Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.05.2019.

Кж1 По1 7/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 7/19
15.05.2019. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије: Милимира Лукића, председника већа, судија Наде Зец, Бојане Пауновић, мр Сретка Јанковића и Весне Петровић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Александра Багаша и записничара Снежане Станковић, у кривичном предмету против окривљеног AA и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и др., одлучујући о жалбама браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ2, окривљеног АА5 и његовог браниоца адвоката АБ4, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К-По1 бр.116/15 од 11.06.2018. године, након одржане седнице већа дана 14. и 15. маја 2019. године, која је одржана у одсуству уредно обавештених окр. АА4 и бранилаца адвоката АБ3 и АБ2 а у присуству вишег тужилачког помоћника-вишег саветника Владимира Стевановића, окривљених АА, АА2, АА3 и АА5, као и бранилаца, адвоката АБ, АБ5, АБ4 и АБ&, већином гласова донео је:


П Р Е С У Д У

ДЕЛИМИЧНИМ УСВАЈАЊЕМ жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, окривљеног АА5 и његовог браниоца адвоката АБ4, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К-По1 бр.116/15 од 11.06.2018. године у односу на окривљене АА и АА2 у погледу правне оцене дела и одлуке о казни, а у односу на окривљене АА3, АА4 и АА5 у погледу одлуке о казни, тако што Апелациони суд у Београду радње окривљеног АА описане у ставу II изреке побијане пресуде за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, правно квалификује као кривично дело кријумчарење из члана 230 став 1 Кривичног законика, а радње окривљеног АА2 описане у ставу II изреке побијане пресуде, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим правно квалификује као кривично дело кријумчарење из члана 230 став 1 Кривичног законика, па Апелациони суд у Београду, окривљенима АА и АА2 применом напред наведених законских прописа, као и чланова 4, 42, 45, 48, 50 и 54 Кривичног законика, а у односу на окривљеног АА5 применом напред наведених прописа као и чланова 42, 45 и 54 Кривичног законика, предходно утврђује појединачне казне затвора и то:

окривљеном АА, за кривично дело из члана 346 став 2 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, задржава као правилно утврђену казну затвора у трајању од 2 (две) године, за кривично дело кријумчарење из члана 230 став 1 Кривичног законика утврђује казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и новчану казну у износу од 600.000,00 динара, за продужено кривично дело недозвољена трговина из члана 243 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, задржава као правилно утврђену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци,

окривљеном АА2 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим утврђује казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца, за кривично дело кријумчарење из члана 230 став 1 Кривичног законика, утврђује казну затвора у трајању од 1 (једне) године и новчану казну у износу од 300.000,00 динара и за продужено кривично дело недозвољена трговина из члана 243 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврђује казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци,

окривљеном АА5 за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврђује казну затвора у трајању од 1 (једне) године а за продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 у вези члана 61 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, задржава као правилно утврђену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, па Апелациони суд у Београду окривљене АА и АА2 уз даљу примену одредби чланова 51, 60 и 63 Кривичног законика, у односу на окривљеног АА5 уз даљу примену одредби чланова 60 и 63 Кривичног законика, а у односу на окривљене АА3 и АА4 применом одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ


И то:

1) окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. године до 09.02.2016. године и на новчану казну у износу од 600.000,00 динара коју је окривљени дужан да плати у року од месец дана од правноснажности пресуде. Уколико окривљени не плати новчану казну у наведеном року иста ће се заменити казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити 1 (један) дан казне затвора, с тим да затвор не може бити дужи од 1 (једне) године

2) окривљеног АА2 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. године до 18.12.2015. године и на новчану казну у износу од 300.000,00 динара коју је окривљени дужан да плати у року од месец дана од правноснажности пресуде. Уколико окривљени не плати новчану казну у наведеном року иста ће се заменити казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити 1 (један) дан казне затвора, с тим да затвор не може бити дужи од 6 (шест) месеци

3) окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. године до 19.08.2015. године

4) окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. године до 19.08.2015. године

5) окривљеног АА5 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. године до 06.11.2015. године и на мери забране напуштања стана од 06.11.2015. године до 20.05.2016. године

док се у преосталом делу жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА4, адвоката АБ2, окривљеног АА5 и његовог браниоца адвоката АБ4, ОДБИЈАЈУ као неосноване а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К-По1 бр.116/15 од 11.06.2018. године се у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

1. Првостепена пресуда, жалбе и одговор на жалбе

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К-По1 бр.116/15 од 11.06.2018. године, окривљени АА, АА2, АА3, АА4 и АА5 су оглашени кривим и то окривљени АА у ставу 1 изреке побијане пресуде због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика, ставу 2 изреке побијане пресуде због продуженог кривичног дела кријумчарење из члана 230 став 1 у вези члана 61 Кривичног законика и у ставу 3 изреке побијане пресуде због продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, окривљени АА2 у ставу 1 изреке побијане пресуде, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, у ставу 2 изреке побијане пресуде, због продуженог кривичног дела кријумчарење из члана 230 став 1 у вези члана 61 Кривичног законика и у ставу 3 изреке побијане пресуде због продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, окривљени АА3 у ставу 3 изреке побијане пресуде због продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, окривљени АА4 ставу 3 изреке побијане пресуде због кривичног дела недозвољена трговина из члана 243 став 3 у вези става 1 Кривичног законика а окривљени АА5 у ставу 1 изреке побијане пресуде због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика и у ставовима 2 и 3 изреке побијане пресуде због продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 у вези са чланом 61 Кривичног законика, па им је суд утврдио казне затвора и то окривљеном АА због кривичног дела из члана 346 став 2 КЗ казну затвора у трајању од 2 (две) године, због продуженог кривичног дела из члана 230 став 1 у вези члана 61 КЗ на казну затвора у трајању од 2 (две) године и новчану казну у износу од 800.000,00 динара и због извршења продуженог кривичног дела из члана 243 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 КЗ казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, окривљеном АА2 због извршења кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, због продуженог кривичног дела из члана 230 став 1 у вези члана 61 КЗ казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и новчану казну у износу од 600.000,00 динара и због извршења продуженог кривичног дела из члана из члана 243 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца, окривљеном АА5 због извршења кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и због извршења продуженог кривичног дела из члана 359 став 1 у вези члана 61 КЗ казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, па је суд окривљене осудио и то окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 5 (пет) година у коју му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. године до 09.02.2016. године и на новчану казну у износу од 800.000,00 динара, окривљеног АА2 на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. године до 18.12.2015. године и на новчану казну у износу од 600.000,00 динара, окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 2 (две) године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. године до 19.08.2015. године, окривљеног АА4 на казну затвора у трајању од 1 (једне) године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. године до 19.08.2015. године и окривљеног АА5 на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. године до 06.11.2015. године и на мери забране напуштања стана од 06.11.2015. године до 20.05.2016. године.

На основу члана 85 Кривичног законика према окривљеном АА5 изречена је мера безбедности забрана вршења позива радника Министарства унутрашњих послова Републике у трајању од 5 година од правноснажности пресуде, с тим да време проведено у затвору се не урачунава у време трајања ове мере.

На основу члана 87 Кривичног законика изречена је мера безбедности одузимања предмета према окривљенима АА, АА2, АА4 и АА5 и то предмета таксативно наведених у изреци побијане пресуде. На основу члана 213 став 3 КЗ од окривљеног АА2 одузето је 297,5 килограма резаног дувана и 19 паклица цигарета различитих марки упакованих у 298 картонских кутија беле боје, као и 1000 боксова цигарета и то 550 боксова цигарета марке “Monte Carlo”, 400 боксова цигарета марке “Родео” и 50 боксова цигарета марке “Филтер 57”.

На основу члана 243 став 5 КЗ од окривљеног АА2 одузето је 23 килограма резаног дувана, 490 килограма резаног дувана, 240 килограма резаног дувана, 20 килограма резаног дувана и 100 килограма резаног дувана који су се налазили у различитом броју најлонских кеса. Окривљени су обавезани да на име трошкова кривичног поступка плате суду и то окривљени АА износ од 1.200.000,00 динара на име вештачења гласа, износ од 5.000,00 динара на име финансијског вештачења, износ од 20.000,00 динара на име паушала, окривљени АА2 износ од 800.000,00 динара на име вештачења гласа и износ од 20.000,00 динара на име паушала, окривљени АА3 износ од 300.000,00 динара на име вештачења гласа, износ од 5.000,00 динара на име финансијског вештачења, износ од 20.000,00 динара на име паушала, окривљени АА4 износ од 200.000,00 динара на име вештачења гласа, износ од 5.000,00 динара на име финансијског вешатачења и износ од 20.000,00 динара на име паушала, окривљени АА5 износ од 7.600,00 динара на име трошкова сведока, износ од 391.500,00 динара на име нужних издатака и награде браниоца по службеној дужности и износ од 20.000,00 динара на име паушала, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудне наплате.

У ставу IV изреке побијане пресуде на основу члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП окривљени АА3 и АА4 су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика.

  Против означене пресуде жалбе су изјавили:

-бранилац окривљеног АА, адв. АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичним санкцијама, као и због одлуке о трошковима поступка, са предлогом да се побијана пресуда преиначи тако што ће се окривљени ослободити од оптужбе или да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, са захтевом да буде обавештен о седници већа.

-бранилац окривљеног АА2, адв. АБ2, због битних повреда одредаба ЗКП-а, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права, погрешне одлуке о казни и одлуке о трошковима поступка, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљени ослободи од оптужбе или да се иста укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање, а да бранилац и окривљени буде обавештен о дану и часу одржавања седнице,

-бранилац окривљеног АА3, адв. АБ3, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлука о кривичној санкцији и одузимаању имовинске користи и трошковима кривичног поступка, са предлогом да се побијана пресуда укине у ставу три тачка 1 и одбаци оптужни предлог у том делу, а под тачком 5 да се ослободи од оптужбе или да се одбаци оптужни предлог ТОК-а због стварне и месне ненадлежности за гоњење учиниоца овог кривичног дела и огласи Виши суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, да није стварно и месно надлежан за пресуђење ове кривично-правне ствари;

-бранилац окривљеног АА4, адв. АБ2, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, одлуке о кривичној санкцији и одузимању имовинске користи и трошковима кривичног поступка, са предлогом да се побијана пресуда преиначи у ставу три тачка 4, тако што ће се окривљени ослободити од оптужбе или да се одбаци оптужни предлог ТОК-а;

-окривљени АА5, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, одлуке о кривичној санкцији и одлуке о мери безбедности забрана вршења позива у МУП-у РС, са предлогом да се жалба усвоји, побијана пресуда преиначи и окривљени ослободи од оптужбе или да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење;

-бранилац окривљеног АА5, адв. АБ4, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битних повреда одредаба ЗКП-а, погрешне примене материјалног права, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији и са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе или да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, са захтевом да буду обавештени о дану одржавања седнице већа.

Одговор на жалбе окривљеног АА5 и бранилаца окривљених доставио је Тужилац за организовани криминал, у ком је предложио да се жалбе одбију као неосноване.

Тужилац за организовани криминал доставио је и поднесак Ктж.бр.7/19 од 04.03.2019. године, у коме је предложио да се жалбе бранилаца окривљених одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је, испитујући побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалбама, донео одлуку као у изреци.


2. Разлози за одбијање изјављених жалби

Побијајући првостепену пресуду због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, у односу на кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика, окривљени АА5, његов бранилац, адв. АБ4, као и браниоци окривљеног АА и АА2, адв. АБ и АБ2, у изјављеним жалбама указују да суд није дао јасне разлоге за постојање организоване криминалне групе, те да је изрека побијане пресуде и противречна, будући да је првостепени суд у изреци навео да је група постојала од децембра 2014. године све до средине фебруара 2015. године, а да се окривљенима АА и АА2 ставља на терет да су једну од радњи кривичног дела извршили 17.02.2015. године.

Овакви жалбени наводи окривљеног АА5 и бранилаца окривљених су оцењени као неосновани, будући да је и по налажењу Апелационог суда у Београду првостепени суд правилно извео закључак о постојању организоване криминалне групе, чији је организатор био окривљени АА, а што је утврђено из извештаја ССИМ, као и садржине бројних телефонских комуникација које је суд интерпретирао у образложењу побијане пресуде, а посебно оне које се односе на разговоре између АА и АА2 у критичном периоду. Првостепени суд је правилно, на основу изведених доказа несумњиво утврдио припадништво окривљених АА2 и АА5 овој групи заједно са раније осуђеним припадницима АА7, АА8, АА, АА9, АА10 и АА6, који су поступали према налозима и упутствима окривљеног АА. Притом је такође несумњиво током поступка утврђено да је окривљени АА2, својим појединачно предузетим радњама заједно са осуђеним лицима деловао управо ради продаје предметне робе, па је тако исту преузимао, транспортовао до договорених локација, те је предавао, а да је окривљени АА5, својим појединачно предузетим радњама заједно са осуђеним лицима деловао из истих разлога, односно омогућио је окривљеном АА продају предметне робе и стицање користи, тако што је организатору групе преносио информације до којих је дошао као полицијски службеник у вези са активностима полицијских службеника и других служби безбедности који су предузимали мере спречавања кријумчарења акцизне робе и у вези са прикупљеним доказима и случајевима у којима су други припадници групе били, које је информације окривљени АА, искористио за организацију активности осталих чланова групе у циљу остварења криминалног плана.

Осим тога, првостепени суд је такође правилно утврдио да је наведена група од преко три члана постојала у временском периоду из изреке пресуде, да су деловали споразумно и на организован начин по напред одређеним улогама у оквиру исте, те да се већина њих међусобно и познавала и остваривала контакте, а све како је то правилно првостепени суд утврдио у побијаној пресуди, за шта је у образложењу дао јасне разлоге у свему прихватљиве и за овај суд. Жалбени наводи одбране АА и АА5 да нису деловали у оквиру организоване криминалне групе су оцењени као неосновани, с обзиром да је из свих утврђених околности и начина извршења појединих радњи првостепени суд правилно закључио да је окривљенима морало бити јасно да се куповина, преношење, испорука и продаја не мале количине резаног дувана и цигарета, која се вршила више месеци, може извршити само у оквиру деловања већег броја људи, дакле, у оквиру постојеће организоване криминалне групе, при чему свако од припадника те групе предузима радње у низу, потребне да се спроведе коначан циљ, односно продаја резаног дувана и цигарета крајњим купцима. По правилном закључку првостепеног суда, сасвим је логично да је окривљени АА5, поготово што је био полицајац, знао да је у том ланцу деловања окривљени АА, организовао куповину, преношење и транспорт резаног дувана и цигарета, да би се потом он даље продавао на тржишту. Притом, по правилном закључку првостепеног суда и није неопходно да се сви окривљени чланови криминалне групе међусобно познају, било у својству организатора или припадника, већ је довољно да код њих постоји свест о постојању те организације или групе и њиховој припадности, што јасно произлази из доказа који су изведени на главном претресу.

У погледу свести да су окривљени АА, АА2 и АА5 заједно са осуђенима АА7, АА8, АА1, АА9, АА10 и АА6 деловали као организована криминална група, говори и чињеница да се већина од њих међусобно познавала и комуницирала, а о чему говоре аудио записи пресретнутих телефонских разговора. Поред наведеног, по правилном закључку првостепеног суда, намера свих окривљених је управо била да се удруже са циљем вршења кривичног дела кријумчарења, за које се може изрећи казна затвора од четири године или тежа казна, а која намера је била испољена реално кроз организовану криминалну групу, па се због тога ради и о организованом криминалу у смислу члана 2 и 3 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, уз испуњење осталих законских услова из члана 2 став 1 тачка 33 ЗКП-а и члана 112 став 35 Кривичног законика, који се односе на то да се ради о групи са више од три лица која је постојала у одређено време, да су деловали споразумно на организован начин, а ради стицања финансијске користи, при чему је сваки члан криминалне групе имао унапред одређени задатак или улогу. Према правилно утврђеном чињеничном стању од стране првостепеног суда, ову криминалну групу је организовао окривљени АА, а припадници исте су били АА2 и АА5, заједно са осуђенима АА7, АА(, АА1, АА), АА10 и АА6, који су прихватили активности ове криминалне групе, а што се манифестовало извршавањем постављених задатака од стране организатора криминалне групе. Оавакав правилан закључак првостепеног суда произлази из доказа који су изведени на главном претресу а посебно транскриптима пресретнуте комуникације између чланова групе, које је првостепени суд интерпретирао у образложењу побијане пресуде а затим и детаљно анализирао, на основу које анализе је извео правилан закључак који се не доводи у сумњу наводима изјављених жалби.

Жалбени наводи којима се првостепена пресуда побија уз истицање да је изрека исте нејасна, будући да је окривљенима АА, АА2 и АА5 стављено на терет да су кривично дело извршили од децембра 2014. па до средине фебруара 2015. године, а да се притом у другом делу изреке побијане пресуде окривљенима ставља на терет да су 17.02.2015. године извршили предметно кривично дело, су оцењени као неосновани, будући да по налажењу Апелационог суда у Београду период који је наведен у првом делу изреке побијане пресуде, а који указује да су кривично дело вршили од децембра 2014. године па до средине фебруара 2015. године, свакако обухвата и период до 17. фебруара 2015. године, будући да се по налажењу овог суда средина месеца не може везивати само за један дан, већ обухвата средишњи период од неколико дана у одређеном месецу.

Жалбени наводи којима се првостепена пресуда побија уз истицање да је изрека нејасна и неразумљива, будући да је у ставу два окривљенима АА и АА2 стављено на терет да су кривично дело извршили у групи, те да је нејасно да ли је у питању организована криминална група или обична група, су оцењени као неосновани. Наиме, у ставу 1 изреке побијане пресуде првостепени суд је јасно описао организовану криминалну групу са свим законским елементима које она обухвата због чега је насупрот жалбеним наводима бранилаца окривљених, по налажењу овог суда јасно да се став два изреке побијане пресуде односи управо на организовану криминалну групу која је детаљно описана у предходном ставу у погледу свих законских елемената као и делатности како организатора тако и чланова групе.

Жалбени наводи браниоца окривљеног АА којима се првостепена пресуда побија уз истицање да је суд погрешно утврдио да је овај окривљени извршио кривично дело недозвољена трговина из члана 243 став 1 Кривичног законика, будући да је овај окривљени имао дозволу, односно био је овлашћен да се бави трговином дувана и дуванских производа, као и жалбени наводи браниоца окривљеног АА2 којима се указује на непостојање доказа да је извршио кривино дело из чл 243 став 1 КЗ, су оцењени као неосновани, будући да је првостепени суд правилно закључио, имајући у виду начин на који су роба односно резани дуван и цигарете набављани (купован и набављан на територији АП КиМ од непознатих лица), те начин на који је преношено на територију Републике Србије, тј.преко административне линије коришћењем алтернативних путних праваца (који пролазе кроз разна села и брда), при чему је вршена опсервација трасе којом је наведена роба транспортована и синхронизовано кретање учесника у транспорту пазећи на кретање полицијских службеника, а све како би се транспорт дувана одвијао несметано и безбедно, јасно указује и да је окривљеном АА и окривљеном АА2 било јасно да се незаконито баве овим послом. У прилог оваквом правилном закључку првостепеног суда указује и чињеница која говори о интензивној телефонској комуникацији међу учесницима која се обавља са што мање речи, без изговорених сувишних детаља, при чему једни друге упозоравају о појединим стварима да не причају преко телефона, већ да ће то учинити у личном контакту или да причају у шифрама (разговор од 10.01.2015. године у 15:10:57 часова, 27.01.2015. године у 17:44:40, 05.02.2015. године у 01:12:53 часова, 05.02.2015. године у 05:44:46 часова, 05.02.2015. године у 09:20:58 часова), па чак и да се не јављају на одређени број телефона који су често мењали, при чему је очито да се врло добро разумеју, што значи да покушавају да сведу на најмању могућу меру разумевање њихове међусобне комуникације од стране евентуално трећих лица, која би била у могућности да чују њихов разговор, по правилној оцени првостепеног суда указује на то да су окривљени АА и АА2 предузимали нелегалне радње, односно да су без овлашћења за трговину набављали и транспортовали резани дуван у сврху даље продаје, чега су били свесни. Стоји чињеница да је радња окривљеног АА, имала дозволу за обављање делатности трговине на мало дуванским производима, али наведена чињеница, по правилном закључку првостепеног суда не ослобађа окривљеног АА кривице, јер за обављање овакве врсте трговинске делатности постоје прописи и правила регулисана Законом о дувану и Законом о акцизама, које окривљени није поштовао, већ је неплаћајући таксе и дажбине које су предвиђене за трговину акцизном робом, преносио дуван преко административне линије са КиМ “на црно”, алтернативним правцима, те тако пренети дуван (и цигарете) није продавао преко своје радње СТР “_” већ је преко других лица продавао купцима на територији Србије. Дакле, из свих изведених доказа на главном претресу, а посебно аудио записа пресретнуте телефонске комуникације, првостепени суд правилно утврђује да су како окрвиљени АА, тако и окривљени АА2 поступали супротно одредбама Закона о дувану, којим је регулисан промет дувана и дуванских производа, због чега су и правилно оглашени кривим због извршења кривичног дела недозвољене трговине из члана 243 став 1 Кривичног законика.

Жалбени наводи браниоца окривљеног АА3 којима се првостепена пресуда побија уз истицање да окривљени АА3 дана 23.11.2014. године није примио никакву количину резаног дувана од окривљеног АА и окривљеног АА2, те да он њих уопште и не познаје, су оцењени као неосновани, будући да је првостепени суд чињенично стање у погледу става 3 тачке 1 изреке побијане пресуде утврдио увидом у блокове, роковнике, свеске и папире различитих величина исписаних руком са текстом различите садржине, који су одузети управо од окривљеног АА3 по потврди о одузетим предметима, затим из криминалистичко техничке документације МУП РС, Диекције полиције – Полицијске управе Суботица Кт. уписник 816/15, л. књига увиђаја 768/15 од 22.07.2015. године, са извешајем о форензичком прегледу лица места Полицијске управе Суботица, Одсек за криминалистичку и противдиверзиону технику Кт.бр.460-768/15 од 22.07.2015. године, потврда о привремено одузетим предметима МУП РС, Дирекција полиције, Полицијска управа Врање, Оделење криминалистичке полиције Ку.бр.822/15 од 22.07.2015. године, потврда о привремено одузетим предметима МУП РС, Дирекција полиције, ПУ Врање, ПС Прешево Ку.бр.822/15 од 24.07.2015. године, потврда о привремено одузетим предметима МУП РС, Дирекција полиције, Полицијске управе Врање, Одељење криминалистичке полиције Ку.бр.822/15 од 22.07.2015. године, потврде о привремено одузетим предметима МУП РС, Полицијске управе Суботица, Одељење криминалистичке полиције, Одсек за сузбијање привредног криминалитета број 38/15 од 22.07.2015. године, вештачења гласа, као и аудио записа пресретнуте телефонске и СМС комуникације, а који су обавили окривљени АА, АА2 и АА3 и то дана 21.11.2014. године у 14:33:41 часова, 14:52:46 часова, 15:13:20 часова, 15:04:05 часова, 15:15:54 часова, 15:18:40 часова, 15:22:09 часова, 15:23:27 часова, 22.11.2014. године у 17:57:42 часова, 18:01:31 часова, 18:12:58 часова, 18:50:25 часова, 19:03:59 часова, 19:05:36 часова, 19:09:08 часова, 19:29:51 часова и дана 23.11.2014. године у 19:08:44 часова, 19:16:00 часова, 19:20:11 часова, 19:44:56 часова, 19:52:15 часова и 19:56:42 часова, из којих доказа је првостепени суд правилно закључио да су окривљени па и окривљени АА3 предметно кривично дело извршили управо на начин како је то описано изреком побијане пресуде у ставу три тачка један.

Жалбени наводи браниоца окривљеног АА3 којима се указује да он уопште и не познаје окривљеног АА су оцењени као неосновани, будући да из низа телефонских разговора несумњиво произлази да окривљени АА3 познаје окривљеног АА. То се утврђује и на основу разговора од 22.11.2014. године у 18:12:58 часова из ког разговора недвосмислено произлази да се окривљени АА3 интересује код окривљеног АА када ће добити дуван, јер очигледно има купца за њега и то је “њихов другар Митке” а да га окривљени АА обавештава да роба стиже и да ће сутра тј 23.11.2014. године бити код АА3 и који се захвљује и констатује пола-пола, што се очигледно односи на поделу зараде од продаје дувана. Када се садржина овог разговора доведе у везу са блоком плаве боје са називом “речник” који је по потврди о одузетим предметима одузет од окривљеног АА3 а из ког произлази да је окривљени АА3 у периоду од 24.05.2011. године закључно са 11.05.2015. године очито водио врло прецизну и детаљну евиденцију о количинама дувана у килограмима који је или како је назначено “пренет” или “одузет” при чему ни сам окривљени не спори да се бавио продајом истог и да има спискове купаца дувана, у ком блоку је за датум 23.11.2014. године наведено да је пренето 500 кг, може се извести само закључак да му је критичном приликом окривљени АА преко окривљеног АА2 предао резани дуван и то у количини од 500 кг како је наведено у блоку, а да би га окривљени АА3 даље дистрибуирао купцима, јер је већ уговорио купопродају истог. У прилог оваквом правилном закључку првостепеног суда говори и садржина аудио записа пресретнутих телефонских комуникација од 23.11.2014. године у 17:57:42 часова, 18:01:31 часова, 18:12:58 часова, 18:50:25 часова и 19:03:59 часова и 19:05:36 часова, 19:09:08 часова и 19:29:51 часова из којих несумњиво произлази да је окривљени АА организовао транспорт дувана са локације на којој је претходно био остављен, а који резани дуван је окривљени АА2 по налогу окривљног АА предао окривљеном АА3, како би окривљени АА3 дуван даље продавао купцима на подручју Србије, због чега су и жалбени наводи браниоца окривљеног АА3 оцењени као неосновани.

Жалбени наводи браниоца окривљеног АА4 којима се првостепена пресуда побија уз истицање да окривљени АА4 није извршио предметно кривично дело, већ да је то учинио његов брат АА3, те да АА4 нема никакве везе са тим су оцењени као неосновани, будући да је и у овом делу првостепени суд у односу на кривицу окривљеног АА4 закључак извео на основу доказа који су изведени на главном претресу, а који је детаљно интерпретирао на странама 176 и 177 образложења побијане пресуде. Наиме, из садржине разговора од 02.02.2015. године у 20:25:59 часова произлази да окривљени АА4 чека да преузме дуван који стиже за два минута, те када се тај разговор повеже са садржином разговора од 20:44:38 часова који су обавили окривљени АА и АА3, дакле брат окривљеног АА4 у коме се окривљени АА3 интересује да ли је сав дуван “дотеран”, а пошто није утврђују колико је дотерано, па окривљени АА3 наводи “а остале су 24, па то и викам, питујем га овога мојега све ли је дотерано, знаш он вика не знам”, а окривљени АА пита “чекај, чекај, колико су сада донели тамо питај овога твог”, на шта окривљени АА3 одговара “па не може, сутра може да изброји, сад је ноћ не може”, као и поменутом садржином разговора од 04.02.2015. године у 20:29:18 часова суд је неспорно утврдио да се ради управо о окривљеном АА4 и да је његова улога у овом транспорту резаног дувана до његове породичне куће и изнајмљене гараже његовог брата АА3 био да резани дуван, који је био намењен даљој продаји, прими у вечерњим часовима и исти ускладишти. Одбрана окривљеног АА4 у коме је негирао извршење кривичног дела наводећи да не познаје окривљеног АА, да га никада нико није звао да прихвати дуван и ускладишти га, те да није упознат са чиме се бави његов брат са којим не живи заједно и са којим је у лошим односима последњих пар година и који га је тукао више пута, те да није видео када је његов брат донео дуван у подрум у који није имао приступ, оповргнута је изведеним доказима на главном претресу и то пре свега писменим доказима, вештачењем гласа, садржином аудио записа пресретнуте телефонске комуникације коју је он обављао са окривљеним АА као и садржином аудио записа пресретнуте телефонске комуникације коју су обављали окривљени АА3 и АА. Ово посебно што из садржине разговора од 05.02.2015. године коју је обавио окривљени АА3 и АА произлази да окривљени АА3 поручује окривљеном АА да он има причу, описујући детаљно која је то прича, наводећи да ће све преузети на себе, те да је научио “овог малечког” мислећи тиме на свог брата АА4 да у полицији каже да је дуван његов (АА3) да нису у добрим односима, да не живе заједно и да је насилан истакавши да он није од јуче и да “на све размишља”, при чему из садржине разговора који је истог дана обавио АА4 и АА произлази да му окривљени АА4 поручује да је заштићен, да за њега није ништа рекао, да је управо он рекао оно што је са братом АА3 још раније договорио да пребаци кривицу на брата и да каже да се мрзе као да нису браћа, да не причају 3 – 4 године, при чему је окривљени АА3, управо изнео такву одбрану током поступка на начин који је описан у наведеним разговорима, због чега су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног оцењени као неосновани.

Да је окривљени АА5 извршио кривично дело из члана 359 Кривичог законика произлази из доказа које је првостепени суд извео на главном претресу, а које је интерпретирао на страни 53 у образложењу побијане пресуде, а посебно из садржаја телефонске комуникације који су такође детаљно интерпретирани у образложењу побијане пресуде из ког произлази да та интензивна телефонска комуникација између окривљених АА и АА5 и њена садржина је врло конкретна са минималним уплитањем личних ствари, уз чињеницу да су се исте вечери и то током транспорта дувана, потом по заплени истог видели чак два пута испред ПС Прешево, а у склопу осталих изведених доказа не указују само на познанство како истиче окривљени АА5 између њих двојице, већ на то да је окривљени АА5 саопштавао окривљеном АА информације до којих је дошао као полицијски службеник, а које је окривљени АА потом користио да би избегао контролу кријумчарене робе, те да би инструисао окривљене и сведоке какве исказе да дају, а да он и други чланови групе не буду осумњичени за нелегалне активности, на који начин би избегли кривично гоњење. Притом, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење указује да није од значаја жалбени навод браниоца окривљеног којим се указује да је критичном приликом заплењен дуван, будући да је окривљени АА5 радње предузимао у циљу да окривљеном помогне у незаконитим радњама, те је стога окривљеном АА незаконито преносио информације до којих је дошао, због чега околност да АА није успео да избегне ни заплену дувана ни кривичну одговорност, није од утицаја на извођење другачијег закључак у погледу радње окривљеног АА5.

Неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног АА и АА2 којима се оспорава првостепена пресуда у односу на кривично дело кријумчарење из члана 230 Кривичног законика. Наиме, првостепени суд је правилно утврдио да је окривљени АА организовао набавку резаног дувана и цигарета из БЈРМ са акцизним маркицама БЈРМ којом приликом се налазио у Скопљу, а што је утврђено из садржине телефонске комуникације коју је окривљени обављао дана 16.02.2015. године у 13:20:55 часова те 17.02.2015. године у 18:46:40 часова у 18:52:10 часова у 19:05:22 часова и у 22:46:20 часова, а што је у складу и са криминалистичко техничком документацијом МУП РС, Полицијске управе Врање Куо.бр.35/15 од 18.02.2015. године са извештајем о форензичком прегледу лица места ПС Прешево Кт.бр.409-35-2015 број уписника Пу.бр.105/15 од 18.02.2015. године из којих произлази да су критичном приликом у селу _ полицијски службеници у трактору марке ИМТ 539 са ручно израђеном приколицом пронаши 100 боксива цигарета различитих марки са маркицама Републике Македоније, као и разговором од 16.01.2015. године у 14:27:32 часа из ког произлази да окривљени АА2 тражи приколицу за превоз робе тежине како каже 100 кг.

Чињеница да је управо окривљени АА организовао кријумчарење предметних цигарета из БЈРМ преко царинске линије између БЈРЈ и Републике Србије , избегавајући мере царинског надзора коју су по његовом налогу НН лица илегално превела преко царинске линије и довезла до административне линије са АП КиМ, те чињеницу да је за даљи транспорт наведене робе ка Прешеву организовао окривљеног АА2, првостепени суд је правилно утврдио из пресретнутих телефонских комуникација од 16.02.2015. године у 13:20:55 часова из ког произлази да је окривљени АА наложио окривљеном АА2 да зове АА11 ради договора, говорећи му “где, шта и како знаш” те када се наведени разговори доведу у везу са разговорима од 16.02.2015. годне у 13:24:25 часова, 13:26:32 часова, 13:27:32 часова. 14:23:39 часова, 16:03:03 часова, 18:03:41 часова, 18:09:01 часова и 21:23:55 часова из којих произлази да је окривљени АА2 поступајући по налогу окривљеног АА уговорио место и време преузимања цигарета, као и превозно средство које ће користити да дође до договореног места и који ће служити за даљи транспорт цигарета, а то је трактор са приколицом, може се са извесношћу извести закључак да је окривљени АА2 лице које је окривљени АА задужио за преузимање и транспорт кријумчарених цигарета. Осим тога да је окривљени АА2 преузео кријумчарење цигарета на административној линији које је сместио у дрвену приколицу трактора, након чега се упутио ка селу _, утврђено је из садржине аудио записа пресретнутих телефонских комуникација од 17.02.2015. године, а посебно из садржине разговора обављеног у 19:05:22 часова из ког произлази да је окривљени АА обавештава НН лице да је полиција прекинула транспорт цигарета који је обављао окривљени АА2, као и из садржине разговора од 18.02.2015. године у 00:06:56 часова у коме окривљени АА2 детаљно описује окривљеном АА како га је пресрела полиција док је возио трактор са приколицом у коме су се налазиле кријумчарене цигарете, објашњавајући да је он малтене био пред кућом пре него што се полиција појавила, да је покушавао трактором да побегне кроз село, да је приколица ударила у зид, да није успео да сакрије цигарете и да је он побегао из трактора који је био под пуним гасом када је видео да полицијски службеници излазе из свог возила, при чему из доказа који се налазе у предмету као и криминалистичко техничке документације произлази да су критичном приликом у селу _ полицијски службеници покушали да зауставе возача трактора са приколицом, да је возач трактора побегао у непознатом правцу, те да су испод наслаганих дрва пронашли картонске кутије у којима су се налазиле цигарете са маркицама Републике Македоније, због чега су и супротни жалбени наводи којима се оспорава закључак првостепеног суда да је у конкретном случају извршено кривично дело кријумчарење од стране окривљених АА и АА2 оцењен као неосновани.

Такође су неосновани жалбени наводи којима се оспорава надлежност Посебног одељења Вишег суда у Београду за суђење у овом конкретном предмету. Ово стога што је одредбом члана 2 став 1 тачка 1 Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, прописано да се овај закон примењује ради откривања, кривичног гоњења и суђења кривичних дела организованог криминала, док је тачком 4 истог члана прописано да се овај закон примењује између осталих кривичних дела и за кривично дело кријумчарење из члана 230 Кривичног законика. Имајући у виду цитиране одредбе члана 2 наведеног закона те како је неспорно утврђено да се у овом конкретном случају ради о организованој криминалној групи која је вршила између осталих и кривична дела кријумчарење, то је овај суд жалбене наводе којима се првостепена пресуда побија оспоравањем надлежности посебног одељења Вишег суда у Београду, оценио као неосноване.

Најзад, неосновани су и жалбени наводи бранилаца окривљених АА и АА2, којима се указује да је за постојање кривичног дела кријумчарења неопходно да се исто врши преко царинске линије која не постоји између централног дела Србије и КиМ. Ово стога што су окривљени оглашени кривим за кривично дело кријумчарење које се односи на пренос резаног дувана и цигарета преко границе, и то из БЈРМ на АП КиМ а затим и преко административне линије са АП КиМ, док су радње које су окривљени предузимали преношењем резаног дувана само преко административне линије са АП КиМ, правилно квалификоване као кривично дело недозвољена трговина из чл 243 КЗ, за које су окривљени такође оглашени кривим и осуђени.

Имајући у виду да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, првостепени суд је правилно извео закључак о кривици окривљених и правној квалификацији, правилно налазећи да се у радњама окривљеног АА стичу објективна и субјективна обележја кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика као и продужено кривично дело недозвољена трговина из члана 243 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, те у радњама окривљеног АА2 објективна и субјективна обележја кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика те продужено кривично дело недозвољена трговина из члана 243 став 3 у вези члана 61 Кривичног законика а у односу на окривљеног АА3 објективна и субјективна обележја кривичног дела недозвољена трговина из члана 243 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика, у односу на окривљеног АА4 објективна и субјективна обележја кривичног дела недозвољена трговина из члана 243 став 3 у вези става 1 Кривичног законика а у односу на окривљеног АА5 објективна и субјективна обележја кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика и продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 1 у вези члана 61 Кривичног законика.


3. Разлози за усвајање жалби

  Апелациoни суд у Београду, налази да су основани жалбени наводи браниоца окривљеног АА и АА2, којима се указује да је првостепени суд повредио кривични закон када је радње окривљених описане у ставу II квалификовао као продужено кривично дело кријумчарење из члана 230 став 1 у вези члана 61 Кривичног законика, будући да је радња предметног кривичног дела (преношење) које је окривљенима стављено на терет одређена трајним глаголом, који сам по себи подразумева предузимање више радњи, због чега Апелациoни суд у Београду налази да се у конкретном случају не може радити о продуженом кривичном делу кријумчарење из члана 230 став 1 Кривичног законика већ да се ради о једном кривичном делу, због чега је у овом делу уважавањем жалби браниоца окривљених АА и АА2 побијана пресуда преиначена у погледу правне оцене радњи за које су оглашени кривим, тако што је Апелациoни суд у Београду радње окривљених АА и АА2 описане у ставу II изреке побијане пресуде, уз правилну примену закона правно квалификовао као радње кривичног дела кријумчарење из члана 230 став 1 Кривичног законика.

Када је у питању одлука о кривичној санкцији, Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење налази да је првостепени суд приликом избора врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима, имао у виду све околности из члана 54 Кривичног законика које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана а њена висина правилно одмерена.

Од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА суд је ценио чињеницу да се ради о ожењеном лицу, да је окривљени отац двоје малолетне деце, породичан човек као и ранији живот, односно чињеницу да је неосуђиван, док је од отежавајућих околности ценио број предузетих радњи у оквиру учињеног продуженог кривичног дела које су предузимане у континуитету у дужем временском периоду, те количину резаног дувана и цигарета, начин припреме и реализацију извршеног кривичног дела које указују на изузетну систематичност, упорност и одлучност.

На страни окривљеног АА2 суд је од олакшавајућих околности ценио његове личне и породичне прилике, да је породичан човек, ожењен, отац петоро малолетне деце, његов ранији живот, односно неосуђиваност, док је као отежавајућу околност ценио његову значајнију улогу и бројност радњи у оквиру продуженог кривичног дела, које су предузимане у континуитету у дужем временском периоду, количину резаног дувана и цигарета, начин припреме и реализацију извршеног дела, што све указује на исказану систематичност, упорност и одлучност.

На страни окривљеног АА3 суд је од олакшавајућих околности ценио да је породичан човек, ожењен, а од отежавајућих околности ценио бројност предузетих радњи у оквиру учињеног продуженог кривичног дела, количину резаног дувана и цигарета, начин припреме и реализацију извршеног дела, што све указује на исказану изузетну систематичност, упорност и одлучност те његову вишеструку ранију осуђиваност, стим да је имао у виду да се не ради о истоврсним кривичним делима као и протек времена од последње осуде.

Од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА4 суд је ценио породичне прилике, чињеницу да је ожењен, отац једног малолетног детета, те да је неосуђиван, док је од отежавајућих околности ценио чињеницу да је окривљени извршио кривично дело као просветни радник – наставник у основној школи који треба да буде пример деци коју учи како се треба понашати у друштву.

На страни окривљеног АА5 суд је од олакшавајућих околности ценио породичне прилике, да је ожењен, отац једног малолетног детета, његов ранији живот односно неосуђиваност, док је од отежавајућих околности ценио његов допринос извршењу кривичних дела с обзиром на то да без његовог учешћа као полицијског службеника осмишљени план деловања би био изузетно отежан, околности под којима је дело извршено – чињеницу да као припадник МУП даје податке из службе организатору организоване криминалне групе, помоћу којих информација је исти организовао рад организоване криминалне групе пре, за време и после извршења кривичног дела.

Међутим, основано се изјављеним жалбама окривљеног АА5 и бранилаца окривљених указује да је првостeпени суд када је у питању одлука о кривичној санкцији дао пренаглашен значај отежавајућим околностима те да је дао мањи значај олакшавајућим околностима, због чега је Апелациoни суд у Београду уз правилну примену закона, дајући адекватан значај свим, како олакшавајућим тако и отежавајућим околностима, побијану пресуду преиначио у погледу одлуке о казни, тако што је:

-окривљеном АА због извршења кривичног дела из члана 346 став 2 Кривичног законика задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од 2 (две) године, а због кривичног дела кријумчарење из члана 230 став 1 Кривичног законика утврдио му казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци и новчану казну у износу од 600.000,00 динара, те задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци због извршења продуженог кривичног дела из члана 243 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика,

-окривљеном АА2 због извршења кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 2 (два) месеца, због кривичног дела кријумчарење из члана 230 став 1 Кривичног законика утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године и новчану казну у износу од 300.000,00 динара те због продуженог кривичног дела недозвољена трговина из члана 243 став 3 у вези става 1 у вези члана 61 Кривичног законика утврдио казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци,

-окривљеном АА5 због извршења кривичног дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика, утврдио казну затвора у трајању од 1 (једне) године а због продуженог кривичног дела из члана 359 став 1 у вези члана 61 Кривичног законика задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 8 (осам) месеци, па је окривљене АА и АА2 применом одредби члана 51, 60 и 63 Кривичног законика у односу на окривљеног АА5 применом одредби члана 60 и 63 Кривичног законика, у односу на окривљеног АА3 и АА4 применом одредби члана 4, 42, 45, 54 и 63 Кривичног законика осудио и то:

1.Окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 6 (шест) месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. године до 09.02.2016. године и на новчану казну у износу од 600.000,00 динара коју је окривљени дужан да плати у року од месец дана од правноснажности пресуде. Уколико окривљени не плати новчану казну у наведеном року иста ће се заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора с тим да затвор не може бити дужи од једне године.

2.Окривљеног АА2 на јединствену казну затвора у трајању до 2 (две) године и 6 (шест) месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору од 22.07.2015. до 18.12.2015. године и на новчану казну у износу од 300.000,00 динара коју је окривљени дужан да плати у року од месец дана од правноснажности пресуде. Уколико окривљени не плати новчану казну у наведеном року иста ће се заменити казном затвора тако што се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одређује један дан затвора с тим да затвор не може бити дужи од шест месеци.

3.Окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 22.07.2015. године до 19.08.2015. године.

4.Окривљеног АА4 на казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 22.07.2015. године до 19.08.2015. године.

5.Окривљеног АА5 на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године и 6 (шест) месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 22.07.2015. године до 06.11.2015. године и на мери забране напуштања стана од 06.11.2015. године до 20.05.2016. године.

Ценећи степен повреде заштићеног добра, те степен кривице окривљених, Апелациони суд у Београду налази да ће се управо овако изреченим јединственим казнама затвора у односу на окривљене АА, АА2, АА3, АА4 и АА5 остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 42 Кривичног законика а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика.


4. Разлози за одбијање жалби у погледу осталих одлука

Првостепени суд је правилно на основу одредби члана 85 Кривичног законика окривљеном АА5 изрекао меру безбедности забрана вршења позива радника Министарства унутрашњих послова Републике Србије у трајању од 5 (пет) година с обзиром на то да је као полицијски службеник у обавези да предузима послове на превенцији криминала и унапређењу безбедности у заједници, да открива кривична дела и њихове учеснике, да их приводи, да послове обавља професионално у складу са законом, како током радног времена тако и ван радног времена, те чињеница да је извршио кривично дело за које је осуђен како је то наведено у образожењу побијане пресуде као и у претходном делу образложења ове пресуде узроковао је грубо кршење професионалних стандарда, правила струке и одговорности што оправдано указују на опасност да би окривљени вршењем овог позива поново извршио кривично дело због чега је наведена мера у одмереном трајању нужна и оправдана.

Првостепени суд је такође правилно на основу одредбе члана 87 Кривичног законика изрекао и меру безбедности одузимања предмета окривљенима АА, АА2, АА3, в и АА5 од којих су одузети предмети наведени у изреци побијане пресуде. Првостепени суд је такође правилно на основу одредбе члана 230 став 3 КЗ од окривљеног АА2 одузео робу која је предмет кривичног дела кријумчарења, такође ближе наведене у изреци побијане пресуде. Од окривљеног АА2 је такође правилно одузета и роба која је предмет кривичног дела недозвољена трговина сходно одредби члана 243 став 5 Кривичног законика.

Када је у питању одлука о трошковима кривичног поступка, Апелациони суд у Београду је жалбене наводе којима се побијана пресуда оспорава и у овом делу, оценио као неосноване, будући да је првостепени суд правилно окривљене сходно одредби члана 264 став 1 ЗКП, имајући у виду да су оглашени кривим, обавезао и то окривљеног АА да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 1.200.000,00 динара на име вештачења гласа, износ од 5.000,00 динара на име финансијског вештачења, износ од 20.000,00 динара на име паушала, окривљеног АА2 да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 800.000,00 динара на име вештачења гласа износ од 20.000,00 динара на име пуашала, окривљеног АА3 да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 300.000,00 динара на име вештачења гласа, износ од 5.000,00 динара на име финансијског вештачења и износ од 20.000,00 динара на име паушала, окривљеног АА4 да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 200.000,00 динара на име вештачења гласа, износ од 5.000,00 динара на име финансијског вештачења и износ од 20.000,00 динара на име паушала, те окривљеног АА5 да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 7.600,00 динара на име трошкова сведока, износ од 391.500,00 динара на име нужних издатака и награде браниоца по службеној дужности и износ од 20.000,00 динара, ценећи да плаћање наведених трошкова неће биди доведена у питање егзистенција окривљених нити лица која су дужни да издржавају, а имајући у виду дужину трајања и сложеност овог кривичног поступка као и њихово имовно стање.

Првостепени суд је такође правилно одбио предлоге Тужилаштва за организовани криминал као и одбране окривљених за извођење доказа који су по правилном закључку првостепеног суда сувишни и без значаја за утврђено чињенично стање при чему би довели до непотребног одуговлачења кривичног поступка а не би довело до бољег разјашњења ове кривично-правне ствари или до промене неспорно утврђеног чињеничног стања, за шта је првостепени суд на страни 261 и 262 образложења побијане пресуде дао јасне разлоге који су у свему прихватљиви и за овај суд.

Са свега напред изнето, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци пресуде, на основу одредби чланова 457 и 459 ЗКП.

Записничар        Председник већа-судија
Александар Багаш, с.р.      Милимир Лукић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)