Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.04.2017.

Кж1 По1 7/17

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 7/17
Дана 12.04.2017. године
Б Е О Г Р А Д
Немањина 9


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића и Душка Миленковића, чланова већа, са вишим саветником Јеленом Савић, записничарем, у кривичном предмету против осуђеног АА, због продуженог кривичног дела фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 КЗ и др., одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр.247/10 – Кв-По1 бр. 342/16 - Кв-По1 бр. 662/16 од 23.02.2017. године, у седници већа одржаној дана 12. априла 2017. године, донео је


П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ жалба осуђеног АА, па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр.247/10 – Кв-По1 бр. 342/16 – Кв-По1 бр. 662/16 од 23.02.2017. године, у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, осуђеном АА, са ближим подацима као у изреци првостепене пресуде, задржава као правилно утврђене казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр. 247/10 – Кв-По1 бр. 342/16 од 11.08.2016. године, која је правноснажна 27.09.2016. године, у трајању од 5 (пет) година и 11 (једанаест) месеци и по пресуди Основног суда у Новом Саду К.бр. 834/16 од 01.11.2016. године која је правноснажна дана 13.12.2016. године у трајању од 8 (осам) месеци, те га применом одредби чланова 4, 42, 44, 45, 54, 60, 62 и 63, као и одредбе члана 552 став 1 тачка 1 и 556 став 1 ЗКП-а, ОСУЂУЈЕ на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 5 (пет) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору по правноснажној пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр. 247/10 од 11.11.2011. године, у периоду од 24.12.2009. године до 23.03.2011. године и време проведено у задржавању по правноснажној пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.1015/15 од 01.02.2016. године у периоду од 18.11.2008. године до 20.11.2008. године, као и време проведено на издржавању казне затвора по правноснажној пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр. 247/10 – Кв-По1 бр. 342/16 од 11.08.2016. године, почев од 06.01.2016. године, па надаље.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр. 247/10 – Кв-По1 бр. 342/16 – Кв-По1 бр. 662/16 од 23.02.2017. године, усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне, па су преиначене само у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде и то: 1. пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр. 247/10 – Кв-По1 бр. 342/16 од 11.08.2016. године, која је постала правноснажна 27.09.2016. године, којом је осуђеном АА усвојен захтев за изрицање јединствене казне, па су у погледу одлуке о казни преиначене правноснажне пресуде, и то пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр. 247/10 од 11.11.2011. године која је потврђена пресудом Апелационог суда у Београду, Посебног одељења Кж1 По1 11/12 од 05.10.2012. године, којом је окривљеном за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ-а претходно утврђена казна затвора у трајању од 8 (осам) месеци, за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 у вези члана 33 и 61 КЗ претходно утврђена казна затвора у трајању од 3 (три) године и 3 (три) месеца, те му је изречена јединствена казна затвора у трајању од 3 (три) године и 8 (осам) месеци, у коју му је урачунато време проведено у притвору почев од 24.12.2009. године до 23.03.2011. године и пресуда Првог основног суда у Београду К.1015/15 од 01.02.2016. године која је постала правноснажна пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 430/16 од 19.05.2016. године којом је окривљеном АА за продужено кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, претходно утврђена појединачна казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци, а за продужено кривично дело фалсификовање и злоупотреба платних картица из члана 225 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, а све у вези члана 60 КЗ, претходно утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 4 (четири) месеца, па је АА осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година и 11 (једанаест) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору по правноснажној пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр.247/10 од 11.11.2011. године у периоду од 24.12.2009. године до 23.03.2011. године, време проведено у задржавању по правноснажној пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.1015/15 од 01.02.2016. године у периоду од 18.11.2008. године до 20.11.2008. године, као и време проведено на издржавању казне затвора и 2. пресуда Основног суда у Новом Саду К.бр. 834/16 од 01.11.2016. године, која је постала правноснажна дана 22.12.2016. године, којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, па се окривљеном, са ближим подацима као у изреци пресуде, узимају као утврђене казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр.247/10 – Кв-По1 бр.342/16 од 11.08.2016. године, која је постала правноснажна 27.09.2016. године, у трајању од 5 (пет) година и 11 (једанаест) месеци и по пресуди Основног суда у Новом Саду К.бр.834/16 од 01.11.2016. године, која је постала правноснажна дана 13.12.2016. године у трајању од 8 (осам) месеци, те га је суд применом одредби чланова 4, 42, 44, 45, 54, 60, 61, 62 и 63 КЗ-а, као и члана 552 став 1 тачка 1, члана 553 став 1 тачка 1 и члана 556 став 1 тачка 1 ЗКП-а, осудио на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 7 (седам) месеци, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору по правноснажној пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр.247/10 од 11.11.2011. године, у периоду од 24.12.2009. године до 23.03.2011. године, време проведено у задржавању по правноснажној пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.1015/15 од 01.02.2016. године у периоду од 18.11.2008. године до 20.11.2008. године, као и време проведено на издржавању казне затвора по правноснажној пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр.247/10 – Кв-По1 бр.342/16 од 11.08.2016. године, почев од 06.01.2016. године, па надаље.

Против наведене пресуде, жалбу је благовремено изјавио осуђени АА, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, донесе нову пресуду којом ће му смањити јединствену казну затвора.

Заменик тужиоца Тужилаштва за организовани криминал је у свом поднеску Ктж.бр. 11/17 од 10.04.2017. године предложио да се жалба осуђеног одбије као неоснована, а првостепена пресуда потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом, коју је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања, који су истакнути у изјављеној жалби, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и изјашњења Тужилаштва за организовани криминал, из напред цитираног поднеска, нашао:

- жалба је основана.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд за своју одлуку да су у конкретном случају испуњени законски услови за примену одредбе члана 552 став 1 тачка 1 ЗКП, односно да има услова за изрицање јединствене казне осуђеном АА, применом одредбе члана 62 став 1 КЗ, дао јасне и уверљиве разлоге, у образложењу побијане пресуде.

Наиме, правилно је првостепени суд нашао да из списа предмета произлази да је осуђени АА кривично дело за које је оглашен кривим и осуђен пресудом Основног суда у Новом Саду К.бр. 834/16 од 01.11.2016. године, а која је постала правноснажна 22.12.2016. године, извршио у периоду од почетка октобра 2015. године до 05. јануара 2016. године, а да је са издржавањем казне затвора, по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр. 247/10 – Кв-По1 бр. 324/16 од 11.08.2016. године, отпочео дана 06.01.2016. године, а што произлази из извештаја КПЗ Сремска Митровица број 24-45/17-99 од 10.01.2017. године, те како је утврђено да је осуђени кривично дело, из касније осуде, извршио пре него што је ступио на издржавање казне затвора по ранијој осуди, то је правилно првостепени суд нашао да су у конкретном случају испуњени законски услови за спајање казни осуђеном, а сходно одредбама члана 60 и 62 КЗ.

Одредбом члана 62 став 1 Кривичног законика је прописано да ако се осуђеном лицу суди за кривично дело учињено пре него што је започео издржавање казне по ранијој осуди, за кривично дело учињено за време издржавања казне затвора или малолетничког затвора, суд ће изрећи јединствену казну за сва кривична дела применом члана 60 овог Законика, узимајући раније изречену казну као већ утврђену, а казна или део казне коју је осуђени издржао урачунаће се у изречену казну затвора.

Одредбом члана 60 Кривичног законика је прописано да ако је учинилац једном радњом или са више радњи учинио више кривичних дела за које му се истовремено суди, суд ће претходно утврдити казне за свако од тих дела, па ће за сва та дела изрећи јединствену казну, док је ставом 2 тачка 2 истог члана прописано да ће јединствену казну суд изрећи по следећим правилима – ако је за кривична дела у стицају утврдио казне затвора, повисиће најтежу утврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни нити прећи 20 година затвора.

По оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, основано се изјављеном жалбом осуђеног АА истиче да првостепени суд није у довољној мери ценио све околности, које су у смислу одредбе члана 54 КЗ, од утицаја да казна буде већа или мања. С тим у вези, правилно је првостепени суд приликом одмеравања јединствене казне осуђеном прихватио све утврђене олакшавајуће и отежавајуће околности на страни осуђеног, а дате у напред наведеним пресудама, међутим, по оцени овог суда, истима није дао адекватан значај, због чега је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, преиначио првостепену пресуду у делу одлуке о кривичној санкцији, утолико што је осуђеном задржао као правилно утврђене казне затвора по пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1 бр. 247/10 – Кв.По1 бр. 324/16 од 11.08.2016. године, у трајању од 5 (пет) година и 11 (једанаест) месеци и по пресуди Основног суда у Новом Саду К.бр. 834/16 од 01.11.2016. године у трајању од 8 (осам) месеци, те га је применом одредби чланова 4, 42, 44, 45, 54, 60 и 62 КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 6 (шест) година и 5 (пет) месеци. По оцени Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, изреченом кривичном санкцијом – казном затвора у овом временском трајању ће се у довољној мери утицати на окривљеног да убудуће не врши кривична дела и на тај начин остварити сврха кажњавања из члана 42 КЗ-а у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 КЗ-а.

У јединствену казну затвора на коју је осуђен АА на основу одредбе члана 63 КЗ-а, урачунато је и време проведено у притвору по правноснажној пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр.247/10 од 11.11.2011. године, у периоду од 24.12.2009. године до 23.03.2011. године, време проведено у задржавању по правноснажној пресуди Првог основног суда у Београду К.бр.1015/15 од 01.02.2016. године у периоду од 18.11.2008. године до 20.11.2008. године, као и време проведено на издржавању казне затвора по правноснажној пресуди Вишег суда у Београду, Посебног одељења К-По1 бр.247/10 – Кв-По1 бр.342/16 од 11.08.2016. године, почев од 06.01.2016. године, па надаље.

Притом, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је приликом одмеравања казне осуђеном АА, у смислу одредбе члана 60 став 2 Кривичног законика, применио принцип асперације, те је осуђеном изрекао јединствену казну затвора која је већа од сваке појединачно утврђене казне, али не достиже збир свих утврђених казни.

Из напред изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је применом одредбе члана 459 ЗКП-а, донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар,       Председник већа – судија,
Јелена Савић,с.р.       Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)