Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
11.04.2014.

Кж1 По1 9/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 9/14
Дана 11.04.2014. године
Б е о г р а д

 

У ИМЕ НАРОДА

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Душка Миленковића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против оптуженог АА, због кривичног дела давање лажног исказа из члана 335 став 3 у вези става 1 КЗ, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал и бранилаца оптуженог АА, адвоката АБ и АБ1, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 1/14 од 21.02.2014. године, у седници већа одржаној дана 11.04.2014. године, донео је једногласно


П Р Е С У Д У

  ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал и бранилаца оптуженог АА, адвоката АБ и АБ1, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебног одељења, К.По1 1/14 од 21.02.2014. године, се ПОТВРЂУЈЕ.


О б р а з л о ж е њ е

  Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 1/14 од 21.02.2014. године, оптужени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела давање лажног исказа из члана 335 став 3 у вези става 1 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 30 дана. Оптужени је обавезан да суду на име трошкова поступка - паушала плати износ од 10.000,оо динара, у року од 15 дана од дана правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

  Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

  -Тужилац за организовани криминал, због одлуке о кривичној санкцији, предлажући да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи, тако што ће оптуженог АА осудити на казну затвора у дужем временском трајању;

  -браниоци оптуженог, адвокати АБ и АБ1, због одлуке о кривичној санкцији, уз предлог да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији и оптуженом АА изрекне условну осуду.

  Поднеском Ктж.бр.11/14 од 21.03.2014. године, Апелациони јавни тужилац у Београду предложио је да се жалба Тужиоца за организовани криминал уважи, а жалба бранилаца оптуженог одбије као неоснована.

  Разматрајући списе предмета и побијану пресуду, поводом изјављених жалби, у смислу одредбе члана 451 став 1 ЗКП, Апелациони суд у Београду је у седници одржаној дана 11.04.2014. године, нашао:

  жалбе су неосноване.

  Првостепени суд је, одлучујући о врсти и висини кривичне санкције коју ће изрећи оптуженом АА ценио све околности у смислу одредбе члана 54 КЗ и то од олакшавајућих околности на страни оптуженог то што је признао извршење кривичног дела, изразио искрено кајање, његове породичне прилике, односно чињеницу да је ожењен, отац двоје малолетне деце које издржава држећи тезгу на Кванташкој пијаци у Новом Саду, те околност да је лажан исказ дао као сведок у кривичном поступку против оптуженог АА1, од оца ААО, који је завршен осуђујућом пресудом, а на основу споразума о признању кривице, закљученог 01.12.2011. године између Тужиоца за организовани криминал и АА1, с друге стране, па у том контексту чињеницу да је лажни исказ који је као сведок дао мањег значаја за сам кривични поступак који се водио против оптуженог АА1, док је од отежавајућих околности ценио његову ранију осуђиваност, па и у присуству ове околности, напред изнете олакшавајуће околности ценио као нарочито олакшавајуће, у смислу одредби члана 56 тачка 3 ЗКП и оптуженом казну ублажио у границама прописаним одредбом члана 57 став 1 тачка 6 КЗ, осуђујући га на казну затвора у трајању од 30 дана.

  Оспоравајући одлуку о кривичној санкцији, Тужилац за организовани криминал сматра да суд није у довољној мери ценио јачину угрожавања заштићеног добра, те да је погрешно као олакшавајуће околности квалификовао чињеницу да се оптужени искрено покајао, јер је то учинио тек на питање председника већа, да издржава двоје малолетне деце, имајући у виду да је супруга оптуженог такође запослена, посебно оспоравајући закључак првостепеног суда да је лажни исказ, који је предмет овог поступка, мањег значаја за кривични поступак који се водио против АА1, јер оптужени у време давања исказа није знао која ће бити последица његовог противправног поступања. Тужилац указује да и овако наведене олакшавајуће околности не могу имати карактер нарочито олакшавајућих, при чему суд није дао разлоге због чега им је дао тај квалитет, нити је дао адекватне разлоге у погледу сврхе кажњавања, јер је нејасно како ће затворском казном у овако кратком временском трајању бити остварена сврха кажњавања, имајући у виду да је оптужени до сада два пута осуђиван за умишљајна кривична дела, те да је оптужени дао лажни исказ у поступку пред Посебним одељењем Вишег суда, при чему казном ублаженом испод законског минимума није адекватно изражена друштвена осуда за учињено кривично дело и истом се не може учврстити обавеза поштовања закона. Напослетку, Тужилац за организовани криминал је указао и на став судске праксе у другом поступку пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду, за кривично дело давање лажног исказа, у прилог својој тврдњи да је оптуженом изречена неоправдана блага затворска казна.

  С друге стране, браниоци оптуженог у изјављеној жалби наводе да је суд адекватно утврдио и ценио све околности које су од утицаја на одмеравање казне, иако одбрана сматра да би правилном оценом свих утврђених околности сврха изрицања кривичних санкција била испуњена и изрицањем условне осуде коју је првостепени суд у усменом излагању приликом објављивања пресуде разматрао, погрешно закључујући да постоје сметње за њено изрицање, а што није наведено у образложењу побијане пресуде. Браниоци оптуженог су посебно указали на врсту кривичних дела из ранијих осуда, које су резултат тешких животних прилика оптуженог, те су се посебно осврнули на наводе жалбе Тужиоца за организовани криминал, оспоравајући његов став да кајање оптуженог није било искрено и да је оптужени могао знати садржај правоснажне судске одлуке против оптуженог АА1 у време када је кајање изразио.

  Апелациони суд жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал оцењује неоснованим, будући да све околности којима је суд дао карактер олакшавајућих и по налажењу овог суда представљају олакшавајуће околности, почев од личних и породичних прилика оптуженог, његовог држања након извршеног кривичног дела, односно израженог кајања, које, без обзира на чињеницу да је у време када је изразио кајање већ постојала правоснажна осуда оптуженог АА1, указује на његову спремност да сноси последице свог противправног понашања. Супротно ставу Тужиоца за организовани криминал, јачина угрожавања заштићеног добра је управо цењена кроз околност да лажни исказ који је оптужени дао није имао последице на правилно пресуђење у поступку против окр. АА1, па је ирелевантно да ли је ова околност за оптуженог у моменту извршења кривичног дела представљала будућу неизвесну чињеницу. Такође, с обзиром на чињеницу да је оптужени раније осуђиван због извршења неистоврсних и неистородних кривичних дела, правилно је првостепени суд утврђене олакшавајуће околности ценио као нарочито олакшавајуће, у смислу одредбе члана 56 тачка 3 КЗ.

  Међутим, управо због ранијих осуда оптуженог, за које су му изрицане условне осуде, неоснована је жалба бранилаца оптуженог, будући да, иако су постојали формални услови за изрицање условне осуде, истом не би била постигнута сврха кажњавања, јер раније условне осуде нису деловале на оптуженог на плану специјалне превенције, па Апелациони суд налази да је адекватна казна у конкретном случају управо казна затвора у трајању од 30 дана, којом казном ће се спречити оптужени да чини кривична дела и утицати на њега да убудуће не чини кривична дела, те утицати на друге да не чине кривична дела, изразити адекватна друштвена осуда за кривично дело и учврстити обавеза поштовања закона, због чега су жалбе оцењене неоснованим.

  Имајући у виду напред наведено, на основу члана 357 став 1 ЗКП одлучено је као у изреци.

Записничар       ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир с.р.      Зоран Савић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)