Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.09.2012.

Кж1 По1 9/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 9/12
Дана 14.09.2012. године
Б е о г р а д
Ул. Немањина бр. 9

 


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Слободана Рашића, председника већа, судија Верољуба Цветковића, Надежде Мијатовић, Драгољуба Ђорђевића и Милене Рашић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Зорицом Аврамовић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и адвоката БА1, браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГА, браниоца окривљеног ДД, адвоката ДА, браниоца окривљеног ЂЂ, адвоката ЂА, бранилаца окривљеног ЕЕ, адвоката ЕА и адвоката ЕА1 и браниоца окривљеног ЖЖ, адвоката ГА, изјављеним против пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.254/10 од 28.10.2011. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку, дана 12. и 13. септембра 2012. године, након већања и гласања дана 14. септембра 2012. године, донео је


П Р Е С У Д У

Уважавањем жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и адвоката БА1, браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГА и браниоца окривљеног ДД, адвоката ДА у погледу правне оцене дела и жалбе Тужиоца за организовани криминал у погледу одлуке о кривичним санкцијама у односу на окривљеног АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД као и у односу на окривљеног ЖЖ, ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.254/10 од 28.10.2011. године тако што:

Апелациони суд у Београду кривично-правне радње окривљеног АА (које се односе на организовање криминалне групе у циљу вршења више кривичних дела тешке крађе из члана 204 Кривичног законика) и кривично-правне радње окривљеног ББ, ВВ, ГГ и ДД (припадника групе, што је наведено у ставу I изреке првостепене пресуде) и кривично-правне радње ових окривљених које су означене у ставу II изреке пресуде, за које су окривљени оглашени кривима, правно квалификује као једно продужено кривично дело тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 Кривичног законика у вези са чланом 61 став 1 у вези са чланом 33 Кривичног законика („Сл.гласник РС“ бр.72 од 03.09.2009. године), за које окривљеном АА претходно утврђује казну затвора у трајању од четири године, а за кривично дело наведено у ставу I изреке првостепене пресуде (које се односи на организовање криминалне групе у циљу вршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 Кривичног законика) из члана 361 став 1 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, утврђује казну затвора у трајању од једне године, док окривљеном ЖЖ за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 2 и 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика, описано у ставу IV изреке првостепене пресуде, утврђује казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, а задржава као правилно утврђену казну затвора у трајању од шест месеци за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика које је наведена у ставу I изреке, па суд окривљене применом члана 4, 42, 45, 54, 63 Кривичног законика, а у односу на окривљене ВВ, ГГ и ДД и применом одредбе члана 56 и 57 кривичног законика осуђује:

Окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од 4 (четири) године и 8 (осам) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 09.11.2010. године,
Окривљеног ББ на казну затвора у трајању од 3 (три) године, у коју му се урачунава и време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 15.09.2010. године,
Окривљеног ВВ на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у коју му се урачунава време лишења слободе од 21.01.2010. године до 23.01.2010. године,
Окривљеног ГГ на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, у коју му се урачунава време лишења слободе од 21.01.2010. године до 23.01.2010. године,
Окривљеног ДД на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци, у коју му се урачунава време лишења слободе од 21.01.2010. године до 23.01.2010. године,
Окривљеног ЖЖ на јединствену казну затвора у трајању од 2 (две) године, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 05.02.2010. године,

док се жалбе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и адвоката БА1, браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГА, браниоца окривљеног ДД, адвоката ДА и Тужиоца за организовани криминалу осталом делу, као и жалбе браниоца окривљеног ЂЂ, адвоката ЂА и бранилаца окривљеног ЕЕ, адвоката ЕА и адвоката ЕА1, ОДБИЈАЈУ као неосноване, а ожалбена пресуда у непреиначеном делу ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.254/10 од 28.10.2011. године окривљени АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ оглашени су кривима да су извршили и то окривљени АА кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика („Сл.гласник РС“ бр.85/2005 и 88 од 14.10.2005. године), а окривљени ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика („Сл.гласник РС“ бр.85/2005 и 88 од 14.10.2005. године), окривљени АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД, да су извршили продужено кривично дело тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 Кривичног законика у вези члана 61 став 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика („Сл.гласник РС“ бр.85/2005 и 88 од 14.10.2005. године), окривљени ЂЂ да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 и став 1 Кривичног законика („Сл.гласник РС“ бр.85/2005 и 88 од 14.10.2005. године), а окривљени ЕЕ и ЖЖ да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 2 и става 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика („Сл.гласник РС“ бр.85/2005 и 88 од 14.10.2005. године).

Наведеном пресудом окривљенима су претходно утврдио појединачне казне и то: окривљеном АА за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од једне године и два месеца, а за продужено кривично дело тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 Кривичног законика у вези члана 61 и члана 33 Кривичног законика казну затвора у трајању од три године, окривљеном ББ за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од осам месеци и за продужено кривично дело тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 у вези члана 61 и члана 33 Кривичног законика казну затвора у трајању од две године и шест месеци, окривљеном ВВ за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од шест месеци и за продужено кривично дело тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 у вези члана 61 и 33 Кривичног законика казну затвора у трајању од осам месеци, окривљеном ГГ за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика казна затвора у трајању од шест месеци, а за продужено кривично дело тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 у вези члана 61 и члана 33 Кривичног законика казну затвора у трајању од осам месеци, окривљеном ДД за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од шест месеци, а за продужено кривично дело тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 у вези члана 61 и 33 КЗ-а казну затвора у трајању од осам месеци, окривљеном ЂЂ за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од осам месеци, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 и става 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од три године, окривљеном ЕЕ за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од шест месеци и за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 2 и става 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, а окривљеном ЖЖ за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика казну затвора у трајању од шест месеци и за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 2 и става 1 КЗ-а у вези члана 33 КЗ-а казну затвора у трајању од једне године и два месеца, па је окривљене осудио и то:
Окривљеног АА на јединствену казну затвора у трајању од четири године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 09.11.2010. године,
Окривљеног ББ на јединствену казну затвора у трајању од три године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 15.09.2010. године,
Окривљеног ВВ на јединствену казну затвора у трајању од једне године у коју му се урачунава време лишења слободе од 21.01.2010. године до 23.01.2010. године,
Окривљеног ГГ на јединствену казну затвора у трајању од једне године у коју му се урачунава време лишења слободе од 21.01.2010. године до 23.01.2010. године,
Окривљеног ДД на јединствену казну затвора у трајању од једне године у коју му се урачунава време лишења слободе од 21.01.2010. године до 23.01.2010. године,
Окривљеног ЂЂ на јединствену казну затвора у трајању од три године и шест месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 09.11.2010. године,
Окривљеног ЕЕ на јединствену казну затвора у трајању од две године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 15.09.2010. године и
Окривљеног ЖЖ на јединствену казну затвора у трајању од једне године и шест месеци у коју му урачунава време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 05.02.2010. године.

Истом пресудом на основу члана 206 Законика о кривичном поступку обавезани су окривљени АА и ЂЂ да на име имовинско-правног захтева „Нафтној индустрији Србије“ солидарно плате износ од 4.043.309,00 динара, те на основу одредбе члана 91 и 92 Кривичног законика и одредбе члана 513 Законика о кривичном поступку од окривљених одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичних дела па су обавезани да плате и то окривљени ББ износ од 1.000 еура у динарској противвредности, окривљени ВВ износ од 20.000,00 динара, окривљени ГГ износ од 200 еура у динарској противвредности, окривљени ДД износ од 20.000,00 динара, окривљени ЖЖ износ од 150 еура у динарској противвредности а који износ новца су дужни да плате у корист буџета Републике Србије све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде. Окривљени су обавезани да на име судског паушала плате и то окривљени АА, ЂЂ и ЕЕ износ од по 40.000,00 динара, а окривљени ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЖЖ износе од по 20.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а на основу одредбе члана 87 у вези члана 78 и 79 Кривичног законика окривљенима је изречена и мера безбедности одузимања предмета који су употребљени за извршење кривичног дела и то од окривљеног АА, ББ, ВВ, ЂЂ, ЕЕ, ГГ и ЖЖ, а који предмети су детаљно наведени у изреци првостепене пресуде.

Наведеном пресудом у ставу V према окривљеном АА на основу одредбе члана 354 тачка 1 Законика о кривичном поступку одбијена је оптужба да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 став 1 КЗ („Сл.гласник РС“ бр. 85/2005 и 88 од 14.10.2005. године) и кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 2 у вези става 1 КЗ у вез члана 34 став 1 КЗ („Сл.гласник РС“ бр. 85/2005 и 88 од 145.10.2005. године), при чему је одлучено да трошкови кривичног поступка у одбијајућем делу падају на терет буџетских средстава.

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због одлуке о кривичној санкцији из члана 437 став 1 тачка 4 у вези члана 441 став 1 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.254/10 од 08.11.2011.године преиначи те да окривљенима АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ за кривично дело за које су оглашени кривим изрекне казне затвора у дужем временском трајању;

-Бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде Кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, одлуке о казни и одлуке о имовинско-правном захтеву, са предлогом да се жалба са списима предмета достави Апелационом суду у Београду коме предлаже да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или пак преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеном изрекне казна затвора у краћем временском трајању, а да оштећеног са имовинско-правним захтевом упути на парницу, са молбом да бранилац окривљеног као и окривљени АА буду позвани на седницу већа;

-Браниоци окривљених ББ и ВВ, адвокати БА и БА1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно утврђеног чињеничног стања, неправилне одлуке о кривичној санкцији и о другим одлукама, са предлогом да Апелациони суд у Београду решењем или пресудом усвоји жалбу браниоца окривљеног ББ и окривљеног ВВ и укине пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр.254/10 од 28.10.2011. године и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење на основу члана 458 Законика о кривичном поступку или да исту пресуду преиначи пресудом о усвајању жалбе у погледу правне квалификације и одлуке о кривичној санкцији и о одузимању имовинске користи на основу члана 459 ЗКП-а и оптужене огласи кривим због једног кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2, и 3 измењеног КЗ-а и осуди на казне затвора у краћем временском трајању с тим да у односу на окривљеног ВВ одреди да се казна затвора изврши у смислу члана 45 став 5 Кривичног законика, при чему су на основу члана 447 став 2 ЗКП-а захтевали да окривљени ББ, ВВ као и њихови браниоци буду обавештени о седници већа другостепеног суда;

-Бранилац окривљеног ГГ, адвокат ГА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешне примене материјалног права, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине пресуду Вишег суда у Београду К.По1.бр.254/10 од 28.10.2009. године и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање као и да окривљени ГГ и бранилац адвокат ГА буду обавештени о времену одржавања седнице Апелационог суда;

-Бранилац окривљеног ДД, адвокат ДА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о кривичној санкцији и имовинско-правном захтеву, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине пресуду првостепеног суда и предмет кривице окривљеног ДД врати истом суду на поновно суђење или да преиначи пресуду првостепеног суда тако што ће окривљеног огласити кривим за кривично дело тешка крађа у помагању из члана 204 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 КЗ-а и сходно одредби члана 56 Кривичног законика применом института ублажавања казне, изрећи му казну испод границе прописане законом или блажу врсту казне, а да за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и накнадну штете проузроковане извршењем кривичног дела донесе ослобађајућу пресуду;

-Бранилац окривљеног ЂЂ, адвокат ЂА, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 ЗКП-а (члан 368 став 1 тачка 11 ЗКП-а), повреде Кривичног законика, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији и имовинско-правном захтеву, са предлогом да жалбено веће Апелационог суда у Београду жалбу браниоца окривљеног ЂЂ уважи и пресуду Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.254/10 укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да жалбу браниоца окривљеног ЂЂ уважи и првостепену пресуду преиначи у погледу правне квалификације кривичног дела тако што ће окривљеног ЂЂ прогласити кривим због продуженог кривичног дела из члана 204 став 1 тачка 2 КЗ у вези члана 61 и члана 35 КЗ и то за кривично дело изрекне му казну и преиначи одлуку о имовинско-правном захтеву у односу на окривљеног ЂЂ, да жалбу браниоца окривљеног ЂЂ уважи и првостепену пресуду преиначи у погледу одлуке о казни и окривљеном изрекне блажу казну, као и да преиначи одлуку о имовинско-правном захтеву у односу на окривљеног ЂЂ, а на основу члана 447 ЗКП-а (члан 375 ЗКП-а) бранилац окривљеног ЂЂ захтева да буде обавештен и позван на јавну седницу жалбеног већа Апелационог суда у Београду;
 
-Браниоци окривљеног ЕЕ, адвокати ЕА и ЕА1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду закаже јавну седницу већа о којој ће обавестити окривљеног ЕЕ и браниоца, те да након тога побијану пресуду укине у целости и предмет врати на поновно одлучивање односно да побијану пресуду преиначи како у погледу правне квалификације тако и у погледу одлуке о казни и окривљеног осуди на блажу казну;

-Бранилац окривљеног ЖЖ, адвокат ГА, због погрешне примене материјалног права, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о казни, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине пресуду Вишег суда у Београду К.По1.бр.254/10 од 28.10.2011. године и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, да обавести окривљеног ЖЖ и браниоца окривљеног ГА о времену одржавања седнице Апелационог суда у Београду.

Одговор на жалбу Тужиоца за организовани криминал изјавили су:

-Браниоци окривљених ББ и ВВ, адвокат БА и БА1, у коме су предложили да Апелациони суд у Београду одбије жалбу Тужилаштва за организовани криминал Ктс.1/10 од 20.02.2012. године као неосновану, те на основу члана 447 став 2 ЗКП-а захтевали су да окривљени ББ, окривљени ВВ и њихови браниоци буду обавештени о седници већа другостепеног суда;

-Бранилац окривљеног ГГ, адвокат ГА, у коме је предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу Тужилаштва за организовани криминал изјављену против пресуде Вишег суда у Београду К.По1.бр.254/11 од 28.10.2011.године;

-Бранилац окривљеног ЖЖ, адвокат ГА, у коме је предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу Тужилаштва за организовани криминал изјављену против пресуде Вишег суда у Београду К.По1.бр.254/11 од 28.10.2011.године.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.48/12 од 26.04.2012. године предложио да се жалбе бранилаца свих окривљених ББ, ВВ, ГГ, ЖЖ, ДД, АА, ЕЕ, ЂЂ одбију као неосноване, те да у потпуности остаје при свим наводима жалбе Тужилаштва Ктс.бр.1/10 од 20.02.2012. године, као и жалбеном предлогу да се побијана пресуда Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.254/10 од 08.11.2011. године преиначи те да окривљенима АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ за кривична дела за која су оглашени кривим изрекне казне затвора у дужем временском трајању.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Драгана Честа, окривљеног АА и његовог браниоца адвоката АБ, окривљеног ББ и окривљеног ВВ и њихових бранилаца адвоката БА и БА1, окривљеног ГГ и његовог браниоца адвоката ГА, окривљеног ЂЂ и његовог браниоца адвоката ЂА, окривљеног ЕЕ и његовог браниоца адвоката ЕА1, окривљеног ЖЖ и његовог браниоца адвоката ГА.

На седници већа, Апелациони суд у Београду, размотрио је списе предмета, па је након оцене навода и предлога из изјављених жалби, те предлога одговора на жалбу, као и објашњења навода жалбе који су изнели заменик Тужиоца за организовани криминал, те окривљени и њихови браниоци, након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалбама, на основу одредбе члана 451 став 1 Законика о кривичном поступку и по службеној дужности на основу члана 451 став 2 Законика о кривичном поступку, донео одлуку као у изреци пресуде.

У изјављеној жалби браниоци окривљеног ЕЕ, адвокати ЕА и ЕА1 предлажу да, на основу члана 36 Законика о кривичном поступку, председник већа списе предмета достави Врховном касационом суду у Београду ради делегације надлежности неком другом Апелационом суду у Републици Србији, а из разлога што је председник већа које је донело конкретну пресуду судија Нада Зец у време доношења пресуде али и у моменту подношења жалбе била судија Апелационог суда у Београду, која чињеница спада у ред нарочито важних разлога поменутих у одредби члана 36 Законика о кривичном поступку који оправдавају одређивање другог стварно надлежног суда.

Изнети предлог бранилаца окривљених Апелациони суд у Београду оцењује као неоснован, будући да у конкретном случају не постоје нарочито важни разлози који би довели до делегације надлежности неком другом Апелационом суду у Републици Србији, будући да сама чињеница што је судија која је донела првостепену пресуду у моменту доношења другостепене пресуде судија другостепеног суда, који одлучује о изјављеним жалбама не представља нарочито важне разлоге који би довели до делегације надлежности, а посебно што судија која је била председник већа у првостепеном поступку, није у већу које одлучује о изјављеним жалбама у другом степену, као и да једино Апелациони суд у Београду има посебно одељење које одлучује у предметима организованог криминала.

Неосновано се жалбама бранилаца окривљених ЂЂ адвоката ЂА и бранилаца окривљеног ЕЕ адвоката ЕА и ЕА1 побија пресуда због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 7 Законика о кривичном поступку који је важио у време пресуђења (односно из члана 438 став 1 тачка 8 Законика о кривичном поступку који је ступио на снагу 15.01.2012. године у поступцима који се воде за кривична дела организованог криминала) и стим у вези истиче да је првостепени суд у побијаној пресуди прекорачио оптужбу.

Према наводима жалбе браниоца окривљеног ЂЂ адвоката ЂА изрека пресуде није у сагласности са чињеничним наводима измењене оптужнице који су наведени под II јер нема идентитета између изреке пресуде и чињеничних навода измењене оптужнице и изрека пресуде прекорачила је оптужбу, а чињенично стање је у погледу одузете сирове нафте у временском оквиру из измењене оптужнице погрешно утврђено, јер након изведених доказа на главном претресу оптужница Тужилаштва за организовани криминал од 20.04.2010. године измењена је дана 23.09.2011. године и у измењеној оптужници наведени су дани када је по ставу тужилаштва, а на основу изведених доказа на главном претресу долазило до истакања сирове нафте на плацу „Новотранс“ у Новом Саду који је био у закупу оптуженог ЂЂ и то тачно одређеним данима, те да се међутим у изреци пресуде наводи да су све количине за које претресно веће сматра да су украдене из нафтовода истакане на плацу „Новотранс“ у Новом Саду осим дана 15.09.2009. године на који начин је за 55.560 килограма увећана количина источене сирове нафте на плацу који је био у закупу окривљеног ЂЂ, а то би по рачуници претресног већа било украдених цистерни окривљеног АА више него што се наводи у измењеној оптужници.

У вези са истим жалбеним основом побијања првостепене пресуде у жалби браниоци окривљеног ЕЕ, адвокати ЕА и ЕА1 наводе да је првостепени суд приликом доношења одлуке прекорачио оптужбу, наводећи да је Тужилаштво за организовани криминал изменило оптужницу наводећи опис радњи сваког од окривљених и правну квалификацију њихових радњи, те да се конкретан опис радњи окривљеног ЕЕ наводи на страни 27 и 28 измењене оптужнице, да међутим суд у изреци пресуде наводи да су дана 15.09.2009. године окривљени АА и ББ у више наврата одузели туђу покретну ствар-сирову нафту коју нафту су, по претходном договору АА и ЕЕ преточили у цистерну ЕЕ паркирану на плацу фирме „Алфа инжењеринг“, те да овакав чињенични опис не одговара чињеничним наводима из изреке оптужнице надлежног тужилаштва, јер тужилаштво на страни 24 на којој описује догађај од 15.09.2009. године не помиње окривљеног ЕЕ нити наводи да је дана 15.09.2009. године нафта истакана у више наврата, већ каже да је тог дана из илегално направљеног отвора одузета сирова нафта у количини од 6.945 килограма која је преточена у цистерну на камиону марке „ТАМ“, те су АА и ББ тако одузету сирову нафту „одвезли на унапред договорено место где су је истакали у цистерну њиховог купца“, као и да се у оптужници у опису догађаја од 15.09.2009. године нигде не помиње да је истакање вршено у више наврата нити да је та нафта по претходном договору преточена у цистерну ЕЕ, те да по ставу одбране измена коју је суд учинио у конкретном случају представља измену чињеничног стања противну одредбама Законика о кривичном поступку.

Међутим, напред наведени жалбени наводи бранилаца окривљених ЂЂ и ЕЕ не могу се прихватити као основани, будући да је по налажењу овог суда, првостепени суд на основу изведених доказа у току поступка, ближе описао кривична дела и радње окривљених која су им оптужницом Тужиоца за организовани криминал стављена на терет, при чему у погледу битних чињеница опис радњи извршења кривичних дела није мењао, већ је у чињеничном делу описа, у изреци пресуде изменио чињенице и околности које конкретизују кривична дела због којих су окривљени оглашени кривима, с тим што наведене измене у конкретном случају не мењају идентитет дела, из којих разлога неподударност између чињеничног описа дела у оптужници и чињеничног описа дела у изреци побијане пресуде нема онај значај који јој се у напред наведеним жалбама бранилаца окривљених придаје. Дакле, иако је тачно да између чињеничног описа дела датог у оптужници и оног у изреци побијане пресуде постоје одређене неподударности, по оцени овог суда, ова неподударност није довела до повреде објективног идентитета између оптужбе и пресуде, те у овом случају не може бити говора о прекорачењу оптужбе од стране првостепеног суда како се то неосновано истиче у изјављеним жалбама. Ово стога што када се има у виду да је првостепени суд на страни 143 и 144 ожалбене пресуде детаљно образложио због чега је прецизиран диспозитив оптужнице, односно да је описом радњи окривљених који је дат у изреци пресуде прецизирао диспозитив оптужнице у складу са утврђеним чињеничним стањем, при чему није дошло до прекорачења оптужбе нити до повреде идентитета оптужбе јер ниједан од окривљених није оглашен кривим за већи број радњи него што се оптужницом ставља на терет, а првостепени суд је поједине радње које су наведене у оптужници, а за које је суд нашао да не постоје докази, изоставио из изреке пресуде.

Жалбени наводи браниоца окривљеног ЂЂ, адвоката ЂА и бранилаца окривљеног ЕЕ, адвоката ЕА и ЕА1 оцењени су као неосновани, из разлога што је првостепени суд у односу на наведене окривљене изменио опис радњи извршења кривичног дела на основу чињеничног стања утврђеног у току поступка, при чему је конкретизовао радње окривљених, не мењајући при том идентитет дела, при чему је првостепени суд остао у границама чињеничног основа оптужбе односно у границама оних чињеница и околности на којима се оптужба заснива, па су жалбени наводи у овом делу оцењени као неосновани.

Имајући у виду све напред наведене разлоге, Апелациони суд у Београду налази да првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 7 Законика о кривичном поступку (односно из члана 438 став 1 тачка 8 новог ЗКП-а), како се то неосновано истиче у жалбама бранилаца окривљених, нити измене имају онај значај којим се жалбама придаје, а посебно када се има у виду да су у изреци побијане пресуде у чињеничном опису дела измењене само чињенице и околности које конкретизују кривична дела која су окривљенима стављена на терет, с обзиром на њихове улоге које су имали приликом извршења кривичних дела.

Неосновани су и жалбени наводи бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и БА1 у делу у коме се првостепена пресуда побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 1 Законика о кривичном поступку односно из разлога што се првостепена пресуда заснива на доказу на коме се не може заснивати, те да с обзиром на друге доказе без тог доказа не би била донета иста пресуда.

У жалби бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и БА1, наводи се да се првостепена пресуда заснива у највећем делу на аудио записима и транскриптима телефонских разговора окривљених и на видео записима сачињених на основу наредбе истражног судије Окружног суда у Панчеву, те да су наведени докази прибављени по ставу одбране на незаконит начин иако првостепени суд у образложењу пресуде тврди супротно, док су по ставу одбране исти најпре прибављени од стране истражног судије Окружног суда у Панчеву који није надлежан за поступање у кривичним делима организованог криминала и са елементима организованог криминала, те да су основна наредба као и њене допуне донете на основу члана 232 и 233 тада важећег Законика о кривичном поступку, да су се по тада важећим прописима могли наредити надзор и снимање за лица за која постоје основи и сумње да су сама или са другима извршила одређена кривична дела, да тада важећи закон није дозвољавао могућност примене мера снимања телефонских разговора и оптичких снимања лица у фази припремања кривичног дела, те да је самом изреком првостепене пресуде утврђено да је организована криминална група деловала од маја до септембра 2009. године, а да је неовлашћено истакање нафте из нафтовода од стране криминалне групе вршено од 14.07. до 15.09.2009. године, што значи да у марту месецу 2009. године када је донета првобитна наредба истражног судије Окружног суда у Панчеву није било законског основа за примену мера из тада важећег члана 232 и 233 Законика о кривичном поступку. У изјављеној жалби се даље наводи да је чланом 232 тада важећег Законика о кривичном поступку било предвиђено да се мере снимања телефонских разговора и оптичких снимања лица могу применити код кривичних дела са елементима организованог криминала због чега су та кривична дела у члану 232 став 1 тачка 3 ЗКП-а била таксативно набројана при чему није било предвиђено да се те мере примењују ни код кривичног дела тешка крађа ни код кривичног дела злоупотреба службеног положаја, да чињеница да су те мере могле евентуално бити примењене од септембра месеца 2009. године не може накнадно да конвалидира незаконитост примењених мера у конкретном случају.

Напред наведени жалбени наводи оцењени су као неосновани, јер је по налажењу Апелационог суда у Београду првостепени суд правилно поступио када је транскрипте снимљених телефонских разговора и видео записе оптичких снимања окривљених по наредбама истражног судије Окружног суда у Панчеву у побијаној пресуди користио као доказ, сходно одредбама члана 504 Законика о кривичном поступку при чему је правилно закључио да су транскрипти прибављени у складу са одредбама члана 232 и 504 Законика о кривичном поступку, а за који свој став је у образложењу ожалбене пресуде дао јасне разлоге које и Апелациони суд у Београду у свему прихвата као правилне, а који разлози првостепеног суда су наведени на страни 144 и 145 образложења ожалбене пресуде.

Наиме, када се има у виду чињеница да су телефонски разговори окривљених снимани првобитно на основу наредбе истражног судије Окружног суда у Панчеву, а која је донета на основу одредбе члана 232 Законика о кривичном поступку, јер се радило о кривичним делима за која је законом прописана могућност да се донесе наредба о снимању телефонских разговора након чега су разговори снимани и по наредби истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду, које су донете на основу одредбе члана 504љ Законика о кривичном поступку, будући да су постојали основи сумње да је учињено кривично дело из члана 504а Законика о кривичном поступку, а како је одредбом члана 504е прописано да истражни судија може наредити надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникације другим техничким средствима и оптичка снимања лица за која постоји основи сумње да су учинили кривично дело из члана 504а Законика о кривичном поступку, уколико се на други начин не могу прикупити докази за кривично гоњење или би њихово прикупљање било знатно отежано и то на писмени и образложени предлог јавног тужиоца, имајући у виду да је одредбом члана 504е став 2 Законика о кривичном поступку прописано да се мере из става 1 тог члана изузетно могу одредити ако постоје основи сумње да се припрема неко од кривичних дела из члана 504а Законика о кривичном поступку, то је очигледно да су наредбе за снимање телефонских разговора и видео записи оптичких снимања окривљених по наредбама истражног судије Окружног суда у Панчеву, као и сачињавање транскрипата на основу ових записа прибављани у свему у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, те су самим тим могли бити изведени као доказ у току кривичног поступка. Због наведеног је правилан закључак првостепеног суда, да поред осталих доказа, и на овим транскриптима може засновати своју одлуку. Ово посебно када се има у виду да транскрипти снимљених телефонских разговора и видео записи оптичких снимања окривљених не представљају једини доказ на коме је заснована првостепена пресуда, тим пре што су наредбе за снимање телефонских разговора и сачињавање видео записа оптичких снимања окривљених предузете у складу са одредбама Законика о кривичном поступку који је важио у време извршења кривичних дела због којих су окривљени оглашени кривима.

Одредбом члана 232 Законика о кривичном поступку, који је важио у време извршења кривичних дела, прописано је да истражни судија, на писмени и образложени предлог државног тужиоца, може наредити надзор и снимање телефонских и других разговора или комуникација другим техничким средствима и оптичка снимања лица за која постоји основи сумње да су сама или са другим извршила кривична дела са елементима организованог криминала, давање и примање мита, изнуде и отмице, те да мере из става један тог члана одређује истражни судија образложеном наредбом, па како се сходно одредби члана 604 новог Законика о кривичном поступку законитост радњи предузетих пре почетка примене тог законика оцењује по одредбама Законика о кривичном поступку који је важило у време извршења предметних дела, имајући у виду и да према новом Законику о кривичном поступку ова повреда представља релативно битну повреду одредаба кривичног поступка то су жалбени наводи бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и БА1, оцењени као неосновани (а имајући у виду да је приликом продужења мере 14.09.2009. године као основ за продужење наредбе правилно је наведен члан 504е Законика о кривичном поступку који је тада ступио на снагу).

Жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и БА1, браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГА, браниоца окривљеног ДД, адвоката ДА, браниоца окривљеног ЂЂ, адвоката ЂА, као и бранилаца окривљених ЕЕ, адвоката ЕА и ЕА1, првостепена пресуда побија се због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку (односно из члана 438 став 1 тачка 11, те повреда из члана 438 став 2 тачка 2 новог Законика о кривичном поступку) и стим у вези истиче се да је изрека побијане пресуде нејасна и неразумљива противречна сама себи и изнетим разлозима, да не садржи разлоге о одлучним чињеницама те да су разлози који су изнети у побијаној пресуди нејасни и у знатној мери противречни, док о одлучним чињеницама постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника.

Изнете жалбене наводе Апелациони суд у Београду оцењује као неосноване, имајући у виду да је првостепени суд доносећи побијану пресуду дао јасне и уверљиве разлоге о свим одлучним чињеницама у конкретној кривично-правној ствари, а које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд, те налази да жалбеним наводима правилност, а ни законитост побијане пресуде није доведена у питање, будући да пресуда садржи све чињенице и околности које су од значаја за правилну примену закона, као и да образложење побијане пресуде садржи све разлоге о одлучним чињеницама из којих се јасно и недвосмислено закључује да су окривљени извршили кривична дела за која су оглашени кривима, при чему су наведене радње које су предузели приликом извршења истих.

Такође, по налажењу Апелационог суда у Београду првостепени суд је на основу изведених и правилно оцењених доказа ближе наведених у образложењу побијане пресуде у склопу изнетих одбрана окривљених, као и осталих изведених доказа правилно утврдио све одлучне чињенице које су од значаја за правилно и законито пресуђење у конкретној кривично-правној ствари, односно правилно је утврдио, како оне чињенице које чине објективна обележја кривичних дела која су окривљенима стављена на терет, тако и чињенице и околности које се тичу субјективног односа окривљених према учињеним кривични делима, о чему је суд дао јасне и уверљиве разлоге, које у свему као правилно утврђене прихвата и овај суд, због чега су супротни жалбени наводи бранилаца окривљених оцењени као неосновани. Наиме, из разлога наведених у образложењу побијане пресуде јасно произилази да су окривљени извршили кривично-правне радње које су им оптужницом стављене на терет, а за које су оглашени кривима, док се из побијане пресуде јасно може закључити на који начин је првостепени суд извршио оцену изведених доказа и одбрана самих окривљених, а што је у складу са садржином доказа на којима се првостепена пресуда заснива.

У изјављеној жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ наводи се да се битна повреда одредаба кривичног поступка огледа у томе што у осуђујућем делу првостепене пресуде окривљени АА није доведен у везу са злоупотребом службеног положаја из члана 359 став 4 Кривичног законика, а који жалбени наводи су оцењени као неосновани и о истима ће бити речи приликом образлагања чињеничног стања.

Надаље, у изјављеним жалбама и то бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и БА1, као и браниоца окривљеног ЂЂ, адвоката ЂА наводи се да се првостепени суд у разлозима пресуде позива на дијаграм очитавања пада притиска у нафтоводу, те да када се наведени дијаграм који показује благи пад притиска нафте, по времену, не уклапа са временом истакања нафте према телефонским разговорима оптужених, тада првостепени суд тај доказ не прихвата образлажући да је исти непрецизан и непоуздан због утицаја људског фактора, те да један исти доказ суд делимично прихвата, а делимично одбацује, због чега су по ставу одбране разлози пресуде нејасни и у знатној мери противречни, при чему и браниоци свих осталих окривљених оспоравају бројност радњи одузимања нафте из нафтовода. Напред наведени жалбени наводи бранилаца окривљених оцењени су као неосновани, будући да је првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде дао разлоге који се тичу наведеног дијаграма, наводећи да је „Тајлеров дијаграм“ уређај који се поставља на пумпе и бележи стање притиска у нафтоводу, те да је истакање сирове нафте из нафтовода било могуће само када је вршено отпремање нафте од отпремне станице ка рафинерији у Новом Саду, када је притисак у нафтоводу био повишен, а што је „Тајлеров дијаграм“ бележио, те се по дијаграму види када се врши отпремање сирове нафте као и благи пад нивоа притиска у нафтоводу који указује да је у то време вршено илегално истакање нафте из нафтовода, али је правилно утврдио да како се наведени уређаји на пумпе постављају за сваки дан посебно, то прецизност и тачност дијаграма зависи од људског фактора односно од тога да ли су добро постављени, па се време које се на овај начин утврђује не може прихватити као апсолутно тачно и прецизно, због чега је правилно првостепени суд поред дијаграма ради утврђивања тачног времена истакања нафте из нафтовода користио и разговоре окривљених о чему је у побијаној пресуди дао јасне и правилне разлоге које у свему прихвата и Апелациони суд у Београду.

Апелациони суд у Београду имао је у виду и остале жалбене наводе бранилаца окривљених којима се указује на постојање битних повреда одредаба кривичног поступка, али како се у изјављеним жалбама у овом делу у суштини побија чињенично стање утврђено првостепеном пресудом и указује на погрешну оцену доказа, то је првостепена пресуда у овом смислу и испитана, а жалбени наводи у овом делу оцењени као неосновани.

Неосновано се жалбама бранилаца свих окривљених првостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, јер је првостепени суд по налажењу Апелационог суда у Београду чињенично стање у свему потпуно и правилно утврдио, те правилном оценом свих изведених доказа на главном претресу правилно закључио да су окривљени извршили кривично-правне радње управо онако како је то наведено у изреци првостепене пресуде.

Жалбом браниоца окривљеног АА, адвоката АБ побија се првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. У жалби се наводи да је окривљени признао извршење продуженог кривичног дела тешка крађа, али да није признао количину одузете сирове нафте која му се ставља на терет, док се жалбом бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и БА1 такође оспоравају чињенице у погледу бројности и интензитета радњи одузимања сирове нафте из нафтовода у погледу количине одузете нафте и у погледу њене вредности, при чему се наводи да је првостепени суд погрешно утврдио одлучне чињенице које се тичу учешћа окривљеног ББ и окривљеног ВВ у деловању организоване криминалне групе, те да се њихов умишљај састојао искључиво у помагању окривљеном АА при извршењу кривичног дела тешке крађе, да нису имали комуникацију са осталим окривљенима нити су имали свест и сазнање да делују у оквиру било какве организоване криминалне групе.

Бранилац окривљеног ГГ, адвокат ГА такође побија првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и то у погледу давања наводних информација окривљеном АА о стању притиска у нафтоводу од стране окривљеног ГГ, истичући да наведена чињеница није утврђена током поступка, пре свега имајући у виду да вођени разговори између ГГ и АА и размењене СМС поруке нису доказ о томе да је ГГ знао информацију о транспорту нафте нити да су те информације које је он наводно давао АА истините, имајући у виду да се и окривљени АА и окривљени ББ изјашњавају да им окривљени ГГ никада није дао тачне информације.

У жалби браниоца окривљеног ДД, адвоката ДА приликом побијања првостепене пресуде због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања наводи се да из изреке побијане пресуде произилази да је окривљени знао све окривљене, а што у конкретној ситуацији није случај, те да је са свим тим осталим окривљенима које је познавао постао припадник криминалне групе, да током поступка није утврђено да је окривљени извршио кривично дело злочиначко удруживање, као ни какво је то удружење где се чланови групе међусобно и не познају, а камоли заједно планирају извршење одређених кривичних дела. Даље се наводи да је окривљени ДД само једном показао окривљеном АА како да претаче нафту из своје импровизоване цистерне у цистерну која се налазила на паркингу.

Бранилац окривљеног ЂЂ, адвокат ЂА побија првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, пре свега наводећи да окривљени ЂЂ није био члан никакве организоване криминалне групе, те да током поступка није доказано ни да је окривљени АА организовао криминалну групу, односно када и где је то учинио, при чему оспорава вредност и количину сирове нафте, исправност цистерне која се налазила на његовом паркингу и наводи да је неспорно да је окривљени ЂЂ дозволио окривљеном АА да претаче сирову нафту у једну његову аутоцистерну која је била на паркингу који је он користио у закуп, али да то није довољно да се он може сматрати чланом организоване криминалне групе, јер осим тога ништа друго није доказано, док се у жалби бранилаца окривљеног ЕЕ, адвоката ЕА и ЕА1 наводи да није доказано да је окривљени ЕЕ био члан организоване криминалне групе, те да је он од окривљеног АА нафту купио само једном и да му је ту нафту полиција и одузела, као и да је суд пропустио да наведе које конкретно овлашћење је окривљени ЕЕ прекорачио као власник и директор предузећа, те да ли је прибавио корист, и коме, у ком износу, себи или групи чији је наводно члан био, па да је и у односу на окривљеног ЕЕ погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.

На крају и у жалби браниоца окривљеног ЖЖ, адвоката ГА, наводи се да се првостепена пресуда побија због погрешно утврђеног чињеничног стања, да је првостепени суд погрешно утврдио да је окривљени ЖЖ био свестан да се у наведеној цистерни превози сирова нафта чији је промет на домаћем тржишту забрањен, те да је поступао са директним умишљајем као обликом виности, имајући у виду да не постоји ниједан доказ о томе да је ЖЖ знао да ЕЕ у цистерни превози сирову нафту, већ је он са окривљеним ЕЕ пошао из једног јединог разлога јер теретно возило није било регистровано, те да му у ту сврху пружи евентуалну помоћ уколико га полиција заустави, а да је суд потпуно произвољно утврдио односно погрешно тумачио доказе када је закључио да је ЖЖ на име накнаде за услуге и помоћ коју је пружао окривљеном ЕЕ примио 150 евра, као и новац за путовање и смештај у Херцег Новом.

По налажењу Апелационог суда у Београду неосновано се жалбама бранилаца окривљених побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Ово стога што је првостепени суд на основу изведених и свестрано и правилно оцењених доказа и одбрана окривљених, како појединачно тако и у међусобној повезаности, правилно, поуздано и у потпуности утврдио све оне чињенице које су одлучне за доношење законите пресуде у конкретној кривично-правној ствари, а за који свој став је у образложењу ожалбене пресуде дао јасне и уверљиве разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

Чињенично стање у конкретној кривично-правној ствари првостепени суд је утврдио на основу одбрана окривљених, на основу исказа сведока који су саслушани током поступка, те на основу налаза и мишљења судских вештака као и њихових исказа које су давали на главном претресу, и то вештака машинске струке СС, вештака економско-финансије струке СС2 и вештака психолога СС3, те на основу бројних писмених доказа који су наведени на страни 55, 56 и 57 образложења ожалбене пресуде, као и на основу бројне телефонске комуникације између окривљених и то из разговора и СМС порука, на основу видео снимака који су настали по наредби истражног судије о контроли кретања окривљених, а које изведене доказе је првостепени суд детаљно интепретирао, свестрано анализирао и ценио, те довео у везу са одбранама окривљених и утврдио чињенично стање како је то наведено у изреци првостепене пресуде.

Наиме, правилно је првостепени суд утврдио да су окривљени радње одузимања сирове нафте из нафтовода НИС-а предузимали у оквиру криминалне групе коју је организовао окривљени АА, поред тога што је окривљени АА купио место за истакање сирове нафте из нафтовода и набавио камион на који је уградио цистерну за транспорт нафте, ангажовао је окривљеног ББ и ВВ, јер како је и сам у својој одбрани навео истакањем нафте из нафтовода не може да се бави једно лице, већ је то могуће само у оквиру групе, при чему је правилно утврдио и да је окривљени АА организовао и транспорт одузете сирове нафте до већих цистерни где је вршено претакање нафте, у ком погледу је најпре сарађивао са окривљеним ЂЂ који је омогућио да се сирова нафта претаче у већу цистерну на плацу на коме је његова радња имала закупљен паркинг простор, при чему је такође правилно утврдио да је окривљени ЂЂ био задужен за продају наведене нафте, контакт са купцима и наплату уговорене купопродајне цене о чему је обавештавао окривљеног АА и по извршеној наплати предавао му готов новац, као и да је окривљени ЂЂ омогућио окривљеном АА да радник запослен у његовој аутопревозничкој радњи, окривљени ДД, помаже окривљеном АА приликом претакања одузете нафте у веће цистерне, те да је поред тога одузету нафту окривљени АА одвозио и на плац у Каћу где је претакао у велику цистерну окривљеног ЕЕ са којим је и раније сарађивао.

Све напред наведене чињенице правилно је првостепени суд утврдио на основу аудио записа телефонских разговора окривљених и видео записа окривљених са локација у атару насељеног места Жабаљ, на паркингу предузећа „Новотранс“ у Новом Саду, затим на паркингу предузећа „Алфа инжењеринг“ у Каћу, као и приликом саобраћајне контроле теретног возила окривљеног ЕЕ, при чему је на основу СМС порука које су окривљени размењивали утврдио да се договори са организатором АА односе на сирову нафту, те да садржина порука зависи од конкретног учешћа појединих окривљених и њихове улоге у различитим фазама, било да се ради о одузимању сирове нафте из нафтовода или њеном транспорту и претакању у веће цистерне или даљој продаји купцима и расподели остварене зараде, при чему су све појединачне радње окривљени предузимали у оквиру организоване криминалне групе уз договор и координацију са организатором АА, правилно налазећи да се не ради о издвојеним и независним активностима појединих окривљених који, како истичу у својим одбранама, нису имали сазнања да постоји организована криминална група, а што истичу и браниоци појединих окривљених у изјављеним жалбама.

Пре свега правилно је првостепени суд утврдио чињенично стање које се тиче постојања организоване криминалне групе, при чему правилно није прихватио део одбране окривљених и то како окривљеног АА као организатора, тако и осталих окривљених који су негирали припадништво организованој криминалној групи, а истицали су да нису имали сазнања да група постоји, као и да нису имали сазнања о којој врсти робе се ради, при чему је на основу преслушаних телефонских разговора окривљених утврђено да ни у једном моменту било ко од њих није у дилеми шта се превози у цистерни окривљеног АА, одакле потиче сирова нафта нити шта се даље са њом ради, те да окривљени у наведеним телефонским разговорима о томе не причају детаљно и више него што је потребно да би свако од њих предузео радње за које знају да је задужен према унапред смишљеном плану деловања криминалне групе, а у складу са улогом коју имају у реализацији наведеног плана.

У изјављеним жалбама бранилаца окривљених наводи се да се окривљени у већем броју међусобно нису познавали и да нису били у контакту, а коју околност је ценио и првостепени суд у образложењу ожалбене пресуде па је правилно нашао да та околност не доводи у сумњу да су њихове радње међусобно повезане и део целокупне активности организоване криминалне групе, правилно налазећи да се ради о таквим поделама улога и задатака између окривљених да за поједине од њих и није било нужно да контактирају са организатором или другим припадницима. С тим у вези правилно је првостепени суд утврдио за окривљеног ЖЖ који је имао задатак да обезбеђује несметани пролаз теретног возила и цистерне окривљеног ЕЕ да није било нужно да контактира са окривљеним АА нити са другим окривљенима који су имали друге задатке, при чему је неспоран велики број његових контаката са окривљеним ЕЕ са ким се скоро свакодневно чуо и када год је било потребно пружао му своју помоћ користећи при том својство припадника МУП-а Републике Србије.

Првостепени суд је даље у образложењу ожалбене пресуде детаљно интерпетирао, анализирао и ценио одбране сваког од окривљених понаособ. У вези напред наведеног правилно првостепени суд није прихватио део одбране окривљеног АА који је навео да је нетачна количина сирове нафте која се наводи да је одузета из нафтовода НИС-а од стране организоване криминалне групе, да цистерна која се налазила на камиону окривљеног није могла у потпуности да буде напуњена јер би у том случају у току транспорта дошло до проливања нафте, а која одбрана је оповргнута већим бројем видео записа на којима се види окривљени ББ како стоји на цистерни камиона марке ТАМ и визуелно или помоћу штапа проверава колико је цистерна напуњена, види се када окривљени ББ показује размак од пола метра што представља празан простор у цистерни, да након тога окривљени настављају још извесно време да врше истакање нафте из нафтовода, да затим окривљени ББ поново мери колико још има празног простора и показује да је празнина мања, да се смањила на 20-так цм, након чега настављају и даље са истакањем сирове нафте које најчешће траје још пар минута те да затим затварају цистерну и нафту одвозе на плац у Новом Саду. Поред тога правилно је првостепени суд одбрану окривљеног АА у делу у коме је оспоравао број тура које су наведене у оптужници, када је навео да није било могуће да се у једном дану више пута источи сирова нафта и из нафтовода одвезе до Новог Сада и поново врати, оценио као неосновану, јер је иста у супротности са СМС порукама које је окривљени слао са свог мобилног телефона, а које се односе на број тура које је источио у току дана, па тако СМС поруком дана 09.08.2009. године АА обавештава ВВ1 „Оборио сам Гиниса*3“ а што по правилно налажењу првостепеног суда значи да је успео да у једном дану источи три туре сирове нафте из нафтовода, поред тога о броју цистерни које је у једном дану источио из нафтовода и довезао до Новог Сада окривљени обавештава ЂЂ и то СМС поруком од 09.08.2009. године када му наводи „Стигла 3“ те да окривљени ЂЂ одговора „Сине, ђаволе, пази се, буди опрезан, јер 3 сипано“ на шта му АА СМС поруком одговара „Управо сипам“, на основу чега је несумњиво првостепени суд утврдио да је било дана када је вршено истакање нафте више пута, због чега правилно одбрану окривљеног АА у том делу није прихватио.

Такође, правилно је поступио првостепени суд када није прихватио ни део одбране окривљеног АА који се односи на време потребно за истакање сирове нафте из нафтовода и њен превоз до плаца у Новом Саду где је претакана у већу цистерну, будући да је правилно на основу телефонских разговора које је окривљени водио са ББ и ВВ утврђено време када окривљени долазе у атар насељеног места Жабаљ и започињу са истакањем сирове нафте, да је у тим ситуацијама најчешће окривљени АА обавештавао ВВ који чува стражу колико још времена је потребно и за колико минута завршавају, односно обавештава га када приводе крају истакање једне туре из нафтовода, о чему окривљени АА обавештава и окривљеног ДД и јавља му да завршавају и да крећу те да буде у приправности односно да осмотри стање на путу куда они треба да прођу са камионом натовареним сировом нафтом.

Имајући у виду да је првостепени суд на основу телефонских разговора и СМС порука утврдио и да је окривљени АА обавештавао ДД када завршавају и када крећу, налагао му да буде у приправности, правилно је закључио да је очигледно да је окривљеном ДД било познато где се окривљени АА налази, шта ради „Шта завршава“ као и какву течност довози својим камионом, па је са тим у вези правилно нашао да се не може прихватити одбрана окривљеног ДД да му није било познато шта окривљени АА превози у цистерни која се налазила на његовом камиону, због чега правилно одбрану окривљеног ДД није сматрао логичном, правилно налазећи да је неспорно да је окривљени претакао сирову нафту из АА цистерне у већу цистерну окривљеног ЂЂ, а и сам окривљени је навео да је раније био запослен у предузећу које се бавило прерадом нафте и да је годинама радио на отпремним станицама па да одатле зна карактеристике сирове нафте, начине на које се врши отпремање и слично, па, по налажењу овог суда, правилно првостепени суд није прихватио тврдњу окривљеног ДД да му у почетку није било познато шта окривљени АА довози на плац „Новотранса“, те да је тек касније сазнао јер је он лично вршио претакање сирове нафте из једне у другу цистерну, имајући у виду да се не ради о неуком лицу већ о искусном раднику, правилно је првостепени суд нашао да је нелогично и за суд неприхватљиво да није могао да уочи о каквој нафти се ради, тим пре што је од самог почетка показивао окривљеном АА како се користи пумпа за претакање и како се монтира црево, док се и на основу видео снимака јасно види да не само да је окривљени ДД помагао АА приликом претакања, већ је то претакање првих неколико пута управо сам радио док је окривљени АА био присутан.

Надаље, правилно је првостепени суд одбрану окривљеног АА у делу где је окривљени признао чињеничне наводе оптужнице прихватио налазећи да је тај део његове одбране у потпуности поткрепљен и потврђен свим изведеним доказима. Тако је прихватио његову одбрану у делу где је објаснио да је место за истакање нафте купио, да је ту већ постојао ручно израђени алат и вентил, као и део одбране где је описао да је са окривљеним ББ одлазио на наведено место и вршио истакање сирове нафте коју су потом превозили до плаца предузећа „Новотранс“ у Новом Саду и претакали у већу цистерну, а наведени део одбране суд је правилно прихватио будући да се на основу преслушаних телефонских разговора тачно види колико пута и у које време су окривљени одлазили и вршили истакање сирове нафте, као и превоз и претакање у већу цистерну, док су и на видео снимцима, на којима се виде окривљени АА и ББ како заједно истачу нафту из нафтовода, потврђене су напред описане радње окривљених. Поред тога правилно је првостепени суд прихватио и наводе одбране окривљеног АА који се односе на износе новца које је давао окривљеном ДД и ВВ, као и да је окривљени ДД имао задатак да осматра пут којим окривљени АА и ББ долазе до Новог Сада и да им помаже приликом претакања сирове нафте, а ВВ да осматра стање на путевима и околним парцелама у атару села Жабаљ за време док окривљени АА и ББ врше истакање нафте из нафтовода, а суд је правилно прихватио одбрану окривљеног АА у односу на окривљене ЕЕ и ЂЂ објаснивши да је сирову нафту коју је истакао из нафтовода одвозио на плацеве које су користиле фирме окривљених ЂЂ и ЕЕ и претакао у њихове веће цистерне које су ту биле паркиране.

Правилно првостепени суд није прихватио део одбране окривљеног АА који је оспоравао количину нафте коју је преточио у цистерну ЂЂ као и цистерну ЕЕ будући да је окривљени оспоравао број тура које су му стављене на терет, а самим тим и количину одузете нафте, али је правилно првостепени суд нашао да је таква одбрана окривљеног у супротности са другим изведеним доказима, а пре свега вештачењем обављеним од стране вештака машинске и економске струке и преслушаним телефонским разговорима између окривљених који јасну указују колико пута су окривљени у току једног дана истакали сирову нафту и одвозили је и претакали у веће цистерне.

Што се тиче одбране окривљеног АА, која се односи на окривљеног ГГ, у којој је навео да су информације које им је давао ГГ о стању притиска у нафтоводу увек биле погрешне, правилно је првостепени суд није прихватио, будући да је правилно на основу телефонских разговора утврдио да окривљени чекају управо да им ГГ јави да започиње „пумпање нафте“, како би почели са истакањем. Такође, одбрану окривљеног ГГ правилно првостепени суд није прихватио и то у делу у коме је негирао своју улогу у извршењу кривичних дела која му се стављају на терет објашњавајући да је он заправо хтео да прикупи нешто више доказа о крађи сирове нафте како би исту пријавио управи НИС-а, будући да је таква његова одбрана неубедљива и у супротности са доказима који су изведени на главном претресу, пре свега већим бројем телефонских разговора у којима окривљени ГГ обавештава АА о конкретним терминима када се врши истакање сирове нафте, те да је очигледно да је одређеним данима и то 27.07., 07.08. и 11.08.2009. године окривљени ГГ свестан да се АА налази на месту где истаче сирову нафту и да управо чека његову информацију како би започео са истакањем, након чега јавља АА када ће тачно почети отпремање нафте односно да сачека још 10 минута када ће започети транспорт. Окривљени ГГ је у својој одбрани наводио да није могао да има сазнање када се врши транспорт нафте, да су информације које је давао окривљеном АА биле нетачне, да је део његовог плана био да придобије поверење окривљеног АА, при чему је неспорно да је окривљени ГГ био запослен у приватним предузећима која су пружала занатске, браварске услуге у НИС-у, да је радио на санирању рупа на нафтоводу и да с обзиром на своје радно место није званично могао да дође до тачних информација када се врши транспорт нафте, при чему су испитани сведоци који су запослени у НИС-у потврдили да су информације о притиску биле познате само шефу смене на сабирно-отпремној станици, али нису могли да тврде да ли је окривљени ГГ на неки други начин преко других запослених на отпремној станици који су били присутни и знали када се врши отпремање нафте могао да информације сазна објаснивши да је то питање савести и одговорности самих запослених.

Такође, правилно првостепени суд објашњење окривљеног ГГ да је новац који је добијао од АА примио на име грађевинских радова које је вршио код њега у дворишту, а једним делом и на име позајмице коју је касније окривљеном вратио, није прихватио јер се на основу тога што је АА у неколико телефонских разговора тражио да врати новац који му је претходно дао, види се да је АА био незадовољан информацијама које је од њега добијао, при чему је суд правилно из разговора у којима окривљени АА тражи од окривљеног ГГ да му врати новац закључио да се ради управо о новцу који је АА предао ГГ ради информација о притиску које је од њега добијао, а у прилог чему говори и СМС порука којом окривљени АА јавља ББ да му је ГГ јавио време када сутрадан треба да буде транспорт нафте и да у исто време ГГ тражи 100 евра као аванс за информације које им је дао.

Што се тиче улоге окривљеног ББ приликом извршења кривичног дела тешка крађа, првостепени суд је правилно прихватио део његове одбране у коме је описао начин на који је са својим кумом окривљеним АА вршио истакање сирове нафте из нафтовода НИС-а, коју нафту су потом у цистерни која се налазила на товарном сандуку камиона марке ТАМ превозили до ауто-плаца у Новом Саду и претакли у већу цистерну коју им је на располагање ставио окривљени ЂЂ, а објаснио је како је окривљени АА купио наведену рупу, улоге које су имали окривљени са којима је он долазио у контакт приликом одузимања сирове нафте, транспорта и претакања у веће цистерне, описао је задужење које је имао окривљени ВВ, као и окривљени ДД. Такође је објаснио да је ВВ чувао стражу, а окривљени ДД помагао приликом претакања сирове нафте, потврдио је и да је окривљени АА добијао информације о притиску у нафтоводу од ГГ, с тим што му појединости у вези тих информација нису биле познате будући да је ГГ информације саопштавао АА, а не њему. Одбрана окривљеног ББ у делу у коме је првостепени суд прихватио поткрепљена је и другим изведеним доказима и то пре свега аудио-записима телефонских разговора и видео снимцима где се јасно види како окривљени са АА врши истакање сирове нафте, те како довозе нафту на плац у Новом Саду и претачу у веће цистерне, а суд је прихватио и одбрану окривљеног ББ која се односи на висину зараде коју је остварио, односно новчани износ који је добио од окривљеног АА на име продаје сирове нафте.

Када су у питању радње за које је окривљени ВВ ожалбеном пресудом оглашен кривим, првостепени суд је исте правилно утврдио делом на основу одбране окривљеног, при чему је окривљени у почетку у својој одбрани истицао да није знао због чега окривљени АА одлази у атар и шта је тачно радио док је он чувао стражу, а који део његове одбране правилно првостепени суд није прихвтио имајући у виду да су ови наводи оповргнути како телефонским разговорима тако и СМС порукама које је окривљени размењивао са окривљеним АА, да информације које је окривљени ВВ преносио АА о стању у околини места где су окривљени АА и ББ вршили истакање сирове нафте указују да је окривљеном ВВ јасно шта раде и на који начин, будући да им је давао упутства како да приђу ближе рупи и да се заклоне, да их пролазници не би уочили, док се на неколико видео снимака види да окривљени ВВ пролази својим моторциклом и моторним возилом непосредно поред парцеле на којој окривљени АА и ББ у том тренутку истачу нафту из нафтовода, па је правилно првостепени суд имајући у виду да се ради о отвореном простору без било каквог визуелног заклона нашао да је јасно да их је ВВ веома добро видео, као и да му је било познато да се ради о сировој нафти, а имајући у виду да је имао задужење да прати да ли има полиције на путу када окривљени АА треба да одвезе одузету нафту ка Новом Саду. У односу на окривљеног ВВ правилно је првостепени суд имао у виду и налаз и мишљење вештака психолога СС3 који се односи на психолошки развој и својства личности окривљеног ВВ који је у време извршења кривичног дела био млађе пунолетно лице, а који налаз и мишљење је суд детаљно иинтерпретирао, анализирао и ценио у образложењу ожалбене пресуде, исти прихватио и из њега утврдио да степен опште душевне развијености окривљеног не одступа од очекиваног нивоа за његов календарски узраст.

Одбрану окривљеног ЂЂ у делу у коме наводи да му није било познато какву течност окривљени АА довози на плац и претаче у цистерну коју му је ставио на располагање, правилно првостепени суд није прихватио из разлога што се на основу телефонских разговора које су окривљени водили види да је међу њима постојао договор да окривљени ЂЂ обезбеђује продају сирове нафте од чега је њему припадао један део зараде, а наведено потврђује и разговор окривљеног АА са окривљеним ЕЕ који је вођен 28.07.2009. године у коме АА обећавања ЕЕ да ће скупљати сирову нафту за њега када подмири потребе окривљеног ЂЂ. Такође, да је окривљеном ЂЂ било јасно да се ради о сировој нафти, утврђено је и на основу СМС порука које је размењивао са АА где спомиње термине „Сирово“ и „Црна“ што се недвомислено односи на сирову нафту, при чему је тврдња окривљеног ЂЂ да је до сазнања да је у питању сирова нафта дошао тек крајем августа, у супротности је са видео снимком од 30.07.2009. године из кога је првостепени суд утврдио да окривљени присуствује претакању које окривљени АА врши из једне у другу цистерну на плацу „Новотранса“, а коју је контрадикторност у својој одбрани окривљени ЂЂ покушао да објасни чињеницом да је прошло доста времена и да није могао из тог разлога да се изјасни када је присуствовао наведеном претакању, док се по правилном налажењу првостепеног суда очигледно не ради о сазнању које је окривљени ЂЂ стекао накнадно већ о договору који је унапред имао са окривљеним АА, а односи се на део зараде од продаје сирове нафте који припада окривљеном ЂЂ због чега је и омогућио окривљеном АА да користи његов паркинг простор и цистерне које су биле паркиране. У прилог чињеници да је управо окривљени ЂЂ контактирао са даљим купцима сирове нафте говоре и СМС поруке које је у више наврата упућивао окривљеном АА, а односи се на рачунање продате количине нафте, износ цене и с тим у вези зараде коју остварују, при чему комуникација између окривљених јасно говори о улози коју има окривљени ЂЂ у оквиру организоване криминалне групе, док је у појединим ситуацијама када заврши претакање сирове нафте у већу цистерну окривљени АА обавештавао ЂЂ која је то по реду тура у току једног дана, да ли је велика цистерна већ напуњена, те да ли окривљени ЂЂ може да је вози даље купцима, са чим у вези је, како то налази првостепени суд, приметно и задовољство које окривљени ЂЂ испољава када га АА обавештава да је успео да у току једног дана сипа три цистерне са свог камиона у велику цистерну, на коју информацију окривљени ЂЂ одговара СМС поруком „Нека, нека и тата ће једног дана ојачати“ или „Сине, ђаволе пази јел 3 већ сипано“.

Правилно је првостепени суд оценом одбране окривљеног ЂЂ и довођењем у везу са осталим изведеним доказима утврдио да је одбрана окривљеног оповргнута телефонским разговорима како у погледу његовог наводно немања сазнања да окривљени АА довози сирову нафту на плац „Новотранса“, тако и у погледу негирања окривљеног да је даље контактирао и договарао се са купцима који су већ куповали нафту коју је окривљени АА претакао у веће цистерне његове аутопревозничке радње, при чему се из одређеног броја разговора и СМС порука, које је окривљени размењивао са АА, јасно види да га обавештава о количини продате нафте и о износу зараде коју од тога очекује.

Што се тиче кривичног дела злоупотреба службеног положаја за које је окривљени ЂЂ оглашен кривим, правилно првостепени суд није прихватио део његове одбране у којој је навео да радње које су предузете немају везе са његовом аутопревозничком радњом која се бавила превозом нафтних деривата, а која тврдња је у контрадикторности са признањем да је омогућио окривљеном АА да претаче сирову нафту у цистерну која припада његовој аутопревозничкој радњи, те да користи паркинг простор који је имао закупљен управо за потребе своје аутопревозничке радње, а уз то је омогућио да окривљеном АА приликом претака помаже ДД који је био запослен као возач код окривљеног ЂЂ.

С тим у вези правилно првостепени суд није прихватио ни исказе сведока који су били запослени као возачи у аутопревозничкој радњи ЂЂ и то ЗЗ, ЗЗ1, ЗЗ2 и ЗЗ3, а који су изјавили да нису превозили сирову нафту и да им нису позната својства сирове нафте нити како она изгледа, при чему су наводили и да немају сазнања да је на плацу „Новотранса“ довожена сирова нафта и претакана у неку од цистерни, а који искази сведока су по правилном налажењу првостепеног суда оповргнути другим изведеним доказима, пре свега видео снимцима и аудио записима телефонских разговора окривљених који се односе на претакање сирове нафте на плацу „Новотранса“ у Новом Саду, па је суд исте правилно оценио као тенденциозне и дате у циљу избегавања кривице окривљеног ЂЂ имајући у виду однос сведока према окривљеном као послодавцу.

Одбрану окривљеног ЕЕ првостепени суд је ценио како појединачно тако и у склопу са осталим изведеним доказима, па је правилно исту оценио као нелогичну и контрадикторну, имајући у виду велики број телефонских разговора вођених између окривљеног АА и ЕЕ које су водили и пре периода када су окривљени започели истакање сирове нафте, а који се односе на трговину нафтним дериватима на црном тржишту, а што је у супротности са одбраном окривљеног ЕЕ који је негирао да је пре 15.09.2009. године са окривљеним АА учествовао у преузимању и даљој продаји сирове нафте, при чему је окривљени одбио да се изјашњава у вези телефонских разговора који су преслушани на главном претресу, а из којих јасно произилази и да је раније, пре временског периода који је обухваћен оптужницом сарађивао у погледу трговине са нафтним дериватима, а није хтео да коментарише ни телефонске разговора које је са окривљеним АА водио у току јула и септембра месеца 2009. године који се односе на преузимање сирове нафте, из којих разговора јасно произилази да се ради о преузимању нафте од окривљеног АА и пре датума од 15.09.2009. године за који дан окривљени ЕЕ у својој одбрани признаје да је преузео цистерну са сировом нафтом.

Окривљени ЕЕ својој одбрани је истицао да сирову нафту коју је преузео од окривљеног АА није преузео као власник фирме „АА” већ као физичко лице, а која одбрана је у супротности са чињеницом коју окривљени ЕЕ признаје и то да је приликом контроле од стране саобраћајне полиције као доказ роби коју превози показао отпремницу своје фирме која је гласила на лож уље наводно намењено предузећу у Црвенки, а чиме је оповргнута тврдња окривљеног да је у конкретном случају поступао као физичко (приватно) лице, јер у том случају не би поседовао било какву пословну документацију, при чему је приликом контроле, возило окривљеног заустављено у правцу ка Београду, док је у отпремници наведено да се роба превози предузећу које се налази у Црвенки што значи у супротном правцу од правца кретања камиона, па је правилно првостепени суд утврдио да се ради о фиктивној пословној документацији коју је окривљени ЕЕ покушао да употреби у циљу несметаног проласка путем у правцу своје фирме, а што потврђују и разговори које је окривљени ЕЕ водио са окривљеним АА где му објашњава да роба прво треба да оде код њега, а затим сутрадан да иде даље. Правилно је првостепени суд утврдио да је код окривљеног ЕЕ постојала бојазан да неће успети да прође евентуалну контролу од стране полиције, на шта указује и чињеница да је ангажовао окривљеног ЖЖ запосленог у МУП-у Републике Србије да буде са њим у возилу док превози робу, а улога окривљеног ЖЖ је требало да буде да као колега замоли службеника МУП-а да пропусте камион окривљеног ЕЕ, па је с тим у вези правилно првостепени суд објашњење које је окривљени ЕЕ дао, када је навео да се радило о камиону у коме је истекла регистрација што је био разлог да замоли ЖЖ за наведену помоћ, оценио као нелогичну, при чему окривљени ЕЕ не објашњава разлог због чега је окривљени предао отпремницу знајући да се не ради о роби која је у документу наведена.

Правилно је првостепени суд нашао да је одбрана окривљеног ЕЕ крајње неубедљива, што је потврђено разговорима које окривљени ЕЕ води након критичног догађаја када је његов камион заустављен од стране полиције, а цистерна заплењена ради утврђивања садржаја који се у њој налази, из којих разговора се види настојање окривљеног ЕЕ да се из те ситуације извуче на било који начин, те да планира да утиче на резултате узорка који треба да буду урађени, којом приликом окривљени ЕЕ истиче да је у његовој фирми све то папиролошки покривено и да у том погледу нема бојазни, а што је опет у контрадикторности са његовом тврдњом да је описане радње предузео у својству физичког лица, а не као власник привредног субјекта. Првостепени суд је у образложењу ожалбене пресуде навео да је за окривљеног ЕЕ било индиција да је преузео више цистерни са сировом нафтом од окривљеног АА, али је правилно нашао да није било доказа којима би то било потврђено, па је окривљеног ЕЕ и осудио само за радње извршене 15.09.2009. године када је затечен са сировом нафтом у својој цистерни.

На крају, ценећи одбрану окривљеног ЖЖ који је навео да није знао шта се налазило у цистерни окривљеног ЕЕ, те да је он требало само да замоли колеге да пропусте возило коме је истакла регистрација, правилно је првостепени суд оценио као нелогичну и у супротности са изведеним доказима и преслушаним телефонским разговорима, при чему је правилно уверење суда да је окривљени ЖЖ тачно знао због чега је наведене вечери био у камиону са окривљеним ЕЕ и каква је његова улога, а што је потврђено и то не само преслушаним телефонским разговорима које је окривљени водио са ЕЕ 16.09.2009. године већ и разговорима које су њих двојица водили у августу месецу као и у претходном периоду из којих разговора се види да је окривљени ЖЖ скоро свакодневно долазио на позив окривљеног ЕЕ или да су се налазили негде на терету кад год је било потребно да помаже окривљеном ЕЕ. Пре свега у телефонским разговорима вођеним 16.09.2009. године окривљени ЖЖ даје окривљеном ЕЕ конкретне савете шта да предузме у вези цистерне са сировом нафтом која је од окривљеног одузета и у току дана треба да буде извршено узорковање садржаја, а из чега је правилно првостепени суд нашао да је окривљени ЖЖ био упознат шта је окривљени ЕЕ превозио у цистерни када су заустављени од стране полиције. Правилно је првостепени суд утврдио такође и да је окривљени ЖЖ на име накнаде за услуге и помоћ коју је пружао окривљеном ЕЕ примио 150 еура као и новац за путовање и смештај у Херцег Новом, а што такође произилази из телефонских разговора окривљених, односно да је окривљени ЖЖ бесплатно сипао бензин за свој приватни аутомобил на бензинској пумпи коју је закупило предузеће окривљеног ЕЕ, а због чега правилно првостепени суд није прихватио објашњење окривљеног ЖЖ у вези новца који је добијао од окривљеног ЕЕ.

Чињенично стање везано за број радњи које су окривљени извршили односно којим данима су вршили истакање сирове нафте и чињеницу да су нафту истакали 14.07., 27.07., 28.07., 29.07., 30.07., 03.08., 05.08., 07.08., 09.08., 11.08., 13.08., 27.08., 31.08., 01.09., 02.09. као и 15.09.2009.године и то неким данима и у више наврата, првостепени суд је правилно утврдио на основу одбрана свих окривљених, на основу дијаграма који је извео као доказ, те разговора окривљених и видео снимака, а које доказе, пре свега телефонске разговоре је детаљно интерпетирао, анализирао и ценио у образложењу ожалбене пресуде на странама 75-112, при чему је јасно и недвосмислено навео које чињенице је из ког доказа и из ког разговора утврдио, дајући за то разлоге, а које разлоге првостепеног суда у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

По налажењу Апелационог суда у Београду правилно је првостепени суд у потпуности прихватио налаз и мишљење вештака машинске струке СС, при чему је правилно нашао да је вештак у потпуности својим налазом и мишљењем одговорио на све захтеве из наредбе за вештачење, па је прихватио као тачне све податке које се односе на димензије и дужину нафтовода Елемир - Нови Сад, тачну локацију где се налазио отвор у нафтоводу одакле су окривљени вршили истакање нафте, опис ручно израђеног алата, при чему је утврдио и чињенице које се односе на сам поступак истакања сирове нафте како у погледу времена када је то било могуће, тако и у погледу начина на коју су окривљени вршили истакање сирове нафте, при чему је вештак у свом налазу дао и податке о запремини импровизоване цистерне која се налазила на камиону марке „ТАМ“, као и у погледу запремине велике цистерне окривљеног ЂЂ у коју је касније сирова нафта претакана које чињенице су као неспорне прихваћене, при чему је правилно вештак утврдио и да је цистерна окривљеног ЂЂ била у исправном стању и да из ње није цурила нафта, а што су жалбени наводи браниоца који су оцењени као неосновани. Такође, наведеним налазом вештака оповргнута је одбрана окривљених који су тврдили да сиво-црвена цистерна окривљеног ЂЂ није била исправна те да је из ње цурила нафта, из ког разлога је нису пунили у потпуности већ само нешто више од половине, а имајући у виду налаз и мишљење вештака, одбране окривљених у том делу правилно нису прихваћене. Поред тога правилно је првостепени суд прихватио и објашњење које је вештак дао, а које се тиче дијаграма који бележе притисак у нафтоводу и помоћу којих је било могуће утврдити када је вршено истакање нафте из нафтовода, а податке и објашњења које је у вези са овим дијаграмима дао вештак СС, потврдио је и сведок СС1 који је запослен у НИС-у и који је објаснио да се ради о Тајлеровом дијаграму односно уређају који се поставља на пумпе које пумпају нафту кроз нафтовод, а сведок је указао да прецизност и тачност дијаграма зависи како су постављени за конкретан дан, па имајући у виду наведено правилно првостепени суд није време истакање нафте из нафтовода утврђивао само на основу наведених дијаграма већ их је ценио у склопу са свим осталим изведеним доказима и на тај начин утврдио оквирно време када је вршено истакање нафте из нафтовода, а тиме и вршење појединачних радњи дела које се окривљенима стављају на терет.

Правилно је првостепени суд у погледу укупне количине и вредности сирове нафте коју су окривљени истакањем из нафтовода НИС-а одузели прихватио налаз и мишљење вештака економско-финансијске струке у коме је обрачуната вредност нафте према произвођачкој цени домаће сирове нафте која се транспортује нафтоводом из кога је вршено истакање. Економско-финансијско вештачење вештака СС2 првостепени суд је детаљно интерпетирао, анализирао и ценио у образложењу ожаблене пресуде на страни 74 и 75, на основу кога је правилно утврдио да укупна вредност неовлашћено источене сирове нафте из нафтовода Елемир - Нови Сад у периоду јул, август и септембар месец 2009. године од стране окривљених у количини од 152,790 тона износи 4.043.309,55 динара, према ценама домаће сирове нафте за наведени период, при чему је на основу наведеног налаза и мишљења вештака правилно утврдио и да укупна вредност сирове нафте како је то већ наведено представља уједно и износ имовинске штете коју је претрпела НИС Србије неовлашћеним истакањем сирове нафте из нафтовода Елемир-Нови Сад коју су извршили окривљени.

На крају, правилно је првостепени суд број радњи истакања утврдио првенствено на основу телефонских разговора које су окривљени водили и из којих је било могуће тачно утврдити када се и у које време налазе крај места одакле истачу сирову нафту, затим најављују свој долазак на плац где исту претачу у веће цистерне имајући у виду тачно утврђен број радњи одузимања сирове нафте што потврђују и други изведени докази који такође указују да је вршено истакање сирове нафте, те имајући у виду налаз вештака економске струке који је цењен у склопу свих изведених доказа и одбрана окривљених, правилно је утврђено да је укупна количина одузете сирове нафте 152.790 кг. те да је њена вредност 4.043.309,00 динара.

По налажењу Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд утврдио чињенично стање, као што је то већ речено, а о чему је у образложењу ожалбене пресуде дао исцрпне разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, па се неосновано изјављеним жалбама бранилаца окривљених побија првостепена пресуда због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да се у радњама окривљеног АА стичу сва битна обележја кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, те да се у радњама окривљеног ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ стичу сва битна обележја кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, будући да је првостепени суд правилно утврдио да је окривљени АА организовао криминалну групу која се бавила одузимањем сирове нафте из нафтовода НИС-а и њеном даљом продајом на црном тржишту уз коришћење фалисфиковане пратеће документације ради стицања финансијске користи, те да су окривљени ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ постали припадници наведене криминалне групе, а чија делатност је била испланирана на дужи временски период и односила се на вршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 Кривичног законика. Наиме, правилно је првостепени суд утврдио да је окривљени АА као организатор претходно купио направљен отвор за илегално истакање сирове нафте, да је набавио камион марке „ТАМ“ на који је уградио цистерну ручне израде, те да је ангажовао окривљеног ББ да заједно истачу сирову нафту, те да је ВВ осматрао ширу околину, да је одвозио сирову нафту на плац предузећа „Новотранс“ где је иста претакана у већу цистерну ЂЂ, те да му је поред тога ЂЂ ставио на располагање своју цистерну и омогућио да претакање врши на плацу где је његова аутопревозничка радња имала закупљен паркинг простор, а ЂЂ је обезбедио окривљеном АА да му ДД, који је био запослен у његовој аутопревозничкој ради као возач, помаже приликом претакања сирове нафте. Правилно је, такође, првостепени суд утврдио да је окривљени ЂЂ био задужен за даљу продају сирове нафте која је претакана у већу цистерну његове аутопревозничке радње даљим купцима, након чега је новац предавао АА који је касније делио добит са осталим припадницима групе.

Правилно је првостепени суд ценећи утврђено чињенично стање које је наведено у изреци пресуде у ставу III и IV на несумњив начин утврдио да су окривљени ЂЂ и ЕЕ као одговорна лица у привредним субјектима и то окривљени ЂЂ као власник аутопревозничке радње „ЂЂ1“, а окривљени ЕЕ власник предузећа „АА” прекорачили овлашћење одговорних лица да би себи и другим члановима криминалне групе противправно прибавли имовинску корист, при чему су као одговорна лица наведених привредних субјеката поступајући по плану организоване криминалне групе предузимали радње остваривања личног интереса и интереса групе као целине. Тако је окривљени ЂЂ према плану деловања организоване криминалне групе коју је осмислио организатор окривљени АА најпре омогућио окривљеном АА да користи део паркинг простора предузећа „Новотранс“ у Новом Саду који је имала закупљен његова аутопревозничка радња, при чему му је ставио на располагање сиво-црну цистерну са натписом аутопревозник „ЂЂ1“ у којој су окривљени истакали сирову нафту, такође и окривљени ЕЕ омогућио је окривљеном АА да у велику цистерну која је била паркирана на паркингу фирме „Алфа инжењеринг“ у Каћу претаче сирову нафту коју је претходно одузео из нафтовода НИС-а.

Поред тога правилно је првостепени суд утврдио да су окривљени ЂЂ и ЕЕ били задужени да сирову нафту коју је окривљени АА претакао у веће цистерне, које су му ставили на располагање, продају купцима на црном тржишту и да тако добијени готов новац предају организатору криминалне групе, па да су с тим у вези окривљени ЂЂ и ЕЕ ступали у контакт са купцима сирове нафте и по постигнутом договору о цени одвозили им сирову нафту својим цистернама, при чему је приликом превоза сирове нафте окривљени ЕЕ користио фалсификовану документацију-отпремнице свог предузећа „АА”, са њим у камиону био је и окривљени ЖЖ са задужењем да као припадник МУП-а интервенише уколико буду заустављени од стране саобраћајне полиције, а што је и био случај 15.09.2009. године.

Правилно је првостепени суд ценећи утврђено чињенично стање у односу на окривљеног ЖЖ нашао да је окривљени као полицијски службеник МУП-а Србије прекорачио границе свог службеног овлашћења тако што је у својству службеног лица био у пратњи камиона и цистерни окривљеног ЕЕ и приликом заустављања од стране полиције представљао се као службено лице и користио службену легитимацију у намери да омогући окривљеном ЕЕ да са својим теретним возилом даље настави пут. Такође је правилно првостепени суд утврдио да је окривљени ЂЂ у својству одговорног лица власника аутопревозничке радње „ЂЂ“на начин описан у изреци првостепене пресуде прекорачио границе својих службених овлашћења како би омогућио окривљеном АА и осталим припадницима криминалне групе да сирову нафту претачу у цистерне његове аутопревозничке радње на закупљеном паркинг простору предузећа „Новотранс“, а затим сирову нафту превозио даље до купаца, при чему аутопревозничка радња окривљеног ЂЂ није била регистрована за превоз нафте и нафтних деривата, окривљени није поседовао овлашћење за превоз сирове нафте, при чему је правилно првостепени суд утврдио да је и окривљени ЕЕ радње описане у изреци пресуде предузимао преокорачујући овлашћења које је имао као власник предузећа „АА”, стављајући на располагање окривљенима АА и ББ цистерну његовог предузећа која је била паркирана у Каћу, да у исту претачу сирову нафту, а затим цистерну својим теретним возилом одвозио даље купцима, користећи у транспорту документацију свог предузећа, које предузеће је било регистровано за трговину нафтним дериватима, али не и трговину сировом нафтом због чега је и окривљени користио отпремницу која је гласила на лож уље. Имајући у виду све напред наведено суд је утврдио да су окривљени били свесни својих дела и хтели њихово извршење, при чему су били свесни да су њихове радње забрањене, да је што се тиче субјективног односа окривљених утврђено да су радње предузимали у намери да себи и целој криминалној групи прибаве противправну имовинску корист, при чему су били свесни да се ради о великој количини сирове нафте чији промет на домаћем тржишту није дозвољен.

Имајући у виду све напред наведено правилно је првостепени суд примењујући кривични закон на утврђено чињенично стање односно подводећи утврђено чињенично стање под правну норму нашао да се у радњама окривљеног ЂЂ описаним у ставу III изреке пресуде стичу сви субјективни и објективни елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 вези става 3 и 1 Кривичног законика, те да с обзиром на количину сирове нафте и висину имовинске користи коју је окривљени прибавио у конкретном случају у његовим радњама стичу се елементи тежег облика кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 и став 1 Кривичног законика, а суд је правилно нашао да је приликом извршења кривичног дела окривљени био урачунљив, свестан свога дела и хтео његово извршење па да је дело извршио са директним умишљајем.

Такође, подводећи утврђено чињенично стање под правне норме правилно је првостепени суд нашао да се у радњама окривљених ЕЕ и ЖЖ описаним у ставу IV изреке првостепене пресуде стичу сви елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 2 и 1 КЗ у вези члана 33 Кривичног законика, будући да је првостепени суд правилно утврдио да је окривљени ЕЕ поступао у својству одговорног лица као власник предузећа „АА“, док је окривљени ЖЖ поступао у својству службеног лица припадника МУП-а Републике Србије, при чему су окривљени на начин описан у изреци првостепене пресуде прекорачили своја службена овлашћења, били су свесни да се ради о сировој нафти која је одузета из нафтовода НИС-а чији промет на домаћем тржишту није дозвољен, те да је самим тим њихово дело забрањено, а на основу чега је несумњиво утврђено да су окривљени поступали са директним умишљајем као обликом виности будући да су свесно и вољно извршили све наведене радње при чему су били у урачунљивом стању способни да схвате значај свога дела и да управљају својим поступцима свесни да је њихово дело забрањено и хтели његово извршење.

Наиме, како је то већ напред речено по налажењу Апелационог суда у Београду правилно је поступио првостепени суд када је нашао да се у радњама окривљеног АА стичу сва субјективна и објективна обележја кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика будући да је окривљени организовао криминалну групу ради вршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 Кривичног законика, као и када је нашао да се у радњама окривљених ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ стичу сва како субјективна тако и објективна обележја кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика, с обзиром да су окривљени, како је то несумњиво утврђено, били чланови групе, те да се у радњама окривљеног ЂЂ описаног под III изреке првостепене пресуде стичу сва битна обележја кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 и става 1 Кривичног законика, те да се у радњама окривљеног ЕЕ и ЖЖ описаним под IV изреке пресуде стичу сва битна обележја кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 2 и 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика, о чему су у побијаној пресуди дати јасни и правилни разлози, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, па се изјављеним жалбама бранилаца неосновано истиче супротно.

Надаље, првостепени суд је ожалбеном пресудом окривљеног АА огласио кривим да је организовао криминалну групу која се бавила кривичним делом тешке крађе из члана 204 Кривичног законика, те окривљене БББ, ВВ, ГГ и ДД да су били чланови криминалне групе те извршили кривично дело из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, као и да су окривљени АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД извршили кривично дело тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 Кривичног законика у вези члана 61 став 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика, при чему првостепени суд налази да је у конкретном случају требало применити одредбе Кривичног законика који је важио у време извршења кривичног дела, а који је објављен у „Сл.гласнику РС“ бр.85/2005 и 88 од 14.10.2005. године, а у образложењу ожалбене пресуде на страни 142 суд наводи да је имао у виду да је изменама Кривичног законика који је ступио на снагу 11.09.2009. године за кривично дело тешка крађа из члана 204 ставом 3 предвиђено „да дело из става 1 овог члана ако је извршено од стране организоване криминалне групе ...“, „учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година“ која висина прописане казне за ово кривично дело је иста као и у закону који је важио у време извршења кривичног дела, те да иако би у случају примене измењеног закона то било повољније за поједине оптужене, првостепени суд је нашао да је у конкретном случају то немогуће.

Напред наведени став првостепеног суда не може се прихватити имајући у виду одредбу члана 5 Кривичног законика којим је прописано да се на учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, те да ако је после извршења кривичног дела измењен закон једном или више пута примениће се закон који је најблажи за учиниоца, а то је по налажењу Апелационог суда у Београду за окривљеног АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД повољнији Кривични законик који је објављен у „Сл.гласнику РС“ бр.72 од 03.09.2009. године, будући да се применом наведеног Кривичног законика у радњама окривљених стичу сва битна обележја једног кривичног дела, а не два, што је свакако повољније за окривљене.

Одредбом члана 204 Кривичног законика (који је објављен у „Сл.гласнику РС“ бр.72 од 03.09.2009. године) у ставу један прописано да учинилац дела крађе (члан 203) казниће се затвором од једне до осам година, ако је крађа извршена: 1) обијањем или проваљивањем затворених зграда, станова, соба, каса, ормана или других затворених простора или савлађивањем механичких, електронских или других већих препрека; 2) од стране групе; 3) на нарочито опасан или нарочито дрзак начин; 4) од стране лице које је при себи имало какво оружје или опасно оруђе ради напада или одбране; 5) за време пожара, поплаве, земљотреса или другог удеса; 6) искоришћавањем беспомоћности или другог тешког стања неког лица, док је ставом два истог члана прописано казном из става једна овог члана казниће се и учинилац дела крађе ако вредност украдених ствари прелази износ од 450.000,00 динара или украдена ствар представља културно добро, односно добро које ужива претходну заштиту или природно добро, док је ставом три члана 204 Кривичног законика прописано ако је дело из става један овог члана извршено од стране организоване криминалне групе или ако вредност украдених ствари прелази износ од 1.500.000.00 динара учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Имајући у виду напред цитирану законску одредбу члана 204 Кривичног законика Републике Србије („Сл.гласник РС“ бр.72 од 03.09.2009.године), те како је правилно првостепени суд утврдио да је окривљени АА организовао криминалну групу, а да су окривљени ББ, ВВ, ГГ и ДД постали њени чланови, а ради вршења кривичног дела тешка крађа, те како је правилно утврдио да су наведени окривљени и извршили кривично дело тешка крађа, а на основу претходног наведеног чињеничног стања, то је Апелациони суд у Београду првостепену пресуду уважавањем жалби бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ, бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и БА1, браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГА, те браниоца окривљеног ДД, адвоката ДА, преиначио и окривљене огласио кривим да су извршили продужено кривично дело тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 Кривичног законика у вези члана 61 став 1 у вези члана 33 Кривичног законика („Сл.гласник Републике Србије“ број 72 од 03.09.2009.године).

Правилно је првостепени суд нашао да су окривљени АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД извршили кривично дело тешка крађа, будући да су свесно и вољно предузимали радње које су описане у изреци пресуде у оквиру извршења плана деловања организоване криминалне групе у временском периоду и у месту које је у изреци пресуде ближе наведено, а у намери да себи и другоме прибаве противправну имовинску корист, при чему су одузели сирову нафту из нафтовода „Нафтне индустрије Србије“, предузимајући радње од стране више лица, на нарочито дрзак начин савлађивањем већих препрека, при чему је код сваког од окривљених постојала намера да присвајањем туђе покретне ствари прибаве себи и другима противправну имовинску корист, а која се огледала у остваривању новчане зараде продајом сирове нафте на црном тржишту, при чему су окривљени поступали са директним умишљајем јер су били свесни свога дела и хтели његово извршење при чему су били свесни да су њихове радње забрањене.

Наиме, начин извршења кривичног дела тешка крађа представља квалификаторне околности које чине само обележје бића кривичног дела, у конкретном случају кривично дело извршено је савлађивањем већих препрека будући да су окривљени за сваку радњу истакања сирове нафте из нафтовода морали да откопају земљу којом је био затрпан импровизовани шахт како би дошли до вентила који је био намонтиран на цеви нафтовода на дубини од једног метра испод површине земље, при чему је сам поступак истакања сирове нафте морао да буде обављен од стране више лица почев од самог истакања које су увек вршила двојица окривљених и то окривљени АА и ББ, док је окривљени ВВ чувао стражу, као што је и приликом транспорта нафте увек неко од окривљених морао да осматра стање на путевима којим је превожена сирова нафта како не би били заустављени од стране саобраћајне полиције, а које задужење је имао и окривљени ДД који је и помагао окривљенима приликом истакања сирове нафте у веће цистерне. Поред тога одузимање сирове нафте вршено је непосредно из нафтовода који је претходно избушен, а власништво је „Нафтне индустрије Србије“ чији се огранак „Нафтагас“ бави производњом нафте и транспортом роба цевоводима, те да се у конкретном случају ради о делатности од општег интереса од кога зависи енергетска безбедност Републике Србије, па неовлашћено истакање сирове нафте које је вршено од стране организоване криминалне групе представља директно угрожавање система нафтовода и тиме дрзак начин извршења предметног кривичног дела, будући да је сирова нафта директно истакана из нафтовода па је у случају изливања нафте могло доћи до еколошке катастрофе и загађења околног пољопривредног земљишта или до експлозије у случају нестручног руковања и изазивања опасности ширих размера, а због чега је и Апелациони суд у Београду кривично дело и квалификовао као кривично дело тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 Кривичног законика у вези члана 61 и 33 КЗ-а („Сл.гласник Републике Србије“ број 72 од 03.09.2009.године) односно нашао да се у конкретном случају могу применити тачке 1, 2 и 3 става1 члана 204 Кривичног законика.

Имајући у виду да су окривљени предузели већи број појединачних радњи извршења предметног кривичног дела које су описане у ставу два изреке првостепене пресуде и то од тачке 1-16, а које се односе на дане када су радње предузете, при чему су окривљени у појединим данима у више наврата на описани начин одузимали сирову нафту из нафтовода НИС-а, то су све радње квалификоване као једно продужено кривично дело, будући да се ради о истоветности радњи које су ушле у састав продуженог кривичног дела, постојао је временски континуитет у извршењу радњи, а окривљени су користили исте околности и ситуацију за вршење радњи одузимања сирове нафте из нафтовода, које радње су извршене са јединственим умишљајем за који је правилно првостепени суд нашао да се ради о директном умишљају, због чега су окривљени и оглашени кривим за извршење једног продуженог кривичног дела.

Изјављеним жалбама и то како Тужиоца за организовани криминал тако и бранилаца свих окривљених побија се првостепена пресуда и у делу одлуке о изреченим казнама. Па се тако у жалби Тужиоца за организовани криминал наводи да је приликом одлучивања о врсти казни коју ће изрећи окривљенима АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ и ЖЖ суд је исувише благо поступио, јер је олакшавајућим околностима дао превелики значај, а није на правилан начин ценио отежавајуће околности код свих окривљених, док се насупрот томе у изјављеним жалбама бранилаца окривљених наводи да је првостепени суд превелик значај дао отежавајућим околностима те да није у довољној мери ценио олакшавајуће, при чему су сви браниоци предложили да њихови брањеници буду блаже кажњени.

По налажењу Апелационог суда у Београду првостепени суд је приликом доношења одлуке о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљенима ценио у смислу одредбе члана 54 Кривичног законика све околности које утичу да кривична санкција буде правилно одабрана, а њена висина правилно одмерена, па је тако на страни окривљеног АА суд као олакшавајућу околност ценио чињеницу да је окривљени углавном признао чињеничне наводе оптужног акта у односу на кривично дело тешка крађа, при чему је описао начин на који је кривично дело извршио као и улоге које су припадници криминалне групе имали, суд је ценио и чињеницу да се окривљени у току поступка оженио и засновао породицу, док је са друге стране као отежавајуће околности ценио чињеницу да је окривљени организовао копање друге рупе на нафтоводу НИС-а, а која околност указује на његову упорност коју је испољавао приликом вршења дела за које је оглашен кривим, при чему је ценио и да је на основу извештаја из КЕ окривљени већ раније осуђиван, у односу на окривљеног ББ суд је правилно као олакшавајућу околност ценио чињеницу да је ожењен и отац једног малолетног детета, а као отежавајућу околност чињеницу да је окривљени раније осуђиван, на страни окривљеног ВВ суд је као олакшавајућу околност ценио да је окривљени у време извршења кривичног дела био млађе пунолетно лице, да до сада није осуђиван, да је редован студент који је изразио искрено кајање због извршеног кривичног дела, при чему на страни окривљеног није нашао отежавајућих околности, па му је правилно све олакшавајуће околност ценио као нарочито олакшавајуће околности и применио одредбе члана 56 и 57 Кривичног законика. Надаље, правилно је првостепени суд на страни окривљеног ГГ од олакшавајућих околности имао у виду чињеницу да окривљени до сада није осуђиван и да на страни окривљеног није било отежавајућих околности, па је правилно и у односу на наведеног окривљеног применио институт ублажавања казне односно одредбе члана 56 и 57 Кривичног законика, док је у односу на окривљеног ДД имао у виду од олакшавајућих околности да је ожењен и отац двоје пунолетне деце, док је као отежавајућу околност ценио и чињеницу да је окривљени раније осуђиван, па је правилно и на страни окривљеног ДД све наведене олакшавајуће околности ценио као нарочито олакшавајуће околности и према њему применио одредбе члана 56 и 57 Кривичног законика, а у односу на окривљеног ЖЖ имао је у виду да је окривљени ожењен и отац једног пунолетног детета, те да до сада није осуђиван,

Међутим, по налажењу Апелационог суда у Београду у односу на напред наведене окривљене, односно у односу на окривљене АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЖЖ првостепени суд како се то основано истиче жалбом Тужиоца за организовани криминал није правилно ценио све наведене околности које је правилно утврдио, па самим тим окривљенима није изрекао адекватне казне, због чега је Апелациони суд у Београду првостепену пресуду преиначио. Поред тога имајући у виду да је првостепена пресуда преиначена и у погледу правне квалификације кривичних дела за које су окривљени оглашени кривим и то тако што је овај суд окривљеног АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД осудио због извршења кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 Кривичног законика у вези члана 61 став 1 у вези члана 33 Кривичног законика, то је Апелациони суд у Београду побијану пресуду имајући у виду напред наведену промену правне квалификације и уважавањем жалбе Тужиоца за организовани криминал у Београду преиначио, па је тако:
окривљеном АА претходно утврдио казну затвора у трајању од четири године за кривично дело тешка крађа из члана из члана 204 став 3 у вези става 1 тачка 1, 2 и 3 Кривичног законика у вези члана 61 став 1 у вези члана 33 Кривичног законика, док је за кривично дело наведено у ставу I изреке првостепене пресуде односно кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика, које се односи на организовање криминалне групе у циљу вршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим утврдио казну затвора у трајању од једне године, па је окривљеног АА осудио на јединствену казну затвора у трајању од четири године и осам месеци у коју ће му се урачунати и време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 09.11.2010. године,
окривљеног ББ је осудио на казну затвора у трајању од три године у коју ће му се урачунати време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 15.09.2010. године, при чему је како је то правилно учинио и првостепени суд у односу на окривљене ВВ, ГГ и ДД применио одредбе члана 56 и 57 Кривичног законика и окривљенима ублажио казне испод законом прописаног минимума, па је тако
окривљеног ВВ осудио на казну затвора у трајању од једне године у коју му се урачунава време лишења слободе од 21.01.2010. године до 23.01.2010. године,
окривљеног ГГ на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци у коју му се урачунава време лишења слободе од 21.01.2010. године до 23.01.2010. године,
окривљеног ДД на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци у које му се урачунава време лишења слободе од 21.01.2010. године до 23.01.2010. године,
док је у односу на окривљеног ЖЖ истом за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 2 и 1 Кривичног законика у вези члана 33 Кривичног законика које је означено у ставу IV првостепене пресуде, претходно утврдио казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, док је овај суд задржао као правилно утврђену казну затвора у трајању од шест месеци за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 Кривичног законика које је наведено у ставу I изреке пресуде, па је окривљеног ЖЖ осудио на јединствену казну затвора у трајању од две године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 05.02.2010. године,
при чему је Апелациони суд у Београду приликом одмеравања како појединачних тако и јединствених казни окривљенима имао у виду тежину извршених кривичних дела, личности окривљених као учинилаца, налазећи да ће се оваквим казнама затвора у потпуности остварити сврха изрицања кривичних санкција и сврха кажњавања прописана чланом 4 и 42 Кривичног законика, па имајући у виду да је пресуда преиначена уважавањем жалбе Тужиоца за организовани криминал у односу на наведене окривљене, то су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, бранилаца окривљених ББ и ВВ, адвоката БА и БА1, браниоца окривљеног ГГ, адвоката ГА, браниоца окривљеног ДД, адвоката ДА, као и браниоца окривљеног ЖЖ, адвоката ГА којима се тражи блаже кажњавање окривљених оцењени као неосновани.

Што се тиче окривљеног ЂЂ, по налажењу Апелационог суда у Београду правилно је првостепени суд од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да је породичан човек, ожењен, отац једног детета и да се сматра неосуђиваним лицем, па је по налажењу Апелационог суда у Београду окривљеном ЂЂ правилно утврдио појединачне казне и то за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ казну затвора у трајању од осам месеци, а за продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 3 и става 1 КЗ казну затвора у трајању од три године, након чега га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од три године и шест месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 09.11.2010. године, док је такође приликом одлучивања о врсти и висине кривичне санкције коју треба применити окривљеном ЕЕ суд као олакшавајуће околности правилно има у виду да је окривљени ожењен и отац двоје малолетне деце, те да се према извештају из КЕ сматра неосуђиваним лицем, па му је правилно утврдио појединачне казне и то за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ казну затвора у трајању од шест месеци, а за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 4 у вези става 2 и става 1 у вези члана 33 КЗ казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, након чега га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од две године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 21.01.2010. године до 15.09.2010. године, при чему су по налажењу Апелационог суда у Београду како појединачно утврђене казне, тако и јединствене казне затвора на које су осуђени ЂЂ и ЕЕ по налажењу Апелационог суда у Београду сразмерне како тежини извршених кривичних дела, те личности окривљених као извршилаца, при чему су исте довољне за остваривање сврхе изрицања кривичних санкција и сврхе кажњавања прописане чланом 4 и 42 Кривичног законика, па су жалбени наводи и то како Тужиоца за организовани криминал за строжијим кажњавањем окривљеног ЂЂ и ЕЕ, тако и њихових бранилаца за блажим кажњавањем, оцењени као неосновани, будући да је првостепени суд наведеним окривљенима правилно ценећи све олакшавајуће и одсуство отежавајућих околности утврдио појединачне казне и осудио их на јединствене казне затвора, о чему су у ожалбеној пресуди дати јасни и правилни разлози које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, при чему се у изјављеним жалбама и то како Тужиоца за организовани криминал тако и бранилаца окривљених ЂЂ и ЕЕ не наводе околности које нису цењене од стране првостепеног суда приликом одмеравања казни окривљенима, а које би биле од значаја за доношење другачије одлуке.

Правилно је првостепени на основу одредбе члана 206 Законика о кривичном поступку обавезао окривљене АА и ЂЂ да на име имовинско-правног захтева „Нафтној индустрији Србије“ солидарно исплате износ од 4.043.309,00 динара будући да је на основу свих изведених доказа утврђено да је организована криминална група одузела сирову нафту из нафтовода НИС-а у укупној количини од 152.790 килограма, а која вредност одузете нафте обрачуната према произвођачкој цени домаће сирове нафте износи 4.043.309,00 динара колику штету је заправо и претрпела „Нафтна индустрија Србије“. Поред тога, имајући у виду да је представник оштећеног определио имовинско-правни захтев у складу са налазом вештака економске струке који је утврдио укупну вредност сирове нафте која је на описани начин одузета из нафтовода НИС-а од стране организатора и припадника криминалне групе правилно је првостепени суд нашао да је извршењем кривичних дела за која су окривљени осуђени оштећена „Нафтна индустрија Србије“ претрпела штету у наведеном износу па је имовинско-правни захтев у целости и уважен, а окривљени АА и ЂЂ обавезани да наведени износ солидарно исплате оштећеном. Такође правилно је првостепени суд нашао да износ од 4.043.309,00 динара су дужни да солидарно плате окривљени АА као организатор криминалне групе који је исту организовао ради вршења кривичних дела везаних за одузимање и даљу продају сирове нафте на црном тржишту и окривљени ЂЂ с обзиром да је као власник аутопревозничке радње која се бавила прометом нафтних деривата, прекорачењем својих службених овлашћења прибавио противправну имовинску корист у већем износу, с обзиром на улоге које су наведена двојица окривљених имала правилно је суд нашао да је њихова одговорност о накнади имовинске штете коју је претрпела оштећена компанија солидарна, а из разлога што је није било могуће утврдити њихове појединачне уделе у плаћању наведеног износа имовинске штете.

Надаље, правилно је првостепени суд у смислу одредбе члана 91 и 92 Кривичног законика и одредбе члана 513 Законика о кривичном поступку обавезао окривљене да на име имовинске користи прибављене извршењем кривичних дела плате новчане износе који су за окривљене појединачно наведени у изреци пресуде, будући да није било могуће тачно определити новчани износ имовинске користи коју су прибавили извршењем кривичних дела, па је суд висину новчаних износа утврдио на основу одбрана окривљених у којима су навели износе готовог новца које су примали од окривљеног АА, а за које износе је суд на несумњив начин утврдио да се ради о накнади за радње које су предузели у извршењу кривичних дела при чему о другим износима имовинске корист коју су окривљени остварили није било доказа, па је тако одузео имовинску корист прибављену извршењем кривичним делом и то од окривљеног ББ износ од 1.000 евра у динарској противвредности, од окривљеног ВВ износ од 20.000,00 динара, од окривљеног ГГ износ од 200 евра у динарској противвредности, од окривљеног ДД износ од 20.000,00 динара и од окривљеног ЖЖ износ од 150 евра у динарској противвредности, а правилном применом одредби члана 91 Кривичног законика којом је и прописано да нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом те да ће се наведена корист одузети под условима предвиђеним законом и судском одлуком којом је утврђено извршење кривичног дела, а током поступка је несумњиво утврђено да наведени новчани износи који су од окривљених и одузети представљају имовинску корист прибављену кривичним делом.

Правилно је првостепени суд на основу одредбе члана 193 и 196 Законика о кривичном поступку окривљене обавезао да плате трошкове кривичног поступка, о чијој ће висини одлучити посебним решењем, при чему је правилно окривљене обавезао и да плате судски паушал и то окривљени АА, ЂЂ и ЕЕ износе од по 40.000,00 динара, а окривљени ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЖЖ износе од по 20.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде при чему је правилно висину паушала одмерио у складу са дужином трајања и сложености кривичног поступка, као и имовинским приликама окривљених.

Према окривљенима изречена је и мера безбедности одузимања предмета који су употребљени за извршење кривичних дела и то применом одредбе члана 87 у вези члана 78 и 79 Кривичног законика, а који предмети су таксативно набројани у изреци првостепене пресуде, а о чему су у образложењу исте дати јасни и правилни разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду.

По налажењу Апелационог суда у Београду правилно је првостепени суд на основу одредбе члана 206 Законика о кривичном поступку донео одлуку о имовинско-правном захтеву, те на основу одредбе члана 91 и 92 Кривичног законика одлуку о одузимању имовинске користи стечене кривичним делом, те одлуку о трошковима кривичног поступка и судском паушалу, као и меру безбедности одузимања предмета који су употребљени за извршење кривичних дела, а које одлуке је јасно и детаљно образложио у образложењу ожалбене пресуде, и за своје закључивање дао разлоге које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, то се неосновано изјављеним жалбама појединих бранилаца окривљених истиче супротно.

Првостепени суд је у образложењу ожалбене пресуде на странама 144, 145, 146 и 147 образложио све доказне предлоге које је током поступка одбио и дао разлоге због чега је то урадио, наводећи при томе да је чињенично стање потпуно и правилно утврђено, те да би извођење наведених доказа само непотребно одуговлачило кривични поступак.

Приликом доношења одлуке, Апелациони суд у Београду имао је у виду и остале жалбене наводе, али их није посебно образлагао у овој одлуци, обзиром да се њима не доводи у сумњу правилност и законитост првостепене пресуде, налазећи да су исти без утицаја на другачију одлуку.

Будући да првостепена пресуда, у делу којим је одбијена оптужба за два кривична дела злоупотреба службеног положаја, и то кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 став 1 КЗ и кривично дело злоупотреба службеног положаја у подстрекавању из члана 359 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 став 1 КЗ, у односу на окривљеног АА применом одредбе члана 354 тачка 1 Законика о кривичном поступку, није била предмет побијања нити жалбом Тужиоца за организовани криминал нити жалбама бранилаца окривљених то се овај суд није упуштао у оцену правилности и законитост побијане пресуде у овом делу.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 459 и 457 Законика о кривичном поступку донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар       Председник већа-судија
Зорица Аврамовић, с.р.     Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)