Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.09.2019.

Кж1 По1 8/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 8/19
13.09.2019. године
Београд

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Милимира Лукића, председника већа, Бојане Пауновић, мр Сретка Јанковића, Драгана Ћесаровића и Весне Петровић, чланова већа, са саветником Драганом Лужњанин као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА1 и др., због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 33 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, бранилаца окривљених адвоката АБ1 за окривљеног АА1, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА2, окривљеног АА2 лично, бранилаца окривљеног АА3, адвоката АБ3а и адвоката АБ3б, браниоца окривљеног АА4 адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ1, бранилаца окривљеног АА6, адвоката АБ5а и адвоката АБ5б, браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ2, браниоца окривљеног АА8, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА9 адвоката АБ6 и браниоца окривљене АА10 адвоката АБ7, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 195/10 од 12.07.2018. године, након одржане седница већа дана 20.06.2019. године, дана 13.09.2019. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА1 адвоката АБ1, браниоца окривљеног АА2, адвоката АБ2 и окривљеног АА2 лично, бранилаца окривљеног АА3, адвоката АБ3а и адвоката АБ3б, браниоца окривљеног АА4 адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА5, адвоката АБ1, бранилаца окривљеног АА6, адвоката АБ5а и адвоката АБ5б, браниоца окривљеног АА8, адвоката АБ4, браниоца окривљеног АА9 адвоката АБ6, браниоца окривљене АА10 адвоката АБ7 и пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 195/10 од 12.07.2018. године у односу на окривљене АА1, АА2, АА3, АА4, АА5, АА6, АА8, АА9 и АА10, ПОТВРЂУЈЕ.

УВАЖАВАЊЕМ жалбе Тужиоца за организовани криминал, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К.По1 бр. 195/10 од 12.07.2019. године, само у погледу одлуке о казни окривљеном АА7, тако што Апелациони суд у Београду окривљеног АА7 за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 33 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 3 (три) године, а жалба браниоца окривљеног АА7, адвоката АБ2, ОДБИЈА као неосновану.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 195/10 од 12.07.2018. године, окривљени АА1, АА7, АА3, АА5, АА10 и АА8 оглашени су кривим због кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234 став 3 у вези става 1 и у вези члана 33 Кривичног законика, окривљени АА2 и АА9 због кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица у помагању из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 35 Кривичног законика, а окривљени АА6 због извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 34 Кривичног законика, док је окривљени АА4 оглашен кривим због кривичног дела примања мита из члана 367 став 1 Кривичног законика и осуђени су на казне затвора и то окривљени АА1 на казну затвора у трајању од четири године у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 29.10.2008. године до 20.11.2009. године, окривљени АА2 на казну затвора у трајању од две године, окривљени АА3 на казну затвора у трајању од две године, у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 29.10.2008. године па до 20.11.2009. године, окривљени АА4 на казну затвора у трајању од три године у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 29.10.2008. године па до 05.02.2010. године, окривљени АА5 на казну затвора у трајању од две године и шест месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 29.10.2008. године па до 20.11.2009. године, окривљени АА6 на казну затвора у трајању од три године у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 17.11.2008. године па до 15.06.2010. године, окривљени АА7 на казну затвора у трајању од две године и два месеца, окривљени АА8 на казну затвора у трајању две године, окривљени АА9 на казну затвора у трајању од две године и три месеца, у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору од 29.10.2008. године па до 20.11.2009. године и окривљена АА10 на казну затвора у трајању од једне године.

Применом одредбе члана 541 Законика о кривичном поступку од окривљених је одузета имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела и то од окривљеног АА1 имовинска корист у износу од 500.000,00 динара, од окривљеног АА2 имовинска корист у износу од 300.000,00 динара, од окривљеног АА3 имовинска корист у износу од 659.000,00 динара, од АА5 имовинска корист у износу од 300.000,00 динара, окривљеног АА6 у износу од 500.000,00 динара, АА7 у износу од 300.000,00 динара, АА8 у износу од 430.000,00 динара, АА9 у износу од 300.000,00 динара и од окривљене АА10 у износу од 161.300,00 динара.

На основу одредбе члана 367 став 7 Кривичног законика од окривљеног АА4 одузет је поклон примљен извршењем кривичног дела примања мита из члана 367 Кривичног законика и то износ од 10.000,00 динара и износ од 1.500 евра.

Окривљени су обавезани да суду накнаде трошкове кривичног поступка о чијој ће висини бити одлучено накнадно посебним решењем, а обавезани су да на име судског паушала суду плате износ од по 50.000,00 динара у року од 30 дана од правноснажности пресуде.

Против те пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење,

-бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, као и одлуке о казни и мери безбедности са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи, тако што ће окривљеног АА1 ослободити од оптужбе односно преиначи у делу одлуке о казни и изрекне му знатно блажу казну са мером електронског надзора. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани бранилац и окривљени како би јој присуствовали;

-заједнички бранилац окривљених АА2 и окривљеног АА7, адвокат АБ2 из свих законом предвиђених разлога са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или је пак преиначи, тако што ће окривљене АА2 и окривљеног АА7 ослободити од оптужбе или побијану пресуду преиначи и овим окривљенима изрекне блаже кривичне санкције, ослободи их од обавезе уплате било какве противправне имовинске користи и ослободи их од плаћања свих трошкова кривичног поступка. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буде позван бранилац како би јој присуствовао;

-окривљени АА2 лично због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи и ослободи га од оптужбе или му изрекне најблажу могућу кривичну санкцију;

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3а, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или је пак преиначи тако што ће окривљеног АА3 ослободити од оптужбе. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени са браниоцима;

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3а, доставио је и одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал у коме је предложио да се ова жалба као неоснована одбије;

-бранилац окривљеног АА3, адвокат АБ3б, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичним санкцијама, одлуке о одузимању имовинске користи и одлуке о накнади трошкова кривичног поступка, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи тако што ће ослободити од оптужбе АА3 или пак побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буде позван окривљени АА3 са браниоцима;

-бранилац окривљеног АА4, адвокат АБ4, због повреде правила кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или је пак преиначи, тако што ће окривљеног АА4 ослободити од оптужбе за дело које му је на терет стављено. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени АА4 са браниоцем;

-бранилац окривљеног АА5, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, као и због одлуке о казни и одлуке о мери безбедности, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду преиначи и окривљеног АА5 ослободи од оптужбе. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени АА5 са браниоцем како би јој присуствовали;

-бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ5а, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине у тачкама 8, 10 и 11 и у том делу предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно да побијану пресуду преиначи и окривљеног АА6 ослободи од оптужбе за кривично дело које му је на терет стављено, односно да побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и имовинској користи, а у жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени АА6 са браниоцем;

-бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ5б, због битне повреде одредаба ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или је пак преиначи, тако што ће окривљеног АА6 ослободити од кривичне одговорности, односно донесе ослобађајућу пресуду услед недостатка доказа. У жалби је захтевано да окривљени АА6 са браниоцем буде позван на седницу већа;

-бранилац окривљеног АА6, адвокат АБ5б доставио је и одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал у коме је предложио да се ова жалба као неоснована одбије;

-бранилац окривљеног АА8, адвокат АБ4, због повреде правила кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак да побијану пресуду преиначи тако што ће окривљеног АА8 ослободити од оптужбе за дело које му је на терет стављено. Предложио је да на седницу већа другостепеног суда буду позвани окривљени са браниоцем како би јој присуствовали;

-бранилац окривљеног АА9, адвокат АБ6, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о кривичној санкцији и одлуке о одузимању имовинске користи, са предлогом да Апелациони суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. У жалби је захтевано да на седницу већа другостепеног суда буде позван бранилац како би јој присуствовао;

-бранилац окривљеног АА9, адвокат АБ6 доставио је и одговор на жаблу Тужиоца за организовани криминал, у коме је предложио да се ова жалба као неосноваа одбије и

-бранилац окривљене АА10, адвокат АБ7, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде закона, са предлогом да Апелациони суд побијану укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, а на седницу већа другостепеног суда позове браниоца окривљене како би јој присуствовао.

  Заменик Тужиоца за организовани криминал у писменом изјашњењу Ктж.бр.10/19 од 01.04.2019. године, предложио је да Апелациони суд у Београду као основану уважи жалбу Тужилаштва за организовани криминал изјављену против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К-По1.бр.195/10 од 12.07.2018. године и побијану пресуду укине. У усменом изјашњењу на седници већа, предложио је и да се побијана пресуда преиначи у делу одлуке о казнама и сви окривљени строже казне.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Миленка Мандића, окривљеног АА3 и његовог браниоца адв. АБ3а, окривљеног АА4 и његовог браниоца адв. АБ4, окривљеног АА6 и његових бранилаца адв. АБ5а и адв. АБ5б, окривљеног АА5 и његовог браниоца адв. АБ8, која се суду јавља по заменичком пуномоћју браниоца адв. АБ1 и браниоца окривљеног АА9, адв. АБ6, а у одсуству уредно обавештених окривљеног АА8, окривљеног АА1 и браниоца окривљеног АА3 адв. АБ3б.

Након што је судија известилац изнела стање у списима предмета и изложила садржај првостепене пресуде, веће се упознало са образложењем жалбених навода заменика Тужиоца за организовани криминал, заједничког браниоца окривљених АА2 и АА7 адв. АБ2, браниоца окривљеног АА3 адв. АБ3а, браниоца окривљене АА10 адв. АБ7, браниоца окривљених АА8 и окривљеног АА4 адв. АБ4, браниоца окривљеног АА6 адв. АБ5а, браниоца окривљеног АА6 адв. АБ5б, браниоца окривљеног АА9 адв. АБ6 и браниоца окривљених АА1 и АА5 адв. АБ8, по заменичком пуномоћју за адвоката АБ1, након чега је веће Апелационог суда испитало побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалбама, и по оцени жалбених навода и предлога, дана 13.09.2019. године, одлучено је као у изреци ове пресуде.

У свим изјављеним жалбама, осим у жалби окривљеног АА2, као основ побијања првостепене пресуде наводе се битне повреде поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 и 3 Законика о кривичном поступку, а образложење овог жалбеног основа своди на оспоравање оцене изведених доказа и утврђеног чињеничног стања.

У заједничкој жалби бранилаца окривљених АА2 и окривљеног АА7 адв. АБ2 као и у жалби браниоца окривљеног АА9 адв. АБ6 се тврди да нема ниједног доказа из којих би се могло утврдити да су они кривична дела за која суд налази да су их учинили извршили са умишљајем јер како то бранилац адв. АБ2 наводи: “Све и да су хтели – они то не би умели” и адв. АБ6 инсистира на интелектуалној немоћи окривљеног АА9 да схвати значај свог дела. Бранилац окривљеног АА1 адв. АБ1, не спорећи да је окривљени за износ од 2.500 евра уступио бланко документацију своје фирме “Д. к.”, указује да он није био свестан о којој количини промета се ради, нити у којим правним субјектима ће ова документација бити коришћена.

Бранилац окривљене АА10, адвокат АБ7, истиче да је из описа радњи окривљене из изреке остало нејасно да ли је робе уопште било или не, док браниоци окривљених АА5, адвокат АБ1, и окривљеног АА8, адвокат АБ4, тврде да је потпуно погрешан закључак суда да се у конкретном случају ради о такозваним “симулованим пословима”, а имајући у виду писмену документацију предузећа СР “П.” и предузећа “Е.”.

У жалбама бранилаца окривљеног АА6, адвокатa АБ5б и адвоката АБ5а, се наводи да је из описа радњи окривљеног остало потпуно нејасно кога је он и којим радњама подстрекао на извршење кривичног дела, као и време и место извршења тих радњи, док се у жалбама браниоца окривљеног АА3, адвоката АБ3а и адвоката АБ3б, наводи да је потпуно нејасан опис радњи окривљеног у изреци обзиром да искоришћавање овлашћења од стране окривљеног уопште не садржи последицу његових радњи које према наводима ове жалбе и нема – јер изведеним доказима нису потврђени наводи да је имовинска корист уопште прибављена.

Посебно се указује да је првостепени суд задржавајући у опису радњи окривљених елемената кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 Кривичног законика односно констатацијом да су окривљени деловали у оквиру организоване криминалне групе, изреку побијане пресуде учинио неразумљивом, а у исто време на штету окривљених повредио кривични закон.

У жалбама ТОК-а и браниоца окривљеног АА8 посебно се указује да је нејасно позивање првостепеног суда на одредбу члана 57 Кривичног законика у изреци – коју регулише границе ублажавања казне, а имајући у виду да је једино окривљеној АА10 изречена казна испод законом прописаног минимума.

У свим изјављеним жалбама се тврди да је изрека побијане пресуде нејасна и када је у питању прибављена имовинска корист.

Према ставу жалбе ТОК-а, како су окривљени АА1, АА2, АА3, АА8, АА6, АА5, АА7, АА9 и АА10 оглашени кривим због кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, за чије постојање је неопходно да је прибављена имовинска корист која прелази износ од 1.500.000,00 динара, суд није могао ове окривљене да обавеже да врате противправну имовинску корист у знатно мањим износима, јер то не одговара квалификацији кривичног дела за које су оглашени кривим, у чему види и повреду кривичног закона, док браниоци окривљених тврде да појединачни износи имовинске користи која се од окривљених одузима – указују да се у њиховим радњама никако не стичу елементи кривичног дела за која су оглашени кривим, већ евентуално кривичног дела из члана 234 став 2 Кривичног законика.

Супротно жалбеним наводима по којима је изрека првостепене пресуде неразумљива и противречна себи и разлозима пресуде, а да су разлози о одлучним чињеницама у побијаној пресуди нејасни и у знатној мери противречни, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да су у образложењу побијане пресуде дати о свим одлучним чињеницама јасни разлози који не садрже никакве противречности, да су одбране окривљених детаљно цењене како појединачно тако и у односу на остале изведене доказе, док изрека првостепене пресуде садржи потпун и јасан опис радњи извршења кривичног дела за сваког од окривљених. У побијаној пресуди првостепени суд је одређено и потпуно изнео које чињенице и из којих разлога је узео као доказане или недоказане и којим разлозима се руководио при решавању правних питања, а нарочито да ли постоји кривично дело и кривица окривљених, због чега се наводи о учињеној битној повреди поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, оцењују неоснованим.

Жалбом браниоца окривљеног АА4 оспорава се надлежност Вишег суда у Београду, Посебно одељење и тврди да у конкретном случају као доказ није могао бити коришћен исказ сведока сарадника СС1 и транскрипти телефонске комуникације овог сведока и сада осуђеног ОС1 који су морали бити издвојени из списа, како то бранилац тврди, јер у конкретном случају не постоји наредба за прислушкивање телефона окривљеног АА4 чиме се указује на битну повреду поступка из члана 438 став 2 тачка 1 и тачка 3 Законика о кривичном поступку, иако се овако не опредељују.

Имајући у виду одредбу члана 504а став 5 тада важећег Законика о кривичном поступку односно посебне одредбе о поступку за кривично дело организованог криминала, корупције и друга изузетно тешка кривична дела, несумњиво је одређено да у кривично дело корупције, чак и ако нису резултат деловања организоване криминалне групе, спада између осталих кривичних дела и кривично дело примање мита из члана 367 Кривичног законика – то је овај суд супротне наводе жалбе браниоца окривљеног АА4 против кога је поступак вођен управо због кривичног дела из члана 367 Кривичног законика, оценио неоснованим.

Оспоравајући утврђено чињенично стање у свим изјављеним жалбама оспорава се оцена изведених доказа од стране првостепеног суда и закључци до којих је првостепени суд таквом оценом дошао. Инсистира се на одбранама окривљених из првостепеног поступка који или потпуно негирају радње извршења кривичног дела за које првостепени суд налази да су их окривљени предузели до умањивања значаја тих радњи и постојања свести о заједничком деловању. Тврди се да је првостепени суд морао веру да поклони одбранама окривљених а не сведоку сараднику СС1 и сведоку СС2 при чему се посебно указује да искази сада осуђених по споразуму о признању кривице, а посебно осуђеног ОС2, ОС1 и књиговође осуђене ОС3 никако у поступку нису могли бити коришћени као доказ већ су ова лица морала да буду саслушана као сведоци у овом предмету.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, прихватајући у свему као правилну оцену изведених доказа у првостепеном суду, оцењује неоснованим.

Из одбране сада осуђеног ОС1 коју поткрепљују и пресретнуте телефонске комуникације у разговорима “Морава 32” и “Морава 10”, као и исказ сведока сарадника СС1 првостепени суд је несумњиво утврдио да је овај осуђени организовао и осмислио целокупно пословање и начин рада свих окривљених односно предузимање појединачних радњи од стране сваког од окривљених ко је укључен у посао. Првостепени суд је правилно прихватио и одбрану сада осуђеног ОС2 као и сада осуђене ОС3 која је била књиговођа и несумњиво утврдио да је окривљени АА1 стављао на располагање документацију фирме у којој је био одговорно лице, односно сачинио отпремнице и рачуне који су таксативно наведени у тачки 1 изреке побијане пресуде, оверио их печатом своје фирме и тако припремљене и бланко оверене службене исправе предао сведоку сараднику СС1. Окривљени АА1 не спори да је за ово добио накнаду од 2.500 евра а из писмене документације несумњиво је утврђено у којем износу је прибављена корист. Одбрана окривљеног АА1 по којој он није био свестан у ком обиму ће се тако припремљена документација даље употребити, на чему се и сада у жалби браниоца окривљеног АА1 инсистира, правилно од стране првостепеног суда није прихваћена као веродостојна имајући у виду чињеницу на којој је управо одбрана инсистирала, да су послови предузимани само у кратком временском трајању. Ова чињеница која се потврђује и другим доказима изведеним у поступку, а пре свега писменим, да су се оснивала предузећа или куповала предузећа која су била у лошој финансијској ситуацији да би преко њих а како то произилази и из исказа сведока, обавили одређени број послова користећи документацију тих фирми, односно како би преко њих уз помоћ сачињених неистинитих фактура, отпремница и рачуна извукли новац са рачуна фирми или наплатили ПДВ на штету буџета а онда те исте фирме уводили у стечај, а за неисплаћене износе порезе остали дужни држави.

Што се тиче радњи окривљеног АА1 описане у тачки 2 изреке бранилац окривљеног тврди да новац по захтеву за повраћај ПДВ-а у износу од 3.872.732,00 динара није ни подигао окривљени АА1 већ сада осуђени ОС1 због чега, по ставу жалбе браниоца, за ово окривљени АА1 не може ни одговарати. Осим тога указује се да се ради о правноснажно пресуђеној ствари јер је окривљени АА1 решењем Пореске управе од 09.06.2008. године проглашен одговорним и кажњен за ове радње а радње описане у тачкама 8 у 10 изреке није предузео у својству одговорног лица у предузећу “Д. к.”.

Међутим, овим наводима правилност и законитост побијане пресуде не доводи се у сумњу јер, како то правилно првостепени суд утврђује из писмених доказа, окривљени АА1 је дана 28.02.2008. године у пореској пријави исказао захтев за повраћај ПДВ у износу од 3.872.732,00 динара, овај износ од стране надлежне пореске управе уплаћен је на текући рачун његовог предузећа а затим је сачинио рачуне – отпремнице неистините садржине број 09/08 од 17.02.2008. године и 10/08 од 18.02.2008. године у којима је неистинито приказао да је наводно 510 пнеуматика (који су му према писменој документацији испоручени од предузећа “М. С. г.”) он испоручио предузећу “Г. и.” d.o.o. Београд, након чега су осуђени ОС1 и осуђени ОС2 преко текућег рачуна предузећа “М. М.” д.о.о., СТР “Т.” из Жагубице и “Е. В.” из Јагодине подигли неосновано остварени повраћај ПДВ-а и тако себи и другим саокривљенима прибавили имовинску корист у износу од 3.872.732,00 динара.

Не може се прихватити ни теза браниоца по којима се у конкретном случају ради о правноснажно пресуђеној ствари. У жалби бранилац окривљеног АА1 наводи да је Пореска управа у контроли обрачунавања и плаћања пореза и то по основу 11 рачуна добављача “М. С. г.” утврдили неправилности и одредили принудну наплату пореске обавезе, након чега је окривљени АА1 и прекршајно кажњен.

Међутим, окривљени АА1 оглашен је кривим да је сачинио, оверио и употребио рачуне отпремнице неистините садржине у којима је приказао неистинито да је предузеће “Д. к.” као продавац испоручио отпадне метале, грађевински материјал, алкохолна пића и другу разну робу предузећу “М. С. г.” по укупно 27 рачуна отпремница таксативно наведених у изреци побијане пресуде у тачки 1 и “Г. и.” са неосновано исказаним пренетим ПДВ-ом у укупном износу од 10.625.636,86 динара чије плаћање је избегнуто на штету буџета Републике Србије.

Окривљени АА1 не спори а то потврђују и окривљени АА2 и окривљени АА9 да их је возио до банака где су подизали новац (претходно уплаћен са рачуна предузећа “А.”) са својих текућих рачуна које су по претходном договору са сада осуђеним ОС4 отворили као пољопривредни предузимачи а новац подизали уз сачињавање неистинитих откупних листова о откупу пољопривредних производа у које су унети неистинити подаци о именима лица, ЈМБГ, врсти и цени робе која се наводно откупљује и по ком основу.

Окривљени АА2, АА9 и окривљени АА7, не споре да су новац подизали за уговорену новчану накнаду а затим га предавали сада осуђенима ОС2, ОС5 и окривљеном АА1, који су према утврђењу првостепеног суда задржавали најмање 8 до 12% од укупно подигнутог новца а остатак у готовини предавали одговорним лицима у предузећима и другим субјектима привредног пословања која су вршила уплате ради наводног промета робе и услуга прибавивши на начин ближе описан у изреци побијане пресуде у тачки 10 имовинску корист у укупном износу од 14.539.750,00 динара.

Окривљени АА2, АА9 и окривљени АА7 детаљно описују радње које су они предузели, за кога су подизали новац, да су га заједно са изводима из банака предавали у кафићу “П.”, најчешће сада осуђеном ОС2 који је иначе плаћао и закупнину за стан у Јагодини у коме су боравили. Окривљени АА2 посебно наводи и ко је од саокривљених том приликом био присутан (сада осуђени ОС5, АА1, АА9), да су видели када предаје новац сада осуђеном ОС2 али да о томе није било неког посебног разговора јер су сви поступали по ранијем договору.

Окривљени АА7 тврди да је фирму “Д.” у Јагодини преузео од СС3, да је све трошкове око овог преноса поднео сада осуђени ОС2 а да је он целокупну документацију предузећа и печат предао сада осуђеном ОС2 а када је “Д.” добио нови ПИБ, односно ушао у систем ПДВ-а не спори да је подизао новац са рачуна предузећа, уплаћивао га и на рачуне окривљених АА2 и АА9 као и на свој текући рачун опредељујући да је тако укупно пренео око 14.000.000,00 динара. Да је договор био да добије 4.000,00 динара по милиону који подигне са рачуна предузећа али да је на крају добио половину договореног износа. Објашњава да је новац са рачуна предузећа пребацивао тако што би га ОС2 позивао телефоном да се нађу у кафићу, да је он потом позивао банкарског службеника АА3 и питао га да ли су паре легле, те га је затим он окривљени АА7 са попуњеним налогом за исплату који је он потписивао а ОС2 на њих стављао печат предузећа “Д.” одлазио у банку “Intesa” код банкарског службеника А. – искључиво код њега – предавао му налоге за исплату а да су ти налози гласили на окривљене АА2 и АА9. Објашњава, да када је подизао новац са свог текућег рачуна, да је чекао у банци док А. не преброји новац и не одвоји провизију за себе а тврди да је узимао 10.000,00 до 15.000,00 динара по милиону на име његовог договора са сада осуђеним ОС2, објашњавајући да је ОС2 морао да А. плаћа чак и када он иде на испомоћ у филијале у друге градове.

Прихватајући основано као веродостојне одбране окривљених АА7 и АА2 и ценећи одбрану окривљеног АА9 који не спори да је укупно са рачуна који је отворио, како у истрази тврди на предлог Ц. (окривљени АА7) а касније наводи сада осуђеног ОС5 – подигао 10.000.000,00 динара, као и да му је, како тврди исплаћен његов договорени проценат у износу од 2.000,00 динара за сваки подигнути милион, правилно утврђује првостепени суд да су ови окривљени били потпуно свесни својих радњи и последица и да су их и хтели и за ово даје јасне разлоге због чега и овај суд, у жалбама поновљене наводе одбрана ових окривљених из првостепеног поступка, којима се оспорава да су поступали умишљајно, оцењује неоснованим.

Као и током првостепеног поступка, у жалбама бранилаца окривљеног АА3 се тврди да је он, као благајник, у свему поступао у оквиру својих овлашћења, на шта, како браниоци тврде, упућују сви изведени докази али и чињеница да он и данас обавља исте послове у банци “Intesa”.

Ценећи међутим наводе одбране сада осуђеног ОС2 и сада осуђеног ОС5, као и одбрану окривљеног АА7 и окривљеног АА2, правилно утврђује првостепени суд да је овај окривљени за уговорену новчану накнаду као благајник – ликвидатор “Banca Intesa” Филијала у Ј. континуирано обавештавао сада осуђеног ОС2 и сада осуђеног ОС5 о приливу новца на текући рачун предузећа “Д.” д.о.о. (чији је власник окривљени АА7), затим текући рачун “Д. Т.” d.o.o. и текући рачун предузећа “А.”, затим о приливу и подизању новца са личног текућег рачуна окривљеног АА7, затим текућег рачуна окривљеног АА9 и окривљеног АА2 а и у вези рачуна сада осуђеног ОС4. На правилност закључака првостепеног суда указује и садржина телефонских разговора обављених између окривљеног АА3 и сада осуђеног ОС2 (страна 138 образложења побијане пресуде, став 4 и 5) али и пренос новца са рачуна предузећа “Д.” на текући рачун окривљеног АА9 у износу од 600.000,00 динара – након што је окривљени АА7 подигао готов новац настао извршењем кривичног дела са личног текућег рачуна и није га према претходном договору предао сада осуђеном ОС5.

Окривљена АА10 као одговорно лице у предузећу “О. Д.”, окривљени АА5 као одговорно лице у предузећу "Пр1" и окривљени АА8 као власник СР “П.” оглашени су кривим јер су искористили своја овлашћења и сачинили неистините исправе о наводном промету робе и употребили их у правном саобраћају – па указивањем у жалбама бранилаца ових окривљених да је документација њихових предузећа уредна, не доводе се у сумњу чињенична утврђења првостепеног суда.

Сведок сарадник СС1 у свом исказу посебно је објашњавао пословање са фирмама окривљених АА8, АА5 и АА10, објашњавајући задатке сваког од њих у уговореним пословима и изради неистините документације којом се покривала роба набављена кешом “или се приказивало папиролошки да је промета било” а све у циљу или избегавања обавеза плаћања пореза према држави, или наплате ПДВ-а, објашњавајући да је у том случају цена продате робе била увећана за 18%, а што је у ствари била нелегална зарада која се делила свим учесницима у ланцу. Објаснио је и пословање предузећа "Пр2" чији је власник сада осуђени ОС6, који је како тврди обезбедио да као његов добављач буде предузеће “О. Д.” из Шапца. Објаснио је да је предузеће “М. М.” пуштало предузећу “О. Д.” новац за улаз за робу, те да је у том случају проценат који су како он тврди његови добављачи добијали између 2 до 5% код предузећа “О. Д.” био мало већи и износио од 5 до 7% јер је ово предузеће поред услуге подизања новца предузећу сведока сарадника давало улазну фиктивну документацију са улазним ПДВ-ом, појашњавајући да је након прибављања секундарних сировина за готов новац од физичких лица, што као сведоци потврђују СС4, СС5, СС3, СС6 за набављену количину прибављали су фиктивну документацију и правили привид обављеног посла – симуловани посао, а након тога робу даље продавали и после улаза фиктивне документације – следећа продаја била је уредна, купци су плаћали преко рачуна јер су тада већ могли да траже на основу овакве документације повраћај ПДВ-а, што су и чинили.

Основано прихватајући исказ СС1 јер га у потпуности потврђују и остали изведени докази, па и исказ сведока СС7, власника фирме “В.” који је сарађивао са сада осуђенима ОС6 и ОС7, па и сведоком сарадником СС1, правилно налази првостепени суд да су окривљени били потпуно свесни да “фиктивна документација” за симуловане правне послове – формално мора бити потпуно уредна, испуњавати све услове које закон прописује да би могли остварити право за наплату ПДВ-а, а на правилност закључка првостепеног суда упућује и то што су окривљени за сачињавање ове документације запошљавали или ангажовали Агенције за књиговодство, односно ово поверавали стручним људима знајући да уколико документација није уредна, не могу остварити ово право на повраћај ПДВ-а или у другом случају код симулованих промета не могу избећи плаћање ПДВ-а.

Браниоци окривљених АА5 и окривљеног АА8 тврде да се ради о стварном промету робе, да ови окривљени готов новац нису ни подизали са својих рачуна, а бранилац окривљене АА10 да је остало потпуно нејасно да ли је робе уопште било или није било – што су поновљени наводи одбране ових окривљених из првостепеног поступка који су били предмет оцене првостепеног суда па се поновљеним наводима у жалбама бранилаца ових окривљених не доводе у сумњу дати разлози првостепеног суда на страни 140 образложења побијане пресуде став два (оцена одбране окривљене АА10) став четири и на страни 141 образложења побијане пресуде, први став, када је у питању одбрана окривљеног АА8, односно на страни 145 образложења побијане пресуде, последњи став, када је у питању одбрана окривљеног АА5.

Радње окривљеног АА6 супротно наводима жалби браниоца овог окривљеног изведеним доказима несумњиво су утврђене па и оценом одбране овог окривљеног. Наиме, у истрази окривљени АА6 није спорио да је био како наводи у пословним односима са сада осуђеним ОС2 и ОС5 и да је због дуга који је сада осуђени ОС2 имао према њему пристао да буде како каже “спона” и за своју услугу узимао 1,5% у новцу. Објашњава да су му ОС2 и ОС5 доносили динаре у готовини, те да је онда он тај новац односио како каже лицу по имену В., а да су после ОС2 и В. радили папире. Објаснио је како је све текло и навео да на пример фирма из Новог Сада и то “Е. т.” пошаље 1.000.000,00 динара на фирму “Д.” у Јагодину, тада сада осуђени ОС2 њему донесе 950.000,00 динара, он узме од тог износа 1,5%, а остатак носи В. на руке, а када у вези преноса новца сада осуђени ОС2 није био ту, да му се онда јављао ОС5, да су увек биле исте фирме из Новог Сада и из Јагодине, да су фирме “А.”, “Д.” и “Д. т.” биле фирме на чији рачун је пренет новац из фирми из Новог Сада, све на описани начин, уз задржавање свог процента, те да је у свим овим трансакцијама како наводи као провизију узео неких 400 до 500.000,00 динара.

Према томе, чињенично стање у погледу свих битних елемената кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица из члана 234 став 3 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика када су у питању радње окривљених АА1, АА7, АА3, АА5, АА10 и АА8, односно истог кривичног дела подстрекавањем када су у питању радње окривљеног АА6 и помагањем када су у питању радње окривљених АА2 и АА9 правилно је и потпуно утврђено па и у погледу субјективног односа свих окривљених према предузетим радњама.

У свим изјављеним жалбама указује се на повреду закона јер, како то браниоци окривљених тврде, су окривљени оглашени кривим због извршења кривичног дела које у време извршења дела није било прописано законом.

Међутим, прихватајући у свему као правилне разлоге првостепеног суда дате на страни 147 образложења побијане пресуде други став, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење ове жалбене наводе оцењује неоснованим. У конкретном случају оптужница је поднета 2008. године због кривичног дела из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика а измењена је 22.09.2017. године и окривљенима на терет стављено извршење кривичног дела из члана 234 став 3 у вези става 1 Кривичног законика и у вези члана 33 Кривичног законика, односно чланова 34 и 35 Кривичног законика када су у питању окривљени АА6, окривљени АА2 и окривљени АА9, па имајући у виду и одредбе члана 5 и 6 Кривичног законика, првостепени суд је на радње окривљених, правилно применио кривични закон.

Указивање у жалби ТОК-а да је првостепени суд био у обавези да, имајући у виду измене и допуне Кривичног законика објављене у “Службеном гласнику РС” број 94/16 а које се примењују од 01.03.2018. године, радње окривљених квалификује по члану 227 Кривичног законика, овај суд оцењује неоснованим, јер ниједном одредбом закона није одређено да се примењује закон важећи у време пресуђења већ је чланом 5 Кривичног законика јасно одређено да се на учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела а ако је после извршења кривичног дела закон мењан једном или више пута да ће се применити закон који је најблажи за учиниоца.

Када је у питању одлука о одузимању имовинске користи, првостепени суд је применио одредбу члана 541 Законика о кривичном поступку, којим чланом је у ставу 2 одређено да ће суд висину износа имовинске користи одмерити по слободној оцени ако би њено утврђивање изазвало несразмерне тешкоће или знатно одуговлачење поступка и даљом применом члана 91 и 92 Кривичног законика од окривљених АА1, АА2, АА3, АА5, АА6, АА7, АА8, АА9 и АА10 одузео износе наведене у изреци побијане пресуде, који износи не представљају висину укупно прибављене имовинске користи извршењем кривичних дела за која су ови окривљени оглашени кривим.

Неоснованим се с тога оцењују супротни наводи жалби како ТОК-а тако и бранилаца окривљених наравно са различитих разлога о наводно погрешно примењеном закону када су радње ових окривљених квалификоване по члану 234 став 3 Кривичног законика.

Бранилац окривљеног АА4, оспоравајући утврђено чињенично стање тврди да сведок-сарадник СС1 лажно терети окривљеног за тражење новца и као што је то наведено код образложења битних повреда поступка, те тврди да садржина телефонских разговора сада осуђеног ОС1 и сведока-сарадника СС1 као доказ има споредни карактер, да је првостепени суд морао веру да поклони исказима сведока СС8 и СС9, инспекторима Пореске управе – Филијале у С. које су се, како то бранилац тврди, афирмативно изражавале о радњама окривљеног АА4.

Изнете жалбене наводе међутим Апелациoни суд у Београду, Посебно одељење оцењује неоснованим, налазећи да је првостепени суд правилно ценио све изведене доказе па и одбрану окривљеног АА4 који не спори да није извршио службену радњу, односно обавезан надзор над мерењем робе на стоваришту сведока-сарадника СС1. Истиче да он никаквог увида у количине које су мерене није имао, ни на почетку ни за све време, како је долазио поподне да мења своје колегинице, већ је само визуелно посматрао ток мерења јер је седео у канцеларији, односно у некој просторији где је био ТВ и нека гарнитура, да је његова улога била техничке природе обзиром да нема легитимацију и налог за контролу а зна да је дужност инспектора у теренској контроли откривање неправилности у раду обвезника али да не познаје најбоље те послове због чега није посебно контролисао тачност онога што је обвезник, сведок-сарадник СС1 уписивао у пописне листе након мерења.

Као сведоци СС9 и СС8 у својим исказима објашњавају да су били обавезни, свако у својој смени, да врши надзор и контролу мерења сировина, да порески обвезник попуњава пописну листу а све ово упоређује се са књиговодственим стањем, због чега је важно да се попис и мерење обави тачно јер се и записник саставља на основу података из пописних листа.

Сведок-сарадник СС1 објашњава шта је био његов циљ, односно зашто је, како тврди, дао новац окривљеном АА4 – да се пописне листе попуне слободно на основу књиговодствене евиденције а не мерењем залиха робе на стоваришту како би отворио стовариште за кратко време и ослободио себе плаћања трошкова мерења који су због ангажовања посебног камиона, били превелики, на шта је он неопрезно указао окривљеном АА4.

Исказ сведока-сарадника СС1 у свему поткрепљује и садржина телефонских разговора са сада осуђеним ОС1 (образложење побијане пресуде - страна 99 став два и три), па је првостепени суд правилно његово казивање оценио веродостојним и утврдио да је окривљени АА4, као службено лице у поступку контроле, примио у више наврата новац и у то у износу од 10.000,00 динара, а потом и 1.500 евра, да не изврши службену радњу и утврди стварну количину и стање залиха на стоваришту предузећа “М. М.” ДОО.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио и кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног АА4, ближе описаним у тачки 12 изреке побијане пресуде, стичу сви елементи кривичног дела примање мита из члана 367 став 1 Кривичног законика, за које га је и огласио кривим.

У жалбама ТОК-а и браниоца окривљеног АА8 се указује да је одлучујући о казнама, првостепени суд изреку побијане пресуде учинио неразумљивом јер се позвао, између осталог и на члан 57 Кривичног законика, а окривљенима казне није ублажавао испод посебног минимума.

Као што је то већ напред речено код образлагања битних повреда поступка, Апелациони суд у Београду налази да ово не чини изреку побијане пресуде неразумљивом, нити је изрека побијане пресуде у супротности са разлозима. Из разлога побијане пресуде јасно је да је одредба члана 57 Кривичног законика примењена једино код изрицања казне окривљеној АА10, а у изреци побијане пресуде првостепени суд се позвао и на одредбу члана 63 Кривичног законика, која регулише урачунавање притвора окривљенима у изречене казне, иако нису сви окривљени били у притвору.

Испитујући побијану пресуду у делу одлуке о изреченим казнама окривљенима, Апелациони суд налази да је првостепена пресуда и у том делу правилна, осим када је у питању изречена казна окривљеном АА7.

Наиме, првостепени суд је, а у смислу члана 54 КЗ, правилно утврдио све околности значајне за одмеравање казне - окривљеном АА1 чињеницу да је до сада неосуђиван, да је у међувремену формирао породицу и да је отац малолетног детета, као и временски протек од извршења кривичног дела, окривљеном АА2 да до сада није осуђиван због кривичних дела из области привреде, његово држање пред судом током поступка и изражено кајање, да је без запослења, тешку материјалну и породичну ситуацију, окривљеном АА3 личне и породичне прилике, наиме, да је ожењен и отац двоје деце, као и да је до сада неосуђиван, окривљеном АА5 ранија осуђиваност, али не због истоврсног кривичног дела и личне и породичне прилике, односно да је ожењен и отац троје деце, окривљеном АА8 његову ранију осуђиваност, али и чињеницу да није осуђиван због кривичних дела против привреде, протек времена од извршења кривичних дела, да је породичан човек, отац двоје деце, којим околностима је дат адекватан значај и ценећи степен кривице, околности под којима је дело учињено, првостепени суд је за извршено кривично дело из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 33 Кривичног законика окривљеног АА1 правилно осудио на казну затвора у трајању од четири године, у коју казну му је урачунао и време које је провео у притвору од 29.10.2008. до 20.11.2009. године, окривљеног АА3 на казну затвора у трајању од две године, у коју казну му је урачунао и време које је провео у притвору од 29.10.2008. па до 20.11.2009. године, окривљеног АА5 на казну затвора у трајању од две године и шест месеци, у коју казну му је урачунао време проведено у притвору од 29.10.2008. па до 20.11.2009. године, а окривљеног АА8 на казну затвора у трајању од две године.

Окривљеној АА10 првостепени суд је ценио ранију осуђиваност, али и чињеницу да није осуђивана због кривичних дела против привреде, затим њене личне и породичне прилике, односно да је удата и мајка двоје деце и овој окривљеној казну ублажио, осуђујући је за извршено кривично дело из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 33 Кривичног законика на казну затвора у трајању од једне године. Окривљенима АА2 цењена је чињеница да до сада није осуђиван због кривичних дела из области привреде, његово држање пред судом током поступка и изражено кајање, да је без запослења, тешка материјална и породична ситуација, којим околностима је дат адекватан значај и овај окривљени за кривично дело из члана 234 став 3 у вези става 1 и у вези члана 35 Кривичног законика правилно је осуђен на казну затвора у трајању од две године, а окривљени АА9 за исто кривично дело на казну затвора у трајању од две године и три месеца, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 29.10.2008. па до 20.11.2009. године, при чему је суд имао у виду његову ранију осуђиваност и то због извршења кривичног дела из члана 229 став 3 Кривичног законика, затим његово држање пред судом и изражено кајање, као и лошу материјалну ситуацију окривљеног, односно да је без имовине и без запослења.

Када је у питању окривљени АА6, првостепени суд је имао у виду да је он раније осуђиван, али не због кривичних дела против привреде, затим личне и породичне прилике, да је ожењен и отац четворо деце, којим околностима је дат адекватан значај и овај окривљени за извршено кривично дело из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 34 Кривичног законика, правилно је осуђен на казну затвора у трајању од три године, у коју казну му је урачунато и време које је провео у притвору од 17.11.2008. па до 15.06.2010. године.

Када је у питању казна изречена окривљеном АА4 за кривично дело из члана 367 став 1 Кривичног законика, Апелациони суд налази да је првостепена пресуда и у овом делу правилна. Наиме, првостепени суд је имао у виду да овај окривљени до сада није осуђиван, његово држање пред судом, да се ради о породичном човеку и оцу троје деце, којим околностима је дат адекватан значај и он је правилно осуђен на казну затвора у трајању од три године, у коју казну му је урачунато и време које је провео у притвору од 29.10.2008. па до 05.02.2010. године.

Изречене казне окривљенима АА1, АА3, АА5, АА8, АА10, АА2, АА9 и АА6, као и окривљеном АА4 и по налажењу Апелационог суда у Београду, одговарајуће су по врсти и мери за постизање сврхе кажњавања прописане одредбом члана 42 Кривичног законика, па се неоснованим оцењују супротни жалбени наводи ТОК-а и бранилаца ових окривљених.

Међутим, када је у питању изречена казна окривљеном АА7 у трајању од две године и два месеца за извршено кривично дело из члана 234 став 3 у вези става 1 и у вези члана 33 Кривичног законика, основано се жалбом ТОК-а указује да је овако изречена казна овом окривљеном блажа него што је то са становишта сврхе кажњавања неопходно, а имајући у виду његову склоност ка вршењу кривичних дела.

Држање окривљеног након извршеног предметног кривичног дела, а наиме бројне правноснажне осуде окривљеног АА7 у периоду од 2008. до 2016. године због разних кривичних дела, па и имовинских, оправдава изрицање строже казне овом окривљеном, због чега је Апелациони суд, Посебно одељење, уважавајући разлоге жалбе ТОК-а, првостепену пресуду у делу одлуке о казни окривљеном АА7, преиначио и дајући адекватан значај свим околностима које је и првостепени суд ценио, окривљеног АА7 за извршено кривично дело из члана 234 став 3 у вези става 1 и члана 33 Кривичног законика, осудио на казну затвора у трајању од три године, налазећи да овако изречена казна одговара тежини извршеног кривичног дела, степену кривице окривљеног АА7, односно да је довољна, али и нужна мера за постизање сврхе казне предвиђене чланом 42 Кривичног законика, због чега су супротни наводи жалбе браниоца окривљеног, адв. АБ2, оцењени као неосновани.

Апелациони суд је ценио и остале наводе изјављених жалби, којима се оспорава утврђено чињенично стање и с тим у вези указује и на повреду кривичног закона, али налази да се ради о наводима који су без утицаја на исход овог поступка.

Са свега напред изнетог, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је на основу одредбе члана 457 и члана 459 Законика о кривичном поступку, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар        Председник већа-судија
Драгана Лужњанин,с.р.      Милимир Лукић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)