Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.06.2012.

Кж1 По1 7/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 7/12
Дана 29.06.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Слободана Рашића, председника већа, Надежде Мијатовић, Драгољуба Ђорђевића, Наде Зец и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 и 2 КЗ и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, окривљеног ББ и њиховог браниоца адв. АБ, окр. ВВ и његовог браниоца адв. ВА, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 170/10 од 16.12.2011. године, након одржане јавне седнице већа у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку, дана 27. јуна 2012. године, а у седници поводом већања и гласања одржаној дана 29. јуна 2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

I

ОДБИЈА СЕ као неоснованa жалба Тужиоца за организовани криминал у делу у коме се побија ослобађајући део пресуде у односу на окривљеног ГГ и у том делу се пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 170/10 од 16.12.2011. године, ПОТВРЂУЈЕ.

II

Поводом жалби Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, окривљеног ББ и њиховог браниоца, адв. АБ, a по службеној дужности ПРЕИНАЧУЈЕ се пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 170/10 од 16.12.2011. године у делу одлуке о кривичној санкцији, у односу на окривљене АА и ББ, тако што Апелациони суд у Београду окривљеном АА за кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, извршеног на штету „КБЦ банке“ А.Д. Београд, задржава као правилно утврђену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, а за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, задржава као правилно утврђену казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, док окривљеном ББ због извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 Кривичног законика, извршеног на штету „КБЦ банке“ А.Д. Београд, задржава као правилно утврђену казну затвора у трајању од 4 (четири) године, а због извршења кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 Кривичног законика задржава као правилно утврђену казну затвора у трајању од 7 (седам) месеци, па их на основу одредби чланова 4, 42, 45, 54, 60 и 63 Кривичног законика ОСУЂУЈЕ и то: окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 10 (десет) месеци, а окривљеног ББ на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, у које казне затвора се окривљенима, сваком понаособ, урачунава време проведено у задржавању и у притвору од 10.07.2008. године до упућивања окривљених у установу за издржавање казне, а најдуже док не истекне време трајања казни изречених овом пресудом, док се у односу на ова кривична дела жалбе Тужиоца за организовани криминал, окривљеног АА, окривљеног ББ и њиховог браниоца адв. АБ, ОДБИЈАЈУ као неосноване.


III

УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 170/10 од 16.12.2011. године:

-Уважавањем жалби окривљеног ВВ и његовог браниоца адв. ВВ, у делу у коме је окривљени ВВ оглашен кривим да је извршио кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 Кривичног законика;

-Уважавањем жалби окривљеног ВВ и његовог браниоца адв. ВА, окривљеног АА, окривљеног ББ и њиховог браниоца, адв. АБ, у делу у коме су окривљени АА, ВВ и ББ оглашени кривим због извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 Кривичног законика, извршеног на штету „ОО“ из Израела и предузећа „ОО1“ Д.O.O. из Београда;

-Уважавањем жалбе окривљеног АА и његовог браниоца, адв. АБ, а по службеној дужности у односу на окривљеног ВВ и окривљеног ББ, у делу у коме је окривљени АА оглашен кривим да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, а окривљени ВВ и окривљени ББ оглашени кривим да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика,

-па се у укинутом делу предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


IV

Према окривљенима АА и ББ продужава се притвор, по законском основу из члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП, а који може трајати до наредне одлуке првостепеног суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 170/10 од 16.12.2011. године у ставу првом изреке окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, два кривична дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ и кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, окривљени ВВ оглашен је кривим због извршења кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ и кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ, а окривљени ББ оглашен је кривим због извршења кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, два кривична дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ и кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, па су окривљеном АА претходно утврђене казне затвора и то због извршења кривичног дела из члана 346 став 1 КЗ казна затвора у трајању од 1 (једне) године, због извршења кривичног дела из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ на штету „КБЦ банке“ А.Д. Београд казна затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, због извршења кривичног дела из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ на штету „ОО“ из Израела и предузећа „ОО1“ Д.О.О. из Београда, казна затвора у трајању од 6 (шест) година, због извршења кривичног дела из члана 348 став 1 КЗ, казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци, па је окривљени АА осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) година. Окривљеном ВВ због извршења кривичног дела из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ претходно је утврђена казна затвора у трајању од 5 (пет) месеци, због извршења кривичног дела из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ на штету „ОО“ из Израела и предузећа „ОО1“ Д.O.O. из Београда утврђена је казна затвора у трајању од 5 (пет) година, а због извршења кривичног дела из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ казна затвора у трајању од 1 (једне) године, па је окривљени ВВ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година. Окривљеном ББ због извршења кривичног дела из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ претходно је утврђена казна затвора у трајању од 4 (четири) месеца, због извршења кривичног дела из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ на штету „КБЦ банке“ А.Д. Београд утврђена је казна затвора у трајању од 4 (четири) године, због извршења кривичног дела из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ на штету „ОО“ из Израела и предузећа „ОО1“ Д.O.O. из Београда утврђена је казна затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци, а због извршења кривичног дела из члана 348 став 1 КЗ утврђена казна затвора у трајању од 7 (седам) месеци, па је окривљени ББ осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 8 (осам) година. Свим окривљенима у изречене казне затвора се урачунава време проведено у задржавању и притвору, почев од 10.07.2008. године, па надаље, до другачије одлуке суда.

На основу одредбе члана 348 став 5 КЗ од окривљених је одузето ватрено оружје, муниција и експлозивне материје и то: од окривљеног АА пиштољ марке „_“, модел _, калибра _ АЦР, фабричког броја _ и шест метака калибра 45, од окривљеног ВВ једна ручна граната – сузавац МО2 БРС М794Ф7 и једна ручна граната – шок бомба МО2 _, од окривљеног ББ – пиштољ марке „ЦЗ“ калибар 9мм, ПАРА, фабричког броја _ и један метак истог калибра и пиштољ марке „ЦЗ М83/92“, калибар 357 магнум, фабричког броја _ и 25 метака калибра 357, које оружје и муниција се имају уништити.

На основу одредбе члана 87 КЗ, према окривљенима АА, ВВ и ББ изречена је мера безбедности одузимања предмета и то од окривљеног АА три кошуље са натписом „Полиција“, пет пари панталона тегет боје, три кожне футроле за пиштољ марке „_“ и три кожне футроле за пиштољске оквире исте марке, прибор за чишћење оружја, четири пара лисица и три футроле за исте марке “Protector”, од окривљеног ВВ плава полицијска ротација, а од окривљеног ББ плочице са именима налик на полицијске, комбинезоне са натписом “Inex bezbednost”, пластични пиштољ сиве боје, две футроле за пиштољ.

Сходно одредби члана 91 и 92 КЗ-а од окривљених је одузета имовинска корист прибављена кривичним делима и то од окривљених АА и ББ износ од 13.282.000,00 динара, од окривљених АА, ВВ и ББ износ од 400.000 еура у динарској противвредности по курсу на дан одузимања.

Окривљени АА, ВВ и ББ, обавезани су да на име накнаде штете оштећенима „ОО“ из Израела и предузећа „ОО1“ Д.O.O. из Београда, солидарно плате износ од 2.972.742 еура у динарској противвредности по курсу на дан исплате и износ од 2.515.199,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

У ставу другом изреке побијане пресуде окривљени ВВ сходно одредби члана 355 тачка 2 ЗКП-а ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, а окривљени ГГ сходно одредби члана 355 тачка 2 ЗКП-а ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ.

У ставу трећем изреке побијане пресуде одлучено је да трошкови кривичног поступка у односу на ослобађајући део пресуде падају на терет буџетских средстава суда, те да ће о трошковима кривичног поступка у односу на осуђујући део пресуде, суд одлучити накнадно, посебним решењем.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 став 1 тачка 3 у вези члана 440 став 1 ЗКП-а и због одлуке о казни из члана 437 став 1 тачка 4 у вези члана 441 став 1 ЗКП-а, са предлогом да Апелациони суд у Београду у односу на окривљеног ГГ усвоји жалбу и укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, а у односу на окривљене АА, ВВ и ББ преиначи побијану пресуду у погледу одлуке о казни и окривљенима изрекне казне затвора у дужем временском трајању;

-окривљени АА због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и неправилне одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се окривљени АА и ББ ослободе за кривично дело пљачку конвоја новца, да сви докази прибављени у том кривичном делу се прогласе недозвољеним доказима, да се укине пресуда и врати на поновно суђење и нареди првостепеном суду да пресуду не заснива на таквим доказима, јер нису прибављени у складу са законом, да се издвоји из доказа записник о претресу стана АА и прогласи се неважећим, да се издвоји из доказа записник о претресу стана ББ и прогласи се неважећим, да се издвоји из доказа офталмолошки налаз који је рађен у Клиничком центру, јер је дат од нестручног лица, да се изврши медицинско вештачење да ли је СС2 заиста ударен, да се узме податак из Управе Централног затвора колико је пара уплаћено АА и ББ за три и по године, да се доставе папири који су потписали у МУП-у 11.07.2008. године, који се односе на узимање бриса букалне слузнице ради израде ДНК профила, да се из доказа издвоји чеп резервоара који се налази у депозиту суда који је достављен од стране полиције, јер то није чеп који је пронађен на месту извршења кривичног дела, те предлаже ново пиротехничко вештачење, као и да буде обавештен о седници другостепеног већа;

-окривљени ББ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и неправилне одлуке о кривичној санкцији, са истим жалбеним предлогом, који је у својој жалби навео и окривљени АА, те са предлогом да буде обавештен о седници другостепеног већа;

-бранилац окривљеног ББ и окривљеног АА, адв. АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о кривичним санкцијама, одлуке о имовинскоправном захтеву, са предлогом да се усвоји његова жалба, те да се преиначи првостепена пресуда, тако да се окривљени ББ и АА ослободе од оптужбе за кривично дело разбојништва, учињеног на штету “КБЦ банке-_" и кривично дело злочиначко удруживање, а за кривично дело разбојништва, учињено на штету „ОО“ и кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја да се изрекне блажа кривична санкција или да се усвоји жалба браниоца окривљених, те укине првостепена пресуда и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да се усвоји жалба браниоца окривљених, те да се преиначи првостепена пресуда у погледу одлуке о казни и окривљенима ББ и АА изрекну блаже кривичне санкције, те да бранилац буде обавештен о седници другостепеног већа;

-окривљени ВВ, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 11 ЗКП-а и члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП-а, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 440 ЗКП-а и неправилне одлуке о кривичној санкцији из члана 441 став 1 ЗКП-а, са предлогом да се укине побијана пресуда, те да о седници другостепеног већа буду обавештени он и његов бранилац ВА1;

-бранилац окривљеног ВВ, адв. ВА, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП-а, битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 ЗКП-а, битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд донесе решење којим ће усвојити жалбу браниоца окривљеног и укинути побијану пресуду у делу под ставом I изреке пресуде, који се односи на осуђујући део и предмет вратити на поновно одлучивање, те да окривљени и његов бранилац буду обавештени о седници другостепеног већа, сходно одредби члана 447 став 2 ЗКП-а.

На жалбу Тужиоца за организовани криминал одговоре су поднели:

-окривљени АА, са предлогом да се жалба ТОК-а одбије као неоснована;

-окривљени ВВ, са предлогом да се жалба одбије као неоснована, те да се он ослободи од оптужбе, као и да буде позван на седницу другостепеног већа;

-бранилац окривљених ББ и АА, адв. АБ, са предлогом да другостепени суд одбије жалбу Тужилаштва за организовани криминал као неосновану, обзиром да наведене олакшавајуће околности морају довести до изрицања блаже казне;

-бранилац окривљеног ГГ, адв. ВА, са предлогом да другостепени суд жалбу тужиоца одбије као неосновану и побијану пресуду у односу на окривљеног ГГ потврди, те да бранилац и окривљени буду обавештени о седници другостепеног већа.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.43/12 од 10.04.2012. године предложио да се жалбе окривљених АА, ВВ и ББ, те њихових бранилаца одбију као неосноване, а да се жалба Тужиоца за организовани криминал уважи као основана.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао јавну седницу већа дана 27.06.2012. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановић, окривљеног АА, окривљеног ББ и њиховог браниоца адв. АБ, окривљеног ВВ, окривљеног ГГ и њиховог браниоца, адв. ВА, а у одсуству браниоца окривљеног ВВ, адв. ВА1, уредно позване, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбама, те одговорима на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалбом Тужиоца за организовани криминал побија се део првостепене пресуде у коме је окривљени ГГ ослобођен од оптужбе, тако што се између осталог истиче да је првостепени суд на основу изведених доказа извео погрешан закључак у погледу одлучних чињеница, односно погрешно нашао да није доказано да је окривљени ГГ извршио кривична дела која су му стављена на терет, те се жалбом у суштини оспорава оцена изведених доказа у односу на овај део пресуде и даје се другачија оцена доказа од оне коју је дао првостепени суд, посебно у односу на исказ сведока СС2.

По оцени овог суда жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал у погледу чињеничног стања у односу на ослобађајући део пресуде који се односи на окривљеног ГГ су неосновани, имајући у виду да је првостепени суд правилно закључио да нема поузданих доказа да је окривљени ГГ извршио кривична дела која су му стављена на терет. Овакав закључак првостепени суд изводи из одбране окривљеног на главном претресу, који је негирао извршење кривичних дела која су му стављена на терет, те правилном анализом доказа који би могли повезати окривљеног ГГ са кривичним делом разбојништва извршеног на штету златаре. Наиме, правилно је првостепени суд закључио да записник о препознавању окривљеног ГГ од 11.07.2008. године, није поуздан доказ на основу кога би се могло закључити да је окривљени ГГ учествовао у овом кривичном делу, а имајући у виду садржину овог записника, из којег произилази да је сведок СС2 у полицији приликом препознавања указао на окривљеног ГГ рекавши да је то лице за које му се чини да је раније долазило у радњу, али је истовремено сведок на препознавању означио и особу на позицији број 4, а која је заправо била полицијски службеник, а при том је овај сведок на претресу и у полицији навео да није у потпуности сигуран у лик окривљеног ГГ, док је на претресу указао и на окривљеног ББ, за кога је такође рекао да није у потпуности сигуран, али да му личи на лице које је долазило у радњу. Имајући у виду овакву садржину записника и део исказа сведока СС2 око препознавања окривљеног ГГ, то је правилан закључак првостепеног суда да садржај записника не може да се третира као поуздан доказ о учешћу окривљеног ГГ у кривичном делу, обзиром да сведок није са сигурношћу навео да је реч о лицу које је раније долазило да се распитује за сатове, већ да му само чини да се ради о том лицу, а посебно што је поред окривљеног ГГа сведок препознао још једно лице, а које је било полицијски службеник, који је стајао на линији препознавања. Такође је првостепени суд правилно нашао да нема довољно доказа да је окривљени ГГ у моменту разбојништва био у близини златаре и чувао стражу, обзиром на листинге позива, везано за телефон који није пронађен са ИМЕИ бројем _, при чему окривљени ГГ не спори да се у неком тренутку у истом затекла картица његове девојке и да се помиње телефон његове мајке, али како је навео да је један телефон раније продао окривљеном АА, а суд према извештајима “Теленора” није могао да изврши проверу у настојању да утврди идентитет лица чије су остале картице биле у телефону, односно чији бројеви су били позивани, јер је реч о при пејд картицама, које су непознатог власништва, а додатни листинзи који су прибављени нису разјаснили ова питања. Суд је при томе имао у виду за наведени телефон и ИМЕИ број да је регистрован у моменту извршења кривичног дела на подручју базне станице на територији где се налази и златара, али је правилно закључио да ова чињеница без других доказа не може довести до закључка да је окривљени ГГ у моменту разбојништва био у близини златаре и чувао стражу, због чега су супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал оцењени као неосновани. Стога је правилан закључак првостепеног суда да записник о препознавању, обзиром на садржај истог, исказ сведока СС2, обзиром на несигурност сведока у идентитет окривљеног на претресу, као и немогућност повезивања окривљеног са делом код анализе телефона, у одсуству осталих доказа, не могу представљати поуздане доказе на основу којих би се закључило да је окривљени ГГ учествовао у извршењу кривичног дела разбојништва на штету златаре, а изведени докази не пружају ни основ за закључивање да је окривљени ГГ био члан групе, а посебно што нико окривљеног ГГ није ни споменуо у контексту чланства у групи.

Како изведени докази током кривичног поступка нису указали да је окривљени ГГ извршио кривична дела злочиначко удруживање и разбојништво, која су му стављена на терет, а пресуда се може засновати само на чињеницама у чију је извесност уверен, то је првостепени суд правилно закључио да окривљеног треба ослободити од оптужбе да је извршио ова кривична дела.

Дакле, по оцени Апелационог суда у Београду жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал којима се побија ослобађајући део пресуде који се односи на окривљеног ГГ су неосновани, обзиром да је првостепени суд правилно ценио одбрану окривљеног и све остале изведене доказе у односу на ова кривична дела и довољно расветлио одлучне чињенице, те у свему правилно и потпуно утврдио чињенично стање и за свој закључак дао довољно јасне и аргументоване разлоге, које је је у свему као правилне прихватио и овај суд.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање у односу на овај део првостепене пресуде, правилно је примењен кривични закон када је првостепени суд ослободио од оптужбе окривљеног ГГ да је учинио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, а која одлука по оцени овог суда није доведена у питање наводима жалбе Тужиоца за организовани криминал.

По оцени овог суда првостепена пресуда у делу у коме су окривљени АА и окривљени ББ оглашени кривим због извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, извршеног на штету “КБЦ” банке А.Д. Београд, не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка на које се указује у изјављеним жалбама окривљених АА и ББ и њиховог браниоца, адв. АБ.

Најпре, супротно изнетим жалбеним наводима окривљених и њиховог браниоца, првостепена пресуда не садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 Законика о кривичном поступку, односно да се пресуда заснива на доказима на којима се по одредбама ЗКП-а не може заснивати.

У том смислу, неосновани су наводи жалбе окривљених АА и ББ, којима се истиче да кривична пријава није написана у складу са законом, односно да је иста написана 2009. године, а кривично дело учињено 2008. године, те да кривична пријава нема печат и датум пријема, имајући у виду да кривична пријава није доказ на коме се заснива пресуда, нити је као доказ изведена на главном претресу, па на њој није ни заснована пресуда.

Такође, неосновани су жалбени наводи којима се истиче да увиђај није извршио истражни судија, имајући у виду да из списа предмета произилази да су све радње овлашћених органа у преткривичном поступку предузете у складу са законом, а посебно што је Закоником о кривичном поступку предвиђено да органи унутрашњих послова могу сами обавити увиђај и одредити вештачења која не трпе одлагање, осим обдукције и ексхумације леша, ако истражни судија није у могућности да одмах изађе на лице места, из чега произилази да не постоји обавеза да ове радње предузме истражни судија, па су супротни жалбени наводи окривљених оцењени као неосновани.

Неосновани су жалбени наводи окривљених АА и ББ, којима се истиче да службена белешка од 24.03.2008. године није у складу са фотографијама у списима, због чега је потребно ове доказе издвојити, имајући у виду да из списа предмета произилази да је службена белешка МУП-а Републике Србије УКП Одељења за оперативне послове од 24.03.2008. године у сагласности са сачињеном фотодокументацијом у односу на лице места извршења кривичног дела и место затицања запаљеног возила “_”, караван, из чега је утврђено да је полиција у улици _ у дворишту зграде број 8 затекла возило “_”, тегет боје, без таблица, са отвореним возачевим и сувозачевим вратима, подигнутом хаубом мотора, да је ентеријер у потпуности изгорео, да су разбијена стакла на возилу, те да је у возилу затечена делимично изгорела сервисна књижица, на крову возила чеп од резервоара, а на асфалту нагорела пластична флаша са НН течношћу, мириса на бензин, а што је у складу са фотодокументацијом у списима предмета, па су супротни жалбени наводи којима се указује на недостатке и различитост између фотодокументације и ове службене белешке, оцењени као неосновани, као и жалбени наводи којима се истиче да ниједан предмет на коме су полицајци нашли некакав ДНК није сликан у размерној фотографији, а који наводи су без значаја, имајући у виду да су по оцени овог суда сви докази прибављени у складу са одредбама Законика о кривичном поступку.

Жалбене наводе окривљених ББ и АА којима се истиче да криминалистички техничари уопште нису обрадили лице места, те да чеп од резервоара није прибављен у складу са законом, због чега треба да буде издвојен из списа, јер се на њему не може заснивати пресуда, овај суд је оценио као неосноване, као и жалбене наводе браниоца ових окривљених којима се указује да је спорно место одлагања чепа резервоара, обзиром на контрадикторности у исказу сведока СС3 и стања на фотографијама дневних листова, као и исказа сведока СС4, имајући у виду да су ови докази изведени у складу са одредбама Законика о кривичном поступку. Наиме, из извештаја полиције од 28.03.2011. године и извештаја од 23.03.2011. године, везано за гашење пожара на моторном возилу марке “Волво караван”, првостепени суд је правилно утврдио да је на лице места пожара најпре изашла ватрогасна екипа, да је возило било паркирано уз ивичњак коловозне траке, на 2-3 метра од стана у приземљу стамбене зграде у дворишту у улици _, да је пожар гашен једним млазом воде у облику распршеног млаза и водене паре, да је након локализације пожара приступљено гашењу унутрашњости возила, по гашењу је згариште прегледано, те да је по стицању безбедносних услова отворен чеп од резервоара, па је сведок СС3, радник МУП-а, који је дошао на лице места у моменту када је пожар већ био саниран и угашен, детаљно описао затечено стање, те навео да је чеп скинуо ватрогасац и да га је он након тога вратио на кров, а при том је потврдио своје присуство на месту дешавања у односу на достављене фотографије. Како и из службене белешке МУП-а од 24.03.2008. године произилази да је на крову возила затечен чеп од резервоара, то је правилно првостепени суд прихватио исказ овог сведока у односу на опис затеченог стања, а посебно околности скидања чепа и његовог накнадног стављања на кров возила, а што је потврђено и налазом и мишљењем вештака пиротехничке струке ЕЕ. Стога су неосновани наводе жалби којима се указује да је чеп подметнут и да се ради о доказима које треба издвојити из списа предмета.

По оцени овог суда неосновани су жалбени наводи окривљених АА и ББ да ДНК трагови пронађени у “_”, нису прибављени у складу са законом, имајући у виду да из службене белешке од 24.03.2008. године, произилази да су, ради евентуалног одређивања ДНК профила, стерилним штапићем узети брисеви са спољних ручица за отварање врата возача, сувозача, задњих левих и десних врата, те су исти заједно са чепом изузети са лица места.

Такође, наводе жалби окривљених и браниоца, којима се оспорава хронологија доставе трагова, те се истиче да се из записника о вештачењу бр. 728/08 може уочити да је датум сачињавања налаза и мишљења 15.07.2008. године, а да је кривична пријава написана 12.07.2008. године, дакле да је кривична пријава написана три дана пре него што је достављен налаз и мишљење, овај суд је оценио неоснованим, имајући у виду да је првостепени суд у образложењу пресуде јасно навео да је извршио одговарајуће провере, па је на основу извештаја полиције од 16.02.2011. године утврдио да је полиција поднела захтеве за утврђивање ДНК профила 01.04.2008. године за анализу свих трагова пронађених на лицу места, након чега следи наредба истражног судије о вештачењу ДНК од 01.04.2008. године, те је полиција 10.07.2008. године поднела захтев за издавање наредбе за узимање ДНК бриса од окривљених, а у циљу упоређивања са траговима пронађених на лицу места, након чега следи наредба истражног судије од 11.07.2008. године, а из извештаја НКТ центра, који је суд извео као доказ, произилази да су трагови који су били предмет вештачења под бројем 728/08 достављени 02.04.2008. године (четири бриса са “Волвоа”) и 08.04.2008. године (чеп), те су преглед трагова и изолација ДНК рађени 08.04.2008. године, квантификација добијених изолата рађена 09.04.2008. године, амплификација стандардног сета локуса рађена 10.04.2008. године, електрофореза 10. и 11.04.2008. године, анализа неспорних узорака 728/08-2 рађена 10.07.2008. године, а електрофореза 11.07.2008. године, те је налаз 728/08 написан и послат суду 15.07.2008. године, а налаз 728/08-2 дана 17.07.2008. године. Стога, по оцени овог суда, из наведеног произилази да су све анализе извршене закључно са 11.07.2008. године, због чега је правилан закључак првостепеног суда да кривична пријава од 12.07.2008. године није поднета пре изршене анализе, те да трагови на возилу нису подметнути, а чињеница да су налази и мишљења касније написани и достављени суду није од утицаја, посебно имајући у виду да се вештак ЕЕ1 изјаснила у односу на свој налаз и мишљење да се резултати вештачења одмах износе на колегијуму, да начелници разних одељења имају своје колегијуме где разматрају резултате, а да је писмени налаз могуће писати касније, па због свега наведеног овај суд налази да су жалбени наводи о подметнутим доказима неосновани.

Жалбама ових окривљених даље се истиче да ДНК трагове из кривичног дела разбојништва учињеног на штету КБЦ Банке, а која се односе на возило “Волво” треба прогласити недозвољеним доказима, те се на њима пресуда не сме заснивати, јер је вештак ЕЕ1 налаз и мишљење сачинила супротно наредби истражног судије, а такође се жалбом браниоца окривљених указује да се пресуда не може заснивати на налазу и мишљењу НКТЦ центра, те се истиче да записник о начину на који је од стране окривљених узет одређени биолошки материјал мора да садржи све потребне податке, који су детаљно наведени у жалби, те мора бити потписан од свих присутних лица, лица од којих се узорак узима или лица које преузима узорак ради даљег транспорта до лабораторије, а који записник у списима не постоји, што указује на могућност конструисања биолошких трагова приликом упоређивања у случају постојања мешаног ДНК.

Овакве наводе овај суд је оценио као неосноване, имајући у виду да из списа предмета произилази да је ДНК вештачење од стране Национално-криминалистичко техничког центра спроведено на основу прибављених и обезбеђених трагова, те је у свему поступљено у складу са наредбом истражног судије, те је вршено додатно вештачење НКТ центра 728/08-2 од 17.07.2008. године истог вештака када је вршено упоређивање нађених трагова и ДНК профила са лица места са ДНК профилима окривљених, а о датим налазима и мишљењима изјашњавала се вештак ЕЕ1, наводећи да су трагови достављени 02.04.2008. године на основу наредбе суда од 01.04.2008. године, да је тачан датум анализе забележен у свесци лабораторије, где постоје сви подаци о томе када је вршена анализа, да је чеп достављен 08.04.2008. године, те је навела да је она лично пребрисала чеп и узела трагове, да се у лабораторији у оквиру њеног посла анализира искључиво ДНК материјал, а не и остали трагови на предмету, типа влаге и сличног, који спољашњи услови могу утицати на разградњу ДНК материјала, а при томе могу бити од утицаја и температура ватре, али индивидуално, у зависности од изложености предмета и трајања ватре, чиме је потврдила да је биолошки материјал постојан и да је могуће добити ДНК са изгореле ручице. При том је вештак приликом изјашњења у односу на приватно вештачење указала да није рађена типизација, односно утврђивање врсте трага, да ли је реч о пљувачки, крви или другој телесној течности, наводећи да су трагови са ручице њој достављени, а да је трагове са чепа лично скидала, а манипулација са траговима је могућа у смислу да се трагови секундарно нанесу на предмет, али је првостепени суд јасно нашао да за ово нису пружени никакви докази који би овакве тврдње поткрепили, а што је прихватио и овај суд. Такође, из исказа вештака ЕЕ2 произилази да се ДНК трагови могу сачувати на високим температурама у зависности од количине материјала, дужине изложености топлоти, да је за анализу ДНК материјала довољан и један нанограм, те да спољни утицаји могу деградирати биолошки траг, али је могуће да и поред пожара, воде и кише остане материјал за анализу.

С обзиром на све наведено, по оцени овог суда, неосновани су наводи жалби којима се истиче да су ови докази подметнути, а што је одбрана и раније истицала, имајући у виду да је првостепени суд правилно закључио да су окривљени ББ и АА били у контакту са возилом, те с обзиром на приватна вештачења које је одбрана спровела, нису у супротности са налазима и мишљењима НКТ центра.

По оцени овог суда неосновано се у жалбама окривљених АА и ББ и њиховог браниоца истиче да је првостепени суд у односу на кривично дело разбојништво учињено на штету КБЦ банке учинио битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, указујући да је изрека пресуде неразумљива, противречна сама себи и датим разлозима, те да у пресуди нису дати разлози о одлучним чињеницама, а они који су дати су нејасни, те да о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника.

Наиме, насупрот изнетим жалбеним наводима, првостепени суд је на основу изведених и савесно цењених свих доказа ближе означених у образложењу побијане пресуде у односу на ово кривично дело, а у склопу изнетих одбрана окривљених, правилно извео закључак о постојању чињеница, како оних које чине обележја кривичног дела у питању, тако и чињеница и околности које се тичу субјективног односа окривљених према учињеним делима. Такође, изрека пресуде у овом делу је јасна и разумљива и садржи све оно што у смислу одредби ЗКП треба да садржи, док се увидом у списе предмета утврђује да не постоји знатна противуречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника, а у погледу свих оних околности које су релевантне за одлучивање у предметној кривичноправној ствари.

Тако, неосновани су наводи жалбе браниоца окривљених којима се истиче да првостепени суд наводи исказ сведока СС1 која је пријавила оштећење на свом возилу које је направило возило регистрације _, а из службене белешке као и увидом у фотодокументацију места затицања запаљеног возила “Волво 850” може се утврдити да је аутомобил тегет боје у улици _ код броја _ био без таблица, па је у овом делу образложење пресуде противречно, имајући у виду да је првостепени суд јасно и непротивречно у образложењу пресуде објаснио због чега је прихватио исказ овог сведока везано за контакт касније запаљеног возила са њеним возилом, али не и временски период који ова сведокиња наводи, а које разлоге је прихватио и овај суд.

Такође су неосновани наводи жалбе окривљених којима се истиче да је у пресуди на страни 20 првостепени суд истакао да је "биолошки материјал постојан и да је могуће добити и ДНК са изгореле ручице", а што вештак у свом налазу и мишљењу није навела, а имајући у виду да из списа предмета произилази да је у исказу вештака у коме се изјашњавала на налазе и мишљења НКТ центра наведено да спољашњи услови могу утицати на разградњу ДНК материјала, а при томе могу бити од утицаја и температура ватре, али индивидуално, у зависности од изложености предмета и трајања ватре, те је могуће добити ДНК и са изгореле ручице, па у том смислу нема противуречности између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини налаза и мишљења, односно исказа датог у поступку од стране овог вештака и самог тог исказа.

По оцени овог суда правилно је првостепени суд одбио доказне предлоге одбране, да се изврши ново пиротехничко вештачење, као и да се изузме записник о вештачењу вештака ЕЕ и записник о његовом саслушању са претреса, те да се саслушају ватрогасци, као и предлог одбране да се изврши вештачење да ли ДНК може опстати на наведеним температурама, јер је првостепени суд у образложењу пресуде навео разлоге због којих је нашао да су одлучне чињенице које су од значаја за одлуку утврђене, а извођење оних доказа за које је нашао да нису од значаја је правилно одбио. При томе, првостепени суд је детаљно у образложењу навео које предлоге за извођење појединих доказа је одбио, уз истовремену оцену да је чињенично стање на основу доказа који су изведени поуздано и потпуно утврђено, те овакву оцену првостепеног суда прихвата и овај суд.

Наиме, предлози за извођење доказа подлежу оцени првостепеног суда у погледу њихове основаности, односно значаја за потпуно и правилно утврђење чињеница које су предмет доказивања, те у том циљу суд није обавезан да изведе све предложене доказе, па су супротни жалбени наводи оцењени као неосновани.

Жалбене наводе браниоца окривљеног ББ и АА којима се истиче да је изрека пресуде у односу на ово кривично дело неразумљива у делу у коме се изриче мера безбедности одузимања имовинске користи, тако што је од окривљеног АА и ББ одузет износ од 13.282.000,00 динара у динарској противредности по курсу на дан одузимања, а обзиром да се из садржине пресуде не може утврдити колико и на којим адресама је пронађен новац, као и од кога је колико новца одузето, те да првостепени суд није изрекао меру безбедности појединачно за сваког окривљеног, већ наводи укупан износ одузете имовинске користи, овај суд је оценио неоснованим. Ово стога што из исказа представника оштећене банке, адвоката Солдар Ненада и поднеска оштећеног од 25.03.2008. године и 31.07.2008. године произилази да су нападачи том приликом одузели новац у износу од 13.282.000,00 динара, а како оштећена КБЦ банка није истакла имовинскоправни захтев, наводећи да је осигурање наплатила, то је првостепени суд, обзиром да нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом, сходно одредби члана 91 КЗ и члана 92 КЗ, правилно одузео од окривљених АА и ББ имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ извршеног на штету КБЦ банке, а што наводима жалбе није доведено у сумњу.

Иначе, осим наведеног, жалбама окривљених АА и ББ као и њиховог браниоца у односу на кривично дело разбојништва извршеног на штету КБЦ банке, у суштини се побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, указивањем на погрешну оцену доказа, а посебно се оспорава налаз и мишљење НКТ центра, те налаз и мишљење вештака пиротехничке струке ЕЕ, те се истичу међусобна размимоилажења између налаза и мишљења вештака ЕЕ1 и вештака ЕЕ2, као и оцене исказа сведока и оштећених, за ово кривично дело, те се истиче да није доказано да су окривљени извршили кривично дело разбојништво на штету КБЦ банке, за које су оглашени кривим првостепеном пресудом.

Изнете жалбене наводе овај суд оцењује као неосноване, јер је првостепени суд на основу изведених и правилно оцењених свих доказа, које је ценио како појединачно, тако и у међусобној повезаности, а у склопу изнетих одбрана окривљених, правилно и у потпуности утврдио чињенично стање из изреке побијане пресуде у односу на кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, извршеног на штету КБЦ банке А.Д. Београд.

Наиме, првостепени суд правилно није прихватио одбране окривљених АА и ББ да нису извршили ово кривично дело, имајући у виду да сви изведени докази и утврђене чињенице у појединостима и међусобној повезаности указују да су окривљени били у контакту са возилом “_”, које је коришћено у извршењу кривичног дела, а њихове тврдње да су им докази подметнути, суд правилно није прихватио, обзиром да окривљени нису пружили ниједно логично објашњење како су се на возилу нашли њихови трагови биолошког порекла и зашто би полиција подметала баш њихове трагове. Чињенично стање у односу на ово кривично дело првостепени суд је на несумњив начин утврдио прихвативши исказе оштећених као сведока СС5 и СС6, те исказ сведока СС1, као и на основу исказа сведока СС3, који је детаљно описао околност скидања чепа и његовог накнадног стављања на кров возила, а што је потврђено налазом и мишљењем вештака пиротехничке струке ЕЕ, а такође је прихватио и налаз и мишљење вештака ЕЕ1, додатно вештачење НКТ центра, те приватни налаз и мишљење вештака ЕЕ1, обзиром да су међусобно сагласни, јасни и непротивречни, те обзиром да су ови докази у сагласности и са материјалним доказима у списима предмета, па је на основу свих наведених доказа првостепени суд на несумњив начин утврдио све одлучне чињенице које се односе на ово кривично дело.

По оцени овог суда правилно је првостепени суд прихватио исказе оштећених као сведока СС5 и СС6, обзиром да се ради о непосредним очевицима који су објективно описали догађај, а њихови искази су у сагласности са осталим доказима у списима предмета, те је правилно првостепени суд прихватио исказ сведока СС1, везано за контакт касније запаљеног возила са њеним возилом, како је то горе већ образложено, па се како је првостепени суд за ово дао јасне, аргументоване и непротивречне разлоге, то су супротни жалбени наводи оцењени као неосновани.

Наводи из жалби којима се оспорава налаз и мишљења НКТ центра везано за пронађене трагове и њихово поклапање са ДНК профилима окривљених АА и ББ овај суд је оценио као неосноване, имајући у виду да је на основу прибављених и обезбеђених трагова, како је то горе наведено, спроведено ДНК вештачење од стране НКТ центра, вештака ЕЕ1, а додатним вештачењем НКТ центра вршено упоређивање нађених трагова и ДНК профила са лица места са ДНК профилима окривљених, те је утврђено да је код упоређивања неспорног ДНК профила окривљеног АА и ДНК профила из основног налаза задње десне ручице, уочено присуство свих алелних варијанти ДНК профила АА, а упоређивањем неспорног ДНК профила окривљеног ББ са ДНК профилима број 208-2/08 (чеп резервоара) уочено је присуство свих алелних варијанти ДНК профила окривљеног ББ. При томе је првостепени суд правилно у односу на приватна вештачења вештака ЕЕ1 и Биолошког факултета, нашао да исти нису у супротности са налазима и мишљењима НКТ центра, већ да само представљају прецизирање истих у погледу ЛР индекса вероватноће, обзиром на изјашњење НКТ центра, вештака ЕЕ2 на ова приватна вештачења у смислу да ЛР индекс вероватноће не би могао ни бити утврђен да алелне варијатне ДНК профила окривљених АА и ББ нису садржане у мешовитим ДНК профилима из трагова са лица места, па су ова лица потенцијални донори биолошког материјала из кога су добијени наведени ДНК профили.

Имајући у виду наведено, то је правилно првостепени сд прихватио вештачења спроведена од стране НКТ центра и њихове налазе и мишљења, као и пиротехничко вештачење и наводе вештака ЕЕ о температурама које су биле на појединим деловима возила, имајући у виду изјашњења и писмене налазе и мишљења везано за ДНК вештачења, из којих произилази да биолошки материјал може бити сачуван и поред утицаја ватре и воде, сматрајући да су сви вештаци дали објективне и аргументоване налазе, у складу са правилима науке и вештине, као и да су стручно најпре обавили вештачење, а потом на исти начин усмено изложили суду, а потврђени су другим изведеним доказима, које је суд прихватио, због чега су супротни жалбени наводи којима се оспоравају ови налази и мишљења оцењени као неосновани.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, првостепени суд је дао јасне и уверљиве разлоге зашто није прихватио исказе сведока СС и ГГ да су окривљени критичног дана у критичном периоду били у ресторану „Шумадија“ на прослави рођендана. Ово стога што из свих изведених доказа произилази да је разбојништво извршено након 13 часова критичног дана, да је касније запаљено возило било претходно коришћено у извршењу кривичног дела, како је то горе наведено, те како се кроз изведене доказе може јасно пратити континуитет кретања возила од паркинга у _ улици, где је извршено разбојништво, преко контакта са возилом сведока СС1, до дворишта у ул._, где је возило запаљено, а на ком возилу су касније пронађени трагови који указују да су окривљени АА и ББ били у контакту са истим, то је правилно суд закључио да овакви докази и несумњиво утврђена веза окривљених АА и ББ са возилом, упућују на закључак да исти нису могли бити у ресторану „Шумадија“ у време које су сведоци навели, већ евентуално касније, а посебно имајући у виду да је нејасно и нелогично да ове сведоке и прославу рођендана окривљени нису спомињали пре главног претреса, јер се ради о АА рођендану и чињеници која би могла отклонити њихову кривицу. Стога правилно првостепени суд није прихватио исказе ових сведока, нашавши да су исти усмерени ка помагању окривљенима у циљу избегавања кривичне одговорности, док су супротни жалбени наводи оцењени као неосновани.

  Имајући у виду наведено, по оцени овога суда, првостепени суд је правилно и у потпуности утврдио чињенично стање у односу на кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ извршеног на штету КБЦ банке АД Београд, за које су окривљени АА и ББ проглашени кривим, па су супротни жалбени наводи окривљених и њиховог браниоца оцењени као неосновани и у овим жалбама се у суштини само даје другачија оцена изведених доказа од оне које је дао првостепени суд, а који су и по оцени овог суда правилно цењени, како је то напред наведено.

Овај суд је ценио и остале жалбене наводе у односу на ово кривично дело, па је нашао да се истима не доводи у сумњу правилност и потпуност утврђеног чињеничног стања.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљених АА и ББ описаних у ставу 1 изреке пресуде под тачком 2 стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, за које их је и огласио кривим, па се неосновано изјављеним жалбама побија првостепена пресуда и због повреде кривичног закона у односу на ово кривично дело.

Такође, првостепени суд је правилно нашао да су окривљени АА и ББ у времену, месту и на начин описан у изреци пресуде у наведеним просторијама и становима неовлашћено без дозволе надлежног органа држали ватрено оружје и муницију, како је то ближе означено у изреци првостепене пресуде, а што је првостепени суд правилно утврдио на основу свих изведених доказа, односно признања окривљеног ББ, као и материјалних доказа у списима предмета, а не прихвативши одбрану окривљеног АА да претрес није легално спроведен, обзиром да из списа предмета произилази да је претресање станова и просторија изведено на основу валидних наредби истражног судије, како је то правилно закључио првостепени суд.

На правилно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно нашао да се у радњама окривљених АА и ББ стичу сва битна обележја по једног кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 1 КЗ, а за коју одлуку је првостепени суд дао јасне и аргументоване разлоге, који ничим нису доведени у сумњу.

Испитујући првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на кривично дело разбојништва извршеног на штету КБЦ банке АД Београд и кривична дела недозвољеног држања оружја и експлозивних материја, у односу на окривљене АА и ББ, а поводом жалби Тужиоца за организовани криминал, окривљених АА и ББ и њиховог браниоца адв. АБ, Апелациони суд у Београду је нашао да је првостепени суд приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичних санкција које ће изрећи окривљенима имао у виду све околности из члана 54 КЗ, које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена. Од олакшавајућих околности на страни окривљеног ББ првостепени суд је ценио признање окривљеног за кривично дело везано за оружје, ранију неосуђиваност овог окривљеног, као и да је исти отац малолетног детета, док на страни окривљеног АА олакшавајућих околности није нашао за ова кривична дела, а као отежавајућу околност у односу на окривљеног АА суд је ценио чињеницу да је исти раније осуђиван, па и за истоврсна кривична дела, а на страни оба окривљена узео је у обзир као отежавајућу околност изражену упорност у извршењу кривичног дела, те висину противправне имовинске користи коју су прибавили приликом извршења кривичног дела, па су по оцени овога суда утврђене казне сразмерне тежини извршених кривичних дела и степену кривице окривљених, због чега се исте неосновано побијају изјављеним жалбама.

Имајући у виду да је пресуда укинута у односу на окривљеног АА и ББ у делу у коме су оглашени кривим за кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ извршеног на штету „ОО“ из Израела и предузећа „ОО1“ Д.O.O. из Београда, као и у делу у коме је окривљени АА оглашен кривим за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, и у делу у коме је окривљени ББ оглашен кривим за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, а из разлога који ће бити наведени у наставку образложења, то је Апелациони суд у Београду преиначио побијану пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији према окривљенима АА и ББ тако што је, узевши у обзир све олакшавајуће и отежавајуће околности које је правилно утврдио првостепени суд, окривљеном АА за кривично дело из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ извршеног на штету КБЦ банке задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од четири године и шест месеци, а за кривично дело из члана 348 став 1 КЗ задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од шест месеци, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од четири године и десет месеци, а окривљеном ББ је за кривично дело из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ извршеног на штету КБЦ банке задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од четири године, а због извршења кривичног дела из члана 348 став 1 КЗ задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од седам месеци, па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од четири године и шест месеци, а у које казне се окривљенима сваком понаособ урачунава време проведено у задржавању и у притвору од 10.07.2008.године до упућивања окривљених у установу за издржавање казне, а најдуже док не истекне време трајања казни изречених овом пресудом. С обзиром на степен кривице окривљених, те околности под којима су ова кривична дела извршена, Апелациони суд у Београду је нашао да ће се изреченим казнама затвора у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

По налажењу овог суда, првостепена пресуда у делу у коме је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, као и у делу у коме су окривљени ВВ и ББ оглашени кривим због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, имајући у виду да је изрека пресуде противречна разлозима који су дати у образложењу пресуде, а разлози који су дати су нејасни и неразумљиви.

Наиме, у изреци побијане пресуде првостепени суд наводи да је окривљени АА организовао групу са циљем вршења кривичних дела против имовине, за која кривична дела је предвиђена казна затвора тежа од 4 године, а ради стицања материјалне користи, чији чланови су постали окривљени ВВ и ББ, а делатност групе планирали на дужи временски период, у оквиру које су њени припадници имали унапред одређене задатке и улоге, док у образложењу побијане пресуде понавља чињенични опис кривичног дела из изреке пресуде, те истиче да је "окривљени АА ангажовао остале окривљене за извршење кривичних дела, доносио одлуке о извршењу конкретних кривичних дела, планирао време, место, начин и друге околности извршења, давао им упутства и налоге који су ови прихватали и извршавали, те су извршавајући налоге прикупљали информације, набављали оружје, возила и остала средства неопходна за извршење кривичних дела уз спремност да у оквиру групе примењује насиље и застрашивање, а што су и чинили у конкретним догађајима, тако извршавајући унапред одређене задатке и улоге..."

По оцени овог суда, првостепени суд је пропустио да наведе доказе на основу којих је утврдио да је окривљени АА био организатор групе, односно да је предузимао наведене радње, већ овакви наводи суда представљају само радње извршења, односно елементе бића овог кривичног дела, а у образложењу пресуде није наведен ниједан конкретан и јасан разлог, који би био поткрепљен конкретним чињеницама, а који указује да је окривљени АА био организатор криминалне групе. Ово посебно имајући у виду да је суд закључио да је кривично дело учињено на штету банке извршено са НН лицем, а кривично дело на штету златаре извршено заједно са НН типером, а како је за постојање организоване групе потребно да сви припадници имају свест о заједничком деловању, те радња организовања обухвата стварање групе, плана за вршење кривичних дела, доделу улога припадницима, то се из образложења пресуде не види на којим доказима и чињеницама суд заснива своју одлуку и изводи закључак да је окривљени АА давао упутства и налоге осталим окривљенима, којe су они наводно прихватали и извршавали. Ово посебно ако се има у виду да из првостепене пресуде произилази да је кривично дело разбојништва извршеног на штету златаре извршено по предлогу НН „типера“, те да првостепени суд наводи да су на претходним састанцима „типер“ и АА упознали чланове са планом, набавили средства за извршење и прикупљали информације, па је обзиром на учешће НН лица у овим радњама, потпуно нејасан закључак првостепеног суда да је АА организатор групе.

Како је у односу на ово кривично дело за окривљеног АА изрека пресуде противречна разлозима који су дати у образложењу, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни, то је првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, па је Апелациони суд у Београду уважавањем жалбе окривљеног АА и његовог браниоца, адв. АБ, а по службеној дужности у односу на окривљене ВВ и окривљеног ББ, у смислу одредбе члана 454 Законика о кривичном поступку, налазећи да су разлози због којих је првостепена пресуда укинута у овом делу у односу на окривљеног АА, од користи и за ове окривљене, побијану пресуду укинуо у делу у коме је окривљени АА оглашен кривим да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ и у делу у коме су окривљени ВВ и окривљени ББ оглашени кривим да су извршили по једно кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, те предмет вратио првостепеном суду у том делу на поновно суђење.

Даље, по налажењу овог суда, првостепена пресуда у делу у коме су окривљени АА, ВВ и ББ оглашени кривим због извршења кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, извршеног на штету “ОО” из Израела и предузећа “ОО1” ДОО из Београда, садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, имајући у виду да су разлози о чињеницама које су предмет доказивања нејасни и у знатој мери противречни. Поједине одлучне чињенице, од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњене, тако да се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, па због тога није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

Наиме, првостепени суд у образложењу побијане пресуде, анализирајући чињенично стање наводи да су окривљени АА, ВВ и ББ извршили кривично дело разбојништва на штету златаре и то тако што прихвата одбране окривљених АА и ББ, у делу у коме су признали учешће у овом догађају, али не прихвата тврдње ових окривљених о фингираном разбојништву ради наплате осигурања, налазећи да за то нема релевантних доказа, као ни за тврдње да нису примењивали силу и претњу и повређивали оштећеног СС2, што овај сведок јасно истиче уз презентацију медицинске документације, а на снимку камере из златаре види се како окривљени АА држи уперен пиштољ у оштећеног, па суд закључује, пошто је приликом претреса у просторијама окривљеног АА пронађено оружје за које није имао дозволу, као и папир са ценама, да га то доводи у директну везу са разбојништвом. При томе је суд оценио да је неоснован став о подметнутим доказима, обзиром да су у просторијама окривљеног ВВ пронађени спискови са ценама и ознакама робе, који се поклапају са ознакама робе, која је одузета приликом разбојништва, а пронађене су и експлозивне материје, чије држање грађанима није дозвољено, па како из исказа сведока СС7 произилази да му је ВВ рекао да су у претресаној просторији његове ствари, при чему се и првобитно лажно представио, то суд закључује да је овакво понашање необично за лице које нема шта да крије, па с обзиром да су су окривљени АА и ВВ навели да су у разбојништву учествовала четири лица, то је суд, повезивањем чињеница о пронађеним списковима са спецификацијама код окривљеног ВВ и навода одбрана окривљених АА и ББ да је четврто лице ВВ друг, закључио да је управо окривљени ВВ лице које је са окривљеним ББ отело оштећеног СС2, улазило у златару и учествовало у разбојништву.

По оцени овог суда, овакав став првостепеног суда је за сада неприхватљив. Наиме, основано се жалбама окривљених и њихових бранилаца указује да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање, односно извео погрешан закључак у односу на кривично дело разбојништва учињеног на штету златаре. Потпуно је нејасно закључивање првостепеног суда да је окривљени ВВ учествовао у извршењу кривичног дела на штету златаре, имајући у виду да овакав закључак првостепени суд изводи само на основу спискова са ценама и ознакама робе који су пронађени код окривљеног ВВ, који се поклапају са ознакама робе која је одузета приликом разбојништва, те узевши у обзир чињеницу да је четврто лице које је учествовало у извршењу овог окривљеног дела, АА друг. Међутим, ако се имају у виду наводи одбрана окривљених АА и ББ, који су истакли да окривљени ВВ није учествовао у овом кривичном делу, те чињеница да се увидом у снимке са камера и видео-надзора, што је првостепени суд извео као доказ, на истима не уочава присуство окривљеног ВВ, па како је суд у односу на чињеницу да је између окривљених постојала одређена телефонска комуникација, закључио да се не може из ових доказа извести никакав закључак у односу на окривљеног ВВ, а при томе је утврдио да нема поклапања ДНК профила окривљеног ВВ са мешаним ДНК профилом који је пронађен на папирићу у златари, то је нејасан закључак да је окривљени ВВ учествовао у извршењу овог кривичног дела.

Дакле, имајући у виду све напред наведене околности, закључак првостепеног суда да је окривљени ВВ учествовао у овом кривичном делу само на основу спискова са ценама и ознакама робе који су пронађени код окривљеног ВВ, се у недостатку других доказа не може прихватити, а посебно што је окривљени ВВ одбио и да потпише потврду о одузетим предметима. Посебно се не може прихватити закључак првостепеног суда да је окривљени ВВ заједно са окривљеним ББ применом силе убацио оштећеног СС2 у комби, да су га везали, претили да ће га лишити живота, уколико не буде сарађивао и одао шифру аларма из сефа, ударали га у комбију наневши му описане повреде, јер првостепени суд није навео доказе на основу којих би се могло утврдити да је окривљени ВВ учествовао у свим овим радњама, а при томе се из оваквог описа не може видети конкретна кривично-правна радња сваког од учиниоца. Изрека пресуде мора да обухвати чињенице и околности везано за сваког окривљеног понаособ, односно за сваког окривљеног мора да буде опредељена конкретна кривична радња, а која мора бити поткрепљена доказима којима се потврђују ове чињенице, да би се утврдила евентуална улога сваког од окривљених, а о чему се у образложењу морају дати јасни и непротивречни разлози, а чега у побијаној пресуди нема.

Како је првостепени суд пропустио да утврди све одлучне чињенице на основу којих би се могло на јасан и сигуран начин утврдити да ли је окривљени ВВ учествовао у извршењу овог кривичног дела, као и конкретне радње које су окривљени предузели у извршењу кривичног дела на штету златаре, то пресуда нема разлога о одлучним чињеницама, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни, тe је на овај начин учињена битна повреда одредаба кривичног поступка. Услед учињене битне повреде одредаба кривичног поступка у овом делу пресуде, ни чињенично стање се са сигурношћу није могло испитати, из којих разлога је првостепена пресуда морала бити укинута у овом делу и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Такође, по оцени Апелационог суда у Београду, нејасни су разлози које је првостепени суд дао у односу одлуку којом су окривљени обавезани да накнаде штету оштећенима “ОО” из Израела и предузећу “ОО” ДОО из Београда и одузимање имовинске користи од окривљених АА, ВВ и ББ у односу на кривично дело разбојништва извршеног на штету златаре.

Наиме, првостепени суд је обавезао окривљене АА, ВВ и ББ, да на име накнаде штете оштећенима солидарно плате износ од 2.972.742 еура у динарској противвредности по курсу на дан исплате и износ од 2.515.199,00 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, а при том у образложењу пресуде наводи да је одштетни захтев мењан више пута кроз поднеске од 26.06.2008 године, 29.10.2008. године, 04.11.2008. године, као и у завршној речи и на претресу и да је суд увидом у првобитни одштетни захтев, који садржи спецификацију робе са малопродајним ценама, утврдио да је одузета роба, сатови и накит у врсти и количини ближе означеној у изреци пресуде, вредна 3.372,742 еура и 2.515.199,00 динара, а из исказа заступника оштећених суд је утврдио да је за робу која је одузета наплаћено делимично осигурање у износу од 400.000 еура, док је за остатак истакнут имовинскоправни захтев. При том је суд од окривљених одузео противправну имовинску корист у износу од 400.000 еура у динарској противвредности по курсу на дан одузимања, а који износ представља осигурање које су оштећени из кривичног дела везано за извршено разбојништво у златари наплатили од осигурања, док је у смислу одредбе члана 206 став 2 ЗКП-а обавезао окривљене да оштећенима на име имовинскоправног захтева плате солидарно горе наведен износ, а који је одређен умањењем износа укупне вредности противправно одузете робе умањено за износ наплаћеног осигурања.

Међутим, како се то основано наводи жалбама бранилаца, овакав закључак првостепеног суда је нејасан и не може се прихватити, имајући у виду да је првостепени суд пропустио да утврди тачан износ наплаћеног осигурања, тако што би прибавио пријаву штете, која је поднета осигуравајућем друштву, коју би упоредио са износом који је наведен у одштетном захтеву који је поднет суду, а на основу чега би могао да утврдити тачну вредност одузетих ствари, износ наплаћеног осигурања, као и висину противправне имовинске користи, као и да ту вредност определи у динарима, односно да је назначи у динарској противвредности.

Како у овом делу пресуде нема разлога о одлучним чињеницама, а разлози који су дати нејасни, то је по оцени овог суда учињена битна повреда одредаба кривичног поступка.

Поред реченог, по налажењу овог суда, првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка у делу у коме је окривљени ВВ оглашен кривим да је извршио кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ.

Првостепени суд је огласио окривљеног ВВ кривим да је неовлашћено набавио и држао у просторијама зграде у улици _ бр._, у Београду, експлозивне материје чије набављање и држање није дозвољено грађанима, и то једну ручну гранату-сузавац и једну ручну гранату-шок бомбу, а које експлозивне материје су му одузете приликом претреса од стране полиције, док је у образложењу пресуде навео да је окривљени ВВ наведене експлозивне материје неовлашћено држао без дозволе надлежног органа, а ради се о експлозивним материјама чија набавка и држање грађанима нису дозвољени.

Међутим, одредбом члана 2 став 2 Закона о оружју и муницији регулисано је шта представља оружје по врстама, док је тачком 3 овог става предвиђено да оружје може бити гасно оружје које избацује или испушта гас или друге супстанце штетне за здравље, а тачком 5 прописано је да је посебно оружје које под притиском експлозивне или гасне материје избацује анестетичко средство или средство које производи звучни или светлосни сигнал може бити оружје, па је по оцени овог суда првостепени суд пропустио да утврди одлучну чињеницу да ли је оружје у конкретном случају штетно за здравље и да ли представља гасно оружје у смислу одредбе члана 2 став 2 тачка 3 Закона о оружју и муницији, а посебно јер је одредбом члана 35 Закона о оружју и муницији предвиђено да ће се казнити за прекршај лице које набави, држи или носи хладно оружје, посебно оружје, направу или уређај противно члану 5 став 1 и 2 овог закона, односно носи ловачко, спортско и посебно оружје противно члану 5 став 4 закона. Како је ово oдлучна чињеница од које зависи кривица окривљеног, посебно ако се има у виду да у конкретном случају постоје разлози који доводе у сумњу постојање кривичног дела, то се основано жалбом браниоца окривљеног ВВ наводи да се из извештаја Одељења МУП-а од 10.07.2008. године не може утврдити да ли наведене ручне бомбе представљају оружје које је штетно за здравље, у смислу одредбе члана 2 став 2 тачка 3 Законика о оружју и муницији, а што је првостепени суд требало да утврди на основу вештачења од стране вештака одговарајуће струке.

Дакле, по оцени овог суда, у овом делу побијане пресуде нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, због чега је првостепена пресуда морала бити укинута и у делу у коме је окривљени ВВ оглашен кривим да је извршио кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја из члана 348 став 2 у вези става 1 КЗ и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење у овом делу.

У поновном поступку, првостепени суд ће отклонити повреде на које је указано овом пресудом, те у односу на кривично дело злочиначко удруживање на поуздан и јасан начин утврдити све одлучне чињенице које се односе на ово кривично дело, брижљивом и правилном оценом свих доказа правилно и потпуно утврдити чињенично стање у односу на кривично дело разбојништва извршеног на штету златаре и кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја у односу на окривљеног ВВ, те за своје ставове дати јасне и недвосмислене разлоге, при томе имајући у виду како примедбе другостепеног суда, тако и остале примедбе на које се у изјављеним жалбама указује. У том смислу првостепени суд ће прибавити одштетни захтев осигуравајућег друштва, односно пријаву која је поднета осигуравајућем друштву, како би се на јасан и сигуран начин утврдила вредност исплаћене штете, те у односу на курс Народне банке Србије утврдити динарску противвредност овог износа, а такође ће на основу налаза и мишљења вештака одговарајуће струке утврдити да ли је оружје које је одузето од окривљеног ВВ штетно по здравље у смислу одредбе члана 2 став 2 тачка 3 Закона о оружју и муницији, па ће о свим утврђеним чињеницама дати јасне и аргументоване разлоге, а након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Апелациони суд у Београду је имао у виду и жалбене наводе ТОК-а, којима се побија пресуда у овом делу због одлуке о кривичним санкцијама, као и жалбене наводе окривљених и њихових бранилаца којима се побија део пресуде који се односи на ова кривична дела, а због повреде кривичног закона и одлуке о кривичним санкцијама, па се није упуштао у основаност истих, будући да је првостепена пресуда укинута у наведеном делу због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, како је то горе наведено.

Апелациони суд у Београду је, одлучујући у смислу одредбе члана 458 став 4 Законика о кривичном поступку, према окривљенима АА и ББ продужио притвор по законском основу из члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП, јер је нашао да и даље стоје разлози због којих је према овим окривљенима одређен и продужен притвор по овом законском основу, имајући у виду да из списа предмета произилази да су према окривљеном АА пре лишења слободе и одређивања притвора већ биле издате потернице наредбама истражног судије Окружног суда у Београду Ки.бр. 680/07 и истражног судије Четвртог општинског суда у Београду Ки.бр. 2025/07, а према подацима у списима предмета окривљени АА је често мењао место пребивалишта, без пријављивања на адресама на којима је боравио, а у моменту хапшења непријављено је боравио на адреси у улици _ број _, док је окривљени ББ живео на адресама на којима није био пријављен у улици _ и у улици _ број _ у Београду, па обзиром на чињеницу да окривљени АА није ожењен и нема породицу, као и да су окривљени незапослена лица без сталних извора прихода, то све ове околности у својој међусобној повезаности по оцени овог суда указују да би окривљени уколико би се нашли на слободи могли побећи и тако постати недоступни државним органима, због чега је овај суд према окривљенима АА и ББ продужио притвор до наредне одлуке првостепеног суда, док је према окривљеном ВВ притвор укинут, о чему је донето посебно решење.

Са свега напред изложеног, а на основу одредбе члана 457, члана 458 и члана 459 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци ове пресуде.


Записничар,       Председник већа-судија,
Ирена Јушковић, с.р.     Слободан Рашић, с.р.


За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић


 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)