Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.06.2015.

Кж1 По1 8/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 8/15
Дана 16.06.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Јасмине Васовић, чланова већа, са вишим саветником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљеног АА, због продуженог кривичног дела разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, решавајући по жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење СПК-По1 бр. 19/15 од 31.03.2015. године, у седници већа одржаној дана 16.06.2015. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење СПК-По1 бр. 19/15 од 31.03.2015. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење СПК-По1 бр. 19/15 од 31.03.2015. године, на основу члана 317 став 1 ЗКП прихваћен је споразум о признању кривичног дела СК.бр.24/15 закључен дана 25.02.2015. године између Тужилаштва за организовани криминал и окривљеног АА са браниоцем адвокатом АБ, па је окривљени АБ оглашен кривим да је извршио продужено кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од три године и два месеца, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору почев од 07.04.2014. године када је лишен слободе по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебно одељење КПП. По1 бр. 18/14 од 08.04.2014. године до 27.05.2014. године када му је по решењу судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Посебно одељење КПП. По1 бр. 18/14 мера притвора замењена мером забране напуштања стана уз електронски надзор, као и време проведено на мери забране напуштања стана уз примену електронског надзора од 27.05.2014. године, па надаље.

Наведеном пресудом на основу одредбе члана 91 и 92 КЗ у вези одредбе члана 538 став 1 и 2 и члана 541 ЗКП од окривљеног АА је одузета имовинска корист која је прибављена извршењем продуженог кривичног дела разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ и то предмет од вредности прибављен кривичним делом: сат марке „Oris“ серијски број 31-13310, одузет од окривљеног уз потврду о привремено одузетим предметима МУП РС, ДП УКП, СБПОК Одељење за сузбијање организованог општег криминалитета 03/4-5 број 35/14 од 07.04.2014. године.

Првостепеном пресудом, према окривљеном АА је на основу члана 87 КЗ изречена мера безбедности одузимања предмета и то: мобилни телефон „Iphone“ модел Nо A 1241, без СИМ картице, ИМЕИ број _, мобилни телефон марке „Самсунг“ ИМЕИ броја _, са СИМ картицом МТС серијског броја _, две СИМ картице серијског броја _ и _, мобилни телефон марке „Самсунг“ ИМЕИ броја _ са СИМ картицом МТС серијског броја _, мобилни телефон марке „Алкател“ ИМЕИ броја _ са СИМ картицом ВИП серијског броја _ и СИМ картица претплатничког броја 064/3515-106, који су од окривљеног АА одузети по потврди о привремено одузетим предметима МУП РС, ДП, УКП, СБПОК Одељење за сузбијање организованог општег криминалитета 03/4-5 број 35/14-1 од 07.04.2014. године.

Првостепеном пресудом, окривљени АА је сходно одредби члана 261 до 264 ЗКП обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати суду износ од 34.500,00 динара, као и на име паушала износ од 20.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде о прихватању споразума о признању кривичног дела, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, са разлога прописаних одредбом члана 338 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење размотри списе предмета и изведене доказе, јер по мишљењу одбране нема доказа за оправдану сумњу да је окривљени АА извршио разбојништво у продавници „_“ у _.

Тужилаштво за организовани криминал је писменим поднеском Ктж.бр.8/15 од 04. маја 2015. године, предложило да се жалба браниоца окривљеног АА адвоката АБ одбије као неоснована и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење СПК.По1 бр.19/15 од 31.03.2015. године у целости потврди.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа у смислу члана 447 ЗКП-а, у одсуству уредно обавештеног заменика Тужиоца за организовани криминал, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом, жалбом, те изјашњењем Тужиоца за организовани криминал у писменом поднеску, након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АБ оспорава се побијана пресуда сходно одредби члана 338 ЗКП, а са разлога због којих се пресуда о споразуму о признању кривичног дела може побијати и указује да у пресуди не постоји довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени АА крив и поред закљученог споразума о признању кривице, па се стога и предлаже Апелационом суду у Београду да изврши увид у списе предмета, тако што ће у жалбеном поступку оценити наводе из жалбе, као и чињеницу да ли постоји довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени АА извршио продужено кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 ЗКП. У жалби се надаље указује да из доказа који се налазе у списима, као и исказима које је окривљени дао пред полицијским органима се не доказује се постојање претходног договора окривљеног за извршење кривичног дела конкретно у продавници „_“ у _, па се сходно свему наведеном предлаже као у жалби браниоца.

Из списа предмета произилази да је решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 93/14 – Кв.По1 бр. 108/15 од 26.02.2015. године раздвојен кривични поступак који се пред тим судом води против окривљеног АА по оптужници Тужилаштва за организовани криминал Кто.бр.35/14 од 16.10.2014. године, те је одлучено да се поступак доврши пред тим судом одвојено за овог окривљеног.

Након тога, дана 25.02.2015. године суду је поднет споразум о признању кривичног дела СК.бр.24/15 од 25.02.2015. године закључен између Тужилаштва за организовани криминал и окривљеног АА у присуству браниоца адвоката АБ због извршења продуженог кривичног дела разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ у коме је констатовано да је окривљени АА свесно и добровољно признао извршење кривичног дела разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, те да су се са споразумом о признању кривичног дела сагласили заменик Тужиоца за организовани криминал и окривљени АА.

Окривљени АА је на рочишту за одлучивање о споразуму о признању кривичног дела дана 30.03.2015. године изјавио да је пре закључења споразума свесно и добровољно признао извршење продуженог кривичног дела разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, да је свестан свих последица закључења споразума, а посебно да се закључењем споразума одриче права на суђење, као и да прихвата ограничење права на улагање жалбе (члан 319 став 3 ЗКП) против одлуке донете на основу споразума.

Имајући у виду све напред наведено, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење насупрот изнетим жалбеним наводима браниоца окривљеног, првостепени суд је у законито спроведеном поступку правилно и потпуно утврдио чињенично стање и правилно применио материјално право када је на основу члана 317 став 1 ЗКП донео пресуду којом је прихватио споразум о признању кривичног дела СК.бр.24/15 закључен дана 25.02.2015. године између Тужилаштва за организовани криминал и окривљеног АА, којим је окривљени АА оглашен кривим због извршења продуженог кривичног дела разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, па је осуђен на казну затвора у трајању од три године и два месеца, у коју казну му је урачунато и време проведено у притвору, а такође је према окривљеном одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и изречена му је мера безбедности одузимања предмета, све ближе наведено у изреци побијаног споразума.

По оцени овог суда, првостепени суд је приликом доношења одлуке правилно применио процесне одредбе материјалног права, дао јасне и уверљиве разлоге у погледу свесног и добровољног признања окривљеног АА да је извршио продужено кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ која су му стављена на терет продуженом оптужницом ТОК-а, да је правилно утврдио да је окривљени свестан свих последица закљученог споразума, што је и сам окривљени потврдио приликом саслушања на рочишту за одлучивање о споразуму, да се одрекао права на суђење и прихватио ограничење права на улагање жалбе против одлуке суда донете на основу споразума, као и чињеница да постоје други докази који нису у супротности са признањем окривљеног да је учинио кривично дело, да су казна, одлука о одузимању имовинске користи и мера безбедности у погледу којих је закључен споразум и које су изречене пресудом у складу са кривичним законом. Надаље, првостепени суд је по оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, за своју одлуку дао јасне, аргументоване и законите разлоге којима се руководио приликом прихватања споразума о признању кривичног дела, а првостепена пресуда садржи и све елементе из члана 428 став 2, 3 и 5 ЗКП.

Имајући у виду напред наведено, неосновани су наводи жалбе браниоца окривљеног АА адвоката АБ да у конкретном случају не постоје довољни докази за оправдану сумњу да окривљени АА крив споразуму о признању кривице, а који је закључен између окривљеног АА и Тужилаштва за организовани криминал након потврђивања оптужнице, а који жалбени наводи би могли бити разматрани да је споразум о признању кривичног дела закључен у некој ранијој фази кривичног поступка.

Надаље, окривљени АА је насупрот жалбеним наводима браниоца, споразумом о признању кривичног дела управо признао извршење свих кривичних дела која су му стављена на терет, а која су потврђена оптужницом Тужилаштва за организовани криминал да је заједно са својим браниоцем приступио закључењу споразума о признању кривичног дела, да је претходно био упознат са свим правима, последицама и ограничењима по основу овог споразума, па се подношењем жалбе и изношењем потпуно другачијег става од стране одбране да у конкретном случају не постоје докази за оправдану сумњу, у овој фази могу тумачити једино у контексту остваривања одређених погодности по осуђеног, због чега је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, прихватајући све разлоге које је у побијаној пресуди дао Виши суд у Београду, Посебно одељење СПК. По1 бр.19/15 од 31.03.2015. године, као правилне.

Са свега напред изложеног Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци пресуде на основу одредбе члана 457 ЗКП.


Записничар-саветник     Председник већа – судија
Тања Славковић, с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)