихвати да је окривљени АА сачинио, потписао и употребио предметне изјаве, с чим је Стамболија био сагласан, није подстрекавао окривљеног сведока сарадника АА4 на извршење кривичног дела, јер конкретну одлуку није донео окривљени АА4.

Што се тиче садржине, односно истинитости садржаја изјаве, с обзиром да је Стамболија био сагласан са садржином изјаве, иста не утиче на правилан закључак првостепеног суда да је окривљени АА подстрекао окривљеног АА4 на извршење кривичног дела из члана 359 став 1 КЗ јер воља стамбеног интересента, односно утврђење суда да изјава садржински одражава његову вољу је од утицаја за радње окривљеног АА које је тужилац квалификовао као кривично дело преваре, а не за кривично дело подстрекавање на злоупотребу службеног положаја, као у овој тачци. Супротно ставу браниоца окривљеног АА, правилно је првостепени суд оцењујући изведене доказе закључио да је окривљени АА4 знао да изјаве не потичу од СС1, већ да их је писао и потписивао окривљени АА, па је у оквиру својих дужности утврђивања права из стамбених односа донео закључак мимо правила поступка, знајући да је изјаву сачинио и потписао АА, на основу података које му је управо он достављао. Насупрот жалбеним наводима браниоца окривљеног АА, закључак УП1 7093-24/2000 од 22.04.2008. године, потписао је АА4, те је његова жалба оцењена неоснованом у односу на ову тачку.

Тачка 35

Тачком 35 оптужнице окривљеном сведоку сараднику АА4 стављено је на терет извршење кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ. Првостепени суд је закључио да оптужбом није доказано да је окривљени АА4 предузео радње злоупотребе службеног положаја на начин како је то оптужба чињенично описала јер постоје грешке у означавању акта, будући да АА4 није донео решење о давању стана у закуп, већ закључак о утврђивању права на доделу стана.

Супротно оваквом ставу првостепеног суда, као што основано указује Тужилац за организовани криминал, у оптужењу је јасно назначено да је окривљени АА4 сачинио закључак о давању двособног стана у закуп на неодређено време УП1 бр.3783-27/85 од 10.09.2008. године, на основу кога је закључен уговор о закупу стана, због чега је жалба тужиоца у овом делу основана. Није од утицаја то што је број решења погрешно означен, имајући у виду да се у диспозитиву оптужнице јасно наводи да се ради о закључку о давању двособног стана у закуп на неодређено време од 10.09.2008. године, нити је од утицаја на одлучивање о кривици окривљеног сведока сарадника АА4, када је уговор о закупу стана тачно закључен, јер се ради о непрецизностима или омашкама које не доводе у питање постојање чињеница од којих зависи одлука о постојању кривичног дела и евентуалној кривици окривљеног сведока-сарадника АА4.

Тачка 42

Оптужницом у тачки 42 окривљенима АА и АА2 стављено је на терет извршење кривичног дела преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ а окривљеном АА5 кривично дело из члана 359 став 1 КЗ, те је у ставу другом под тачком 42 првостепени суд окривљене АА и АА2 огласио кривим због извршења кривичног дела из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ, а дело злоупотребе службеног положаја у односу на окривљеног АА5 изоставио из састава продуженог кривичног дела, налазећи да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.
У односу на осуђујући део жалбу је изјавио бранилац окривљених АА и АА2, адвокат АБ, наводећи да је чињенично стање остало погрешно и непотпуно утврђено. Адвокат АБ наводи да спорни налаз није донет на основу медицинске документације и прегледа од стране окривљеног АА5, те да је решење бр. 582-609/2006 од 05.01.2007. године, којим је признат АА2 статус ратног војног инвалида са 100% инвалидитета донето на бази налаза комисије бр. 305 од 15.11.2006. године и отпусне листе КБЦ Звездара од 17.10.2006. године, а не на основу налаза окривљеног АА5.

По налажењу овог већа, основано се изјављеном жалбом указује да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање.

Наиме, окривљенима АА и АА2 је стављено на терет да су у намери да себи и другом прибаве противправну имовинску корист у износу од преко 1.500.000,00 динара лажно приказали чињеницу да је окривљени АА2 у ратним дејствима 1999. године, услед експлозије бомбе претрпео трајне телесне повреде и оштећења и довели у заблуду службена лица Секретаријата за социјалну и дечију заштиту, Сектора за борачку и инвалидску заштиту Градске управе Београд у поступку за добијање трајног статуса ратног војног инвалида, а на основу налаза лекара специјалисте од 15.05.2006. године овде окривљеног АА5, па су надлежни органи доведени у заблуду и дана 05.01.2007. године донели решење бр. 582-609/06 којим је окривљеном АА2 признат статус ратног војног инвалида са проценом инвалидитета од 100% на штету буџета Републике Србије, а АА2 је до 01.04.2009.године примио износ од 2.500.621,00 динара.

Међутим, образложењу на странама 366 и 367 првостепене пресуде произлази да је налаз окривљеног АА5 од 15.05.2006. године приложен уз жалбу на решење Општине Земун број 580-73/04 од 30.05.2006. године којим је АА2 утврђен проценат инвидалитета од 90% за стално па је по жалби донето решење Градског секретаријата XIX-06 број 58 тачка 1-421/06 од 16.08.2006. године којим је поништено решење Општине Земун и предмет враћен на поновни поступак, а да је решење од 05.01.2007. године донето по ревизији решења Општине Земун 580-73/04 од 12.09.2006. године, из чега произлази да између налаза окривљеног АА5 и решења о утврђивању статуса ратног војног инвалида са процентом инвалидитета од 100% окривљеном АА2 број 582-609/2006 не постоји узрочно-последична веза, због чега је првостепена пресуда укинута у ставу другом под тачком 42.

Жалба ТОК је у односу на окривљеног АА5 неоснована јер је дан извршења кривичног дела дан издавања налаза, будући да му је на терет стављено кривично дело из члана 359 став 1 КЗ а не из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ.

Тачка 43

Под тачком 43 става II изреке окривљени сарадник АА22 и окривљени АА7 оглашени су кривим због извршења кривичног дела преваре из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ (окривљени АА7) а окривљени сарадник АА22 у вези члана 35 КЗ те је окривљени АА7 осуђен а наведено дело је ушло у састав продуженог кривичног дела преваре за које је окривљени сарадник АА22 осуђен.

Бранилац окривљеног АА7 оспорава одлуку првостепеног суда да прихвати квалификацију из оптужнице, наводећи да је ТОК селективно, у истим ситуацијама, окривљене тужио за различита кривична дела - фалсификовање исправе или превару.

Међутим, како су правац и обим гоњења у надлежности тужиоца, то су изнети наводи неосновани.

Али, као што се основано указује изјављеном жалбом браниоца окривљеног АА7, сама чињеница да су потврде антидатиране, да потписи и печати нису оригинални не води аутоматски закључку да су наведеном фалсификованом исправом лажно приказане чињенице којим су надлежни државни органи доведени у заблуду.

Приликом утврђивања чињеничног стања, првостепени суд се није упуштао у садржину потврда односно утврђивање чињенице да ли је окривљени АА7 заиста претрпео повреде које су назначене, јер је, поред поменутих потврда, решење о признавању својства ратног војног инвалида донето и на основу налаза лекарских комисија. У претходно поменутој одлуци Врховног касационог суда, управо је указано да потврде немају карактер јавне исправе, па је ваљало, у складу с теретом доказивања, предложити друге доказе на основу којих би се утврдило да је тужилац односно овде окривљени учесник ратног сукоба.

Стога, слично као и у односу на део који се тиче окривљених лекара, не може се прихватити став првостепеног суда да је садржина фалсификоване исправе аутоматски "лажна", посебно што од истинитости садржине исправе, макар и фалсификоване зависи да ли је било лажног приказивања чињеница као и да ли постоји узрочно-последична веза између ових чињеница и довођења у заблуду оштећеног.

Услед напред наведеног, пресуда је у овом делу, усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА7 и, по службеној дужности у смислу одредбе члана 454 ЗКП, у односу на окривљеног АА22, укинута.


Тачка 44

Тачком 44 оптужнице, окривљенима сараднику АА22 и окривљеном АА8 стављено је на терет да су извршили кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ у саизвршилаштву, те је ставом другим под тачком 44 окривљени АА22 оглашен кривим због извршења кривичног дела преваре у помагању из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ које је ушло у састав продуженог кривичног дела преваре за коју је осуђен, док је ставом трећим под тачком 44 окривљени АА8 на основу члана 423 тачка 2 ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ јер није, како то наводи првостепени суд имао свест о битним елементима кривичног дела преваре нити је поступао са преварном намером.

У овом делу ТОК наводи да је погрешан став првостепеног суда да је окривљени АА8 није знао да је уверење фалсификовано и да је поступао у стварној заблуди јер саме околности под којима је прибавио уверење указују да је морао знати да је антидатирано односно да није оригинално.

По налажењу овог већа правилно је првостепени суд закључио да није доказано да је окривљени АА8 извршио кривично дело које му је стављено на терет, а жалбени наводи ТОК не доводе у питање овакав закључак будући да се на основу тужиочевог става не би могло утврдити да је окривљени АА8 лажно приказао чињеницу рањавања и умишљајно довео у заблуду надлежне органе.

Надаље, првостепени суд није ни утврђивао да је окривљени АА8 поступао у стварној заблуди, јер би у том случају ваљало утврдити да је извршио кривично дело, али да извршено дело не представља кривично дело јер је учинилац поступао у стварној заблуди те се ослобађа по законском основу из члана 423 тачка 1 ЗКП.

Првостепени суд се, овде, као и у наредној тачци сувишно, утврђујући кривицу окривљеног сарадника АА22, позива на одредбу члана 36 став 2 КЗ, због чега тужилац и оспорава постојање стварне заблуде.

Тачка 45

Тачком 45 оптужнице, окривљенима сараднику АА22 и окривљеном АА23 стављено је на терет да су извршили кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ у саизвршилаштву, те је ставом другим под тачком 45 окривљени АА21 оглашен кривим због извршења кривичног дела преваре у помагању из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ које је ушло у састав продуженог кривичног дела преваре за коју је осуђен, док је ставом трећим под тачком 45 окривљени АА23 на основу члана 423 тачка 2 ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ.

Као и у претходној тачки, првостепени суд је закључио да није доказана преварна намера на страни окривљеног АА23, јер није доказано да је знао да је уверење фалсификовано, због чега га је првостепени суд, како наводи, ослободио од оптужбе на основу члана 423 тачка 2 ЗКП, док је утврдио да је окривљени АА21 био свестан да сачињава лажну јавну исправу, да ће иста бити употребљена у поступку остваривања статуса РВИ, и да ће то довести управни орган у заблуду, па је његове радње суд оценио као радње помагања стављањем на располагање средства за извршење кривичног дела, у овом случају, предметног уверења, па како није било доказа о саизвршилаштву у ужем смислу, окривљеног АА21 је огласио кривим за кривично дело из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ, закључујући да околности које искључују кривицу окривљеног АА23 у смислу члана 28 КЗ не искључују одговорност окривљеног АА21 као помагача у смислу одредбе члана 36 став 2 КЗ.

У овом делу ТОК наводи да суд није адекватно анализирао одбрану оптужених у контексту телефонских разговора, да окривљени АА23 не говори истину јер АА познаје, те да а на околности издавања уверења морају указивати да је АА23 било познато да је уверење фалсификовано.

Супротно оваквим наводима Тужиоца за организовани криминал, из утврђеног чињеничног стања не произлази да АА23 познаје АА, већ зна за њега, док претпоставка да је могао знати да је уверење фалсификовано, с обзиром на околности под којима је издато није довољна да се утврди на који начин је окривљени АА23 имао сазнања да је уверење фалсификовано, те да је поступао са преварном намером.

Тачка 46

Тачком 46 оптужнице окривљеном АА20 стављено је на терет да је извршио кривично дело фалсификовања исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ, па је првостепени суд у ставу четвртом првостепене пресуде на основу члана 422 тачка 3 ЗКП према окривљеном одбио оптужбу закључујући да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења дана 15.05.2016. године, а у односу на окривљеног АА21 је наведено дело изоставио из радње продуженог кривичног дела фалсификовања исправе.

Тужилац за организовани криминал у овом делу наводи да је суд погрешно утврдио датум наступања застарелости кривичног гоњења, односно почетка рачунања застарелости кривичног гоњења, јер је последица кривичног дела наступила касније, имајући у виду да је АА20 све до 2010. године примао новчану накнаду на име инвалидитета. Изнете наводе Апелациони суд оцењује неоснованим, будући да би овакав став тужиоца имао упориште да је у питању неко друго кривично дело, а не кривично дело фалсификовања исправе како је то окривљенима стављено на терет, где је радња кривичног дела свршена даном када је исправа употребљена.

ОДЛУКА О КРИВИЧНИМ САНКЦИЈАМА

Одлучујући о кривичним санкцијама у односу на окривљене АА и окривљеног сарадника АА21, по службеној дужности а с обзиром да је пресуда делимично укинута, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је, у смислу члана 54 КЗ као олакшавајуће околности на страни окривљеног АА ценио да је раније неосуђиван, породичан човек, отац троје малолетне деце па у одсуству отежавајућих околности овим околностима дао карактер нарочито олакшавајућих и казну окривљеном за кривично дело из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези чланова 34 и 61 КЗ ублажио испод границе прописаног минимума, утврђујући му казну затвора у трајању од једне године, за кривично дело преваре из члана 208 став 3 у вези става 1 КЗ утврђујући казну затвора у трајању од једне године а задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од две године за кривично дело из члана 346 став 1 КЗ уважавајући оцену првостепеног суда о јачини угрожавања заштићеног добра односно околности да је организовао криминалну групу са сврхом експлоатације посебно осетљиве групе-ратних војних инвалида а на штету једне од најзначајних државних институција, војске односно Министарства одбране. Код окривљеног АА21, као олакшавајућа околност је цењена његова ранија неосуђиваност као и породичност и посебно својство сарадника које је стекао на добровољној бази.

С обзиром на наведено, Апелациони суд налази да је адекватна казна окривљеном АА јединствена казна затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци у коју ће му се урачунати време за које је био лишен слободе а окривљеном АА21 за продужено кривично дело преваре у помагању из члана 208 став 4 у вези става 1 КЗ у вези чланова 35 и 61 КЗ, применом одредбе члана 56 став 1 КЗ с обзиром на његово својство сарадника у вези члана 57 став 4 КЗ казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци у коју ће му се урачунати време за које је био лишен слободе, које казна су нужне како би се у односу на окривљене постигла сврха кажњавања.


ОДЛУКА О ИМОВИНСКОПРАВНОМ ЗАХТЕВУ

Бранилац окривљеног сарадника АА4а је у жалби истакао да није било места одузимању имовинске користи у износу од 6000 еура јер није доказано да је окривљени сарадник извршио кривична дела под тачкама 26, 27 и 35 оптужнице. Имајући у виду наведено као и напред изнете ставове, овај суд налази да није било места одузимању имовинске користи од окривљеног сарадника у наведеном износу већ у износу од 500 еура, који износ представља корист коју је окривљени сарадник АА4 стекао извршењем кривичног дела под тачком 6 става другог изреке првостепене пресуде па је у овом делу првостепена пресуда преиначена.

Поводом ове жалбе а по службеној дужности у односу на окривљеног сарадника АА21 и окривљеног АА, Апелациони суд је преиначио првостепену пресуду, укидајући одлуку о одузимању имовинске користи од окривљеног сарадника АА21 јер није утврђено да је извршењем кривичних дела под тачкама 44 и 45 става другог изреке првостепене пресуде прибавио имовинску корист односно обавезујући окривљеног АА да на име имовинске користи прибављене извршењем кривичног дела под тачком 6 плати износ од 2500 еура у динарској противвредности у користи буџета Републике Србије, будући да се сведок АА21 изјаснио да је АА дао 3000 еура а окривљени сарадник АА4 да му је окривљени АА за конкретан предмет дао 500 еура.

Приликом поновног суђења, првостепени суд ће, поступајући по примедбама из ове пресуде, поново извести предложене доказе, исте ценити појединачно и у међусобној повезаности те донети одлуку за коју ће дати јасне и убедљиве разлоге.

Имајући у виду напред наведено, на основу члана 459 став 1 ЗКП у вези члана 457 став 1 ЗКП у вези члана 458 став 3 ЗКП одлучено је као у изреци.

Записничар       Председник већа-судија
Марина Барбир, с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)