Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.05.2010.

Кж1 По1 7/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 7/10
Дана: 14.05.2010. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9


У ИМЕ НАРОДА


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Слободана Рашића, председника већа, и судија Верољуба Цветковића, Савке Гогић, Надежде Мијатовић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Мајом Вадњал, записничарем, у кривичном предмету оптуженог АА и др, због кривичног дела удруживање ради противуставне делатности из члана 319 став 1 Кривичног законика у вези кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног законика и др, одлучујући о жалбама Специјалног тужиоца Кт.бр.20/07 од 25.11.2009.године, браниоца оптуженог АА, адвоката АБ, браниоца оптужених ББ и ВВ, адвоката БА и браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГА, изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду, Посебног одељења К.П.бр.6/08 од 08.09.2009.године, након одржане јавне седнице већа дана 14. маја 2010. године, у смислу одредбе члана 375 Законика о кривичном поступку, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића, браниоца оптуженог АА, адвоката АБ, браниоца оптужених ББ и ВВ, адвоката БА и браниоца оптуженог ГГ, адвоката ГА, донео је:


П Р Е С У Д У


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Специјалног тужиоца Кт.С.бр.20/10 од 25.11.2009.године, браниоца оптуженог АА, адвоката АБ, браниоца оптужених ББ и ВВ, адвоката БА и браниоца оптуженог ГГ, адвоката ГА, па се пресуда Окружног суда у Београду, Посебног одељења К.П.бр.6/08 од 08.09.2009.године, ПОТВРЂУЈЕ.



О б р а з л о ж е њ е


Пресудом Окружног суда у Београду, Посебног одељења К.П.бр.6/08 од 08.09.2009.године оптужени АА, ББ, ВВ и ГГ оглашени су кривим и то оптужени АА, ББ и ВВ због извршења кривичног дела удруживање ради противуставне делатности из члана 319 став 1 Кривичног законика у вези кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног Законика, а оптужени ГГ због кривичног дела удруживање ради противуставне делатности из члана 319 став 2 у вези става 1 Кривичног Законика у вези кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног Законика и осуђени, и то оптужени АА на казну затвора у трајању од 8 (осам) година у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 19.09.2007.године па надаље, оптужени ББ на казну затвора у трајању од 7 (седам) година, оптужени ВВ на казну затвора у трајању од 8 (осам) година и оптужени ГГ на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 19.09.2007.године, па надаље. На основу члана 87 Кривичног законика оптуженима АА и ББ изречена је мера безбедности одузимања предмета, па је од оптуженог АА одузета једна бојева дефанзивна ручна бомба М-52, серијског броја на кашици упаљача 8703 и на телу бомбе РЗК8702Р, 199 метака кинеске производње калибра 7,62х39 мм, намењених за коришећење војног оружја истог калибра – аутоматске и полуаутоматске пушке и пушкомитраљеза, 1 пиштољски метак калибра 7,65 мм, а од оптуженог ББ пиштољ марке ЦЗ, модел 27, калибра 7,65 мм, фабричког броја 546509, 47 метака истог калибра, 20 метака калибра 7,62х25 мм и три радио-станице „Спејс 100“. На основу члана 196 и члана 193 обавезани су окривљени да надокнаде трошкове кривичног поступка и то оптужени АА у износу од 351.746,00 динара, оптужени ББ у износу од 193.973,00 динара, оптужени ВВ у износу од 193.973,00 динара и оптужени ГГ у износу од 612.135,00 динара, као и плате на име паушала износе од по 10.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Против наведене пресуде благовремено су жалбе изјавили:

-Специјални тужилац, због повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд преиначи пресуду Посебног одељења – Окружног суда у Београду К.П.бр.6/08 од 08.09.2009.године, тако што ће оптужене АА, ББ и ВВ огласити кривим и за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и става 1 Кривичног законика, изрећи им казне за ово кривично дело, утврдити строжије казне затвора од изречених за кривично дело удруживање ради противуставне делатности из члана 319 Кривичног Законика у вези кривичног дела тероризма из члана 312 Кривичног Законика, а затим им изрећи јединствене казне затвора;

-бранилац оптуженог АА, адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да пресуду преиначи тако што ће оптуженог АА ослободити кривичне одговорности за тероризам. Тражио је да буде обавештен о седници већа другостепеног суда, како би истој присуствовао.

-бранилац оптужених ББ и ВВ, адвокат БА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање; и

-бранилац оптуженог ГГ, адвокат ГА, због бинте повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни и одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да другостепени суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да исту преиначи тако што ће окривљеног ГГ ослободити оптужбе да је извршио наведено кривично дело или га за дело за које је оглашен кривим осудити на казну затвора у краћем трајању и ослободити га дужности плаћања трошкова кривичног поступка.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.41/10 од 12.02.2010.године изнео мишљење да је првостепени суд повредио закон када је радње оптужених АА, ББ и ВВ квалификовао само као кривично дело удруживање ради противуставне делатности из члана 319 Кривичног законика у вези члана 312 Кривичног законика, а не као кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и става 1 Кривичног законика, те да не постоје законски разлози који би оправдали одлуку суда да се оптуженима изрекну казне затвора у тако кратком временском трајању, и изнео мишљење да су жалбе бранилаца окривљених неосноване, те да их треба одбити, док жалбу тужилаштва треба уважити као основану.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 375 Законика о кривичном поступку, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГА, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом и изјављеним жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, и мишљења Тужиоца за организовани криминал, из цитираног поднеска, нашао:

Жалбе су неосноване.

Испитујући првостепену пресуду, по службеној дужности, у смислу члана 380 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд налази да првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 1, 5, 6 и 8 до 11 Законика о кривичном поступку, и да на штету оптужених није повређен кривични закон, у односу на које повреде, поводом изјављене жалбе, другостепени суд, првостепену пресуду испитује по службеној дужности.

Апелациони суд жалбене наводе браниоца оптуженог АА, да побијана пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеницама из којих би се могло закључити да се ради о кривичном делу тероризма, жалбене наводе браниоца оптужених ББ и ВВ да првостепена пресуда не садржи разлоге о одлучним чињеницама о томе да ли је удружење створено или су само предузете радње које могу представљати процес удруживања, као и жалбене наводе браниоца оптуженог ГГ, да је нејасно да ли је суд одбрану окривљеног прихватио или не, оцењује као неосноване, будући да је првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге о свим одлучним чињеницама у овој кривично-правној ствари, односно првостепена пресуда је јасна, разумљива и садржи разлоге о одлучним чињеницама из којих се поуздано закључује како су оптужени АА, ББ, ВВ и ГГ извршили а кривична дела за која су оглашени кривим и које радње су предузели приликом извршења истих. Такође, из наведених разлога се види који докази потврђују одлучне чињенице везано за извршење кривичних дела и како је првостепени суд ценио изведене доказе и одбрану окривљених, што је у складу са садржином доказа на којима се заснива одлука првостепеног суда, о чему ће више речи бити код образлагања жалби због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Неосновано се жалбама бранилаца оптужених АА, ББ, ВВ и ГГ, побија првостепена пресуда и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, јер је првостепени суд правилно и свестрано ценећи све изведене доказе и одбрану окривљених поуздано утврдио све оне чињенице које су одлучне за доношење законите одлуке у овој кривично-правној ствари и образложење првостепене пресуде, које прихвата и овај суд, упућује на исте. У изјављеним жалбама се не указује на постојање неке чињенице, околности или доказа који нису били цењени од стране првостепеног суда, а који би довели у сумњу чињенично стање, већ браниоци износе сопствену оцену изведених доказа и одбрана окривљених, а што је све првостепени суд имао у виду, и по налажењу овог суда правилно оценио, и за своје закључке дао јасне, логичне и у свему прихватљиве разлоге.

Наиме, да су оптужени АА, ББ, ВВ и ГГ извршили радње описане у изреци првостепене пресуде произилази из делимичног признања окривљеног ГГ, сведочења СС, СС1, СС2 и СС3, аудио-записа, односно транскрипата телефонских разговора који су водили оптужени АА, ББ, ГГ и ВВ, као и СМС порука које су послате између оптужених АА и ГГ, те поруке које је оптужени АА послао сведоку СС, плана ангажовања одреда жандармерније Ниш на обезбеђењу фудбалске утакмице између ФК „Нови Пазар“ и ФК „Раднички“ 03/15-11 стр. Пов.бр.365-1/07 од 15.09.2007.године, налаза и мишљења вештака балистичара ВВ, потврда о привремено одузетим предметима ПУ Нови Пазар ОКП, записника СУП Тутин Пов.бр.278/07 од 19.09.2007.године о претресању стана ОО1 и налаза и мишљења вештака ВВ1 и ВВ2, а који докази су међусобно сагласни и потврђују се, због чега су жалбени наводи бранилаца окривљених, којима оспоравају првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, у суштини засновани на ставу да је суд требало да верује у изнету одбрану окривљених, оцењени као неосновани.

Првостепени суд је несумњиво утврдио да се са стварањем удружења отпочело почетком друге половине 2007.године до 19.09.2007.године, пре свега на основу исказа сведока СС, СС1, СС2 и СС3, као и на основу телефонских разговора које су водили оптужени АА, ББ, ВВ и ГГ, правилно је за почетак стварања удружења првостепени суд узео време када је оптужени АА, према исказима поменутих сведока, напустио Нови Пазар и отпутовао у Косовску Митровицу, где је боравио и за то време са оптуженима ВВ и ББ, предузео низ радњи у циљу стварања удружења. Оптужени АА, ББ и ВВ су предузели низ активности на стварању услова да удружење може да се оспособљава и делује ради испуњења циљева због којих је основано, па су заједно са више неидентификованих лица, који су постали припадници удружења, неовлашћено прибавили већу количину ватреног оружја, односно аутоматских пушака тзв. „калашњиков“ и других пушака, пиштоља, муниције за те пушке и пиштоље, тромблонских мина и бомби, па су ово оружје и муницију сакривали на неутврђеним местима, ове чињенице суд је утврдио на основу бројних телефонских разговора и СМС порука, које су међусобно водили и размењивали оптужени АА, ББ и ВВ са бројним неидентификованим лицима. У тим разговорима често се помиње „калаш“, што очигледно значи да се ради о аутоматској пушци тзв. „калашкињов“, затим „округло мало - крушке“, што се такође очигледно односи на бомбе, те се из наведених разговора несумњиво може закључити да се ради о већој количини оружја и муниције које су прибављали. Прибављајући ватрено и друго оружје и муницију оптужени ВВ, АА и ББ су на територији Општине Косовска Митровица са више НН лица, иначе припадника удружења приступили припремама за извођење терористичких акција, при чему су се обучавали у руковању ватреним оружјем, које чињенице су доказане исказом сведока СС који је навео да у једном телефонском разговору који је водио са оптуженим АА у септембру 2007.године, чуо рафалну паљбу и да му је у вези са тим оптужени АА на његово питање одговорио да тренирају. Исказ сведока СС у погледу изнете чињенице у потпуности је потврђен и аудио-записом тог телефонског разговора који је вођен 03.09.2007.године, којом приликом се заиста чује пуцњава из ватреног оружја. У даљем току деловања удружења оптужени АА, ББ и ВВ су приступили одабиру циљева и прављењу планова за извођење терористичких акција, па су донели одлуку и направили план да изврше терористички напад и лише живота више полицијских службеника МУП-а Србије, постављањем експлозивне направе са даљинским активирањем, коју је требало да направи оптужени ВВ уз помоћ оптуженог АА. За конкретну мету терористичког напада оптужени су одабрали полицијске службенике МУП-а који обезбеђују фудбалске утакмице које се играју на стадиону фудбалског клуба „Нови Пазар“ у Новом Пазару. У циљу реализације изнетог плана удружења оптужени АА је од почетка па до краја прве половине септембра 2007.године, у више наврата телефоном позивао сведока СС и распитивао се у којим се данима и у које време одигравају фудбалске утакмице, а посебно када се игра следећа фудбалска утакмица на стадиону у Новом Пазару, и након што је оптужени АА од сведока СС сазнао да се прва наредна утакмица игра 15.09.2007.године, оптужени ГГ је по захтеву оптуженог АА наведеног дана пре и након почетка утакмице, вршио осматрање, са циљем да утврди где стоји највећи број полицајаца који обезбеђују утакмицу, како би се утврдило најпогодније место да се терористичким нападом, приликом одигравања наредне утакмице лиши живота што више полицијских службеника. Том приликом оптужени ГГ је камером на свом мобилном телефону начинио видео-снимак групе полицајаца у близини стадиона у трајању од око 10 секунди, о чему је путем СМС поруке обавестио окривљеног АА, што оптужени ГГ није спорио, а што је потврђено и транскриптом телефонског разговора који су водили оптужени АА и оптужени ГГ дана 15.09.2007.године. У намери да прикупи што више података о месту где у групи стоји највећи број полицајаца и тиме провери и потврди своја претходна сазнања о томе, оптужени АА је телефоном тражио од оптуженог ББ да у исто време када и оптужени ГГ, али независно од њега, истог дана и у исто време, пре и за време одигравања фудбалске утакмице, врши осматрање са истим циљем, о чему је телефоном обавестио окривљеног АА. Како је оптужени АА на основу опсервација које су извршили оптужени ГГ и оптужени ББ, утврдио да се највећи број полицајаца налази испред зграде ОО1, у непосредној близини стадиона, након тако добијених података оптужени АА, ББ и ГГ, приступили су договору како да у ноћи пред одигравања следеће утакмице поставе експлозивну направу, што је све потврђено на основу транскрипата телефонских разговора које су међу собом водили, као и на основу плана поступања ангажованих јединица одреда жандармерије Краљево на обезбеђењу фудбалске утакмице ФК „Нови Пазар“ и ФК „Рад“ 03/15-12 строго пов.бр.021-217/07 од 09.05.2007.године и плана ангажовања одреда жандармерије Ниш на обезбеђењу фудбалске утакмице између ФК „Нови Пазар“ и ФК „Раднички“ 03/15-11 строго пов.бр.365-1/07 од 15.09.2007.године, из којих се види да се један вод жандармерије распоређује на споју западне и јужне стране стадиона, у аа, управо на месту где се налази зграда ОО1. Све ово доводи до несумњивог закључка да је оптуженом АА било стало не само да се утврди где има највише полицајаца већ и то где се они не померају стално, како би активирањем експлозивне направе дошло до што већих жртава. Дакле, имајући у виду да се у конкретном случају као пасивни субјекти наведеног, планираног кривичног дела појављују припадници МУП-а, који иначе обављају значајне послове у оквиру извршне власти Републике Србије, активирањем експлозивне направе на месту на коме се налази највећи број полицијских службеника, свакако би довело до великог броја жртава тог терористичког акта, чиме би се засигурно створило осећање личне несигурности и страха, не само код грађана који би посматрали фудбалску утакмицу, већ и шире, односно код грађана становника Новог Пазара и његове околине, а све у циљу рушења уставног уређења Републике Србије и њене безбедности, што је несумњиво утврђено током овог кривичног поступка.
ддддддд
Следом изнетог, жалбене наводе бранилаца оптужених АА, ББ, ВВ и ГГ, да у конкретном случају није постојало удруживање, односно да нема доказа да се у конкретном случају ради о удруживању ради противуставне делатности, као и да није доказано да су окривљени поступали са намером угрожавања уставног уређења и безбедности Републике Србије, Апелациони суд оцењује као неосноване, будући да је првостепени суд наведено утврдио несумњиво, на основу изведених доказа.

Жалбене наводе браниоца окривљеног АА, да није доказано да је оружје које је од окривљеног одузето прибављено ради вршења терористичких дела, као и жалбене наводе браниоца окривљеног ББ да није доказано да је оружје које је пронађено у кући ББ1, оца окривљеног, припадало окривљеном ББ, Апелациони суд оцењује као неосноване, имајући у виду да је током овог кривичног поступка несумњиво утврђено да су окривљени АА, ББ и ВВ, заједно са више неидентификованих лица, који су постали припадници удружења, неовлашћено прибавили већу количину ватреног оружја, односно аутоматских пушака „калашњиков“ и других пушака, пиштоља, муниције за те пушке и пиштоље, тромблонских мина, бомби, па су сво то оружје и муницију скривали на неутврђеним местима, а што произилази из транскрипата бројних телефонских разговора и СМС порука које су међусобно водили и размењивали оптужени АА, ББ и ВВ са бројним неидентификованим лицима, као и на основу саме врсте оружја, која је одузета од окривљеног АА, односно једна бојева дефанзивна ручна бомба М-52, серијског броја на кашици упаљача 8703 и на телу бомбе РЗК8702Р, 199 метака кинеске производње калибра 7,62х39 мм, намењених за коришћење војног оружја истог калибра, аутоматске и полу-аутоматске пушке и пушкомитраљеза и једног пиштољског метка калибра 7,65 мм, као и оружја одузетог од ББ – пиштољ марке ЦЗ, модел 27, 47 метака истог калибра, 20 метака калибра 7,62, три радио-станице „Спејс сто“, наведено чини неоснованим жалбени наводи браниоца окривљеног АА, да је, а имајући у виду врсту и количину оружја које је од њега одузето, исто оружје служило за обезбеђење његове личне безбедности и безбедности његове породице.

Такође су неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног ГГ, да није доказано да је исти био члан удружења, да снимак који је направио, није правио у договору са осталим члановима удружења у циљу терористичке акције, као и да није имао намеру за предузимање конкретних кривичних дела, имајући у виду његово целокупно понашање ближе описано у изреци пресуде, које недвосмислено указује да је овај оптужени јасно изразио вољу и спремност да учествује у терористичким акцијама удружења и предузео конкретне радње, које произилазе из плана удружења, а тичу се опсервације места на коме се налазио највећи број полицајаца који обезбеђују фудбалску утакмицу, како би заједно са оптуженим АА учествовао у активирању експлозивне направе у циљу лишења живота што већег броја полицијских службеника, што је несумњиво утврђено на основу доказа изведених током овог кривичног поступка и телефонских разговора који су вођени између окривљеног ГГ и окривљеног АА, и СМС порука које су размењивали.

Како је током првостепеног поступка суд несумњиво утврдио да су оптужени АА, ББ и ВВ, заједно са више, за сада неидентификованих лица, за потребе удружења прибавили веће количине оружја и муниције, очигледно је да су сва та средства набавили у циљу предузимања неке опште опасне радње или вршења неког акта насиља, што представља један од основних обележја кривичног дела тероризма, а у намери угрожавања уставног уређења и безбедности Републике Србије, то жалбене наводе браниоца окривљеног АА, да није дошло до предузимања радњи извршења кривичног дела тероризма, чини неоснованим.

Такође су неосновани жалбени наводи браниоца окривљеног АА, да током поступка није утврђено ко је организатор и финансијер удружења, будући да за постојање овог кривичног дела није потребно да се зна ко је финансијер и организатор удружења, већ ко ствара групу или организовану криминалну групу ради вршења кривичних дела из члана 305 до 310 и члана 312 до 314 овог Законика, а што је током овог поступка несумњиво утврђено.

Следствено томе, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд тачно и потпуно утврдио чињенично стање и на исто правилно применио кривични закон.

По оцени овог суда, правилно је поступио првостепени суд када није прихватио становиште Тужиоца за организовани криминал, да су оптужени АА, ББ и ВВ, поред наведеног кривичног дела за које су оглашени кривим, учинили и кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 3 у вези става 2 и става 1 Кривичног Законика, правилно налазећи да се у конкретном случају ради о удружењу које је створено ради вршења кривичног дела тероризма, а радња извршења овог кривичног дела састоји се у предузимању неке опште опасне радње или вршења неког акта насиља, најчешће уз коришћење оружја и експлозивних средстава и сл., те је у конкретном случају управо у том циљу и набављена велика количина оваквог наоружања и експлозивних материја и средстава ради вршења овог кривичног дела, па се стога набављање оружја, муниције и експлозивних средстава, а затим и њихово држање има сматрати као претходни стадијум извршења другог кривичног дела – кривичног дела тероризма, а у конкретном случају би се могао основано поставити проблем чињенично-правне природе, односно утврђења да ли су сви оптужени или само неких од њих имали фактичку власт над наведеним оружјем, с обзиром на различитост њихових улога и односа унутар удружења.

Имајући у виду напред наведене јасне и уверљиве разлоге првостепеног суда, то су супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал, којима се првостепена пресуда побија у овом делу због повреде кривичног закона, оцењени као неосновани.

Такође, се неосновано жалбом браниоца оптуженог АА поставља питање због чега исти не одговара само за кривично дело из члана 348 Кривичног закона, за оружје које је од њега одузето, будући да држање наведеног оружја, при том имајући у виду врсту и количину оружја одузетог од овог оптуженог (једна бојева дефанзивна ручна бомба, 199 метака за аутоматске, полуаутоматске пушке и пушкомитраљезе), у контексту утврђених околности о којима је било речи у претходним деловима ове пресуде односно уз већу количину ватреног оружја и муниције прибављене од стране удружења, представља само претходни стадијум извршења другог кривичног дела, односно кривичног дела тероризма (однос супсидијаритета).

Имајући у виду да су све одлучне чињенице правилно и потпуно утврђене, по оцени овог суда, првостепени суд је правилно извео закључак о правној оцени радњи оптужених, правилно одлучио о њиховој кривици и правној квалификацији из члана 319 став 1 Кривичног законика у вези члана 312 Кривичног законика, за оптужене АА, ББ и ВВ и кривично дело из члана 319 став 2 у вези става 1 у вези члана 312 Кривичног законика у односу на оптуженог ГГ, правилно је примењен закон јер се у радњама оптужених стичу објективна и субјективна обележја кривичних дела, за која су оптужени оглашени кривим.

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, овај суд налази да се жалбеним наводима Специјалног тужиоца, браниоца окривљеног ГГ, браниоца окривљених ББ и ВВ и браниоца окривљеног ГГ, неосновано оспорава пресуда и због одлуке о кривичној санкцији.

Наиме, по оцени овог суда, правилно је првостепени суд утврдио све околности које су од значаја за изрицање казне, исте је навео у својој пресуди и у образложењу исте дао разлоге којима се руководио када је оптуженог АА осудио на казну затвора у трајању од 8 (осам) година, окривљеног ББ на казну затвора у трајању од 7 (седам) година, окривљеног ВВ на казну затвора у трајању од 8 (осам) година и окривљеног ГГ на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, које разлоге је у свему прихватио и овај суд, јер налази да је казна на коју су оптужени осуђени сразмерна тежини извршеног кривичног дела и степену кривице оптужених, те да је у конкретном случају иста нужна да би се код окривљених остварила сврха кажњавања и сврха изрицања кривичних санкција, прописана одредбом члана 4 и 42 Кривичног Законика.

Имајући у виду да је првостепени суд правилно утврдио све околности које су од утицаја на одмеравање казне, које у свему прихвата и овај суд, то су предлози из жалбе Специјалног тужиоца за строжијим, односно предлози из жалби бранилаца оптужених за блажим кажњавањем, оцењени као неосновани, јер се у овим жалбама не наводи ни једна околност која би била од утицаја на другачију одлуку суда.

Апелациони суд је ценио и остале жалбене наводе, али налази да истима није доведена у питање правилност и законитост одлуке првостепеног суда, па их посебно не коментарише.

ТРОШКОВИ

Имајући у виду све напред наведено, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде, применом одредбе чл. 388 Законика о кривичном поступку.


Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Маја Вадњал Слободан Рашић


Д-на:

1 Вишем суду у Београду, Посебно одељење /_______/
2 Тужилаштву за организовани криминал /1 отправак/


С у д и ј а,


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић



Оптуженима АА и ГГ изречена је казна затвора урачунава се време проведено у притвору од 19.09.2007. године па надаље.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)