Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.11.2014.

Кж1 По1 7/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 7/14
Дана 13.11.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа и судија: Надежде Мијатовић, Драгољуба Ђорђевића, Душка Миленковића и Мирјане Поповић, чланова већа, са саветником Драганом Лужњанин, као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА и др., због кривичног дела кршење закона од стране судије из члана 243 Кривичног законика Републике Србије и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адв. АБ, браниоца окривљене АА1, адв. АБ1, окривљеног АА2, лично и његовог браниоца адв. АБ2, браниоца окривљеног АА3, адв. АБ3, бранилаца окривљеног АА4, адв. АБ4 и адв. АББ, заједничкој жалби окривљеног АА5 и његовог браниоца адв. АБ5, окривљеног АА6, лично и његовог браниоца адв. АБ6, браниоца окривљеног АА7, адв. АБ7, окривљеног АА8, лично и његових бранилаца адв. АБ8 и адв. АББ1, окривљеног АА9, лично и његовог браниоца адв. АБ9, бранилаца окривљеног АА10, адв. АБ10 и адв. АББ10, окривљеног АА11, лично и његовог браниоца адв. АБ11, браниоца окривљеног АА12, адв. АБ12, окривљене АА13, лично и њеног браниоца адв. АБ13, браниоца окривљеног АА14, адв. АБ14 и браниоца окривљеног АА15, адв. АБ15, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр. 63/10 од 15.05.2013. године након седнице већа одржане у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку, 14., 15., 16., 17., 20., 21., 22. и 23. октобра 2014. године, донео је дана 13.11.2014. године, следећу:


П Р Е С У Д У

I

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.63/10 од 15.05.2013. године у ослобађајућем делу у ставу II изреке првостепене пресуде, па се пресуда у том делу ПОТВРЂУЈЕ.


II

УВАЖАВАЊЕМ жалби окривљене АА13 лично и њеног браниоца адв. АБ13 и жалбе браниоца окривљеног АА14, адв.АБ14, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.63/10 од 15.05.2013. године у ставу I тачка 13, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење,

на основу члана 423 тачка 1 Законика о кривичном поступку, окривљену АА13 и окривљеног АА14 са личним подацима као у изреци првостепене пресуде


ОСЛОБАЂА ОД ОПТУЖБЕ

  Да су:

У оквирном периоду од 25. октобра до 28. децембра 2004. године у Београду, окривљена АА13 као генерални директор банке “Поштанска штедионица” АД из Београда и председник кредитног одбора примила од окр. АА5 корист за предузеће “Магма” ДОО из Београда којим је на основу општег пуномоћја од 18.07.2003. године управљао АА13С, иначе супруг окривљене АА13, на тај начин да је:

-по претходном договору са окривљенима АА5 и АА14 прво дана 25.10.2004. године закључила уговор са МП “Енергоконтакт” о куповини две стамбене јединице повришне 88,21 и 88,49 м2, које се налазе у пословно-стамбеном објекту “Ф” у насељу Чукаричка падина, вредности 187.570,00 евра, оверен код Првог општинског суда у Београду I/2 Ов.бр.5972/04 дана 05. новембра 2004. године на основу кога је дана 12. новембра 2004. године извршено плаћање дела уговореног износа у висини од 115.000,00 евра, по уговору о кредиту бр. 1624-5-08281/06 са “Хипо алпе адриа банком”,

-да би истог дана 12. новембра 2004. године предузеће МП “Енергоконтакт” по одлуци окр. АА5, коме су фактички поверени послови управљања овим предузећем, ова средства у износу од 8.732.000,00 динара пренео на рачун предузећа “Магма” ДОО из Београда, привидно на име куповине два пословна простора површине 57,73 м2 и 44,36 м2, и једног стана површине 42 м2, чија укупна цена износи 12.563.437,50 динара на локацији у улици Јеврејска у Новом Саду по основу судског неовереног предуговора под деловодним бројем 0211/1 од 02. новембра 2004. године, за које предузеће је овај предуговор у својсту директора потписао окр. АА14, у коме је у члану 3 предвиђено да је купац МП “Енергоконтакт” обавезан да на име аванса у року од 7 дана од потписивања предуговора уплати 75% наведеног износа, што је и уплатио, а остатак – 25% у року од 15 дана што је “МП “Енергоконтакт” није уплатио иако је чланом 5 предвиђено да уколико купац не испуни обавезе из члана 3 продавац ће сматрати да уговор престаје да важи и да ће се уплаћени износ вратити без камате у тренутку када предметни пословни стамбени простори буду продати новом купцу,

-да је истог дана предузеће “Магма” ДОО пребацило на текући рачун предузећа “Индекс-инвест” износ од 8.537.503,09 динара на основу уговора о суинвестирању закљученим дана 03. септембра 2003. године између предузећа “Индекс- инвест” са једне стране и суинвеститора предузећа “Магма” ДОО, “Југопромет” и “Максико” са друге стране тако да је након извршеног техничког пријема дана 28.12.2004. године, предузеће “Магма” ДОО постало ванкњижни власник локала и стана наведених у уговору о суфинансирању, а ради прибављања имовинске користи није закључен уговор о купорподаји између МП “Енергоконтакт” и предузећа “Магма” ДОО, нити исплаћен остатак купопродајне цене у износу од предвиђених 25% нити су локали и стан који су били предмет купопродаје продати ради враћања дела купопродајне цене, тако да је предуговор закључен између МП “Енергоконтакт” и предузећа “Магма” ДОО остао неиспуњен, а предузећу “Магма” ДОО остала имовинска корист у износу уплаћених средстава од 8.732.000,00 динара,

-да као члан кредитног одбора, заједно са другим члановима кредитног одбора, из средстава оштећене банке “Поштанска штедионица” АД из Београда преудзећима “Енерго заштита”, МП “Енергоконтакт”, “Вел ауто инвестмент” “Искра контактор” и “Неи електроникс” одобрила девизне, динарске кредите, девизне и динарске гаранције, девизне позајмице и девизне акредитиве, дакле, да је окр. АА13 као одговорно лице у предузећу примила корист за другог, да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морала извршити, а окр. АА14 јој у томе помогао, те да су при томе били свесни својих дела, хтели њихово извршење и знали да су забрањена,

-те да су извршили кривична дела: окр. АА13 примање мита из члана 367 став 6 у вези става 2 КЗ, а окр. АА14 кривично дело примање мита у помагању из члана 367 став 6 у вези става 2 у вези члана 35 КЗ (“Службени гласник РС” број 85/05).


III

Уважавањем жалби: браниоца окривљене АА1, адв. АБ1, заједничке жалбе окривљеног АА5 и његовог браниоца адв. АБ5, браниоца окривљеног АА11, адв. АБ11, а по службеној дужности поводом жалби браниоца окривљеног АА12, адв. АБ12, браниоца окр. АА, адв. АА1 и жалби окр. АА2 и његовог браниоца адв. АБ2, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.63/10 од 15.05.2013. године тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење

Према:

окривљеној АА1, од оца _ и мајке _, рођене _, рођеној _. године у селу _, СО _ и осталим личним подацима као у изреци првостепене пресуде,

окривљеном АА, од оца _ и мајке _ рођене _, рођеном _. године у _, и осталим личним подацима као у изреци првостепене пресуде,

окривљеном АА2, од оца _ и мајке _, рођене _, рођеном _. године у месту _, СО _, и осталим личним подацима као у изреци првостепене пресуде,

окривљеном АА5, од оца _ и мајке _, рођене _, рођеном _. године у селу _. Општина _ и осталим личним подацима као у изреци првостепене пресуде, и

окривљеном АА12, од оца _ и мајке _, рођеном _. године у _, општина _, и осталим личним подацима као у изреци првостепене пресуде,

окривљеном АА11, од оца _ и мајке _, девојачко _, рођеном _. године у _, и осталим личним подацима као у изреци првостепене пресуде,

на основу одредбе члана 422 тачка 3 Законика о кривичном поступку


ОДБИЈА СЕ ОПТУЖБА

Да су:

а) окривљена АА1,

1) у периоду од 11.10.2004. године, па до 10.10.2005. године у Београду, као судија у судском поступку у намери да другом прибави какву корист, донела незаконити акт и прекршила закон, тако што је донела решење којим усваја предлог предлагача за обезбеђење привременом мером иако је решење Централног регистра донето још 09.03.2004. године, а предлагач ТАД “Ц маркет” Београд је о доношењу решења Централног регистра обавештен истог дана, као и чињенице да у парничном предмету постоји идентичан предлог за издавање привремене мере, свесно избегавајући да примени одредбу тачке 32 став 7 Правила пословања Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности (“Службени гласник РС” број 128/03) – одржавала привремену меру на снази све до 10.10.2005. године, иако је званично обавештена од стране противника предлагача Централног регистра хартија од вредности да је у предмету XXXVI-П-3381/04 постала правноснажна пресуда којом је одбијен тужбени захтев дана 16.04.2005. године, ког дана је потврђена од стране Вишег трговинског суда у Београду, те да су то нове околности које оправдавају укидање привремене мере јер се и у тужби поднетој у року одређеном у привременој мери ради о идентичном захтеву, а привремену меру укинула је тек пошто је претходно 18.08.2005. године предузеће “Меркатор” одустало од понуде за преузимање акција ТАД “Ц маркета”, а окр. АА2 у име предузећа ТАД “Ц маркет” повукао тужбу у предмету XXXVII-П-4199/04 од 16.09.2005. године, што је суд констатовао решењем 30.09.2005. године, а на који начин је окривљена омогућила да предузеће “Пример Ц” власништво окр. АА3 остане једини понуђач за откуп акција предузећа “Ц маркета” (све ближе описано у ставу II тачка 5 изреке првостепене пресуде)

-те да је окривљена АА1 извршила кривично дело кршење закона од стране судије из члана 360 став 1 Кривичног законика,

2) у оквирном временском периоду од почетка октобра 2004. године па до 12.09.2005. године, у Београду, по налогу окривљеног АА, као председника Трговинског суда у Београду, за стечајног управника ГП “Рад” у стечају, поставила окривљеног АА8, решењем Ст.212/96 од 08.10.2004. године, а да би окривљени АА5 контролисао избор најбољег понуђача у поступку продаје имовине наведених стечајних дужника и то оснивачких права стечајног дужника у предузећу ДП “Рад холдинг компанија”, пословног простора у Београду, у улици Косовска број 31, укупне површине 1.065,99 м2 (приземље, први и други спрат објекта), локације “Сипорекс” на Новом Београду, у улици Савски венац број 9-а, са припадајућим погонима фабрике бетона, сепарације, фабрике монтажних елемената, армирачких и тесарских радионица, покривеном производном халом и припадајућим монтажним баракама и зиданим објектима и грађевинске машине и осталу опрему (све ближе описано у ставу I тачка 8 изреке првостепене пресуде),

-те да је окривљена АА1 извршила кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243 Кривичног законика РС,

3) дана 18.08.2003. године, у Београду, као судија – председник стечајног већа у Трговинском суду у Београду, у име стечајног већа донела решење Ст.272/97 којим је стечајном управнику предузећа “Београдски есконтни центар” у стечају, из Београда, окривљеном АА16 одобрила да потпише судско поравнање пред Трговинским судом у Београду у предмету П.2144/98 у спору између “БЕЦ” у стечају и “КЕ банке” да би тиме онемогућила побијање правних радњи из члана 112 и члана 113 Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, које побијање је предузео претходни стечајни управник, након чега је пуномоћник “БЕЦ” по писменом овлашћењу за заступање стечајног управника потписала дана 09.10.2003. године у Трговинском суду у Београду, у записнику парничног предмета П.2144/98 судско поравнање којим се утврђује искључиво власништво “КЕБ” на пословном простору у улици Палмира Тољатија број 5 у Новом Београду, величине 964 м2, на основу ког поравнања је онемогућено побијање правних радњи по члановима 112 и 113 Закона о принудном поравнању у стечају и ликвидацији, враћање поменутог пословног простора у стечајну масу “БЕЦ” у стечају, и да заједно са свим осталим повериоцима “КЕБ” намири своја потраживања из стечајне масе (ближе описано у ставу I тачка 9 изреке првостепене пресуде)

-те да је извршила кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243 Кривичног законика РС и

4) у временском периоду од децембра 2002. године па до децембра месеца 2003. године у Београду, као судија Трговинског суда у Београду, поступајући као председник стечајног већа у поступку стечаја предузећа “КОМЕЛ” АД из Београда, способна да схвати значај свог дела и управља поступцима, свесна забрањености својих радњи, чије је извршење хтела, а у намери да прибави корист предузећу “Искра контактор” из Београда, чији је сувласник окривљени АА5, један од организатора организоване криминалне групе, прекршила закон и то тако што је приликом састављања почетног стечајног биланса предузећа “КОМЕЛ” АД из Београда, када је стечајни управник окривљени АА16 доставио извештај стечајном већу Трговинског суда у Београду о стању имовине стечајног дужника “КОМЕЛ” АД Београд, где се позвао на процену проценитеља – вештака Адама Шушњара, који је проценио да је непокретна имовина стечајног дужника мања за 25.390.522.51,00 динар, од књиговодствене вредности предузећа и да износи укупно 30.071.600.64,00 динара, а да ту разлику треба отписати, кршећи члан 96 став 3 Закона о принудном поравнању у стечају и ликвидацији, пропустила да донесе решење о отписивању разлике у вредностима према стању на дан отварања стечајног поступка, а што је супротно члану 129 Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, донела решење којим се одобрава продаја предузећа “КОМЕЛ” АД Београд у стечају, непосредном погодбом уместо јавним надметањем, када би се постигли повољнији услови продаје стечајног дужника “КОМЕЛ” АД Београд, прихватајући услове дате у понуди предузећа “Искра контактор” и да се стечајни дужник прода за износ од 32.000.000,00 динара, иако је знала да је књиговодствена вредност стечајног дужника већа па је на тај начин сувласнику предузећа “Искра контактор” окривљеном АА5 прибавила имовинску корист у износу од 25.965.012,00 динара, колико износи разлика између књиговодствене вредности објекта и купопродајне цене коју је платило предузеће “Искра контактор” након куповине стечајног дужника предузећа “КОМЕЛ” АД Београд (ближе описано у ставу II тачка 12 изреке првостепене пресуде)

-те да је извршила кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243 Кривичног законика РС (“Службени гласник РС” број 72/09).

б) Окривљеном АА и АА2,

1) у оквирном периоду од 11.10.2004. године до 10.10.2005. године у Београд, након што је комисија за хартије од вредности 16.09.2'004. године под бројем 4/0-32-990/19-04 донела решење о одобравању понуде за преузимање акција ТАД “Ц маркета” пословном систему “Меркатор” ДД Љубљана са обавезном да у року од 20 дана од дана затварања понуде доставе обавештење о резултату понуде за преузимање акција, а да би окр. АА3 преко свог предузећа “Пример Ц” преузео акције ТАД “Ц марктета” окр. АА2 дана 11.10.2004. године поднео предлог Трговинском суду у Београду ради обезбеђења привремене мере у коме је предложио да суд ван рочишта применом члана 248 став 1 ЗИП-а, донесе решење о одређивању привремене мере којом се обавезује противник предлагача да обустави извршење решења Централног регистра депо и клиринг хартија од вредности 20 број 1-312 од 09.03.2004. године и о додели ЦФИ кода и ИСИН броја издаваоцу акција “Ц маркету” до правноснажног окончања поступка, потом 12.10.2004. године доеставио поднесак којим ближе прецизира предлог за одфређивање мере, упркос околности да се пред Трговинским судом у Београду П.3381/04 води поступак са захтевом тужиоца ТАД “Ц маркет” АД против туженика Централног регистра депо и клиринг хартија од вредности ради поништаја решења Централног регистра о додели идентификационих ознака акција ТАД “Ц маркет” да предлогом тужиоца за одређивање привремене мере ради обуставе извршења решења Централног ретистра који предмет је редовно додељен у рад судији Трговинског суда у Београду СС2, јер је проценио да у редовном поступку неће бити донета привремена мера којом би се онемогућила куповина акција од стране предузећа ”Мерктатор”,

-окр. АА2 као пуномоћник предузећа ТАД “Ц маркет” након доношења решења Трговинског суда П.697/04 од 12.10.2004. године, и којим се усваја предлог предлагача за обезбеђење привременом мером, дана 13.10.2004. године, поднеском повукао предлог за издавање привремене мере у парничном предмету П.бр.3381/04,

-по приговору противника предлагача Цетралног регистра депо и клинирг ХОВ на горе наведено решење окривљени АА као председник већа заједно са члановима већа дана 01.11.2004. године, доено решење већа ИПВ 634/04 којим се пригвор одбија као неоснован, иако упозорен од стране противника предлагача о приговору да је идентичан предлог постојао и у парничном предмету XXXVI-П-3381/04 у моменту доношења привремене мере и да је овакав предлог у међувремену повучен примењујућу одредбу члана 4 став 3 Правилника о утврђивању врста хартија од вредности и других финансијских иснтрумената, образлажући нужност доношења решења опасношћу да ће се потраживања осујетити и знатно отежати, с обзиром на дистрибуцију и промет ових хартија од вредности са додељеним кодом и бројем, иако предузеће ТАД “Ц маркет” је издавалац а не власник акција, свесно избегавајући да примени одредбу члана 32 став 7 Правила пословања Централног регистра депо и клиринга хартија од вредности (”Сл. Гласник РС” 128/03)

-окр. АА2 да би оправдао доношење и потврђивање овакве привремене мере дана 2.11.2004. године поднео тужбу Трговинском суду у Београду, са, у суштини, идентичним захтевом као у већ постојећој тужби,

-на који начин је до 10.10.2005. године заустављен поступак преузимања акција ТАД “Ц маркета”,

-дакле, да је окр. АА као судија у судском поступку у намери да другом прибави какву корист донео незаконит акт и на други начин прекршио закон а да му је умишљајно у томе помогао окр. АА2,

-те да су извршили кривична дела: окр. АА кршење закона од стране судије из члана 243 КЗ РС, а окр. АА2 кршење закона од стране судије у помагању из члана 243 КЗ РС у вези члана 24 ОКЗ.


в) окривљени АА5,

- у периоду од 05.03.2002. године до краја децембра месеца 2003. године у Београду, као одговорно лице коме је фактички поверено управљање Стамбеном задругом “Пупин”, директор Кредитно-експортне банке АД Београд из Београда, као и председник кредитног одбора те банке, наложио да се девизне готовинске уплате сведока СС3 у периоду од 05.03.2002. године до новембра 2003. године према Стамбеној задрузи на име финансирања стана у изградњи у улици Бегејска укупне динарске противвредности 3.900.000,00 динара не евидентирају у пословним књигама стамбене задруге, са којим средствима је окривљени АА5 располагао за плаћање трошкова градилишта предузећа МП “Енерго контакт” а да би ово прикрио дана 19.05.2003. године на основу фалсификованог захтева за одобрење кредита у износу од 3.900.000,00 динара за финансирање изградње стана са обезбеђењем – заложном изјавом и меницом на име СС3, на 46. Седници кредитног одбора одржаној дана 30.05.2003. године утицао као председник кредитног одбора Кредитно-експортне банке АД из Београда, да се одобри кредит физичком лицу СС3 у наведеном износу о чему је донета истог дана Одлука о дугорочном стамбеном кредиту број 2, након чега је сачињен фалсификовани Уговор о кредиту број 0041000163, закључен наводно између “Кредитно-експортне банке” АД Београд и СС3, а који уговор СС3 није потписао, након чега је дана 12.06.2003. године новчани износ од 3.900.000,00 динара са рачуна “КЕ банке” АД Београд, пребачено на рачун СЗ “Пупин” из Београда у сврху одобрења дугорочног кредита СС3,

-те да је извршио кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 4 Кривичног закона Републике Србије.

г) окривљени АА12 и АА11,

-у оквирном периоду од марта 2001. године па до фебруара 2005. године у Београду, након закључења уговора о инжињерингу од 29.03.2001. године између предузећа МП “Енерго контакт” из Београда, као извршиоца и Специјалног завода за превенцију, лечење и рехабилитацију обољења тироидне жлезде “Златибор” о наставку градње објекта апартмана “Чигота” вредности 77.429.760,00 динара, у коме је уговорено да ће МП “Енерго контакт” вршити продају апартмана према претходно утврђеној и од стране инвеститора овереној спецификацији апартмана, а током и по завршетку уговорених радова на објекту, окривљени АА12, а коме је фактички било поверено обављање књиговодствених и благајничких послова по закљученим предуговорима и уговорима о продаји апартмана примао од маја 2001. године па до октобра 2004. године новац од девизних уплата на име купопродајних цена без евиденције о уплатама новца у пословним књигама (ближе описано у ставу I тачка 10 изреке првостепене пресуде), а окр. АА11, као директор предузећа МП “Енерго контакт” од 26.06.2003. године до 29.11.2004. године по налогу окр. АА5 од 26.06.2003. године закључивао са купцима купопродајне уговоре и анексе купородајних уговора у којима је приказана мања купопродајна цена од стварно уговорене за апармтане “А2”, “А5” “А15”, “А66”, “А73”, “А75”, “А76”, “А78” и “А81”, дакле да су као одговорна лица АА12 и АА11 у намери прибављања противправне имовинске користи за наведено предузеће створили и држали недозвољене новчане фондове у земљи,

-те да су извршили кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 1 Кривичног закона Републике Србије


IV

На основу члана 20 ЗКП-а,

ОБУСТАВЉА СЕ поступак против окривљеног АА3.


V

Жалба Тужиоца за организовани криминал изјављена у односу на окривљене: АА23, АА25, АА26, АА27, АА11, АА14, АА28 за кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 357 став 1 у вези става 3 у вези члана 33 КЗ, окр. АА5 за кривично дело фалсификовање службене исправе у подстрекавању из члана 357 став 1 у вези члана 33 и 34 КЗ, ближе описана у изреци првостепене пресуде под II/14, окр. АА32 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 35 КЗ, описано у изреци првостепене пресуде под II/9, окр. АА23 за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 33 КЗ, описано у изреци првостепене пресуде под II/4 и II/6, ОДБАЦУЈЕ СЕ.


VI

УВАЖАВАЊЕМ жалби окривљеног АА2, лично, и његовог браниоца, адв. АБ2, окривљеног АА6, лично и његовог браниоца адв. АБ6, окривљеног АА8, лично и његових бранилаца адв. АБ8 и адв. АНН1, окривљеног АА9, лично и његовог браниоца адв. АБ9, браниоца окривљеног АА, адв. АБ, браниоца окривљене АА1, адв. АБ1, бранилаца окривљеног АА4, адв. АБ4 и адв. АББ, заједничке жалбе окривљеног АА5 и његовог браниоца адв. АБ5, браниоца окривљеног АА7, адв. АБ7, бранилаца окривљеног АА10, адв. АБ10 и адв. АББ10, и браниоца окривљеног АА15, адв. АБ15, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.63/10 од 15.05.2013. године, у изреци првостепене пресуде под I/1, I/2, I/4, I/6, I/7, I/8, I/10 у односу на АА5, I/11, I/12 и I/15 и у том делу предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


VII

УКИДА СЕ притвор одређен решењем истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Ки.П.бр.1/07 од 08.02.2007. године, којим је према окривљеном АА8 од оца _ и мајке _, рођене _, рођеном _. године у _ са пријављеним пребивалиштем у _, улица _ број _, а по ком решењу окривљени није лишен слободе.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1 бр. 63/10 од 15.05.2013. године у ставу I изреке окр. АА оглашен је кривим због кривичног дела противзаконито посредовање из члана 366 став 5 у вези става 3 Кривичног законика, ближе описано под таком 1 изреке пресуде, за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од 3 године, кривичног дела кршење закона од стране судије из члана 243 Кривичног закона Републике Србије, ближе описано под тачком 3 изреке пресуде за које му је утврђена казна затвора у трајању од 2 године и за продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 242 став 1 Кривичног закона Републике Србије ближе описано под тачкама 4 и 8 изреке пресуде, за које му је утврђена казна затвора у трајању од 3 године, а осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од 6 година и 6 месеци, у коју казну му је урачунато и време које је провео у притвору од 12.04.2006., па до 30.07.2008. године; окр. АА1 оглашена је кривом за продужено кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243 Кривичног закона Републике Србије ближе описано под тачкама 2, 4 и 11 изреке пресуде, за које дело је утврђена казна затвора у трајању од 3 године, за кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243 Кривичног закона Републике Србије ближе описано под тачком 8 изреке пресуде за које дело је утврђена казна затвора у трајању од 1 године и за кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243 Кривичног закона Републике Србије ближе описано под таком 9 изреке пресуде, за које је утврђена казна затвора у трајању од 1 године, а осуђена је на јединствену казну затвора у трајању од 4 године у коју казну је урачунато и време које је провела у притвору од 12.04.2006., па до 04.07.2008. године; окр. АА2 оглашен је кривим због кривичног дела кршење закона од стране судије у помагању из члана 243 Кривичног закона Републике Србије у вези члана 24 Основног кривичног закона ближе описано под тачком 3 изреке пресуде, за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и за кривично дело кршење закона од стране судије у помагању из члана 243 Кривичног закона Републике Србије у вези члана 24 Основног кривичног закона ближе описано под тачком 4 изреке пресуде за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, а осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, у коју казну му је урачунато и време које је провео у притвору од 12.04.2006., па до 04.02.2008. године; окр. АА5 оглашен је кривим за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 234 став 3 у вези става 1 и у вези чланова 34 став 1 Кривичног закона ближе описано под тачком 7 изреке пресуде, за које му је утврђена казна затвора у трајању од 3 године и 6 месеци као главна казна и новчану казну у износу од 800.000,00 динара као споредну казну, за продужено кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика ближе описаног под тачкама 8 и 15 изреке пресуде, за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од 5 година, као главна казна и новчана казна у износу од 800.00,00 динара као споредна, за продужено кривично дело злоупотребе овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 4 Кривичног закона Републике Србије ближе описано под тачкама 10 и 14 изреке пресуде за које му је утврђена казна затвора у трајању од 2 године, а осуђен је на јединствену казну затвора у трајању од 9 година у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 12.04.2006. па до 30.07.2008. године и од 31.10.2011., па до 02.03.2012. године, и јединствену новчану казну у износу од 800.000,00 динара; окривљеног АА3 за продужено кривично дело примање мита из члана 367 став 6 у вези става 1 и члана 61 Кривичног законика ближе описано под тачком 5 изреке пресуде, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година као главну казну и новчану казну у износу од 800.000,00 динара као споредну; окривљеног АА4 за кривично дело пореске утаје из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика ближе описано под тачком 6 изреке пресуде, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од 4 године и 6 месеци као главну казну и на новчану казну у износу од 800.000,00 динара као споредну; окривљеног АА6 за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, ближе описано под тачом 7 изреке пресуде, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 11.09.2006. године, па до 01.06.2007. године; окривљеног АА7 за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, ближе описано под тачком 7 изреке пресуде, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 11.09.2006. па до 06.10.2006. године; окривљеног АА8 за продужено кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика ближе описано под тачкама 8, 11 и 12 изреке пресуде, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 5 година; окр. АА9 за продужено кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 и у вези члана 35 Кривичног законика, ближе описаног под тачкама 8 и 12 изреке пресуде, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, у коју казну му је урачунато и време које је провео у притвору од 27.07.2006., па до 14.02.2008. године; окривљеног АА10 за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 и у вези става 1 и у вези члана 35 Кривичног законика ближе описаног под тачком 8 изреке пресуде, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 20.09.2006. па до 14.02.2008. године; окр. АА11 за кривично дело злоупотребе овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 1 Кривичног закона Републике Србије ближе описаног под тачком 10 изреке пресуде, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године; окр. АА12 за кривично дело злоупотребе овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 1 Кривичног закона Републике Србије ближе описаног под тачком 10 изреке пресуде за које је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године; окр. АА13 за кривично дело примање мита из члана 367 став 6 у вези става 2 Кривичног законика ближе описаног под тачком 13 изреке пресуде, за које дело је осуђена на казну затвора у трајању од 3 године као главну казну у коју казну јој је урачунато и време које је провела у притвору од 12.04.2006., па до 30.07.2008. године и новчану казну у износу од 800.000,00 динара као споредну казну; окр. АА14 за кривично дело примање мита у помагању из члана 367 став 6 у вези става 2 и члана 35 Кривичног законика ближе описаног под тачком 13 изреке пресуде, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године у коју казну му је урачунато и време које је провео у притвору од 30.10.2007., па до 24.01.2008. године и окр. АА15 за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, ближе описано под тачком 15 изреке пресуде за које је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године и 6 месеци.

На основу члана 66 Основног кривичног законика првостепени суд је изрекао и мере безбедности и то окр. АА и окр. АА1 забрану вршења позива судије у трајању од 5 година, окр. АА2 забрану вршења позива адвоката у трајању од 3 године, окр. АА3 забрану вршења дужности везаних за управљање и руковање државном и друштвеном имовином у трајању од 5 година, окр. АА6 забрану вршења дужности везаних за управљање и руковање државном и друштвом имовином у трајању од 5 година, окр. АА7 забрану вршења дужности везаних за управљање и руковање државном и друштвеном имовином у трајању од 5 година, окр. АА8 забрану вршења дужности стечајног управника у трајању од 5 година и окр. АА13 забрану вршења дужности везаних за управљање и руковање државном и друштвеном имовином у трајању од 5 година, при чему је одређено да се време трајања изречених мера безбедности рачуна од дана достављања правноснажне судске одлуке с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања изречене мере безбедности.

На основу члана 84 и 85 Основног кривичног закона одузета је имовинска корист прибављена кривичним делом и то од окривљеног АА у износу од 5.081,00 евра у динарској притиввредности по средњем курсу Народне банке Србије у време исплате и у износу од 113.909,93 динара, од окривљеног АА3 у износу од 2.005.654,00 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије у време исплате, од окривљеног АА5 у износу од 6.113.776,00 динара и предузећа “Магма” ДОО из Београда у износу од 8.732.300,00 динара, с тим што су окривљени обавезани да ове износе исплате у року од 30 дана од дана достављања правноснажне судске одлуке.

Оштећеном ГП “Рад” у стечају делимично је досуђен имовинско правни захтев у износу од 142.228,00 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије у време исплате, па су окривљени АА8 и окривљена АА1 обавезани да на име накнаде штете исплате оштећеном предузећу наведени износ у року од 15 дана од дана достављања правноснажне пресуде док се са преосталим делом имовинско правног захтева оштећена упућује на парницу.

Окривљени АА, АА1, АА2, АА3, АА4, АА6, АА7, АА5, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, АА13, АА14, АА15 обавезани су да исплате суду трошкове кривичног поступка у износу који ће бити одређен накнадно, посебним решењем.

Истом пресудом у тачки II изреке ослобођени су од оптужбе окривљени АА, АА2, АА5, АА3, да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, окр. АА1 за продужено кривично дело примање мита из члана 367 став 1 Кривичног законика у стицају са кривичним делом злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, окр. АА22 и АА21 да су у саизвршилашту извршили продужено кривично дело давање мита из члана 368 став 1 у вези члана 33 Кривичног законика, окр. АА1 и АА16 да су извршили кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, окр. АА21 да је извршила кривично дело злоупотребе службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 2 у вези става 1 и у вези члана 34 Кривичног законика, окр. АА2 и Александар Кузманоски да су у саизвршилиштву учинили кривично дело злоупотребе службеног положаја из чланја 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 33 Кривичног законика, окр. АА29 кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 35 Кривичног законика, окр. АА1 да је извршила кривично дело кршење закона од стране судије из члана 360 став 1 Кривичног законика, окр. АА3 за кривично дело злоупотребе службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 1 у вези члана 34 и кривично дело кршење закона од стране судије у подстрекавању из члана 360 у вези члана 34 Кривичног законика, окривљени АА3, АА22, АА2, АА30 и Александар Кузманоски да су у саизвршилаштву учинили кривична дела злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 33 Кривичног законика, окр. АА4 да је у саизвршилаштву са окр. АА2, АА22, АА23 и АА3 и сада покојним АА31 извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 33 Кривичног законика, окр. АА3 да је извршио кривична дела злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 Кривичног законика, окр. АА32 да је извршила продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 35 Кривичног законика, окривљену АА13, АА5, АА35, АА36, АА37 и АА34, да су као саизвршиоци извршили једно продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 33 и 61 Кривичног законика, окр. АА5 за кривично дело злоупотребе службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 34 Кривичног законика, окр. АА16, да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, окр. АА1 да је извршила кривично дело кршење закона од стране судије из члана 360 Кривичног законика, окр. АА и АА16, да су извршили кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, окр. АА5 за кривично дело злоупотребе службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 и члана 34 Кривичног законика, окр. АА21 за кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези става 1и члана 35 Кривичног законика и кривично дело кршење закона од стране судије у помагању из члана 243 Кривичног законика, окр. АА20, АА26, АА27, АА11, АА14 и АА28 да су у саизвршилаштву извршили кривично дело фалсификовање службене исправе из члана 357 став 1 у вези става 3 и члана 33 Кривичног законика, окр. АА5 за кривично дело фалсификовање службене исправе у подстрекавању из члана 357 став 1 у вези става 3 и члана 34 Кривичног законика, окр. АА15 за кривично дело злоупотребе овлашћења у привреди из члана 238 став 2 у вези става 1 тачка 1 Кривичног законика, окр.АА24 и АА5 да су учинили кривично дело злоупотребе службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези став 1 и члана 34 Кривичног законика, окр. АА33 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези става 1 и члана 35 Кривичног законика, окр. АА, АА2 и АА17 да су учинили кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и у вези члана 33 Кривичног законика, окр. АА18 да је као саизвршилац учинио кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, окр. АА5 за кривично дело злоупотребе службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 и у вези члана 34 Кривичног законика, окр. АА1 за кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, окр. АА5 да је учинио кривично дело давање мита из члана 368 став 1 Кривичног законика, кривично дело злоупотребе службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 и у вези члана 34 Кривичног законика и кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 4 и 1 Кривичног законика, окр. АА8 и АА18 да су као саизвршиоци учинили кривично дело злоупотребе службеног положаја у покушају из члана 359 став 3 у вези става 1 и у вези члана 30 и 33 Кривичног законика, окр. АА5 за кривично дело злоупотребе службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 и члана 34 Кривичног законика, окр. АА8 и АА18 да су као саизвршиоци учинили кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 242 став 2 у вези става 1 Кривичног законика Републике Србије у вези са чланом 22 Основног кривичног закона, окр. АА8 и АА18 да су у саизвршилаштву учинили кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 2 у вези става 1 и у вези члана 33 Кривичног законика, окр. АА9 за кривично дело злоупотребе службеног положаја извршеног подстрекавањем из члана 359 став 2 у вези става 1 и у вези члана 34 Кривичног законика, окр. АА5 да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 и 1 Кривичног законика, окр. АА3 да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 и 1 Кривичног законика, окр. АА3 да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 1 Кривичног законика.

У тачки III изреке побијане пресуде одбијена је оптужба да је окр. АА15 извршио кривично дело фалсификовања службене исправе из члана 357 став 2 у вези става 3 Кривичног законика, окр. АА12 да је извршио кривично дело фалсификовања службене исправе из члана 357 став 1 у вези става 3 Кривичног законика, а окривљени АА5 да је извршио кривично дело фалсификовања службене исправе у подстрекавању из члана 357 став 1 у вези става 2 и 3 и члана 34 Кривичног законика, окр. АА19 да је извршио кривично дело фалсификовања службене исправе из члана 357 став 2 у вези става 3 Кривичног законика, окр. АА5 за кривично дело фалсификовање службене исправе у подстрекавању из члана 357 став 1 у вези става 2 и 3 у вези члана 34 Кривичног законика, продужено кривично дело давање мита из члана 368 став 1 у вези члана 33 Кривичног законика, окр. АА да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, према окривљенима АА, АА1 и АА16 да су у саизвршилаштву извршили продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и члана 33 Кривичног законика, а окр. АА1 у стицају и продужено кривично дело кршење закона од стране судије из члана 360 у вези члана 61 Кривичног законика и према окривљеном АА22 да је учинио кривично дело злоупотребе службеног положаја у покушају помагањем из члана 359 став 4 у вези става 1 и става 3 у вези члана 30 и члана 35 Кривичног законика.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у односу на ослобађајући део пресуде и због одлуке о кривичним санкцијама у односу на осуђујући део пресуде, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду у осуђујућем делу преиначи у погледу одлуке о казни, тако што ће окривљенима АА, АА1, АА2, АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, АА13, АА14 и АА15 изрећи строже казне затвора, а првостепену пресуду у ослобађајућем делу под II изреке побијане пресуде у тачкама од 1 до 26 које је првостепени суд ослободио од оптужбе окривљеног АА и друге за наведена кривична дела, укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

-бранилац окривљеног АА, адв. АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду у ставу I и тачкама 1, 3, 4 и 8 укине, и у том делу предмет врати на суђење Вишем суду у Београду, односно Првом основном суду у Београду, а о седници већа другостепеног суда обавести окривљеног АА и браниоца како би јој присуствовали.

-бранилац окривљене АА1, адв. АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом који произилази из образложења жалбе да се побијана пресуда у осуђујућем делу у тачкама 2, 4, 8 и 11 укине, а у тачки 9 изреке у осуђујућем делу утврди да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења окривљене АА1 за дело које јој је на терет стављено.

-бранилац окривљене АА1, адв. АБ1 доставио је и одговор на жалбу заменика Тужиоца за организовани криминал, са предлогом да се жалба одбије као неоснована, између осталог и због тога што ТОК тражи строже кажњавање окривљене АА1 за кривично дело за које је наступила застарелост кривичног гоњења. У одговору на жалбу бранилац окривљене АА1 адв. АБ1 предложио је да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљена са браниоцем како би јој присуствовали.

-окривљени АА2, лично, побијајући првостепену пресуду у осуђујућем делу због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни и мери безбедности, као и трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду у осуђујућем делу у ставу I тачке 3 и 4 изреке преиначи тако што ће га ослободити од оптужбе, меру безбедности стави ван снаге и одлучи да трошкови кривичног поступка у целости падну на терет буџетских средстава суда или пак да побијану пресуду у ожалбеном делу у односу на окривљеног АА2 укине и предмет врати другом стварно и месно надлежном првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда окривљени АА2 заједно са браниоцем адв. АБ2 буде позван како би јој присуствовао.

-бранилац окривљеног АА2, адв. АБ2, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни, мери безбедности и трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду у ставу I тачкама 3 и 4 преиначи, тако што ће окривљеног АА2 ослободити од оптужбе за дела која су му на терет стављена, меру безбедности забране вршења позива адвоката у трајању од три године укине и одлучи да трошкови кривичног поступка у односу на окривљеног АА2 у целости падају на терет буџетских средстава суда или пак да побијану пресуду у осуђујућем делу у односу на окривљеног АА2 укине и предмет врати другом стварно и месно надлежном првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени АА2 са браниоцем адв. АБ2 како би јој присуствовали.

-бранилац окривљеног АА2, адв. АБ2 доставио је и одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал у коме је предложио да се ова жалба у целости одбије као неоснована, првостепена пресуда у ослобађајућем делу потврди, а у осуђујућем делу у односу на окривљеног АА2 Апелациони суд у Београду одлучи као у једном од предлога жалбе браниоца окривљеног.

-окривљени АА2 лично, у допису који је насловио као одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, изјавио је да у целости прихвата наводе из одговора на жалбу свог браниоца адв. АБ2, да се том одговору придружује и да остаје код навода и предлога из жалбе свог браниоца и своје жалбе лично на првостепену пресуду, као и да се придружује предлозима свог браниоца из одговора на жалбу ТОК-а.

-бранилац окривљеног АА3, адв. АБ3, побијајући првостепену пресуду у осуђујућем делу, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду у ставу I тачка 5 изреке преиначи тако што ће окривљеног АА3 ослободити од оптужбе или пак да побијану пресуду у том делу укине и предмет достави на надлежност Вишем суду у Београду, Кривичном одељењу,

-окривљени АА3, лично, без навођења законских основа а из садржине жалбе произилази да се жалба изјављује по свим законским основима са предлогом да се првостепена пресуда укине,

-бранилац окривљеног АА4, адв. АБ4, побијајући првостепену пресуду у осуђујућем делу због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд на основу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку закаже седницу већа о којој ће обавестити окривљеног АА4 и браниоца, по потреби нареди одржавање претреса и изведе доказ саслушањем вештака АА15 и стручног саветника СС17 на све околности настанка пореске обавезе и побијану пресуду у осуђујућем делу укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, или је пак преиначи у осуђујућем делу тако што ће окривљеног АА4 ослободити од оптужбе да је учинио кривично дело пореске утаје из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, а потврди део пресуде којим је окривљени АА4 ослобођен од оптужбе за кривично дело из члана 359 став 4 у вези става 3 и 1 Кривичног законика.

-бранилац окривљеног АА4, адв. АБ4 доставио је и одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал у коме је предложио да се ова жалба као неуредна одбаци, или је пак у односу на окривљеног АА4 одбије као неосновану.

-бранилац окривљеног АА4, адв. АББ, побијајући првостепену пресуду у осуђујућем делу, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА4 ослободити од оптужбе за кривично дело пореске утаје из члана 229 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, а потврди ослобађајући део пресуде у односу на кривично дело из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 и члана 33 Кривичног законика, или пак да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени АА4 са браниоцем адв. АББ, како би јој присуствовали.

-против првостепене пресуде у осуђујућем делу заједничку жалбу поднели су окривљени АА5 и његов бранилац адв. АБ5, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, неправилне одлуке о кривичној санкцији и другим одлукама, са предлогом да окривљени са браниоцем буду позвани на седницу већа другостепеног суда у смислу члана 447 Законика о кривичном поступку истовремено предлажући да се по потреби сходно члану 446 Законика о кривичном поступку отвори главни претрес те да Апелациони суд првостепену пресуду у осуђујућем делу преиначи тако што ће одбити оптужбу према окривљеном АА5 за дела која су му на терет стављена или пак да првостепену пресуду у осуђујућем делу укине и предмет врати Вишем суду у Београду, као стварно надлежном суду на поновно суђење, а у ослобађајућем и одбијајућем делу првостепену пресуду потврди.

-окривљени АА5 доставио је одговор на жалбу ТОК-а у коме је предложио да се ова жалба као неоснована одбије.

-окривљени АА6, лично, побијајући првостепену пресуду у осуђујућем делу став I тачка 7 изреке због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине односно преиначи је и у односу на окривљеног АА6 донесе ослобађајућу пресуду.

-бранилац окривљеног АА6, адв. АБ6, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији и другим одлукама на основу члана 437 тачка 4 у вези члана 441 Законика о кривичном поступку са предлогом да Апелациони суд уважавањем жалбе првостепену пресуду у односу на окривљеног АА38 укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или је пак преиначи и окривљеног АА6 ослободи од оптужбе. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени АА6 са браниоцем адв. АБ6 истовремено предлажући да се по потреби у смислу члана 446 Законика о кривичном поступку отвори главни претрес.

-бранилац окривљеног АА7, адв. АБ7, побијајући првостепену пресуду у осуђујућем делу у ставу I изреке тачка 7 побијане пресуде због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду у ожалбеном делу преиначи тако што ће одбити оптужбу против окривљеног АА7 због погрешне примене закона или због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења или пак првостепену пресуду у побијаном делу укине и предмет врати Вишем суду у Београду на поновно одлучивање. Бранилац окривљеног АА7 захтевао је да о седници већа другостепеног суда буде обавештен како би јој присуствовао.

-окривљени АА8, лично због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичним санкцијама изреченој мери безбедности и досуђеном имовинско правном захтеву као и због одлуке о трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду у осуђујућем делу преиначи тако што ће одбити оптужбу или пак побијану пресуду у осуђујућем делу укине и предмет у том делу врати првостепеном суду на поновно суђење, а у ослобађајућем и одбијајућем делу првостепену пресуду потврди.

-окривљени АА8 у својој жалби захтевао је да он и његови браниоци буду позвани на седницу већа другостепеног суда у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку.

-бранилац окривљеног АА8, адв. АБ8 због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду у осуђујућем делу укине и у том делу предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, а о седници већа другостепеног дела обавести окривљеног АА8 и његове браниоце како би јој присуствовали.

-бранилац окривљеног АА8, адв. АББ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд након одржаног претреса првостепену пресуду у осуђујућем делу преиначи и окривљеног АА8 ослободи од оптужбе на основу члана 423 тачка 2 Законика о кривичном поступку.

-бранилац окривљеног АА8, адв. АББ1 доставио је и одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал у коме је предложио да се ова жалба као неоснована одбије и првостепена пресуда у ослобађајућем делу у ставу II изреке, потврди.

-окривљени АА9, лично због битне повреде одредаба ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду у осуђујућем делу укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање како би се у поновљеном поступку утврдиле све релевантне чињенице од којих зависи основаност доношења законите судске одлуке.

-бранилац окривљеног АА9, адв. АБ9 због битне повреде одредаба ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи у осуђујућем делу и окривљеног АА9 ослободи кривичне одговорности или пак побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење у осуђујућем делу, а да првостепену пресуду у ослобађајућем делу потврди. У жалби је захтевано да бранилац и окривљени АА9 на седницу већа другостепеног суда буду позвани како би јој присуствовали.

-бранилац окривљеног АА9, адв. АБ9 доставила је и одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал, у коме је предложила да Апелациони суд ову жалбу као неосновану одбије.

-бранилац окривљеног АА10, адв. АБ10, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду у осуђујућем делу у ставу I тачка 8 преиначи и окривљеног АА10 ослободи од оптужбе за кривично дело из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 35 Кривичног законика или пак побијану пресуду у том делу укине и предмет врати на поновно суђење надлежном Првом основном суду у Београду. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени АА10 са браниоцем адв. АБ10.

-бранилац окривљеног АА10, адв. АББ10 побијајући првостепену пресуду у осуђујућем делу због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће у односу на окривљеног АА10 донети ослобађајућу пресуду сходно члану 423 Законика о кривичном поступку. У жалби је захтевано да бранилац адв. АББ10 о седници већа другостепеног суда буде обавештен.

-бранилац окривљеног АА11, адв. АБ11, побијајући првостепену пресуду у осуђујућем делу због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине у ставу I тачка 10 изреке и у том делу предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или је пак преиначи тако што ће донети ослобађајућу пресуду у односу на окривљеног АА11. Бранилац је захтевао да буде обавештен о седници или главном претресу пред другостепеним судом, а ради присуствовања.

-бранилац окривљеног АА11, адв. АБ11 доставио је и одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал у коме је предложио да се ова жалба у односу на окривљеног АА11 одбаци као неуредна.

-окривљени АА11, лично због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду у осуђујућем делу у ставу I изреке тачка 10 укине и предмет у том делу врати на поновно суђење или је пак после одржаног претреса преиначи и окривљеног АА11 ослободи од оптужбе.

-окривљени АА11 у својој жалби у целости је подржао жалбу браниоца, адв. АБ11 и предложио да буде обавештен о седници већа другостепеног суда ради присуствовања.

-бранилац окривљеног АА12, адв. АБ12 побијајући првостепену пресуду у осуђујем делу због битне повреде одредаба ЗКП-а, непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији и трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи и окривљеног АА12 ослободи од оптужбе за кривично дело из члана 139 став 1 тачка 1 Кривичног законика или пак да побијану пресуду у осуђујућем делу изреке под тачком 10 укине и у том делу предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је захтевано да окривљени и бранилац адв. АБ12 на седницу већа другостепеног суда буду позвани.

-окривљена АА13, лично због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о казни, одлуке о мери безбедности и трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи у осуђујућем делу став I тачке 13 изреке, тако што ће је ослободити од оптужбе, укине у делу изречене мере безбедности и одлучи да трошкови кривичног поступка падну на терет буџетских средстава суда или пак да побијану пресуду у ожалбеном делу у односу на окривљену АА13 укине и предмет врати другом стварно и месно надлежном суду на поновно суђење. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљена АА13 са браниоцем.

-бранилац окривљене АА13, адв. АБ13, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији – казни и мери безбедности са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду у осуђујућем делу преиначи тако што ће окривљену АА13 ослободити од оптужбе за кривично дело примање мита из члана 367 став 6 у вези става 2 Кривичног законика, а о седници већа другостепеног суда обавести окривљену са браниоцем како би јој присуствовали.

-бранилац окривљене АА13 адв. АБ13 доставио је и одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал са предлогом да Апелациони суд ову жалбу одбије као неосновану у односу на окривљену АА13 и потврди ослобађајући део пресуде, а првостепену пресуду у осуђујућем делу преиначи у смислу предлога из жалбе браниоца окривљене.

-бранилац окривљеног АА14, адв. АБ14 због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о санкцији, са предлогом да првостепену пресуду у осуђујућем делу преиначи и окривљеног АА14 ослободи од оптужбе за кривично дело примање мита помагањем из члана 367 став 6 у вези става 2 и члана 35 Кривичног законика и

-бранилац окривљеног АА15, адв. АБ15, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни и трошковима кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду у осуђујућем делу преиначи тако што ће одбити оптужбу према окривљеном АА15 за кривично дело из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика или пак побијану пресуду у осуђујућем делу укине и списе предмета врати Вишем суду у Београду као стварно надлежном првостепеном суду на поновно суђење, а у ослобађајућем и одбијајућем делу првостепену пресуду потврди. Бранилац окривљеног АА15 захтевао је да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени са браниоцем како би јој присуствовали.

-бранилац окривљеног АА15, адв. АБ15 доставила је и одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал у коме је предложила да се ова жалба у односу на окривљеног АА15 одбаци као недозвољена, или пак одбије као неоснована.

-одговоре на жалбу Тужилаштва за организовани криминал поднели су и:

-бранилац окривљеног АА30, адв. АБ30 у коме је предложио да се ова жалба у односу на окривљеног АА30 одбије као неоснована и првостепена пресуда у ослобађајућем делу у односу на окривљеног АА30 потврди.

-бранилац окривљеног АА23, адв. АБ23 са предлогом да се ова жалба као неоснована одбије и првостепена пресуда у односу на окривљеног АА23 у ослобађајућем делу потврди, захтевао је да на седницу већа другостепеног суда буде позван како би јој присуствовао.

-бранилац окривљеног АА34, адв. АБ34 са предлогом да Апелациони суд одбије ову жалбу као неосновану у делу који се односи на окривљеног АА34 и потврди првостепену пресуду у делу којим је он ослобођен од оптужбе. Бранилац адв. АБ34 захтевао је да на седницу већа другостепеног суда буде позван како би јој присуствовао.

-бранилац окривљеног АА22, адв. АБ22, са предлогом да Апелациони суд жалбу Тужиоца за организовани криминал одбије као неосновану и у односу на окривљеног АА22 потврди првостепену пресуду. Адв. АБ22 сходно одредби члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку затражио је да бранилац и окривљени АА22 на седницу већа другостепеног суда буду позвани како би јој присуствовали.

-бранилац окривљеног АА35, адв. АБ35, са предлогом да Апелациони суд жалбу Тужиоца за организовани криминал у односу на окривљеног АА35 одбије као неосновану и првостепену пресуду под II изреке тачка 10, потврди, а на седницу већа другостепеног суда сходно одредби члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку позову окривљени АА35 и његов бранилац како би јој присуствовали.

-бранилац окривљеног АА19, адв. АБ19, са предлогом да Апелациони суд жалбу Тужилаштва за организовани криминал одбаци као неуредну, јер у односу на окривљеног АА19 ова жалба нема образложење, или је пак одбије као неосновану и првостепену пресуду у ослобађајућем делу у односу на окривљеног АА19 потврди, са захтевом да окривљени и његов бранилац адв. АБ19 на седницу већа другостепеног суда буду позвани, уколико жалба не буде одбачена.

-бранилац окривљеног АА25, адв. АБ19, са предлогом да Апелациони суд жалбу Тужилаштва за организовани криминал одбаци као неуредну јер у односу на окривљеног АА25 ова жалба не садржи образложење или је пак одбије као неосновану и првостепену пресуду у ослобађајућем делу у односу на окривљеног АА25 потврди, са предлогом да уколико жалба не буде одбачена на седницу већа буду позвани окривљени АА20 и његов бранилац адв. АБ19.

-бранилац окривљених АА36 и окривљеног АА16, адв. АБ16, са предлогом да Апелациони суд жалбу Тужилаштва за организовани криминал одбије као неосновану у односу на окривљене АА36 и окривљеног АА16 и у том делу првостепену пресуду као правилну потврди, а на седницу већа другостепеног суда позове ове окривљене са браниоцем адв. АБ16.

-бранилац окривљеног АА17, адв. АБ17, са предлогом да Апелациони суд одбије као неосновану жалбу Тужилаштва за организовани криминал и првостепену пресуду у односу на окривљеног АА17 у целости потврди, а на седницу већа другостепеног суда позове окривљеног АА17 са браниоцем како би јој присуствовали.

-бранилац окривљене АА26, адв. АБ12, са предлогом да Апелациони суд ову жалбу као неосновану одбије и првостепену пресуду у односу на окривљену АА26 као правилну потврди.

-бранилац окривљене АА21, адв. АБ21, са предлогом да Апелациони суд у односу на окривљену АА21 у целости одбије као неосновану жалбу Тужилаштва за организовани криминал и првостепену пресуду потврди, а на седницу већа другостепеног суда позове окривљену са браниоцем како би јој присуствовали.

-окривљена АА21, лично, са предлогом да Апелациони суд ову жалбу као неосновану одбије и првостепену пресуду у ослобађајућем делу у односу на окривљену АА21 потврди, а о седници већа другостепеног суда обавести окривљену АА21 са браниоцем како би јој присуствовали.

-бранилац окривљеног АА24, адв. АБ23, са предлогом да Апелациони суд ову жалбу у односу на окривљеног АА24 одбије као неосновану, а окривљеног АА24 и браниоца обавести о датуму одржавања јавне седнице ради присуства.

-бранилац окривљеног АА18, адв. АБ18, са предлогом да Апелациони суд одбије као неосновану жалбу Тужилаштва за организовани криминал и првостепену пресуду у ослобађајућем делу према окривљеном АА18 потврди као закониту, а сходно одредби члана 447 став 2 Законика о кривичном поступку окривљеног и браниоца обавести о седници већа како би јој присуствовали и

-бранилац окривљене АА32, адв. АБ32, са предлогом да Апелациони суд у Београду у односу на окривљену АА32 у целости одбије као неосновану жалбу Тужилаштва за организовани криминал и првостепену пресуду потврди, а окривљену и њеног браниоца позове на седницу већа другостепеног суда како би јој присуствовали.

У писменом изјашњењу КТЖ.бр.9/14 од 02.04.2014. године заменик Тужиоца за организовани криминал предложио је да Апелациони суд у Београду као неосноване одбије жалбе окривљених и њихових бранилаца, а уважавањем разлога жалбе Тужилаштва за организовани криминал првостепену пресуду у осуђујућем делу преиначи у погледу одлуке о казни, тако што ће окривљенима АА, АА1, АА2, АА3, АА4, АА5, АА6, АА7, АА8, АА9, АА10, АА11, АА12, АА13, АА14 и АА15 утврдити и изрећи строже казне затвора, а побијану пресуду у ослобађајућем делу под II изреке укине и у том делу предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

У истом изјашњењу заменик Тужиоца за организовани криминал указао је да је на страни 75 и 76 жалбе ТОК-а направљена техничка грешка, те је предложено да се у односу на окривљене АА25, АА26, АА27, АА11, АА14 и АА19, због кривичног дела из члана 357 став 1 у вези става 3 и члана 33 Кривичног законика, а у односу на окривљеног АА5 због истог кривичног дела учињеног подстрекавањем у вези члана 34 Кривичног законика укине првостепена пресуда и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење – иако Тужилаштво за организовани криминал није поднело жалбу у односу на ове окривљене и за наведено кривично дело.

У писменом изјашњењу КТЖ.бр.9/14 од 25.06.2014. године заменик ТОК-а је навео да није поднео жалбу у односу на окр. АА32 и АА23, и да је грешком наведено у предлогу изјављене жалбе ТОК-а да се предлаже укидање пресуде и у односу на окр. АА32 и АА23 за дела за која су првостепеном пресудом ослобођени од оптужбе.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа у дане 14., 15., 16., 17., 20., 21., 22. и 23.10.2014. године, у смислу члана 447 ЗКП-а, и на заказана рочишта за седницу већа у наведене дане од стране другостепеног суда констатовано је да су испуњени услови за одржавање седнице већа, другим речима, странке и браниоци који су тражили присуство седници већа уредно су примили обавештења о заказаној седници већа и то је констатовано на првом рочишту, а у наредне дане кроз записнике о седници већа констатовано је ко од уредно обавештених странака и бранилаца није приступио на рочишта за седницу већа и кроз овај део образложења пресуде се појединачно не наводи ко је приступио, а ко је изостао са рочишта за седницу већа.

Након одржане седнице већа, разматрања списа предмета, првостепене пресуде, изјављених жалби и одговоре на жалбу ТОК-а, писменог изјашњења ТОК-а поводом изјављених жалби од стране странака и бранилаца, наводе које су на седници већа дале присутне странке и браниоци, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је нашао да ваља одлучити као у изреци ове пресуде, а ово из следећих разлога:


I

Жалбене наводе ТОК-а по којима првостепена пресуда у ослобађајућем делу у ставу II донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачке 2 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду оцењује неоснованим.

Ово због тога што као основ побијања првостепене пресуде у ослобађајућем делу ТОК само наводи ове битне повреде поступка и оне се не образлажу, већ се кроз образложење жалбе оспорава оцена изведених доказа и чињенично закључивање суда, а потом и коначно закључивање суда да изведеним доказима у односу на дела наведена у изреци првостепене пресуде под II нису доказани наводи оптужбе да су окривљени учинили кривична дела за која се терете и у склопу овог закључивања другостепеног суда да је жалба ТОК-а неоснована, у даљем делу образложења Апелациони суд у Београду, Посебно одељење исказује следеће:

А) У односу на кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 КЗ, ближе описано у изреци првостепене пресуде под II/1 за које су окр. АА, АА2, АА5 и АА3 ослобођени од оптужбе по члану 423 тачка 2 ЗКП-а, у суштини по наводима жалбе ТОК-а у односу на ово дело, изостале добра воља суда да се једном квалитетном анализом свих изведених доказа утврди да су сви припадници злочиначког удружења деловали једино у циљу прибављања противправне имовинске користи за себе и организовану криминалну групу.

Детаљном анализом жалбених навода ТОК-а у односу на ово дело, по налажењу Апелационог суда није доведено у сумњу закључивање првостепеног суда детаљно исказано на страна 494 до 495 побијане пресуде, где је наведено из којих разлога налази да наводи оптужбе у овом делу нису потврђени изведеним доказима, другим речима, да нема доказа да су ови окривљени између себе и са другим окривљенима имали било какву врсту разговора у којима би, пре него што је дошло до конкретних догађаја који су предмет овог поступка, унапред постигли договор и створили организовану структуру и поделили улоге за дела чије ће конкретно планирање и извршење уследити. За своје закључивање првостепени суд је дао детаљне и јасне разлоге које у свему прихвата и другостепени суд, па су са тих разлога жалбени наводи ТОК-а у односу на ово дело оцењени неоснованим.

Б) Жалбене наводе ТОК-а да је погрешан закључак првостепеног суда да изведеним доказима нису потврђени наводи оптужбе да је окр. АА1 извршила кривично дело примање мита из члана 367 став 1 КЗ у стицају са кривичним делом злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, а окр. АА22 и АА21 кривично дело давање мита из члана 368 став 1 у вези члана 33 КЗ, која дела су ближе описана у изреци првостепене пресуде под II/2 и жалбене наводе да је окр. АА1 управо због своје улоге у свим поступцима који јој се на терет стављају поступала једино и само у интересу организоване криминалне групе и да је због тога од окр. АА22 и добила на поклон из магацина “Еко продукт 2002”, које јој је испоручила окр. АА21, техничке уређаје и кућне апарате приликом усељења у стан, су по оцени Апелационог суда неосновани. Ово из следећих разлога:

Правилан је закључак првостепеног суда да нема доказа чак ни индиција да су окр. АА1 ови уређаји били обећани унапред и да их је она захтевала и примила пре описаних догађаја од септембра закључно са децембром 2005. године, који се односе на издавање у закуп просторија “Беко” у стечају и куповини предузећа “Инвест завод”, ово због тога, што наведени технички уређаји и апарати окр. АА1 испоручени су у јануару месецу 2006. године, (12. јануара 2006. године према изреци оптужнице), па имајући у виду редослед између службених радњи окр. АА1 везаних за издавање у закуп просторија фирме “Беко” и продаје “Инвест завода”, и примљеног поклона, правилно налази првостепени суд да окр. АА1 наведене службене радње које је предузела у вези са издавањем у закуп пословног простора “Беко” у стечају и продаје “Инвест завода” није учинила у вези са примљеним поклоном. Следом тога, жалбени разлози ТОК-а у односу на ослобађајући део првостепене пресуде под II/2 су оцењени неоснованим у односу на окр. АА1, окр. АА22 и окр. АА21.

В) Жалбене наводе ТОК-а у односу на окр. АА1 и АА16 за кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 2 у вези става 1 КЗ а окр. АА21 за кривично дело злоупотребе службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 2 у вези става 1 а у вези члана 34 КЗ, ближе описано у изреци првостепене пресуде под II/3 су од стране Апелационог суда оцењени неоснованим. Ово из разлога што је првостепени суд на страни 372 о начину и обиму поступања окр. АА21, као ангажованог пуномоћника, “Инекс интерекспорта” АД у стечају дао образложење за своју одлуку и из документације стечајног списа утврђује се да су окр. АА21 исплаћене паушалне накнаде за њено ангажовање на разграничењу компликованих односа стечајног дужника са другим субјектима у систему “Инекс”, и по налажењу Апелационог суда кроз жалбу ТОК-а, навода из оптужнице, да за ангажовањем окр. АА21 није било никакве потребе да не доводи у сумњу закључивање првостепеног суда по којима нема доказа да су окр. АА1 и окр. АА16 учинили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 2 у вези става 1 КЗ, а окр. АА21 кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 2 у вези става 1 у вези члана 34 КЗ. За своје закључивање у односу на овај део пресуде II/3 првостепени суд је дао јасне и детаљне разлоге које прихвата и овај суд па су наводи из жалбе ТОК-а у односу на овај део оцењени неоснованим, а по налажењу Апелационог суда кључно је за овакву одлуку суда да није било правних сметњи за ангажовањем АА21 за пуномоћника и да се ради о плаћању у виду паушала, а чињеница да су окр. АА1 и СС21 познанице, нема за последицу правну сметњу за њеним ангажовањем у својству пуномоћника правног лица које је у стечају.

Г) У првостепеној пресуди под II/4 окр. АА2, АА23 ослобођени су од оптужбе за кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 33 КЗ а окр. АА29 за исто ово кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 35 КЗ.

  Жалба ТОК-а је одбачена у односу на окр. АА23 (изрека пресуде под II/4), изрека ове пресуде под V, а потом имајући у виду да у жалби ТОК-а нема ниједног разлога зашто побија првостепену пресуду у односу за ова дела у односу на окр. АА2 и АА29 већ само предлаже укидање првостепене пресуде, то је Апелациони суд одбио жалбу ТОК-а у односу на окр. АА2 и окр. АА29, с обзиром на обавезу суда да побијану одлуку испитује у оквиру основа, дела и правца истакнутим у жалби (члан 451 став 1 ЗКП-а).

Дакле, с обзиром на изнето, имајући у виду да у жалби ТОК-а се не наводе разлози зашто предлаже укидање првостепене пресуде под тачком II/4, то је другостепени суд жалбу ТОК-а у односу на овај део одбио као неосновану, у односу на окр. АА2 и окр. АА29.

Д) Жалбене наводе ТОК-а у односу на изреку првостепене пресуде II/5, којом су окр. АА1 и АА3 ослобођени од оптужбе и то: окр. АА1 за кривично дело кршење закона од стране судије из члана 360 став 1 КЗ, а окр. АА3 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 1 у вези члана 34 КЗ и кривично дело кршење закона од стране судије у подстрекавању из члана 360 у вези члана 34 КЗ, су, а имајући одлуку овог суда у изреци под III/a1 (оптужба је одбијена према окр. АА1 због застарелости кривичног гоњења за кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243 став 1 КЗ) и одлуку овог суда под IV, којом је поступак обустављен против окр. АА3 на основу члана 20 ЗКП-а, то жалбени наводи ТОК-а у односу на овај део првостепене пресуде у овом делу образложења се посебно не цене, и у датој процесној ситуацији су беспредметни, тако да другостепени суд не чини посебан осврт на жалбене наводе ТОК-а у односу на овај део првостепене пресуде.

Ђ) У односу на изреку првостепене пресуде II/6, којом су окр. АА31, АА2, АА3, АА30 и АА23 ослобођени од оптужбе да су у саизвршилаштву извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 33 КЗ, жалбени наводи ТОК-а у односу на ово дело, су оцењени неоснованим и кроз овај део образложења другостепене одлуке се посебно не цене из следећих разлога:

-у односу на окр. АА3 поступак је обустављен, на основу члана 20 ЗКП-а, (изрека првостепене пресуде под IV),

-у односу на окр. АА23, тужилац је у свом поднеску КТЖ.бр.9/14 од 25.06.2014. године навео да нема жалбе у односу на овог окривљеног, што је довело до одбацивања жалбе у односу на њега (изрека првостепене пресуде под V),

-и коначно у односу на окр. АА2, АА31 и АА30 жалба ТОК-а не садржи образложење у односу на ове окривљене, па с обзиром да другостепени суд првостепену пресуду испитује у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби (члан 451 ЗКП-а) то је жалба ТОК-а у односу на ове окривљене одбијена као неоснована, јер у жалби ТОК-а у односу на ове окривљене нису наведени разлози због чега се побија првостепена пресуда, већ су само наведени жалбени разлози у односу на окр. АА3 према коме је поступак обустављен.

Е) У односу на окр. АА4 који је изреком првостепене пресуде II/7 ослобођен од оптужбе за кривично дело 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ у вези члана 33 КЗ, ТОК у предлогу своје жалбе предлаже укидање ове пресуде у односу на окр. АА4, а будући да у жалби ТОК-а нема ниједног разлога зашто побија одлуку првостепеног суда у овом делу и у односу на окр. АА4 и зашто предлаже укидање првостепене пресуде у односу на њега, то је другостепени суд (сходно примени члана 451 ЗКП-а) одбио као неосновану жалбу ТОК-а у односу на окр. АА4 за кривично дело описано под тачком II/7 изреке првостепене пресуде.

Ж) За кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ описано у тачки II/8 у односу на окр. АА3 и за кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 35 КЗ у односу на окр. АА32 описано под тачком II/9, поступак је према окр. АА3 обустављен, а према окр. АА32 жалба је одбачена (изрека првостепене пресуде IV и V).

З) Жалба ТОК-а у односу на изреку првостепене пресуде II/10, којом су окр. АА5, АА13, АА35, АА36, АА34 и АА37 ослобођени од оптужбе и то: окр. АА5 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 КЗ у вези члана 34 КЗ, окр. АА13, АА5, АА35, АА36, АА32 и АА34 за продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 и 4 у вези члана 33 и 61 КЗ је по налажењу другостепеног суда неоснована. Наиме, ТОК у својој жалби у односу на овај део првостепене пресуде наводи да је првостепени суд правилно утврдио чињенично стање али да је у суштини извео погрешан закључак да изведеним доказима није доказано да су окривљени извршили дела која су им стављена на терет, ово због тога што другостепени суд налази да је првостепени суд оцењујући изведене доказе, на странама 410 – 412, правилно закључио да нису потврђени наводи оптужбе да је умишљај окр. АА13, АА5, АА35, АА36, АА32 и АА34 био усмењен на прибављање имовинске користи, имајући у виду раније пласмане односно поступање одговорних из наведених предузећа у погледу враћања ранијих кредита, наиме, из налаза и мишљења вештака ВВ произилази да је сада пок. АА31 и окривљени из “Поштанске штедионице” враћањем и продужавањем кредита, те узимањем нових кредита чак и у другим банкама покушали да спрече настанак потпуне неспособности враћања дугова предузећа сада пок. АА31 и предузећа окр. АА5, и у таквој ситуацији, како то правилно налази првостепени суд, нема доказа да су окр. АА13, као председник кредитног одбора, и остали чланови овог одбора, свесно и вољно ишли за тим да недозвољено погодују предузећима ближе наведеним у изреци првостепене пресуде II/10, те да је циљ оваквог поступања, како то правилно налази првостепени суд, био да се датим пласманима премосте тешкоће предузећа, док се не дође до очекиваних прихода, а не да се прибави противправна имовинска корист као елеменат бића кривичног дела из члана 234 КЗ (“Службени гласник РС”, 24.12.2012. године).

Дакле, другостепени суд у свему прихвата као правилне разлоге првостепеног суда исказане на странама 412 и 413, за ослобађање од оптужбе окривљене АА13, АА5, АА35, АА36, АА32 и АА34, па је са тих разлога жалбене разлоге ТОК-а у односу на овај део оценио неоснованим.

И) У односу на изреку првостепене пресуде II/11 којом је окр.АА16 ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, ТОК у својој жалби предлаже укидање пресуде у односу на окр. АА16 за ово дело, али у образложењу своје жалбе ТОК не наводи основ и правац побијања првостепене пресуде у овом делу па је са тих разлога (сходно члану 451 ЗКП-а) жалба ТОК-а у односу на предлог да се пресуда укине у овом делу, II/11, одбијена као неоснована.

Ј) Жалбени наводи ТОК-а, у односу на изреку првостепене пресуде II/13 којом су окр. АА, АА21, АА16 и АА5 ослобођени од оптужбе и то окр. АА и АА16 да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, окр. АА5 кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 КЗ, а окр. АА21 кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 КЗ и кривично дело кршење закона од стране судије у помагању из члана 243 КЗ, су од стране Апелационог суда у Београду оцењени неоснованим. Ово из разлога што налази да је правилан закључак првостепеног суда да нема поузданих доказа да су окр. АА5 и окр. АА подстрекавали окр. АА1 да за стечајног управника “БЕЦ” у стечају постави окр. АА16, и да нема поузданих доказа да је одлука о одређивању стечајног управника донета да би се удовољило окр. АА5 и прибавила имовинска корист “КЕБ”.

У конкретном случају судским поравнањем “Кредитноекспортној банци” пренет је пословни простор величине 964,22 м2, чија је вредност од стране овлашћеног судског вештака процењена на 1.000 УСД по једном м2, док је “Кредитноескпортна банка” отписала потраживање према предузећу “БЕЦ” у износу од 8.549.349,31 динар, тако да разлике у корист “Кердитноекспортне банке” нема. Уговором из септембра 1997. године “Кредитноекспротна банка” је наплатила своје потраживање од “БЕЦ” и то за време трајања претходног поступка и правилно првостепени суд закључује да парница у смислу члана 116 став 4 ЗПП СЛ треба да врати у стечајну масу дотични пословни простор и да корист у конкретном случају неимовинског карактера, а што се тиче паркинг места правилно првостепени суд налази да се паркинг места ни у ком случају не помињу у уговору од 19.09.1997. године нити у записнику о примопредаји пословног простора и она нису могла бити обухваћена ни поравнањем из 2003. године, а она се помињу између “Кредитноекспортне банке” и АД “Империјал” од 11.12.2000. године и да она немају никакве везе са побијањем уговора од 19.09.1997. године и поравнањем за које се терете окривљени у овом предмету.

К) Жалба ТОК у односу на изреку првостепене пресуде II/15, којом је окривљени АА15 ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 2 у вези става 1 тачка 1 КЗ је по налажењу Апелационог суда у Београду неоснован, ово из разлога што је изведеним доказима несумњиво утврђено да окривљени АА15, као директор предузећа МП “Енергоконтакт” није закључивао уговоре и анексе уговора о продаји апартмана на Чиготи, у којима је била мања цена од оне која је наплаћивана и која је наведена у предуговору, са циљем да се не приказује добит. Из презентованих уговора и предуговора, те анекса уговора, за апартмане назначене у чињеничном стању, несумњиво је утврђено да се на њима налази потпис који припада окривљеном АА11, па се стога неоснованим оцењују супротни наводи жалбе ТОК, да је окривљени АА15 заједно са осталим одговорним лицима МП “Енергоконтакт” створио и држао недозвољени новчани фонд и на тај начин извршио кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238 став 2 у вези става 1 КЗ, (није доказана радња за окр. АА15 да је закључивао предуговоре, уговоре и анексе уговора о продаји апартмана). Са тих разлога је жалба ТОК у односу на овај део првостепене пресуде одбијена као неоснована.

Л) Жалба ТОК у односу на изреку првостепене пресуде II/16 којом су окривљени АА24, АА5 и окривљени АА10 ослобођени од оптужбе и то: окривљени АА24 и АА5 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 и члана 34 став 1 КЗ, а окривљени АА10 кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 став 1 КЗ и од стране Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, оцењена неоснованом. Ово из разлога што жалба ТОК, у суштини, инсистира на чињеници да је окривљени АА24 од раније знао да опрему фабрике цеви на локацији Батајнички друм и изграђене темеље, као и да се ради о укупно већој површини земљишта од оне наведене у купопродајном уговору на основу чега су предузећа “Гемакс” и “Кока-кола” постали власници кат.парцеле број 94/5 у Земуну у улици Батајнички друм 14, укупне површине 11 ха, 92 ара и 99 м2, два укњижена објекта и 21 објекат привременог карактера, и да је на бази тога првостепени суд морао да закључи да је умишљај окривљеног ишао за тим да без плаћања постане и власник темеља који по процени вештака вреди 324.174,52 евра и да је знао да се ради о већој површини земљишта па у вези изнетог овај део пресуде (II/16) правилан а овакав закључак другостепени суд оправдава следећим:

Правилно првостепени суд код чињенице:

-да је ГП “Рад” ставило захтев катастру за измену у катастру и земљишним књигама у вези предметног плаца на Батајничком путу у погледу површине,

-да је увидом у привремени записник о предаји и записник о примопредаји од 15.11.2005. године, и на бази исказа сведока СС4, СС5, СС6, СС7, СС8, СС9, СС1 и сведока СС10 утврђено да у њима стоји констатација о постојању и чувању опреме за фабрику бетонских цеви до договора стечајног управника и директора предузећа “Гемакс” о даљој судбини те опреме,

-код чињенице да је сведок СС1 посведочио да је оптужени АА24 у више наврата разговарао и са окривљеним АА8, потоњим стечајним управником СС11 о опреми и тражио да се нађе решење за њу и да се плати а да је сведок СС11 дозволио могућност таквог разговора,

-код чињенице да је првостепени суд, по налажењу другостепеног суда правилном анализом одбране оптуженог АА8, која је дата на записнику 11.08.2006. године (страна 450-451 образложења првостепене пресуде) закључио да је не треба прихватити и на бази ње закључивати о постојању кривичне одговорности оптуженог АА24, оптуженог АА5 и оптуженог АА10 а за радње извршења описане под тачком II/16 изреке првостепене пресуде,

-закључује да није доказано да су оптужени АА24 и оптужени АА5 извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстракавању из члана 359 став 3 у вези става 1 и члана 34 став 1 КЗ а окривљени АА10 кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 став 1 КЗ. Са тих разлога је жалба ТОК у односу на изреку првостепене пресуде II/16 одбијена као неоснована.

Љ) Жалба ТОК у односу на изреку првостепене пресуде II/17 којом су окривљени АА, окривљени АА2 и окривљени АА17 ослобођени од оптужбе да су као саизвршиоци извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 КЗ је од стране другостепеног суда оцењена неоснованом.

Првостепени суд код утврђених чињеница, да изведеним доказима није утврђено:

-да је оптужени АА стављајући захтев за смену стечајног управника имао свест о томе како ће се у даљем нови стечајни управник водити продају стечајног дужника и тиме погодовати купцу сада покојном АА31,

-да је сада покојни АА31 утицао на оптуженог АА приликом доношења одлуке о смени и постављају новог стечајног управника (окривљеног АА2),

-да је сада покојни АА31 у то време (пола године пре подношења понуде на оглас) био заинтересован за куповину БИМ “Славија”,

-да је вештачењем књиговодствене вредности БИМ одредио суд без предлога стечајног управника,

-да је вештачење о новчаној вредности БИМ “Славија” директно достављена суду,

-да је стечајног дужника у парници заступао адвокат СС12, на коме је била обавеза да се стара о предузимању свих процесних радњи у корист стечајног дужника, и да су тиме наводи из оптужнице о непредузимању радњи од стране оптуженог АА2 и оптуженог АА17 у циљу одуговлачења поступка, одбијањем потенцијалних купаца и прибављања имовинске користи сада покојном АА31 остали недоказани,

-да сада покојном АА31 није прибављена никаква имовинска корист нити је могла бити прибављена јер је власник односно корисник непокретности највећим делом Република Србија односно град Београд а не БИМ “Славија”,

-правилно је закључио да није доказано да су оптужени АА, оптужени АА2 и оптужени АА17 извршили ово дело, па је са тих разлога жалба ТОК одбијена као неоснована.

М) Жалба ТОК у односу на изреку првостепене пресуде II/18 којом су окривљени АА18, оптужени АА5 и оптужена АА1 ослобођени од оптужбе и то оптужени АА18 за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ, окривљени АА5 кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 34 став 1 КЗ а окривљена АА1 за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ од стране Апелационог суда у Београду је оцењена неоснованом. Наиме, нису потврђени наводи оптужбе да је оптужени АА18 са окривљеним АА8, подстрекнути од стране окривљеног АА5 и уз пружање помоћи окривљеног АА9 сачинио анекс уговора број 2188 дана 18.07.2005. године у коме су изостављене обавезе МП “Енергоконтакт” и из основног уговора да плати 80.000 евра, нити да је окривљена АА1 поступајући као председник стечајног већа Трговинског суда у Београду, у судском поступку прибавили окривљеном АА5 имовинску корист у износу од 983.749,89 евра, тако што је знајући за штетне одредбе анекса број 2188, по имовину и права стечајног дужника, дана 11.07.2005. године без прибављеног мишљења Одбора поверилаца – одобрила стечајном управнику ГП “Рад” у стечају да овај анекс потпише, па се неоснованим оцењују супротни жалбени наводи ТОК, по којима се не може као правилан прихватити закључак првостепеног суда да се у радњама окривљеног АА18 и АА5 стичу елементи кривичних дела која су им стављена на терет, ближе описаних у изреци II/18.

Ово због тога што је изведеним доказима утврђено да се учешће окривљеног АА18, у конкретном случају свело на пуко потписивање овог анекса на основу одобрења суда, да он није био укључен у сачињавање тог акта, да уопште није знао за разлику између основног уговора и овог анекса и остварене ефекте, јер уопште није био у контакту са људима из МП “Енергоконтакт”, у вези тога, а да се окривљена АА1 очигледно ослонила на исправност предлога стечајног управника, а који је суду предложио одобрење овог анекса и дату сагласност стечајног судије, а да при том уопште није дала да се овим анексом мењају обавезе предузећа МП “Енергоконтакт” односно увећавају задужења ГП “Рад” у стечају.

Осим тога, раскидом наведеног уговора и анекса од стране нове стечајне управе ГП “Рад” спречено је дејство ових правних послова, а тиме и наступање штете за стечајног дужника односно стицање користи за МП “Енергоконтакт”, па следом тога жалба ТОК, по налажењу Апелационог суда у Београду, у односу на овај део првостепене пресуде је неоснована.

Н) Жалба ТОК у односу на изреку првостепене пресуде II/19 којом је окривљени АА5 ослобођен од оптужбе за кривично дело давање мита из члана 368 став 1 КЗ је по налажењу другостепеног суда неоснована, јер правилно првостепени суд налази да нису потврђени наводи оптужнице да је окривљени АА5 обећао и учинио поклон у износу од 8.732.000,00 динара окривљеној АА13 да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу, коју не би смела извршити да заједно са члановима крединог одбора банке Поштанска штедионица а.д. из Београда одобри кредите и друге пласмане предузећу окривљеног АА5, јер су одобрени кредити и пласмани били у оквиру пословне политике Поштанске штедионице и да се не може говорити о службеној радњи коју не би смела извршити.

У жалби ТОК се наводи да је првостепени суд морао да радње извршења оптуженог АА5 квалификује као кривично дело давање мита из члана 368 став 2 јер је он учинио поклон окривљеној АА13 као одговорном лицу да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морала извршити а да затим окривљеног АА5 због наступања апсолутне застарелости евентуално ослободи па овим жалбеним наводима не доводи се у сумњу правилност побијане пресуде у тачки 19 изреке под II. Ово из разлога а што ће бити објашњено, под II ове пресуде је несумњиво утврђено да предметну суму новца није захтевала и примила за себе окривљена АА13, дакле није доказано да је окривљена захтевала и примила поклон па и са тих разлога жалба тужиоца у односу на изреку првостепене пресуде II/19 је оцењена неоснованом.

Њ) Жалба ТОК у односу на изреку првостепене пресуде II/20 којом је окривљени АА5 ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 34 и кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 4 и 1 КЗ је од стране Апелационог суда у Београду оцењена неоснованом. Ово због тога што је првостепени суд правилно закључио да нису доказани наводи из оптужнице да је окривљени АА5 подстрекавао СС13, стечајног управника предузећа “YS Jugoeksport Sistem-yes korporacija” у стечају да закључи предметне уговоре и тако орочи средства тог предузећа код Кредитно-експортне банке нити да је доказано да је оптужени СС13 оваквим поступањем прибавио или требао да прибави имовинску корист окривљеном АА5. Ово због тога што из налаза и мишљења вештака ВВ2 од 11.04.2008. године, произилази да предузеће “YS Jugoeksport Sistem-yes korporacija” је било специјални случај у погледу камате и да нема злоупотребе јер је одлуком о изменама и допунама одлуке о каматној политици у погледу каматних стопа уопште није била предвиђена камата на орочена средства правних лица – већ су се камате могле уговарати мимо утврђених критеријума и да је о томе коначну одлуку доносио овлашћени орган банке.

Потом, у жалби ТОК се тврди да је стварни власник куће у Кораћици СС13 те да је окривљени АН5 извео радове на његовој кући у Кораћици преко МП “Енергоконтакт” и на тај начин СС13 прибавио имовинску корист.

Ови жалбени наводи су оцењени неоснованим јер из допуне налаза и мишљења вештака ВВ3 је утврђено да вредност радова из 2005. године износи у ствари упола мање у односу на “незваничне исплате камате 3,8%”, и правилно је закључивање да је остало неутврђено коме заиста припада кућа у Кораћици (страна 472 и 473 образложења првостепене пресуде) и у тој ситуацији правилно првостепени суд налази да се не може са сигурношћу утврдити да је СС13 прибављена имовинска корист.

О) Жалба ТОК у односу на изреку првостепене пресуде II/21 којом су окривљени АА8 и АА18 ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 30 и 33 КЗ а окривљени АА5 за кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 у вези члана 34 КЗ од стране Апелационог суда у Београду је оцењена неоснованом. Ово због тога што жалбени наводи да самачки хотел у Београду у улици Скендер Бегова број 3, власништво ГП “Рад” у стечају је продат за 60.349.983,00 динара је мања тржишна вредност за наведену непокретност а која је утврђена вештачењем и да је извршена продаја непосредном погодбом која није била одобрена од стране Одбора поверилаца.

По налажењу Апелационог суда у Београду у конкретном случају у питању је поступак уновчавања имовине у којем према ЗСП и Националног стандарда број 5 не постоји обавеза продаје по процењеној вредности, чак ни за продају путем јавног надметања, а поготово не за непосредну погодбу. Стечајна управа је имала овлашћење да самачки хотел прода испод процењене вредности, а која је утврђена вештачењем током стечајног поступка и у случају куповине испод процењене вредности не може се говорити о прибављању противправне имовинске користи с обзиром да у конкретном случају током прве, друге и треће продаје у децембру 2005. године и поред постојања већих броја понуда није понуђен већи износ од износа прихваћеног као купопродајна цена и не ради се о куповини по незаконито нижој цени због чега првостепени суд правилно налази да није доказано да се у радњама окривљеног АА8, окривљеног АА18 и окривљеног АА5 стичу елементи кривичних дела за која су изреком првостепене пресуде под II/21 ослобођени од оптужбе.

П) Жалба ТОК у односу на изреку првостепене пресуде под II/22 а којом су окривљени АА8 и окривљени АА18 ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 242 став 2 у вези става 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ, а наиме да ангажовање СС18 није дошло због потребе предузећа за саветодавцем, већ да би се СС18 прибавила корист, па су ови жалбени наводи ТОК од стране Апелационог суда у Београду оцењени неоснованим. Ово због тога што је неспорно да је СС18 у ГП “Рад” био ангажован по уговору о делу и да је стечајном управнику давао савете и предлоге а што у својој одбрани тврди и окривљени АА18, и да се давање савета одвијало тако што је СС18 узимао потребну документацију за обављање послова око којих је био ангажован па имајући у виду да сведоци СС14, сведоци СС19, СС20 и СС21 не искључују могућност да је СС18 у ГП “Рад” поступао у виду саветодавца стечајног управника за економско-финансијска питања, то у таквој ситуацији правилно првостепени суд поклања веру исказу сведока СС18 и утврђује да је износ од 485.060,21 динар исплаћен по закљученом уговору о делу број 3535/4 од 18.11.2004. године и да је по том уговору обављао саветодавне послове за стечајног управника.

Р) Жалба ТОК у односу на изреку првостепене пресуде под II/23, а којом су окривљени АА8 и АА18 ослобођени од оптужбе за кривично дело из члана 359 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ а окривљени АА9 за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 2 у вези става 1 у вези члана 34 КЗ се од стране Апелационог суда одбија као неоснована с обзиром да тужилац предлаже укидање пресуде у односу на овај део а да у образложењу жалбе нема ниједног разлога о томе зашто се првостепена пресуда у овом делу оспорава, па са тих разлога сходно члану 451 ЗКП је жалба тужиоца у односу на овај део одбијена као неоснована.

С) ТОК у својој жалби у односу на изреку првостепене пресуде II/24, а којом је окривљени АА5 ослобођен од оптужбе за кривично дело из члана 359 став 4 у вези става 3 и 1 КЗ наводи да је првостепени суд погрешно ценио околности под којима је дошло до сачињавања уговора о куповини непокретности у изградњи од 20.07.2004. године закљученог између купца СС15 и продавца СЗ “Пупин” за износ од 7.830.000,00 динара, мотиве због којих је то учињено и допринос окривљеног АА5 да до закључења уговора дође.

Према наводима из жалбе утврђено је током првостепеног поступка да СС15, која је добила кредит од “КЕБ” банке, након раскида уговора о изградњи није вратила новац “КЕБ” банци већ је упраћен на рачуна МП “Енергоконтакт” и да то указује да је окривљени АА5 извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 и 1 КЗ.

Ови жалбени наводи ТОК су неосновани, с обзиром, како то правилно првостепени суд утврђује, да је СС15, како то она сведочи и тврди, добијени новац добијен одобравањем кредита, након раскида уговора о изградњи, није дала окривљеном АА5, већ запосленима у предузећу МП “Енергоконтакт” (возач, службеница финансијске службе – сведокиња Кутлача), који су тај новац уплатили на текући рачун предузећа а што се потврђује изводом са текућих рачуна али из налаза и мишљења вештака ВВ1 од 29.04.2008. године па су стога правилна закључивања првостепеног суда да нису потврђени наводи оптужнице да је сведок СС15 подигнути новац предала окривљеном АА5. Са тих разлога је жалба ТОК у односу на овај део изреке првостепене пресуде II/24 одбијена као неоснована.


II

Изреком првостепене пресуде I/13 окривљена АА13 и окривљени АА14 оглашени су кривим и то за кривично дело примање мита из члана 367 став 6 у вези става 2 КЗ а окривљени АА14 за кривично дело примање мита у помагању из члана 367 став 6 у вези става 2 у вези члана 35 КЗ.

Жалбом окривљене АА13 лично, њеног браниоца адв. АБ13 и жалбом браниоца окривљеног АА14, адвоката АБ14, основано се побија првостепена пресуда у овом делу због погрешне примене кривичног закона.

Наиме, прецизираном оптужницом ТОК-а Кт.бр.6/06 од 21.09.2012. године окривљеној АА13 на терет је стављена радња извршења кривичног дела примања мита из члана 367 став 1 Кривичног законика јер је у оквирном временском периоду од 25.10. до 28.12.2004. године у Београду, као генерални директор банке “Поштанска штедионица” АД из Београда и председник кредитног одбора, примила од окривљеног АА5 корист за предузеће “Магма” ДОО из Београда, да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смела извршити, односно да као члан кредитног одбора заједно са другим члановима кредитног одбора из средстава оштећене банке “Поштанска штедионица” АД из Београда, предузећима “Енерго заштита”, МП “Енерго контакт”, “Вел ауто инвестмент”, “Искра контактор” и “Неи-електроникс” одобрава девизне и динарске кредите, девизне и динарске гаранције, девизне позајмице и девизне акредитиве.

Према разлозима првостепеног суда, страна 470 образложења побијане пресуде, став 2 – корист учињена предузећу “Магма”, а којим је на основу општег пуномоћја од 18.07.2003. године управљао АА13С, иначе супруг окривљене АА13, не може се другачије разумети него као награда да би она као председник и члан кредитног одбора банке “Поштанска штедионица” у наредном периоду учестало одобравала кредите и друге пласмане предузећима под контролом окривљеног АА5.

Међутим, имајући у виду да су ти пласмани углавном били у оквирима пословне политике “Поштанске штедионице” првостепени суд утврђује да се не може тврдити да је умишљај окривљене АА13 обухватао вршење службене радње коју она не би смела извршити, због чега је примењујући одредбе члана 16 став 5 Законика о кривичном поступку у корист окривљених АА13 и АА14 првостепени суд извршио одговарајуће измене у чињеничном опису изреке и огласио их кривим за блажи облик кривичног дела примања мита из члана 367 став 6 у вези става 2 Кривичног законика (“Службени гласник РС” 85/2005), који је на снагу ступио 01.01.2006. године, јер како то суд наводи на страни 502 образложења побијане пресуде, последњи став, одредбе овог закона примењене су као блаже обзиром да касније измене закона нису блаже по учиниоца.

Изјављеним жалбама основано се указује да је првостепени суд примењујући на радње за које налази да их је окривљена АА13 учинила, Кривични законик који се примењује од 01.01.2006. године, а не закон који је важио у време предузимања радњи за које је окривљена оглашена кривом, повређен закон на штету окривљене и она оглашена кривом за радње које законом, који је важио у време извршења кривичног дела, нису биле предвиђене као кажњиве.

Наиме, примање, обећања поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морао извршити-као обележје кривичног дела примање мита предвиђено је тек Кривичним закоником (“Службени гласник РС” 85/2005) док Кривични закон Републике Србије (последње измене и допуне у “Сл.гласнику РС” 10/2002) и који се примењивао до 01.01.2006.године као елемент кривичног дела примање мита није предвиђао прибављање користи другом.

Како првостепени суд утврђује да је окривљена АА13 описаним радњама примила корист за другог-предузеће “Магма” да у оквиру службеног овлашћења, члана кредитног одбора “Поштанске штедионице” изврши радње које би морала извршити-одобравање кредита и других пласмана наведеним предузећима а у чему јој је помогао окривљени АА14 тако што је у име предузећа “Магма” закључио предуговор који је према постигнутом договору био неопходан да би се корист могла пренети на то предузеће-то дело за које је окривљена оптужена и првостепеном пресудом оглашена кривом по закону који се у конкретном случају а сходно одредби члана 5 Кривичног законика на радње окривљене мора применити, нису кривично дело.

Отклањајући учињену повреду кривичног закона на штету окривљене АА13 и окривљеног АА14 Апелациони суд је сходно одредби члана 439 ЗКП усвајањем жалби преиначио првостепену пресуду и на основу члана 423 став 1 ЗКП ослободио од оптужбе окривљену АА13 за кривично дело примања мита из члана 367 став 6 у вези става 2 КЗ а окривљеног АА14 за кривично дело примање мита у помагању из члана 367 став 6 у вези става 2 у вези члана 35 КЗ.


III

У кривичном поступку против:

Окривљене АА1, због кривичног дела кршење закона од стране судије из члана 243 КЗ РС и кривичног дела кршење закона од стране судије из члана 360 став 1 КЗ, ближе описана у изреци ове пресуде под IIIа, окривљеног АА12 и АА11 због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 1 КЗ РС ближе описаног у изреци ове пресуде под IIIг, окривљеног АА због кривичног дела кршење закона од стране судије из члана 243 КЗ РС и окривљеног АА2 због кривичног дела кршење закона од стране судије у помагању из члана 243 КЗ РС у вези члана 24 ОКЗ ближе описаних у изреци ове пресуде под IIIб и окривљеног АА5 због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 4 КЗ РС, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, а што је истакнуто у жалбама браниоца окривљеног АБ1, заједничке жалбе окривљеног АА5 и његовог браниоца, адвоката АБ5, браниоца окривљеног АА11, адвоката АБ11 а по службеној дужности поводом жалби браниоца окривљеног АА12, адвоката АБ12 и браниоца окривљеног АА, адвоката АБ и жалби окривљеног АА2 и његовог браниоца, адвоката АБ2 је преиначена првостепена пресуда на начин исказан у изреци ове пресуде под III.

Наиме, окривљена АА1 оптужена је за радње кривичних дела кршење закона од стране судије: из члана 360 став 1 КЗ предузета октобра 2004. године, будући да је донела решење којим је усвојила предлог предлагача за обезбеђење привременом мером 11.10.2004. године; и кривичних дела из члана 243 КЗ РС за радње предузете: 18.08.2003. године донела решење Ст.бр.272/97 којим је за стечајног управника у предузећу “Београдски есконтни центар” одобрила АА16 да потпише судско поравнање пред Трговинским судом у предмету П.бр.2144/98; од децембра 2002. па до децембра 2003. године поступајући као председник стечајног већа у поступку стечаја предузећа “Комел” а.д. из Београда пропустила да донесе решење о отписивању разлике у вредности према стању на дан отварања стечајног поступка и за радњу постављања окривљеног АА8 за стечајног управника ГП “Рад” у стечају решењем Ст.бр.212/96 од 08.10.2004. године; окривљени АА12 и АА11 за кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 1 КЗ за радње предузете од маја месеца 2001. па до октобра 2004. године; окривљени АА5 за кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 4 КЗ за радњу извршења која је предузета 05.03.2002. године, за кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243 КЗ РС од стране окривљеног АА за радњу извршења извршену 01.11.2004. године када је донето решење већа Ипв.бр.634/04 од стране већа у коме је он био председник већа, окривљени АА2 за кривично дело кршење закона од стране судије у помагању из члана 243 КЗ РС у вези члаан 24 ОКЗ за радње извршења извршене 11.10.2004. године, 12.10.2004. године и 13.10.2004. године.

За кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243 КЗ РС и кривично дело кршење закона од стране судије из члана 360 став 1 КЗ прописана је казна затвора од шест месеци до пет година а за кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 4 КЗ РС прописана је казна затвора од шест месеци до пет година.

У тренутку доношења ове другостепене одлуке 13.11.2014. године наступила је апсолутна застарелост кривичног гоњења у односу на кривична дела кршење закона од стране судије из члана 243 КЗ РС, злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 4 КЗ РС, с обзиром да је одредбом члана 103 став 1 тачка 5 КЗ предвиђено да се кривично гоњење не може предузети када протекне пет година од извршења дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко три године а одредбом члаан 104 став 6 КЗ одређено је да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења па је Апелациони суд у Београду следом тога и одлучио а на начин описан у изреци ове пресуде под III и на основу члана 422 тачка 3 ЗКП одбио оптужбу за дела појединачно наведена под III ове пресуде.


IV

Претходно, а полазећи од образложења ТОК-а у поднесцима КТЖ.бр.9/14 од 09.04.2014. године и 25.06.2014. године, у којима се у суштини наводи да у изјављеној жалби ТОК-а је грешком дошло до предлога да се пресуда укине у односу на окр. АА25, АА26, АА27, АА11, АА14 и АА19, те АА32 и АА23, и да се у односу на њих не тражи укидање пресуде, а како је то наведено у изјављеној жалби, Апелациони суд у Београду је закључио да у овим поднесцима у суштини се ради о одустанку од изјављене жалбе у односу на ове окривљене, па је са тих разлога, одлучио као у изреци ове пресуде под V. (ради се о примени члана 434 ЗКП-а).


V

Потом, након закључене седнице већа дана 23.10.2014. године, другостепени суд је добио информацију да је окр. АА3 преминуо, те је сходно томе затражен од надлежне матичне службе извод из матичне књиге умрлих и од стране општине Стари град добијен је извод из матичне књиге умрлих под бројем 284 за 2014. годину из кога је утврђено да је окр. АА3 преминуо 25.10.2014. године у 00,30 часова, па је сходно томе будући да је окр. АА3 преминуо у овом стадијуму поступка Апелациони суд у Београду на основу члана 20 ЗКП-а одлучио као у ставу IV изреке пресуде.

VI

1.Жалба браниоца окривљеног АА, адвоката АБ у односу на кривично дело противзаконито посредовање из члана 366 став 5 у вези става 3 КЗ (“Службени гласник РС” бр.85/2005) описано у изреци првостепене пресуде I/1 да је изрека пресуде неразумљива а дати разлози противречни, је основана а ово из следећих разлога:

Окривљени АА оглашен је кривим јер је у периоду од 01.08.2004. године па до 18. јануара 2006. године користио положај председника Трговинског суда и од поступајућег судије и стечајног управника тражио да изврше службену радњу коју не би смели извршити – да средства стечајне масе “Сартида” са рачуна “Пиреус банке” пребаце на рачун “Поштанске штедионице”, а за ово посредовање примио корист у виду поклона од стране сада покојног АА31 и то у виду плаћања туристичког летовања на Крфу за њега и његову супругу ААС и двоје деце у периоду од 01.08.2005., па до 16.08.2005. године са превозом авионом, боравком у хотелу и изнајмљивање путничког возила за време летовања, а што је све плаћено са рачуна “Еко-продукт 2002” из Београда којим је фактички управљао сада покојни АА31.

Будући да из потписаног уговора између “Сартида” и “Поштанске штедионице”, произилази да су средства стечајне масе “Сартид” пребачена на рачун Поштанске штедионце са каматном стопом од 17,5% - оном на којој је инсистирао стечајни управник, основано се жалбом браниоца окривљеног АА указује да је нејасно која је то службена радња која се у конкретном случају не би смела извршити, а да су дати разлози о томе (да интерес стечајне масе није био да се средства пребацују тој банци) потпуно нејасни у ситуацији када материјална штета у имовини стечајног дужника не постоји, јер су средства орочена по већој каматној стопи од раније каматне стопе на средства орочена код “Атлас-пиреус банке” и “Комерцијалне банке”.

Следом тога закључивање првостепеног суда да се у радњама окривљеног АА стичу сви елементи кривичног дела противзаконито посредовање из члаан 366 став 5 у вези става 3 КЗ се за сада не могу прихватити, другим речима првостепени суд не даје ваљане разлоге о кривично-правно-узрочној вези између плаћеног летовања окривљеном АА и његовој супрузи ААС и деци на Крфу од 01.08.2005. године па до 16.08.2005. године, превоза авионом, боравком у хотелу и изнајмљивање путничког возила за време летовања и путовања окривљеног АА у Беч са својом супругом, (на којој околности се у жалби ТОК инсистира поводом става првостепеног суда да није доказано да је окривљеном АА и његовој супрузи плаћено путовање у Беч од стране сада покојног АА31) и чињенице да су средства стечајне масе “Сартида” са рачуна “Атлас-Пиреус банке” пребачена на рачун “Поштанске штедионице”, у ситуацији када је “Поштанска штедионица” платила камату на којој је инсистирао стечајни управник.

Стога ће у поновљеном поступку првостепени суд на несумњив начин утврдити узрочну везу између радњи пребацивања средстав стечајне масе “Сартида” са рачуна “Атлас-Пиреус банке“ на рачун “Поштанске штедионие” по каматној стопи која је од стране “Поштанске штедионице“ прихваћена у висини на коју је инсистирао стечајни управник, и у каквој је то вези и да ли има и у чему се састоји интерес фирме АА31 и “Поштанске штедионице” поводом депоновања средстава “Сартида” код “Поштанске штедионице”, а све у вези бића кривичног дела противзаконито посредовање из члана 366 став 5 у вези става 3 КЗ.

2.Изреком првостепене пресуде под I/2, 4 и 11 окривљена АА1 оглашена је кривом за продужено кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243 КЗ РС а изреком првостепене пресуде I/8 кршење закона од стране судије из члана 243 КЗ РС, јер првостепени суд утврђује да је донела незакониту одлуку у судским поступцима, ближе описаним у изреци првостепене пресуде под наведеним тачкама, са намером да другом прибави корист.

Основано се у жалби браниоца окривљене АА1 указује да се оваква закључивања првостепеног суда не могу за сада прихватити као правилна јер се законитост судске одлуке без обзира о ком се суду ради утврђује у посебном поступку, по редовним или правним лековима, а када је у питању субјективни однос окривљене према предузетим радњама за које првостепени суд наводи да их је учинила, првостепени суд је пропустио, како то оправдано указује њен бранилац у жалби да имајући у виду достављену медицинску документацију за окривљену АА1 и чињеницу да се она на Институту за ментално здравље лечи од 22.02.2005. године због утврђеног биполарног афективног поремећаја – пропустио да изврши неуропсихијатријско вештачење окривљене и утврди да ли је ово обољење окривљене постојало у време предузимања радњи за које је оглашена кривом и да ли је и ако јесте на који начин утицао на њену способност да схвати значај свог дела и управља поступцима.

Због тога ће првостепени суд у поновљеном поступку путем Комисије вештака извршити судско психијатријско вештачење урачунљивости окривљене на начин наведен у претходном ставу и након тога ће моћи да утврђује субјективну страну поступања окривљене у доношењу судских аката које је ТОК квалификовао као радње кривичног дела кршење закона од стране судије.

3.Изреком првостепене пресуде I/4 окривљени АА и АА2 оглашени су кривим заједно са окривљеном АА1 да су извршили кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 242 став 1 КЗ а АА1 са радњама описаним под I/8 за кривично дело кршење закона од стране судије из члана 243 КЗ а АА2 за помагање у извршењу кривичног дела кршење закона од стране судије из члана 243 КЗ РС у вези члана 24 ОКЗ.

Основано се жалбом браниоца окривљеног АА указује да је чињенично стање непотпуно утврђено, и по налажењу Апелационог суда у Београду утврђење првостепеног суда да је окривљени АА наложио запосленима у писарници да из предмета Р 557/05 издвоје решење судије Трговинског суда у Београду од 19.08.2005. године са наредбом да се донесе супротно решење којим би се усвојила привремена мера јер је окривљена АА1 18.08.2004. године задужила предмет Р 556/05 у коме се предлаже усвајање исте привремене мере и да је након тога затражио од судије СС16 да донесе другачије решење и по што је судија СС16 одбила да поступи по овом захтеву, усмено наложио АА1 да узме предмет којим је задужена СС16, иако је судија СС16 била на послу, и да је АА1 након повлачења предлога од стране окривљеног АА2 за одређивање привремене мере у предмету Р 557/08 од 24.08.2005. године констатовала да је предлог за одређивање привремене мере повучен а у предмету Р 556/05 дана 23.08.2005. године донела решење којим је усвојила привремену меру, за сада се не може прихватити с обзиром да првостепени суд није на несумњив начин утврдио да ли је оптужени АА у време извршења радње за коју је оглашен кривим у односу на ово дело, био на одмору и ако јесте до када (према стању у списима предмета, а поводом кривичног дела из изреке првостепене пресуде I/1 окривљени се налазио на летовању у Грчкој) а то даље значи да првостепени суд мора да на несумњив начин да утврди да ли се окривљени налазио на одмору и ако јесте до када и да потом закључује да ли је окривљени наложио уништавање решења које је донела судија СС16, а потом да оцењује, уколико ту чињеницу утврди правну квалификацију за ту радњу (да ли се ради о кривичном делу злоупотреба службеног положаја из члана 242 став 1 КЗ или пак о неком другом кривичном делу).

Са тих разлога, другостепени суд је укинуо првостепену пресуду из разлога наведених у односу на окривљену АА1 у претходном делу образложења а из изнетих разлога у односу на окривљеног АА, а с обзиром да је помагање акцесорне природе, то је првостепена пресуда и у односу на оптуженог АА2 укинута за кривично дело помагање у извршењу кривичног дела кршење закона од стране судије из члана 243 КЗ РС описано под тачком I/4 у односу на овог окривљеног.

4.Изреком првостепене пресуде I/6 окривљени АА4 оглашен је кривим за кривично дело пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ.

Основано се у жалби браниоца окривљеног АА4 указује да је неприхватљив закључак првостепеног суда, по којима се у радњама окривљеног стичу елементи кривичног дела пореска утаја из члана 229 став 3 у вези става 1 КЗ (“Службени гласник РС” 85/05).

Ово због тога што првостепени суд у разлозима пресуде наводи да је окривљени АА4 прикрио податке који се односе на промет предузећа “Фреш-Милк” д.о.о. у износу од 647.538.924,00 динара тако што је уместо као промет добара којим се измирује део дуга према другом предузећу, приказао као комисиони промет и на тај начин није извршио обрачун и плаћање пореза на додату вредност у смислу члана 7 став 1 тачка 4 Закона о порезу на додату вредност, у износу од 116.530.591,00 динара, и нејасно је, када се има у виду да се члан Закона о порезу на додату вредност односи на увоз добара, при чему поменути члан 7 Закона о ПДВ нема ни ставове нити тачке у свом садржају, како је то првостепени суд могао да се позове на овај члан Закона о порезу на додату вредност на начин како је то учинио.

Потом, основано се указује у жалбама бранилаца да је првостепени суд пропустио да на несумњив начин утврди да ли је овај окривљени уопште имао својство пореског обвезника, а имајући у виду одредбе Закона о порезу на додату вредност и Закона о пореском поступку и пореској администрацији, који дефинишу својство пореског обвезника и пореског дужника, и представљају бланкетне норме у евентуалном извршењу кривичног дела пореске утаје из члана 229 КЗ.

Из документације у списима предмета и датог налаза судског вештака ВВ и АА3 произилази да је наведена роба и даље власништво “Фреш-Милк” и за сада се не може прихватити, имајући у виду изнето закључак првостепеног суда, да се у конкретном случају радило о промету ове робе и обавези плаћања пореза.

Са тих разлога је првостепена пресуда у изреци I/6 укинута па ће првостепени суд у поновљеном поступку а када разјасни напред наведене чињенице моћи да закључује да ли је окривљени АА4 учинио ово кривично дело и за своја чињенична закључивања дати детаљне и јасне разлоге.

5.Изреком првостепене пресуде I/7 окривљени АА6 и АА7, сваки понаособ, оглашени су кривим за кривична дела злоупотреба службеног положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, а окривљени АА5 за кривично дело злоупотреба службеног положаја одговрног лица у подстракавању из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 34 став 1 КЗ.

Основано се у изјављеним жалбама окр. АА6 и његовог браниоца, те браниоца окр. АА7 указује да се за сада не може као правилан прихватити закључак првостепеног суда да се у њиховим радњама стичу елементи наведеног дела, јер првостепени суд окривљене оглашава кривим и то: да су окривљени АА6 и АА7 као одговорна лица у предузећу искористили своје положаје са намером да прибаве другом физичком лицу противправну имовинску корист и то тако што су закључивали уговоре са предузећем окривљеног АА5 и оптерећивали своје предузеће дуговима и набавком робе која даље није продавана, а окривљени АА7 потписивањем, уз сагласност окривљеног АА6, протокола по коме су издата три бланко акцептна налога по којима је блокиран жиро рачун предузећа и да је то резултирало стечајним поступком у коме је предузеће под контролом АА5 остварило имовинску корист која прелази износ од 1.500.000,00 динара. Дакле, последица је да је предузећу окр. АА5 прибављена корист, а не физичком лицу из чега произилази противречност на коју се основано у изјављеним жалбама указује.

Дакле, основано се изјављеним жалбама браниоца окривљеног АА6 и АА7 указује да је пресуда у овом делу захваћена битном повредом из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП, јер у изреци, приликом описа радњи ових окривљених, наведено је да су на описани начин прибавили предузећу “Искра Контактор” имовинску корист у износу од 1.936.520,15 динара, а да су окривљени АА6 и АА7, као одговорна лица искоришћавањем свог положаја прибавили другом физичком лицу противправну имовинску корист чија вредност прелази 1.500.000,00 динара, и основано се у изјављеним жалбама указује да је остало нејасно на основу којих доказа је првостепени суд утврдио висину противправне имовинске користи и коме је она прибављена, а жалбом окривљеног АА5 и његовог браниоца се указује да у односу на ово дело опис радње окривљеног АА5 у изреци нема, нити се у разлозима пресуде наводе чињенице и околности из којих је првостепени суд закључио да је окривљени АА5 извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 34 КЗ.

Са тих разлога првостепена пресуда је и у овом делу укинута па ће првостепени суд у поновљеном поступку на несумњив начин утврдити да ли има и у којој висини противправне имовинске користи и коме је, уколико је првостепени суд утврди, она прибављена, и на несумњив начин ће утврдити да ли је окривљени АА5 у вези овог дела извршио радњу подстрекавања, крећући се при том у границама оптужења.

6.Изреком побијане пресуде I/8, окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 242 став 1 Кривичног закона Републике Србије јер је умишљајно подстрекнут од стране окривљеног АА5 наложио окривљеног АА1 да за стечајног управника ГП “Рад” у стечају постави окривљеног АА8 да би окривљени АА5 контролисао избор најбољег понуђача у поступку продаје имовине стечајног дужника, окривљени АА5 због кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, јер је давао до знања окривљеном АА8 да га може сменити преко АА уколико не помогне код прибављања имовинске користи “Конзорцијуму” продајом имовине стечајног дужника овом “Конзорцијуму” и наметнуо му окривљеног АА9 као председника комисије за избор најбољег понуђача, што је окривљени АА8 прихватио, и након што је окривљени АА9 сачинио записник од 04.08.2005. године у коме је уз знање окривљеног АА8 навео неистините податке наводећи да је “Конзорцијум” најповољнији понуђач који испуњава све услове из огласа окривљени АА8 у присуству окривљеног АА9 на седници одбора поверилаца 05.08.2005. године где је окривљени АА9 прећутао битне чињенице о испуњавању услова из огласа, а овим помогао окривљеном АА8 да издејствује позитивну сагласност одбора поверилаца – АА8 доставио извештај о спроведеном поступку продаје председнику стечајног већа СС22 која је решењем од 11.08.2005. године одобрила закључење уговора о купопродаји са “Конзорцијумом” који уговор су закључили АА8 као представник ГП “Рада” и окривљени АА10 као представник “Конзорцијума”, којим радњама су окривљени АА9 и окривљени АА10 извршили кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 35 Кривичног законика, а окривљени АА8 кривично дело из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика.

Основано се у жалби браниоца окривљеног АА10 указује да је изрека пресуде у односу на овог окривљеног нејасна, јер нема конкретне радње кривичног дела за које је овај окривљени оглашен кривим, јер подношење понуде у својству овлашћеног заступника конзорцијума правно је дозвољена радња, а нема ни противправности приликом потписивања уговора о продаји у име “купца конзорцијума”, јер је закључење тог уговора претходно одобрио суд решењем од 11.08.2005. године на предлог стечајног управника оптуженог АА8.

Осим тога, о помагању као облику саучесништа побијана пресуда не садржи разлоге, јер помагање подразумева свест помагача о свим обележјима кривичног дела које чини извршилац, а што се висине наводно прибављене противправне имовинске користи тиче као битног обележја кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ разлози су потпуно нејасни.

Потом, основано се у жалбама окривљеног АА9 и његовог браниоца указује да је нејасно утврђење првостепеног суда по којима члановима конзорцијума прибављена имовинска корист од најмање 100.000.000,00 динара, ово због тога што је пресудом Трговинског суда, коју првостепени суд и не помиње, а налази се у списима предмета, раскинут уговор о продаји и склопљено поравнање између конзорцијума и нове стечајне управе ГП “Рад” у стечају у коме се наводи да немају међусобних потраживања, па са тих разлога другостепени суд у датој ситуацији не може да прихвати утврђење првостепеног суда да је ГП “Раду” у стечају учињена штета у износу од 100.000.000,00 динара односно да је у истом износу прибављена противправна имовинска корист конзорцијуму.

Даље, основано се у жалби АА5 и његовог браниоца, жалби браниоца окр. АА и жалбама окр. АА8 и његових бранилаца указује да је нејасно из ког доказа је првостепени суд утврдио да је АА5 подстрекавао АА да наложи одређивање окривљеног АА8 за стечајног управника ГП “Рад” а затим да је навео и самог стечајног управника на радње описане у овом делу изреке првостепене пресуде.

Коначно, првостепени суд у образложењу своје пресуде наводи да су околности под којима је дошло до одређивања окривљеног АА8 за стечајног управника ГП “Рад” “дубоко спорне” имајући у виду исказ тадашњег министра СС23, саслушаног у својству сведока, СС25 и СС, који потврђују наводе одбране окривљеног АА и окривљеног АА5 да у постављењу окривљеног АА8 за стечајног управника нису имали никаквог утицаја, па са тих разлога по налажењу другостепеног суда за сада се не може прихватити закључивање првостепеног суда о томе да су окривљени АА8, АА9, АА10, АА и АА5 изврпили дела која су ближе описана у изреци првостепене пресуде I/8.

Са тих разлога, првостепена пресуда је усвајањем изјављених жалби изјављених у односу на наведена дела (изрека пресуде I/8 у односу на наведене окривљене је укинута, осим за АА1 за коју је оптужба одбијена), па ће првостепени суд у поновљеном поступку на неспоран начин утврдити како је дошло до постављења АА8 за стечајног управника (да ли је утицај имала створена клима око ГП “Рад” и незадовољство дотадашњим радом стечајног управника, што произилази из исказа сведока СС23) а потом да ли је и коме прибављена корист и о каквој се користи ради а уколико је у питању новчана сума о којој се суми ради и коме је она прибављена, имајући у виду поравнање између "Конзорцијума" и стечајне управе ГП “Рад”.

7.Изреком првостепене пресуде I/10 окривљени АА5 је оглашен кривим да је извршио кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 4 КЗ РС.

Наиме, за радњу извршења да је неутврђеног дана наложио окривљеном АА12 коме је фактички било поверено обављање књиговодствених и благајничких послова по закљученим предуговорима и уговорима о продаји апартмана, прима девизне уплате купопродајне цене без евидентирања уплата у пословним књигама и да та средства делом стави на располагање окривљеном АА5, па с обзиром на изнето Апелациони суд у Београду налази да је изрека пресуде неразумљива у односу на овог окривљеног а што произилази из чињеница да у изреци пресуде I/10А првостепени суд наводи да је окривљени АА5 неутврђеног дана наложио окривљеном АА12 да прима девизе од уплате купопродајне цене без евидентирања уплате у пословним књигама а потом се под I/10В опредељује да је окривљени АА5 од укупно примљених уплата наложио уплате на текући рачун предузећа мањих износа од стварно уплаћених до фебруара 2005. године а затим се под I/10Г наводи да је окривљени АА5 у наведеном периоду наложио окривљеном АА11 као директору тог предузећа МП “Енерго контакт” да од 26.06.2003. године до 29.11.2004. године са купцима закључује купопродајне уговоре и анексе купопродајних уговора у којима је приказана мања купопродајна цена од стварно уговорене за апартмане А2, А5, А15, А66, А73, А75, А76, А78 и А81 па је тиме по налажењу другостепеног суда изрека неразумљива јер ако је до 29.11.2004. године дошло до закључења уговора о купопродаји и анекса уговора онда је нејасно на основу ког доказа првостепени суд закључује да је окривљени АА5 наложио до фебруара 2005. године да се од примљене купопродајне цене на рачун предузећа уплаћују мањи износи и да се тиме створе и држе недозвољени новчани фондови у земљи, а на шта се основано изјављеним жалбама указује.

Са тих разлога жалбе у односу на ово дело су основане па је првостепена пресуда у односу на окривљеног АА5 укинута, док је у односу на окривљеног АА12 и АА11 наступила застарелост кривичног гоњења (изрека ове пресуде под III), па ће првостепени суд у поновљеном поступку на несумњив начин отклонити наведену битну повреду поступка и оценом доказа које ће извести у поновљеном поступку на несумњив начин утврдити чињенично стање и за своја чињенична и правна закључивања дати јасне и недвосмислене разлоге, другим речима, у поновљеном поступку првостепени суд ће утврдити тачну суму која је примљена, а која није уплаћена на жиро рачун предузећа и време када је то за сваки продати апартман учињено.

8.Изреком првостепене пресуде I/8, 11 и 12 окривљени АА8 оглашен је кривим за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ, а окривљени АА9 изреком пресуде I/8 и 12 за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ, па се основано у жалбама окривљеног АА8 и његових бранилаца, и у жалби окривљеног АА9 и жалби његовог браниоца указује да је изрека пресуде неразумљива у односу на ова дела и ове окривљене с обзиром да у односу на ове окривљене, (а уосталом као и на остале окривљене) за дела за која су оглашени кривим у изреци пресуде нема описа кривице окривљених, будући, да првостепени суд даје правну квалификацију по Кривичном законику, где је обавезан елеменат у смислу члана 14 став 1 КЗ кривица.

Изнето, по налажењу Апелационог суда у Београду изреку пресуде чини неразумљивом, дакле стоји битна повреда поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП па је са тих разлога пресуда у односу на ове окривљене и за наведена дела укинута.

Потом, основано се у жалби окр. АА8 и његових бранилаца указује да првостепени суд у односу на њега, а и у односу на остале окривљене, за дела за која су оглашени кривим, а повезана са радњама окр. АА8, прихвата одбране окр. АА8 дате пред истражним судијом Посебног одељења, а при том првостепени суд не образлаже доказе, уколико их има, којима се то његово признање потврђује, и не образлаже доказе којим би се његова одбрана (признање из истраге) оповргло (одбрана окривљеног дата 22.12.2005.године у предмету пред Окружним судом у Београду Ки.бр.19/05 која је у супротности са одбраном окривљеног пред истражним судијом Посебног одељења и коју окривљени АА8 оспорава). Дакле, стоји и битна повреда из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, због које је првостепена пресуда у овом делу укинута.

Коначно, основано се у жалби окр. АА9 и његовог браниоца указује да у односу на њега за дело под I/12 стоји противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде и садржини исправа, а што произилази из чињенице да је сведок СС24 на главном претресу посведочила да је она направила и писала ове анексе, а првостепени суд утврђује да је то чинио окр. АА9, па је и из овог разлога првостепена пресуда у односу на окр. АА9 морала бити укинута.

У односу на одлуку другостепеног суда под VI првостепена пресуда је укинута због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања (члан 440 ЗКП-а), и битних повреда одредаба кривичног поступка (438 став 1 тачка 11 и 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а), а које повреде су образложене код сваког дела и у односу на сваког окривљеног због којих је првостепена пресуда укинута и враћена на поновно суђење.

У поновљеном поступку, првостепени суд ће у односу на сва дела на која је првостепена пресуда укинута, отклонити наведену битну повреду поступка, и поступајући по налозима другостепеног суда из претходног дела образложења потпуно и правилно утврдити чињенично стање и за своја чињенична и правна закључивања дати јасне и логичне разлоге.

Приликом закључивања под I, II и VI изреке пресуде суд је ценио и остале жалбене наводе који су наведени у поднетим жалбама али их посебно не коментарише кроз образложење ове одлуке с обзиром на изнето у претходном делу, другим речима другостепени суд је приликом својих закључивања и оцењивања жалбених навода чинио осврт на оне битне наводе од којих зависи одлука другостепеног суда, а што је исказано у претходном делу образложења ове одлуке.


VII

Будући да је првостепена пресуда у односу на окр. АА8 у осуђујућем делу укинута, према коме је решењем истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Ки.П.бр.1/07 од 08.02.2007. године, одређен притвор, а по ком решењу окривљени није лишен слободе, то је другостепени суд сходно члану 458 став 4 ЗКП-а ценио да ли и даље стоје разлози за притвор, па имајући у виду изнето у претходном делу образложења ове одлуке налази да су разлози за притвор престали и да га треба укинути, па је са тих разлога и одлучено као у изреци ове пресуде под VII.

Записничар       Председник већа-судија
Драгана Лужњанин, с.р.    Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)