Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
18.03.2016.

Кж1 По1 8/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 8/16
Дана 18.03.2016. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Милене Рашић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном предмету осуђеног АА, због продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 у вези става 2 у вези члана 61 став 1 КЗ, одлучујући о жалби осуђеног АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К. По1 37/12 – Кв По1 690/15 од 01.02.2016. године, у седници већа одржаној, у смислу члана 447 ЗКП, дана 18.03.2016. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Честа, једногласно је донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К. По1 37/12 – Кв По1 690/15 од 01.02.2016. године, ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К. По1 37/12 –  Кв По1 690/15 од 01.02.2016. године, усвојен је захтев осуђеног АА за изрицање јединствене казне, па су преиначене, у погледу одлуке о казни, правноснажне пресуде: Вишег суда у Београду, Посебно одељење К. По1 37/12 од 12.02.2014. године, потврђена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 По1 22/14 од 06.02.2015. године, којом је окр. АА, због продуженог кривичног дела недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи из члана 350 став 4 у вези става 2 КЗ у вези члана 61 став 1 КЗ, осуђен на казну затвора у трајању од 6 (шест) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 22.11.2011. године до 25.01.2013. године и Основног суда у Сомбору Кв 46/15 од 05.03.2015. године, правноснажна дана 02.04.2015. године, којом су окр. АА преиначене у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде, и то Основног суда у Сомбору Кв 429/14 од 24.10.2014. године, преиначена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1358/14 од 18.12.2014. године, којом је АА осуђен на казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 2 (два) месеца, у коју казну му се урачунава време проведено на издржавању казне затвора, а по пресудама Основног суда у Сомбору Кв 2/12 и Општинског суда у Суботици К. 606/05 и пресуда Општинског суда у Суботици К. 976/06 од 05.12.2006. године, којом је осуђен на казну затвора у трајању од 3 (три) месеца, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору почев од 12.09.2006. године па надаље, те пошто су му узете као утврђене казне затвора по наведеним пресудама, окр. АА је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 2 (два) месеца, у коју казну му се урачунава време проведено на издржавању казне затвора, а по наведеним пресудама, и време проведено у притвору, па је, окр. АА, узимајући му као утврђене казне затвора, а по правноснажним пресудама Вишег суда у Београду, Посебно одељење К По1 37/12 од 12.02.2014. године, правноснажна 06.02.2015. године, у трајању од 6 (шест) година, по пресуди Основног суда у Сомбору Кв 46/15 од 05.03.2015. године, правноснажна 02.04.2015. године, у трајању од 4 (четири) године и 2 (два) месеца, применом одредаба чланова 4, 42, 45, 54, 60, 62 и 63 КЗ и члана 552 став 1 тачка 1 и члана 556 став 1 тачка 1 ЗКП, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 22.11.2011. године до 25.01.2013. године, по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К. По1 37/12 од 12.02.2014. године, време проведено у притвору почев од 12.09.2006. године па надаље, по пресуди Општинског суда у Суботици К. 976/06 од 05.12.2006. године, која је обухваћена пресудом Основног суда у Сомобру Кв 46/15 од 05.03.2015. године, као и време проведено на издржавању казне затвора по напред наведеним правноснажним пресудама.

Против напред наведене пресуде, благовремено је жалбу изјавио осуђени АА, због одлуке о висини казне и због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд преиначи првостепену пресуду и донесе пресуду којом ће му изрећи казну затвора у трајању од 8 (осам) година и 6 (шест) месеци.

Тужилац за организовани криминал, у поднеску Ктж 9/16 од 04.03.2016. године, предложио је да се жалба осуђеног АА одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, у смислу одредбе члана 447 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Честа, на којој је размотрио списе предмета, првостепену пресуду и изјављену жалбу, те предлог Тужиоца за организовани криминал изнету у поднеску Ктж 5/16 од 04.03.2016. године, као и изјашњење заменика Тужиоца за организовани криминал изнето на седници већа, па је, испитавши првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, нашао:

-жалба је неоснована.

У жалби осуђеног АА, у суштини изјављеној због одлуке о казни, истиче се да је он првостепеном суду упутио молбу за изрицање јединствене казне са предлогом да му се изрекне казна затвора у трајању од 8 (осам) година и 6 (шест) месеци, уз истицање олакшавајућих околности које постоје на његовој страни, а то је да је отац двоје малолетне деце, да има здравствених проблема, у прилог чега је доставио и медицинску документацију, истичући и своје понашање током издржавања казне затвора.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, напред изнети жалбени наводи осуђеног АА су неосновани, односно истима се не доводи у питање законитост и правилност одлуке првостепеног суда у погледу казне, с обзиром да је првостепени суд, у смислу одредбе члана 54 КЗ, ценио све околности које су од утицаја на одлуку о кривичној санкцији.

Наиме, првостепени суд је приликом одмеравања јединствене казне затвора ценио све олакшавајуће и отежавајуће околности на страни АА, односно да је исти отац двоје малолетне деце, што је ценио као олакшавајућу околност, док је од отежавајућих околности ценио бројност и врсту кривично-правних радњи по пресудама које су кроз институт неправог понављања кривичног поступка спојене у јединствену казну првостепеном пресудом, и то да је оглашен кривим претежно за кривична дела из групе кривичних дела против имовине, као и кривична дела код којих је мотив извршиоца лукративан, при чему је незапослен, издржава се од повременог приватног рада, без непокретне имовине, као и да је оглашаван кривим за кривична дела са елементима насиља.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, а на основу напред наведених отежавајућих и олакшавајућих околности, првостепени суд је правилно поступио када је АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) година, за коју казну је, у образложењу пресуде, дао разлоге које у свему као правилне прихвата и веће овог суда, те ће се изреченом јединственом казном затвора, на коју је АА осуђен, у потпуности остварити сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 42 КЗ, а у оквиру опште сврхе кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

Првостепени суд је правилно применио одредбе члана 552 став 1 тачка 1 и члана 556 став 1 тачка 1 ЗКП, као и одредбе члана 60, 62 и 63 КЗ, када је осуђеном, у јединствену казну затвора урачунао време проведено у притвору почев од 22.11.2011. године до 25.01.2013. године, по пресуди Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 37/12 од 12.02.2014. године, време проведено у притвору почев од 12.09.2006. године па надаље, по пресуди Општинског суда у Суботици К.бр. 976/06 од 05.12.2006. године, која је обухваћена пресудом Основног суда у Сомбору Кв.бр. 46/15 од 05.03.2015. године, као и време проведено на издржавању казне затвора по напред наведеним правноснажним пресудама.

Имајући у виду све напред наведено, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, наводи из жалбе осуђеног АА, који се односе на чињеницу да је отац двоје малолетне деце, су неосновани, с обзиром да је наведену чињеницу првостепени суд и ценио као олакшавајућу околност, док наводи који се односе на његово понашање током издржавања казне затвора нису од утицаја на одлуку суда у поступку за изрицање јединствене казне, ако је против истог осуђеног у две или више пресуда изречено више казни, а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за дела у стицају, већ исте имају утицаја приликом одлучивања у поступку примене института условног отпуста, као ни наводи осуђеног који се односе на његово здравствено стање, за шта је уз жалбу приложио и медицинску документацију из 2012. године, а које чињенице се могу истицати у поступку за понављање кривичног поступка као чињенице за које суд није знао иако су постојале, а оне би очигледно довеле до блаже кривичне санкције.

Пошто се изјављеном жалбом осуђеног АА, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, не доводи у сумњу законитост и правилност првостепене пресуде, то је жалба одбијена као неоснована.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је, на основу одредбе члана 457 ЗКП, донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник      Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић,с.р.    Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)