Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
4.12.2015.

Кж1 По1 9/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По1 9/15
Дана 04.12.2015. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Наде Зец и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће Маје Ивановић, као записничара и вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, у кривичном поступку против окр. АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 и 3 КЗ и др., одлучујући о жалбама, Тужиоца за организовани криминал, окр. АА, браниоца окр. АА, адв. АБ, браниоца окр. АА, адв. АБ1, окр. АА1, браниоца окр. АА1, адв. АБ2, браниоца окр. АА1, адв. АБ3, окр. АА2, браниоца окр. АА2, адв. АБ4, браниоца окр. АА3, адв. АБ5, окр. АА4, браниоца окр. АА4, адв. АБ6 и браниоца окр. АА5, адв. АБ3, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 16/2014 од 24.02.2015. године, након одржаног претреса, у смислу члана 449 ЗКП, дана 20.11.2015. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Јовице Јовановића, окр. АА, бранилаца окр. АА, адв. АБ и адв. АБ5, окр. АА1, бранилаца окр. АА1, адв. АБ3 и адв. АБ2, окр. АА2, браниоца окр. АА2 адв. АБ4, браниоца окр. АА3, адв. АБ6, окр. АА4, браниоца окр. АА4, адв. АБ6, браниоца окр. АА5, адв. АБ3, окр. АА6, браниоца окр. АА6, адв. АБ7 и браниоца окр. АА1, адв. АБ8, једногласно је дана 04.12.2015. године, донео


П Р Е С У Д У

I

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 16/2014 од 24.02.2015. године, у ослобађајућем делу, у односу на окр. АА5 и окр. АА6, ПОТВРЂУЈЕ.

II

УСВАЈАЈУ СЕ жалбе, Тужиоца за организовани криминал, окр. АА и његових бранилаца адв. АБ и адв. АБ1, окр. АА1 и његових бранилаца адв. АБ2 и адв. АБ3, браниоца окр. АА3, адв. АБ6, окр. АА4 и његовог браниоца адв. АБ6, те окр. АА2 и његовог браниоца адв. АБ4, па се ПРЕИНАЧУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду К.По1.бр. 16/2014 од 24.02.2015. године, тако што сада иста гласи:

Окр. АА, окр. АА1, окр. АА2, окр. АА4 и окр. АА5,

-на основу члана 424 ЗКП


К Р И В И  С У

   Што су

1. Окр. АА и окр. АА1

-Окр. АА умишљајно подстрекао окр. АА1 да дана 06.08.2007. године, око 18,00 часова, у Шапцу, у ул. Милоша Црњанског бб, у гаражи перионице “Лорд” умишљајно лиши живота ПП2, из безобзирне освете, због тога што је ПП2 претходно ранио сада покојног ПП,
тако што се окривљени АА1, знајући да се сада покојни ПП2 налази у перионици, возилом марке “Mercedes” тип “_” рег. бр. _, којим је управљао АА4, довезао до перионице, након чега је окр. АА1 изашао из возила и из пиштоља непознате марке, калибра 7,65мм, у правцу покојног испалио најпре један пројектил, па када је покојни почео да бежи крећући се уназад ка унутрашњости перионице, наставио да се креће за њим и испаљује пројектиле у његовом правцу, од којих му је један пројектил нанео повреду у виду прострела подпазушног дела, услед чега је дошло до искрвављења из крвних судова срца и плућа и наступила смрт на путу до болнице,
доводећи при том са умишљајем у опасност животе више лица која су се налазила у перионици, и то ОО2 и његове синове, ММ старог 4 и ММ1 старог 2 године, ОО4, ОО5 и ОО3 који је пројектилом погођен у десно стопало, задобивши лаку телесну повреду у виду прострелне ране,

-чиме су извршили, и то окр. АА кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 КЗ, у подстрекавању у вези члана 34 КЗ, а окр. АА1 кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 3 и 5 КЗ.


2. Окр. АА1 и окр. АА2

-Дана 19.05.2008. године, у близини места Грабовац, на обали реке Саве, из користољубља, у циљу да окривљени АА1 не врати новац који је дуговао покојном ПП5, окривљени АА1 умишљајно је подстрекао сада покојног ПП да лиши живота ПП5,
на тај начин што је окр. АА1, најпре договорио састанак са покојним ПП5, обманувши га да жели да тргују возилима, након чега је дошао до наведеног места где га је по договору чекао сада покојни ПП, у друштву са окр. АА2, па када је ПП5 пружио руку да се поздрави са ПП, исти је испалио два пројектила калибра 6,35мм из преправљеног пиштоља марке “Ekol тuna” модел 6,35 фабричког броја Т 649057 у пределу главе оштећеног, наневши му том приликом повреде у виду устрелине, услед чега је дошло до разорења можданог ткива и наступа смрт,
при чему му је окр. АА2, свестан свог дела, свестан забрањености дела и хтео извршење истог, прикривањем трагова, пружио помоћ да не буде откривен због извршења кривичног дела тешко убиство за које је запрећена казна затвора од 30-40 година затвора,
и то тако што је најпре помогао да се тело покојног ПП5 убаци у гепек возила марке “Audi A6” 3.0 TDI рег. бр. _, те су окр. АА2 и сада покојни ПП, наведеним возилом, се довезли до куће сада покојног ПП, у месту Кленак, из гепека извадили тело покојног, канапом везали три грађевинска блока димензије 40х20х20цм, један за ноге, други за тело у висини груди и трећи за руке покојног, након чега је тело одвежено и бачено у Саву, а затим су покојни ПП и окривљени АА2 наведено возило марке “Audi A6” oпрали, након чега је окривљени АА1 покојном ПП дао возило “Nissan Mikra” и “Citroën Saxo” и мотор марке “Kavasaki”

-чиме су извршили, и то окр. АА1 кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 КЗ у подстрекавању у вези члана 34 КЗ, а окр. АА2 кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ.


3. Окр. АА4

-Дана 14.10.2009. године у Шапцу, у урачунљивом стању, и свестан забрањености свог дела, у својој кући у ул. 29.новембра бр. 24, у месту Кленак, неовлашћено ради продаје држао опојну дрогу хероин у количини од 108,62 грама размереног у више пакетића и дигиталну вагицу за мерење, при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење,

-чиме је извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ.


4. Окр. АА5

-Дана 15.03.2008. године, око 22,30 часова, заједно са окр. АА7, према коме је кривични поступак раздвојен, у Сплиту-Република Хрватска, свестан свога дела, свестан да је његово дело забрањено и хтео његово извршење, по претходном договору, детаљно разређеном плану и подељеним улогама, заједно са сада покојним ПП, те ИИ1 до ИИ7, који су за овај догађај правноснажно осуђени пред правосудним органима Републике Хрватске,
употребом силе и претњом да ће напасти на живот радника обезбеђења, у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, одузели на штету “Хрватске поште” д.д. Центар пошта Сплит, 15.021.500,00 куна, односно 172.900.469,00 динара,
на тај начин што су, АА7 и окр. АА5, крајем фебруара отишли у Сплит, по договору са ИИ1, ИИ2 и ИИ3, који су им пронашли стан из ког могу да извиђају простор око поште, дали им детаљне информације о распореду просторија, количини новца и броју запослених у пошти, добијене од радника поште ИИ7 и ИИ6, после чега је АА7 позвао телефоном покојног ПП и још једну НН особу, да дођу у Сплит, где их је сачекао он и окривљени АА5, па су сва четворица исте вечери џипом набављеним у ту сврху, којим је управљао АА7, дошли до зграде поште, и након изласка последњег запосленог на крају радног времена, у пошту је ушао сада покојни ПП и још једна НН особа, и претећи пиштољем из пријемнице извукли радника обезбеђења, ИИ8, ставили му “лисице” на руке, након чега су у пошту ушли ИИ2 и ИИ1, па су сва четворица лифтом отишли на спрат, уперили пиштоље у запослене ИИ9, ИИ10 и ИИ11, као и у свог саучесника ИИ6, радника обезбеђења, са којим су се претходно договорили да не пружа отпор, присилили их да легну на под, претећи им да ће их убити, облепили им ноге, руке и уста лепљивим тракама, а затим из простора трезора одузели платнене вреће са новцем, да би при напуштању зграде, претећи пиштољима, натерали радника обезбеђења ИИ12 да легне на под и лепљивом траком му облепили ноге и руке, па су затим телефоном позвали АА7, који је чекао у џипу, да отвори гепек и врата возила, након чега су у возило убацили вреће са новцем, па је АА7 телефоном позвао окривљеног АА5 и рекао му да крене по раније утврђеном и договореном путу, одржавајући све време телефонску везу са окривљеним АА5, који се, као “чистач пута” возилом “BMW” кретао километар до два испред џипа, обавештавајући АА7 да ли има полиције, па су, након десет минута вожње, на раније договорено месту стали и прегруписали се, након чега је ИИ2 сада покојног ПП одвезао на аутобуску станицу у Шибенику, одакле је отпутовао у Београд, док су АА7 и окривљени АА5 у џипу са новцем отишли у раније припремљену кућу у Каштел Лукшићу, коју је обезбедио ИИ5, одакле су неколико дана потом отишли у Босну и Херцеговину, а затим у Београд, где су се састали АА7, АА5, покојни ПП, ИИ2 и ИИ1 и поделили новац,

-чиме је извршио кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ.


6. Окр. АА1

-Дана 08.03.2003. године, око 20,40 часова, у Шапцу, у приземљу стамбене зграде, у ул. Милана Беловуковића бр. 1, свестан свога дела, свестан да је његово дело забрањено и хтео је његово извршење, покушао да лиши живота ПП1, тако што га је сачекао у улазу зграде и испалио у његовом правцу више пројектила из пиштоља непознате марке, калибра 7,65мм, наневши му повреде услед којих је ПП1 пао, након чега је окривљени АА1 идући ка њему испалио још пар пројектила, промашивши ПП1 који се потом придигао и најпре окривљеног АА1 ударио ногом а затим га ухватио за руке и у међусобном гурању му са главе скинуо капу, након чега се окривљени АА1 удаљио са лица места,

-чиме је извршио кривично дело убиство у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 19 КЗ РЈ.

Па суд, применом одредби чланова 4, 42, 45, 54 и 63 КЗ,

Окр. АА, за кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 КЗ у подстрекавању у вези члана 34 КЗ, извршеног на штету ПП2, осуђује на казну затвора у трајању од 10 (десет) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 14.10.2009. године до упућивања осуђеног у завод за извршење кривичне санкције, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене овом пресудом

Окр. АА2, за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, извршеног на штету ПП5, осуђује на казну затвора у трајању од 4 (четири) године, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 14.10.2009. године до 12.08.2014. године.

Окр. АА4, за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, осуђује на казну затвора у трајању од 7 (седам) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 14.10.2009. године до упућивања осуђеног у завод за извршење кривичне санкције, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене овом пресудом.

Окр. АА5, за кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, осуђује на казну затвора у трајању од 9 (девет) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 15.10.2009. године до 15.10.2012. године.

Применом одредби чланова 4, 42, 45, 54, 60 и 63 КЗ,

Окр. АА1 претходно се утврђују појединачне казне затвора, и то за кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 3 и 5 КЗ, извршеног на штету ПП2, казна затвора у трајању од 12 (дванаест) година, за кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 КЗ у подстрекавању у вези члана 34 КЗ, извршеног на штету ПП5, казна затвора у трајању од 10 (десет) година и за кривично дело убиство у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 19 КЗ СРЈ, извршеног на штету ПП1, казна затвора у трајању од 7 (седам) година, па се осуђује на јединствену казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 14.10.2009. године до упућивања осуђеног у завод за извршење кривичне санкције, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене овом пресудом.

На основу члана 246 став 7 КЗ од окр. АА4 одузима се опојна дрога хероин у количини од 108,42 грама и дигитална вага за мерење, који се имају уништити.

На основу члана 91 и 92 КЗ, од окр. АА5 одузима се имовинска корист у износу од 500.000,00 хрватских куна, у динарској противвредности по курсу НБС на дан уплате, у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Од трећег лица, КК, одузима се возило марке „Мерцедес тип Б 180 ЦДИ“ број мотора _ број шасије _, сиве метализиране боје рег. ознака _ произведено 2005. године.

Оштећени ОО6, ОО, ОО8, ОО9 и ОО11, се упућују на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

На основу члана 262 став 2 ЗКП, о трошковима поступка биће одлучено посебним решењем.


III

Окривљени АА, АА1, АА3, АА4 и АА2,

-на основу члана 423 тачка 2 ЗКП,


ОСЛОБАЂАЈУ СЕ ОД ОПТУЖБЕ

Да су:

Окривљени АА, АА1, АА3 и АА4

Током 2006. године у Шапцу, окривљени АА организовао криминалну групу чији су припадници постали окривљени АА1, АА3, АА4, покојни ПП и још за сада неколико неидентификованих лица,
са циљем да, ради непосредног стицања финансијске и друге користи, у дужем временском периоду, споразумно, по правилима интерне контроле и дисциплине чланова и по унапред утврђеним задацима и улогама, нападима на живот и тело, примењивањем силе, озбиљних претњи и других облика насиља и застрашивањем, више кривичних дела: тешко убиство из члана 114 КЗ, за које кривично дело се може изрећи казна затвора од 30-40 година и неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 КЗ,
при том свесни свог дела, свесни да је дело забрањено и хтели његово извршење, након чега су, поступајући по постигнутом споразуму и плану криминалне групе, да убиствима појединих лица за новац и неовлашћеном продајом опојних дрога, стекну добит и моћ у односу на супарничке криминалне гурпе, почев од наведеног периода, па до половине октобра 2009. године:
-окривљени АА одређивао, а окр. АА1 разрађивао у оквиру плана групе, ко ће од припадника групе, када и које кривично дело да изврши, зависно од врсте кривичних дела, места његовог извршења и лица према коме се исто врши, дајући извршиоцима упутства о начину извршења дела, а често и средства за његово извршење;
-континуирано и озбиљно претили употребом силе, употребљавали силу, покушавали да лише живота и лишавали живота лица за новац, као и лица која су одбијала да изврше захтеве групе или која су се на било који начин супротстављала деловању групе, или ако су, по мишљењу организатора, могли бити конкурентни групи или представљали опасност за њено деловање или откривање,

-чиме би извршили, и то окривљени АА кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, а окривљени АА1, АА3 и АА4 кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ,

Те да су у оквиру организоване криминалне групе, свесни свога дела, свесни да је њихово дело забрањено и хтели његово извршење:


1. Окривљени АА и окривљени АА и АА1

Током априла и почетком маја 2006. године у Шапцу, из ниских побуда-у циљу уклањања конкуренције у криминалном деловању групе, умишљајно подстрекли сада покојног ПП да лиши живота ПП1 са којим су у раније били у сукобу, обећавши му новац, после чега је сада покојни ПП дана 07.05.2006. године, око 19,5о часова у Шапцу, у ул. _, код броја _, из пиштоља непознате марке, калибра 7,62мм, испалио један пројектил у главу и два у телу покојног, услед чега је дошло до раскида кичмене мождине, крварења из јетре и плућа и наступа смрти, након чега су му окривљени АА и АА1 дали сваки по 10.000 евра,

-чиме би извршили кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 у подстрекавању у вези члана 34 КЗ.


2. Окр. АА4

-Окр. АА умишљајно подстрекао окр. АА4 да дана 06.08.2007. године око 18,00 часова у Шапцу, у ул. _ у гаражи перионице “Лорд” заједно са окр. АА1 умишљајно лиши живота ПП2 из безобзирне освете, због тога што је ПП2 претходно ранио члана групе, сада покојног ПП,
тако што су се окривљени АА1 и АА4, знајући да се сада покојни ПП2 налазио у перионици, возилом марке “Mercedes” тип “230 CLK” рег .бр. _, којим је управљао окривљени АА4, довезли до перионице, након чега је окривљени АА4 чекао у возилу не гасећи мотор, а АА1 изашао из возила и из пиштоља непознате марке, калибра 7,65мм, у правцу покојног испалио најпре један пројектил, па када је покојни почео да бежи, крећући се уназад ка унутрашњости перионице, наставио да се креће за њим и испаљује пројектиле у његовом правцу, од којих му је један пројектил нанео повреду у виду прострела подпазушног дела, услед чега је дошло до искрвављења из крвних судова срца и плућа и наступа смрти на путу до болнице,
доводећи при том са умишљајем у опасност животе више лица која су се налазила у перионици, и то ОО2 и његове синове, ММ старог 4 и ММ1 старог 2 године, ОО4, ОО5 и ОО3, који је пројектилом погођен у десно стопало, задобивши лаку телесну повреду у виду прострелне ране,

-чиме би извршио кривично тешко убиство из члана 114 тачка 3 и 5 у вези члана 33 КЗ,


3. Окр.АА1

Крајем новембра 2007. године, по сазнању да је ПП3 од сада покојног ПП наручио убиство ОО2, умишљајно подстрекао сада покојног ПП да лиши живота више лица, ПП3 и ПП6, обећавши му за то новчану награду,
након чега је сада покојни ПП, почетком децембра 2007. године у месту Кленак, у дворишту своје куће, лишио живота ПП3 и ПП6, тако што се најпре са њима договорио да му донесу аутоматску пушку и део новца уговореног за наручено убиство, па када су ПП3 и ПП6, незнајући за ПП договором са АА1, дошли у Кленак до ПП куће возилом rent a carа “Volkswagen Polo” црвене боје рег. бр. _ и предали аутоматку пушку сада покојном ПП, он је, чим ју је узео под изговором да жели да је испроба, уперио у сада покојне и пројектилима из пушке их лишио живота, након чега су са ПП3 скинути сат са ознаком “Philippe Patek”, златни ланац са крстом и златни прстен са црвеним каменом, након чега су тела покојних и возило бачени у Саву,

-чиме би извршио кривично дело тешко убиство подстрекавањем из члана 114 тачка 9 у вези члана 34 КЗ.


4. Окр.АА3

Дана 19.05.2008.године, по претходном договору, у близини места Грабовац, на обали реке Саве, из користољубља, у циљу да окривљени АА1 не врати новац који је дуговао покојном ПП5, окривљени АА1 умишљајно подстрекао сада покојног ПП да лиши живота ПП5 у чему им је умишљајно помогао окр. АА3,
на тај начин што је окривљени АА1 заједно са окривљеним АА3, најпре договорио састанак са покојним ПП5, обманувши га да желе да тргују возилима, након чега су дошли до наведеног места где су их по договору чекали окривљени АА2 и покојни ПП, па када је ПП5 пружио руку да се поздрави са ПП, исти је испалио два пројектила калибра 6,35мм из преправљеног пиштоља марке “Екол туна” модел 6,35 фабричког броја Т 649057 у пределу главе оштећеног, наневши му том приликом повреде у виду устрелине, услед чега је дошло до разарања можданог ткива и наступла смрт,

-чиме би извршио кривично дело тешког убиства из члана 114 тачка 5 КЗ помагањем у у вези члана 35 КЗ.


5. Окр. АА и окр. АА1

У периоду до 2006. године па до 14.10.2009. године, у Шапцу, удружили се како би неовлашћено ради продаје набављали, држали и продавали хероин, супстанцу која је проглашена за опојну дрогу,
тако што је окривљени АА, у оквиру криминалне делатности групе, умишљајно подстрекао окривљене АА1 и АА4, да окр. АА1 од непознатих лица, организовано и у континуитету, набавља веће количине хероина, који је окривљени АА1 ради даље продаје предавао окривљеном АА4, који је хероин размеравао и паковао у мање пакетиће и продавао га лично, док је део хероина, намењеног за продају, у количини од 108,62 грама, размереног у више пакетића, и дигиталну вагицу за мерење држао у својој кући у ул. 29.новембра бр. 24 у месту Кленак,

-чиме би извршили, и то окр. АА кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога подстрекавањем из члана 246 став 2 у вези става 1 у вези члана 34 КЗ, а окр. АА1 кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ.


6. Окр. АА2

Дана 15.03.2008. године, око 22,30 часова, заједно са окривљеним АА7, према коме је кривични поступак раздвојен у Сплиту-Република Хрватска, свестан свога дела, свестан да је његово дело забрањено и хтео његово извршење, по претходном договору, детаљно разрађеном плану и подељеним улогама, заједно са сада покојним ПП, те ИИ1 до ИИ7, који су за овај догађај правноснажно осуђени пред правосудним органима Републике Хрватске,
употребом силе и претњом да ће напасти на живот радника обезбеђења, у намери да себи прибаве противправну имовинску корист, одузели на штету “Хрватске поште” д.д. Центар пошта Сплит, 15.021.500,00 куна, односно 172.900.469,00 динара,
на тај начин што су, АА7 и окр. АА5, крајем фебруара отишли у Сплит, по договору са ИИ1, ИИ2 и ИИ3, који су им пронашли стан из ког могу да извиђају простор око поште, дали им детаљне информације о распореду просторија, количини новца и броју запослених у пошти, добијене од радника поште, ИИ7 и ИИ6, после чега је АА7 позвао телефоном покојног ПП и окривљеног АА2 да дође у Сплит, где су их сачекали он и окривљени АА5, па су сва четворица исте вечери џипом, набављеним у ту сврху, којим је управљао АА7, дошли до зграде поште, и након изласка последњег запосленог на крају радног времена, у пошту су ушли најпре окривљени АА2 и сада покојни ПП, и претећи пиштољима из пријемнице извукли радника обезбеђења, ИИ8, ставили му “лисице” на руке, након чега су у пошту ушли ИИ2 и ИИ1, па су сва четворица лифтом отишли на спрат, уперивши пиштоље у запослене ИИ9, ИИ10 и ИИ11, као и у свог саучесника ИИ6, радника обезбеђења, са којим су се претходно договорили да не пружа отпор, присилили их да легну на под, претећи им да ће их убити, облепили им ноге, руке и уста лепљивом траком, а затим из простора трезора одузели платнене вреће са новцем, да би, при напуштању зграде, претећи пиштољима, натерали радника обезбеђења ИИ12 да легне на под и лепљивом траком му облепили ноге и руке, па су затим телефоном позвали в, који је чекао у џипу, да отвори гепек и врата возила, након чега су у возило убацили вреће са новцем, па је АА7 телефоном позвао окривљеног АА5 и рекао му да крене по раније утврђеном и договореном путу, одржавајући све време телефонску везу са окривљеним АА5, који се, као “чистач пута” возилом “BMW” кретао километар до два испред џипа, обавештавајући АА7 да ли има полиције, па су, након десет минута вожње, на раније договорено месту стали и прегруписали се, након чега је ИИ2 сада покојног ПП и окривљеног АА2 одвезао на аутобуску станицу у Шибенику, одакле су отпутовали у Београд, док су АА7 и окривљени АА5 у џипу са новцем отишли у раније припремљену кућу у Каштел Лукшићу, коју је обезбедио ИИ5, одакле су неколико дана потом отишли у Босну и Херцеговину, а затим у Београд, где су се састали АА7, АА2, АА5, покојни ПП, ИИ2 и ИИ1, и поделили новац,

-чиме би извршио кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ.

На основу члана 265 став 1 ЗКП, трошкови кривичног поступка у овом делу падају на терет буџетских средстава суда, док се оштећени, на основу члана 258 став 3 ЗКП, упућују да имовинско-правни захтев могу остварити у парничном поступку.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 16/2014 од 24.02.2015. године окр. АА, окр. АА1, окр. АА2, окр. АА3, окр. АА4 и окр. АА5, оглашени су кривим, и то окр. АА да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези став 1 КЗ, а окр. АА1, окр. АА3 и окр. АА4 кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези став 2 и 1 КЗ, потом да су окр. АА и окр. АА1 извршили кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 у подстрекавању у вези члана 34 КЗ, окр. АА да је извршио кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 3 и 5 КЗ у подстрекавању у вези члана 34 КЗ, а окр. АА1 и окр. АА4 као саизвршиоци да су извршили кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 3 и 5 у вези члана 33 КЗ, окр. АА1 да је извршио кривично дело тешко убиство подстрекавањем из члана 114 тачка 9 у вези члана 34 КЗ, окр. АА1 да је извршио кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 у подстрекавању у вези члана 34 КЗ, окр. АА3 кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 КЗ помагањем у вези члана 35 КЗ, а окр. АА2 кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, да је окр. АА извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога подстрекавањем из члана 246 став 2 у вези става 1 у вези члана 34 КЗ, а окр. АА1 и окр. АА4 кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ и да су окр. АА5 и окр. АА2 извршили кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, па је суд, применом чланова 4, 42, 45, 54 и 60 КЗ, претходно утврдио појединачне казне затвора, и то окр. АА, за кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, казну затвора у трајању од 10 (десет) година, за кривично дело тешког убиства подстрекавањем из члана 114 тачка 5 у вези члана 34 КЗ извршеног на штету ПП1, казну затвора у трајању од 12 (дванаест) година, за кривично дело тешко убиство подстрекавањем из члана 114 тачка 5 у вези члана 34 КЗ извршено на штету ПП2, казну затвора у трајању од 12 (дванаест) година и за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ у подстрекавању у вези члана 34 КЗ, казну затвора у трајању од 5 (пет) година, окр. АА1, за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, казну затвора у трајању од 4 (четири) године, за кривично дело тешког убиства подстрекавањем из члана 114 тачка 5 у вези члана 34 КЗ извршено на штету ПП1, казну затвора у трајању од 12 (дванаест) година, за кривично дело тешког убиства подстрекавањем из члана 114 тачка 9 у вези члана 34 КЗ извршено на штету ПП3 и ПП6, казну затвора у трајању од 13 (тринаест) година, за кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву из члана 114 тачка 3 и 5 у вези члана 33 КЗ извршено на штету ПП2, казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година, за кривично дело тешко убиство подстрекавањем из члана 114 тачка 5 у вези члана 34 КЗ извршено на штету ПП5, казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година и за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, казну затвора у трајању од 5 (пет) година, окр. АА4 за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, казну затвора у трајању од 3 (три) године, за кривично дело тешког убиства у саизвршилаштву из члана 114 тачка 3 и 5 у вези члана 33 КЗ извршено на штету ПП2, казну затвора у трајњу од 10 (десет) година и за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, казну затвора у трајању од 5 (пет) година, окр. АА2, за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, казну затвора у трајњу од 4 (четири) године, а за кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, казну затвора у трајању од 5 (пет) година, те окр. АА3, за кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ, казну затвора у трајњу од 3 (три) године и за кривично дело тешког убиства помагањем из члана 114 тачка 5 у вези члана 35 КЗ извршено на штету ПП5, казну затвора у трајању од 10 (десет) година, те је, уз даљу примену одредби чланова 60 и 63 КЗ, осудио окр. АА на јединствену казну затвора у трајању од 20 (двадесет) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 14.10.2009. године па до другачије одлуке суда, окр. АА1 на јединствену казну затвора у трајању од 20 (двадесет) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 14.10.2009. године па до другачије одлуке суда, окр. АА4 на јединствену казну затвора у трајању до 14 (четрнаест) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 14.10.2009. године до другачије одлуке суда, окр. АА2 на јединствену казну затвора у трајању од 7 (седам) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 14.10.2009. године до 12.08.2014. године, окр. АА3 на јединствену казну затвора у трајању од 12 (дванаест) година и окр. АА5, на казну затвора у трајању од 5 (пет) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 15.10.2009. године до 15.10.2012. године.

Истом пресудом, на основу члана 246 став 7 КЗ, од окр. АА4 одузета је опојна дрога хероин у количини од 108,42 грама и дигитална вага за мерење који се морају уништити, а на основу члана 91 и 92 КЗ одузета је имовинска корист од окр. АА2, у износу од 180.000 евра и окр. АА5, у износу од 500.000,00 хрватских куна, све у динарској противвредности по курсу НБС на дан уплате, за које износе се окривљени обавезују да плате у буџет Републике Србије у року од 30 дана, од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, а од трећег лица КК, одузето је возило марке “Mercedes тип B 180 CDI” број мотора _, број шасије _, сиви метализиране боје, рег. ознака _ произведено 2005. године, те су оштећени ОО6, ОО, ОО8, ОО9 и ОО11 упућени на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.

Напред наведеном пресудом, на основу члана 423 тачка 1 ЗКП, окр. АА5 ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ, а на основу члана 423 тачка 2 ЗКП окр. АА1 и окр. АА6 ослобођени су од оптужбе, и то окр. АА1 да је извршио кривично дело убиство у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 19 КЗ СРЈ, а окр. АА6 да је извршио кривично дело помоћ учиниоца после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, те је одлучено да ће о трошковима кривичног поступка бити одлучено накнадно посебним решењем.

Против напред наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, у ослобађајућем делу, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, а у осуђујуђем делу, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду окр. АА1, за кривично дело убиство у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 19 КЗ СРЈ и окр. АА6, за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, огласи кривим и казни по закону, те преиначи првостепену пресуду у ослобађајућем делу који се односи на окр. АА5 тако што ће га огласити кривим за кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ и казнити по закону, те преиначи у погледу одлуке о кривичној санкцији првостепену пресуду у осуђујућем делу тако што ће окривљенима АА, АА1, АА4, АА3 и АА2, претходно утврдити строжије казне затвора, а затим их осудити на јединствене казне затвора у дужем трајању од изречених, а првостепену пресуду у преосталом делу потврди,

-окр. АА, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду ожалбену пресуду преиначи тако што ће га ослободити било какве одговорности да је извршио кривична дела,

-бранилац окр. АА, адв. АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду ожалбену пресуду преиначи тако што ће окр. АА ослободити било какве одговорности да је извршио кривично дело злочиначког удруживања из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, два кривична дела тешког убиства подстрекавањем из члана 114 тачка 5 КЗ у вези члана 34 КЗ и кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога у подстрекавању из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ у вези члана 34 КЗ,

-бранилац окр. АА, адв. АБ1, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду донесе пресуду којом ће окр. АА бити ослобођен по свим тачкама оптужнице,

-окр. АА1 из свих законских разлога, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и он ослободи од оптужбе,

-бранилац окр. АА1, адв. АБ2, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду окр. АА1 ослободи од оптужбе да је извршио кривична дела која му се стављају на терет, а за која је побијаном пресудом оглашен кривим, или уколико нађе да је окривљени извршио неко од кривичних дела осуди га на блажу казну затвора,

-бранилац окр. АА1, адв. АБ3, из свих законских разлога, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљени АА1 ослободи од оптужбе,

-окр. АА2, из свих законских разлога, са предлогом да га Апелациони суд у Београду ослободи оптужбе да је извршио кривично дело разбојништва на штету “Сплитске поште” из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, а да му, за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, изрекне казну у краћем трајању,

-бранилац окр. АА2, адв. АБ4, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијану пресуду тако што ће окр. АА2, на основу члана 423 тачка 2 ЗКП, ослободити оптужбе за кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, јер није доказано да је извршио ово кривично дело, као и да га, на основу члана 423 тачка 1 ЗКП у вези члана 21 став 1 КЗ, ослободи од оптужбе за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, јер дело за које је оптужен није кривично дело, или бар да пресуду преиначи, тако што ће му, у смислу члана 21 став 2 КЗ, за ово кривично дело изрећи блажу кривичну санкцију,

-бранилац окр. АА3, адв. АБ6, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи ожалбену пресуду тако што ће овог окривљеног ослободити од оптужбе или пак да након отвореног претреса пресуду преиначи тако што ће оптуженог ослободити од оптужбе,

-окр. АА4, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду преиначи и ослободи га за кривична дела која су му стављена на терет, а да кривично дело из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ преквалификује у члан 246 став 1 КЗ,

-бранилац окр. АА4, адв. АБ6, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи ожалбену пресуду и оптуженог ослободи од оптужбе,

-бранилац окр. АА5, адв. АБ3, из свих законских разлога, са предлогом да се побијана пресуда преиначи, тако што ће се АА5 ослободити од оптужбе, или алтернативно, да се оптужба одбије.

Одговоре на жалбу Тужиоца за организовани криминал поднели су, бранилац окр. АА2, адв. АБ4, бранилац окр. АА1 и окр. АА5, адв. АБ3, браниоци окр. АА6, адв. АБ9 и адв. АБ7 и бранилац окр. АА1, адв. АБ2.

Тужилац за организовани криминал, у поднеску КТЖ бр. 10/15 од 14.05. 2015. године, предложио је да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу Тужилаштва за организовани криминал, а одбије као неосноване жалбе окривљених и њихових бранилаца.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је дана 26.06.2015. године, одржао седницу већа, на којој је одлучио да, на основу члана 449 ЗКП, одржи претрес, који претрес је одржан дана 19. 10 и 20.11.2015. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал АА4, окр. АА и његових бранилаца, адв. АБ и адв. АБ5 по заменичком пуномоћју за адв. АБ1, окр. АА1 и његових бранилаца, адв. АБ3 и адв. АБ2, окр. АА2 и његовог браниоца, адв. АБ4, браниоца окр. АА3, адв. АБ6, окр. АА4 и његовог браниоца, адв. АБ6, браниоца окр. АА5, адв. АБ3, окр. АА6 и његовог браниоца, адв. АБ7, те адв. АБ8 браниоца окр. АА1, па је, након испитивања сведока СС, оштећених ОО8, ОО11, ОО9 и ОО10, испитивања окривљених, те разматрања списа предмета и навода из изјављених жалби, као и предлога Тужиоца за организовани криминал и одговора на жалбу јавног тужиоца, донео је одлуку као у изреци пресуде.


Разлози за одбијање жалбе Тужиоца за организиовани криминал и потврђивање ослобађајућег дела првостепене пресуде у односу на окр. АА5 и окр. АА6

а) Прање новца – окр. АА5

Првостепени суд је, у ставу III изреке пресуде, на основу члана 423 тачка 1 ЗКП, окр. АА5 ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ, налазећи да се, уз примену блажег закона, радње окр. АА5, које је предузео у време, на месту и на начин описан у изреци ослобађајућег дела првостепене пресуде, третирају као накнадно некажњиво дело, те у односу на њега, као извршиоца предикатног критичног дела, ове радње немају карактер кривичног дела.

У жалби Тужиоца за организовани криминал наводи се да је суд повредио кривични закон када је окр. АА5 ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ, уз истицање да је законска дефиниција кривичног дела прање новца у КЗ-у, у време када су конкретне радње извршене, дефинисана тако да извршилац овог кривичног дела може бити свако лице, уз услов да је неопходно да то лице зна да имовина потиче од кривичног дела, а не само лице које није извршило предикатно кривично дело.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилно је првостепени суд окр. АА5, применом одредбе члана 421 тачка 1 ЗКП, ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 КЗ, с обзиром да дело за које је оптужен, у време извршења кривичног дела у питању, по закону није било кривично дело.

Наиме, током овог кривичног поступка утврђено је да је новац, који је окр. АА5 мењао у Брчком, где је и ухапшен са делом новца, пореклом из претходно извршеног кривичног дела разбојништва на штету сплитске поште, у којем је и сам окр. АА5 учествовао.

Одредбом члана 231 став 1 Кривичног Законика, који је иначе важио у време извршења кривичног дела прање новца које се окр. АА5 ставља на терет, прописано је да ово кривично дело чини онај ко изврши конверзију или пренос имовине, са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, у намери да се прикрије или лажно прикаже незаконито порекло имовине, или прикрије или лажно прикаже чињенице о имовини са знањем да та имовина потиче од кривичног дела, или стекне, држи или користи имовину са знањем, у тренутку пријема, да та имовина потиче од кривичног дела.

Имајући у виду напред цитирану законску одредбу, јасно је да иста искључује извршиоца критичног дела из којег потиче имовина, на што указује управо измена Кривичног законика из 2009. године, којим је у ставу 3 члана 231 прописано да ће се казнити онај ко учини дело из члана 1 и 2 овог члана са имовином коју је сам прибавио извршењем кривичног дела, што недвосмислено указује на то да законодавац Кривичним закоником из 2006. године не обухвата као извршиоца кривичног дела из члана 231 став 1 КЗ, извршиоца предикатног кривичног дела, већ само лица која имају знања да имовина потиче од кривичног дела, а интенција законодавца је била да као извршиоца кривичног дела прање новца из члана 231 КЗ уврсти и лице које изврши конверзију или пренос имовину коју је сам прибавио извршењем кривичног дела, што је и учињено, како је то већ напред наведено, изменама Кривичног законика из 2009. године, када је у оквиру овог кривичног дела уведен и став 3 који изричито предвиђа кривичну одговорност лица у погледу имовине коју је сам прибавио извршењем кривичног дела, а који став иначе није постојао у време извршења конкретног кривичног дела, па у том смислу, на радње окр. АА5 је правилно првостепени суд применио блажи закон, те радње овог окривљеног, односно вршење конверзије хрватских куна, које потичу из кривичног дела извршеног на штету “Хрватске поште”, третирао као накнадно некажњиво дело, које радње, у односу на окр. АА5 као извршиоца предикатног кривичног дела, немају карактер кривичног дела.


б) Помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела – окр. АА6

Првостепеном пресудом, на основу одредби члана 423 тачка 2 ЗКП, окр. АА6 ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, с обзиром да првостепени суд налази да нису доказане чињеничне тврдње оптужбе да је одмах по пријему возила окр. АА6 опрао крв и тако уклонио трагове извршења кривичног дела тешког убиства извршеног на штету покојног ПП5, да му је покојни ПП рекао да возило потиче из извршења тешког кривичног дела и да је свесно и вољно прикривањем трагова помогао извршиоцима тешког кривичног дела, за које је запрећена казна од 30-40 година затвора, да не буду откривени.

Жалбом Тужиоца за организовани криминал оспорава се оцена изведених доказа, дата од стране првостепеног суда, а у погледу околности да ли је окр. АА6 детаљно опрао возило “Аudi А6”, како би уклонио заостале трагове крви покојног ПП5, за чије је убиство сазнао од ПП, уз истицање тужиоца да су потпуно јасни искази сведока да је окривљени АА6 прао наведено возило, претходно имајући сазнање о догађају, тј. убиству са којим је возило повезано.

Међутим, према налажењу већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилно је поступио првостепени суд када, у погледу напред наведених околности, исказе сведока СС1 и СС2 није прихватио, с обзиром да су непрецизни, међусобно контрадикторне, те у супротности са исказом сведока СС10.

  Наиме, сведок СС1 је у свом исказу навела да је, по ПП5 убиству, возило одмах одвежено код окр. АА6 који га је опрао испред зграде, што су видели СС7, СС2 и још један човек, с тим што је нејасно да ли је то лично видела или то зна посредно, док сведок СС2, за околност прања возила, наводи да је он лично то видео, као и СС7 и СС10, при чему не наводи у том контексту сведока СС1, док сведок СС7 у свом исказу ову околност уопште не спомиње, а сведок СС10 је у свом исказу категоричан да није видео АА6 како пере кола, при чему је сведок СС2 током овог кривичног поступка у два наврата мењао исказ, па је прво рекао да је одмах по позиву АА6 дошао и преузео возило, да би касније навео да је АА6 после месец дана преузео возило.

Имајући у виду напред изнето, према оцени већа овог суда, правилан је закључак првостепеног суда да је сведочење СС2 и СС1 тенденциозно, са циљем да се окр. АА6 у сваком случају повеже са знањем да је у колима превожено тело покојног ПП5, те у ситуацији када нема непосредних доказа да је покојни ПП изричито рекао окр. АА6 да возило “Ауди А6” потиче из кривичног дела тешког убиства ПП5, како то оптужба тврди, нити се то може посредно закључити, с обзиром да се нису могли прихватити наводи сведока да су непосредно видели да овај окривљени пере крв из гепека, при чему је нелогично да окр. АА6 возило, за које зна да потиче из извршења тешког кривичног дела, преводи на себе и то, по наводима оптужбе, три месеца након пријема возила, а онда добровољно, исто возило показује и предаје полицији 26.02.2009. године, правилно је првостепени суд окр. АА6 ослободио оптужбе за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, услед недостатка доказа.


Разлози за усвајање жалбе Тужиоца за организовани криминал и преиначење ослобађајућег дела првостепене пресуде у осуђујућу, у односу на окр. АА1 за кривично дело убиство у покушају, на штету ПП1.

Првостепеном пресудом окр. АА1 ослобођен је од оптужбе, на основу члана 423 тачка 2 ЗКП, да је извршио кривично дело убиство у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 19 КЗ СРЈ, извршено на штету ПП1, уз образложење да, што се тиче сведока са лица места, па и самог оштећеног, опис лица које су уочили варира у висини, боји косе и одећи, у мери да се не може извести несумњив закључак о идентитету нападача, прецизније, не може се без резерве тврдити да је то окривљени АА1, док је чињеница да је спроведеним вештачењем ДНК нађена длака припада окривљеном, то је само, према ставу првостепеног суда, оборива претпоставка евентуалне присутности на лицу места, која се у контексту изнетих сведочења не може узети као круцијални доказ да је АА1 пуцао на ПП1, па је с тога, тумачећи утврђене чињенице сходно члану 16 став 5 ЗКП, у сумњи и у корист окривљеног, суд нашао да није доказано да је оптужени извршио кривично дело које му је стављено на терет.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, напред изнета оцена првостепеног суда о изведеним доказима и његови закључци изнети након такве оцене доказа, не могу се прихватити, на шта се основано указује изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал.

Наиме, током овог кривичног поступка, шешир пронађен на лицу места дана 08.03.2003. године, када је покушано убиство ПП1, био је предмет вештачења у два наврата, и то од стране БИА 09.04.2003. године и 2010. године од стране Биолошког факултета у Београду – Центра за хуману молекуларну генетику, у чијем је налазу и мишљењу од 29.03.2010. године констатовано да је изузет материјал налик епителу на унутрашњости капе, чијом даљом анализом је утврђено да ДНК материјал изолован из овог узорка практично припада једној НН мушкој особи, док остали узорци нису били подобни за анализу због мале количине ДНК материјала, те је иста установа, у налазу и мишљењу од 15.06.2010. године, након утврђивања неспорног ДНК профила од окр. АА1 и упоређењем са раније утврђеним ДНК профилом НН мушке особе, утврдила подударност закључујући да спорни ДНК профил, изолован из епитела нађеног у капи, практично припада окр. АА1.

Оштећени, а сада покојни ПП1, у свом исказу је навео да је критичном приликом успео да нападачу са главе скине капу - “фантомку”, при чему наводи да је нападач на глави имао и некакав шешир, те је сведок СС13, очевидац критичног догађаја, у свом исказу навео да се радило о младићу мршавом, кратко ошишаном, са косом која личи на смеђу, висине око 172 до 180 цм, па је и сведок СС11, такође очевидац критичног догађаја, описала да се ради о младићу висине до 180 цм, кратко потшишан, тамне косе, при чему је и сведок СС12 у свом исказу навео да му је пп1 (ПП1) рекао да га је неко сачекао у згради, да је нападачу скинуо капу, и да је нападач био црн.

Поступајући у складу са одредбом члана 16 став 4 ЗКП, да пресуду суд може засновати само на чињеницама у чију је извесност уверен, веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење налази да квалитет неког доказа не значи да је тај доказ без иједне сенке сумње, али мора постојати висок степен вероватноће, који се у конкретном случају, према оцени већа овог суда, постиже оценом таквог доказа у вези са осталим доказима, након чега се може извести закључак о извесности постојања одређене чињенице.

У конкретном случају, налаз и мишљење Биолошког факултета у Београду је важно доказно средство које је суд ценио у склопу са осталим доказима везаним за покушај убиства ПП1, односно исказима испитаних сведока, непосредних очевидаца критичног догађаја. У ситуацији када је вештачењем утврђено да ДНК профил изолован из епитела нађеног у капи припада окр. АА1, да је током увиђаја на лицу места пронађена капа – шешир који је био предмет напред наведеног вештачења, као и да је оштећени сада покојни ПП1 у свом исказу навео да је критичном приликом нападачу скинуо шешир, а да су сведоци СС13 и СС11 у својим исказима навели да су критичном приликом видели младића висине између 172 и 180 цм, смеђе косе односно тамније, при чему је и сведок СС12 у свом исказу навео да му је управо оштећени рекао да је нападач био црн, што се све и поклапа са изгледом окр. АА1, с обзиром на његову висину и боју косе, према оцени већа Апелационог суда у Београду могуће је извести закључак о извесности постојања чињенице да је управо окр. АА1 извршилац кривичног дела тешко убиство у покушају на штету ПП1.

Наиме, напред наведени искази сведока, у погледу описа лица присутног критичном приликом, налазом и мишљењем вештака Биолошког факултета добијају на уверљивости, приликом чијих анализирања се долази до разборитог утврђивања чињеница.

Веће овог суда је имало у виду и исказ оштећеног, сада покојног ПП1, у којем је описао нападача да је висине око 190 цм, светле косе, плаво смеђе боје, наводећи да га раније никада није видео, након чега је ипак рекао да је нападача препознао али да не жели да износи разлоге због којих га не жели идентификовати, што доводи у питање тачност напред наведеног описа нападача, с обзиром да оштећени није желео да истог идентификује, иако је накнадно рекао да га је препознао, као и исказ СС14 који је такође описао нападача да је висине између 185-190 цм, између плаве и смеђе боје косе, али се, према оцени већа Апелационог суда, ради о сведоку који је био друг ПП1, чиме се такође доводи у питање поузданост његовог исказа у погледу описа нападача, чији идентитет сам оштећени није желео да открије.

Такође, веће овог суда је имало у виду и исказе осталих испитаних сведока, СС7, СС1, СС2, СС15, међутим не ради се о очевицима критичног догађаја, па у том смислу, а с обзиром на постојање материјалног доказа и исказа сведока који су били на лицу места, не могу представљати релевантне доказе.

Имајући у виду изнето, Апелациони суд је одбрану окр. АА1, да нема никакве везе са покушајем убиства ПП1 и да је критичног дана био у кући са женом и родитељима, оценио неистинитом и неуверљивом, те супротном изведеним доказима, налазећи да је окр. АА1 поступао, у односу на лишење живота ПП1, са директним умишљајем као обликом виности.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, у радњама окр. АА1 стичу се сва законска битна обележја кривичног дела убиство у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 19 КЗ СРЈ, због чега је веће овог суда усвојило жалбу Тужиоца за организовани криминал, у овом делу, те окр. АА1 огласило кривим за наведено кривично дело.


Разлози за одбијање делова жалби окр. АА и његових бранилаца, те окр. АА1 и његових бранилаца, те жалбе браниоца окр. АА5, а за усвајање дела жалби окр. АА4 и његовог браниоца

а) Убиство ПП2

Првостепеном пресудом окр. АА и окр. АА1 оглашени су кривим, и то окр. АА да је подстрекао окр. АА1 да лиши живота ПП2 из безобзирне освете, те да је окр. АА1 дана 06.08. 2007. године лишио живота ПП2, којом приликом је довео у опасност животе више лица.

У изјављеним жалбама окр. АА и окр. АА1, те њихових бранилаца истиче се да, у конкретном случају, нема поузданих доказа да су окривљени извршили наведено кривично дело, уз истицање недостатка мотива на страни окривљених.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, доказима изведеним током овог кривичног поступка, цењеним како појединачно тако и у међусобној повезаности, може се извести закључак о извесности постојања чињенице да је окр. АА подстрекао окр. АА1 да лиши живота ПП2 из безобзирне освете.

С тога су напред наведене жалбе у овом делу одбијене као неосноване, с обзиром да је веће овог суда утврдило следеће чињенично стање:

Наиме, релевантне чињенице у погледу радњи које је предузео окр. АА1 критичном приликом, током овог кривичног поступка утврђене су на основу одбрана ОО3, ОО5, ОО2 и ОО4, иначе очевидаца критичног догађаја, изнетих у преткривичном и претходном поступку пред истражним судијом, у које записнике је извршен увид, што је као доказ цењено, као и њихови искази дати у поновљеном поступку, када су испитани као сведоци, с обзиром да је према њима правноснажно одбијена оптужба за кривично дело непријављивање кривичног дела и учиниоца из члана 332 став 1 КЗ, услед застарелости кривичног гоњења, па је овај суд ценио све њихове исказе и изнео оцену истих.

Веће Апелационог суда у Београду је ценило исказ ОО3 из преткривичног поступка где је навео да је критичном приликом видео црни “Мерцедес” из којег је изашао окр. АА1 са места сувозача и почео да пуца у правцу ПП2, као и у његовом правцу, те да га је (ОО3) један пројектил, погодио у ногу, док је ПП2 бежао ка другом делу гараже, а окр. АА1 пуцао све време ка њему, што је поновио и пред истражним судијом, наводећи да је из аута који се зауставио испред перионице истрчао АА1 зв. “кк” са места сувозача и да му је добро видео лице. Према оцени овог суда наведени исказ је јасан, детаљан, уверљив, те поткрепљен и исказом ОО5 из претходног поступка где је навео да је питао ОО3 ко је пуцао на шта му је овај одговорио да је пуцао “Креле”, као и исказом ОО4 такође из претходног поступка који је навео да је неких 15 до 20 дана оо3 (ОО3) прокоментарисао везано за критични догађај да је то у питању неки АА1а.

Изнета чињеница о учешћу окр. АА1 у убиству ПП2 поткрепљује се и посредним доказима на основу којих се може извести закључак о предметној чињеници, односно исказима сведока који нису били очевици критичног догађаја али имају одређена сазнања о истоме, и то сведока СС7, СС1, СС2 и окр. АА7 (у односу на кога је кривични поступак раздвојен) који су навели да им је окр. АА4 рекао да је ПП2 убио АА1.

Касније измене ОО3 у његовим исказима на главном претресу, како у првом поступку тако и у поновљеном поступку, веће овог суда цени неприхватљивим, те неистинитим и без логичног објашњења да је у полицији дао исказ под притиском, за шта није било доказа, при чему се такав разлог не би могао прихватити код давања његовог исказа пред истражним судијом, где сигурно није било притисака да неког лажно терети. С тим у вези, искази сведока СС16, СС17 и СС18 и Сс, да је окр. АА1 у време убиства ПП2 био у Београду, према оцени већа овог суда представљају покушај пружања алибија окр. АА1 и самим тим његовом избегавању кривице.

У погледу радње подстрекавања од стране окр. АА окр. АА1 да лиши живота ПП2, према оцени већа Апелационог суда у Београду, доказима изведеним током овог кривичног поступка може се извести поуздан закључак о извесности ове чињенице.

Наиме, оштећена ОО8, мајка ПП2, навела је да је њен син живео у браку са ПП2Ж, која га је напустила и касније су чули да живи са АА. Оштећени ОО7, отац ПП2, навео је да је ПП2 после разлаза са ПП2Ж исту контактирао првих месец дана. Сведок СС19 у свом исказу је навела да се забављала са ПП, да се сећа поруке где је ПП2 вређао њу и ПП, као и да јој је ПП рекао да је ПП2 претукао у кладионици, наводећи да је са ПП2 била у вези док се АА забављао са ПП2Ж, као и да јој је ПП2 рекао да је ранио ПП и да је уплашен. Сведок СС1 у свом исказу је навела да је знала да је ПП2 ранио ПП, те да су после окр. АА и окр. АА1 посетили ПП када је изашао из болнице и да је њихов коментар био да је ПП2 њихова брига, да ће они то завршити на свој начин, истичући да је приметила када су то изговорили да преврћу руку наопако за шта је касније питала мужа СС2 у смислу шта то значи и од њега је сазнала да тај покрет превртањем руке значи убити, те је такође навела да зна да су ПП2 тукли раније и да је ту било проблема око ПП2 бивше жене, односно то је ПП2Ж причала АА а овај ПП, те да је СС5 била ПП девојка, а пре тога ПП2, као и да је ПП2 убиство последица освете због претходног рањавања ПП, наводећи и да је ПП2 аа (окр. АА) малтретирао на све могуће начине, због ПП2Ж која је била ПП2 жена, а која га је напустила, па је ПП2Ж рекла како ПП2 њу узнемирава телефоном. Такође је и сведок СС2 у свом исказу навео да је ПП2 окр. АА отео жену, да су га пре убиства тукли и плашили га ПП, те да је ПП2 пуцао на ПП, истичући да је окр. АА наручио ПП2 убиство и да је по његовом налогу ПП2 раније добио батине, па је и сведок СС15 у свом исказу навео да је од СС2 чуо да је окр. АА1 убио ПП2, да му је аа (окр. АА) отео жену и да је то био мотив убиства.

Имајући у виду напред наведено, односно чињеницу да је бивша супруга покојног ПП2 постала супруга окр. АА, коју је ПП2 узнемиравао, да је ПП ПП2 претукао у кладионици, а да је ПП2 ранио ПП, те да је окр. АА посетио ПП када је овај изашао из болнице, заједно са овде окривљеним АА1, рекавши ПП да је ПП2 њихова брига и да ће они то завршити на свој начин, према оцени већа Апелационог суда у Београду, у довољној мери указује, а с обзиром, како је то већ напред наведено, несумњиво утврђено да је окр. АА1 лишио живота ПП2, да је окр. АА са умишљајем подстрекао окр. АА1 да умишљајно лиши живота ПП2, а окр. АА1 је и сам имао идеју о извршењу дела, наведени одлазак код ПП и разговор том приликом, али је одлука учвршћена након деловања окр. АА, те је њихов однос према делу садржао одређен степен конкретизације у смислу да су обојица знали о каквом делу је реч.

У погледу постојања безобзирне освете као квалификаторног облика кривичног дела тешко убиство, веће Апелационог суда у Београду налази да ова околност произилази из доказа изведених током овог кривичног поступка, с обзиром да је несумњиво утврђено да је постојао сукоб покојног ПП2 са покојним ПП око девојке, који се наставио преко пребијања ПП2 кладионици, до тога да је покојни ПП2 пуцао и ранио сада покојног ПП, те да је бивша супруга ПП2 постала супруга окр. АА око чега је било проблема, те да је услед свега ПП2 и напустио једно време Шабац. С тим у вези, лишавање живота ПП2 извршено је ради освете која је била безобзирна, с обзиром на велику несразмеру између зла због кога се врши освета и чина убиства, односно узнемиравања супруге окр. АА и девојке покојног ПП, те рањавања сада покојног ПП и убиства ПП2, при чему су окривљени показали посебну упорност да убиством изврше освету, што се све, по уверењу већа овог суда, сматра безобзирношћу, а упорност се огледа у чињеници да су чекали да се ПП2 врати у Шабац.

Такође, Апелациони суд у Београду је утврдио да су, осим што је ПП2 лишен живота, у истом догађају током пуцњаве од стране окр. АА1 били непосредно доведени у опасност животи више лица, и то ОО3, ОО5, ОО4, као и ОО2 и његових двојице малолетних синова, која чињеница представља квалификаторну околност која учињеном убиству даје тежи облик. Наиме, у ситуацији када окр. АА1 пуца из ватреног оружја и лишава живота ПП2, на месту на коме су се налазила друга лица, при чему је био свестан да лишавајући живота ПП2 доводи у опасност и друга лица али на то пристаје, којом приликом је ОО3 пројектилом погођен у десно стопало задобивши лаку телесну повреду у виду прострелне ране, што све указује да је опасност за живот других лица била конкретна, односно да је постојала могућност да услед убиства једног лица буде лишено живота и друго лице.

С обзиром на напред изнете доказе, веће овог суда не прихвата одбране окр. АА и окр. АА1, који су негирали своје учешће у убиству ПП2, оценивши исказе сведока одбране окр. АА1 да овај окривљени у критично време није ни био у Шапцу већ у Београду, као неуверљивим, с обзиром да сведок СС16 не зна временски период када је окр. АА1 био код њега, док сведок СС17 тврди да је дан после ПП2 убиства видео окр. АА1 на Новом Београду са сведоком СС16, приликом чега не може да објасни како је баш то запамтио и по чему након толико времена (критични догађај је из 2007. године, предложени за сведоке и испитани 2013. године, а поступак започео 2009. године). Такође, сведок СС18 се не сећа ни датума ни године када је са окр. АА1 био у Београду, али се сећа да га је увече звала жена и рекла да је било пуцњаве, да је неко убијен, што све исказ овог сведока чини непрецизним, док је исказ сведока Сс неуверљив јер у првом наврату говори о датуму 05.08. а потом се исправља па говори о 06.08. (дан убиства ПП2) да је АА1а, коме тада није знао ни презиме, долазио у ветеринарску амбуланту, у Београду, при чему тај долазак није уведен кроз протокол.

Имајући у виду све напред наведено, окр. АА и окр. АА1 поступали су, у односу на лишење живота ПП2, са директним умишљајем као обликом виности, док је окр. АА1, у односу на угрожавање живота осталих присутних лица, поступао са евентуалним умишљајем.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, у радњама окр. АА стичу се сви битни законски елементи кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 5 КЗ, у подстрекавању у вези члана 34 КЗ, а у радњама окр. АА1 кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 3 и 5 КЗ.


б) Убиство ПП5

Првостепеном пресудом окр. АА1 и окр. АА2 оглашени су кривим, и то окр. АА1 да је из користољубља подстрекао сада покојног ПП да лиши живота ПП5, а окр. АА2 да је прикривањем трагова пружио помоћ да не буду откривени.

Жалбама окр. АА1 и његових бранилаца оспорава се оцена доказа дата од стране првостепеног суда, уз истицање да није било доказа којима се утврђује улога овог окривљеног као подстрекача нити постојање мотива на његовој страни за убиство ПП5.

У жалбама окр. АА2 и његовог браниоца истиче се да је овај окривљени помоћ, сада покојном ПП, после извршеног убиства на штету ПП5, пружио зато што је био уплашен за свој живот, те да је тиме деловао под утицајем неодољиве силе.

Међутим, веће Апелационог суда у Београду налази да су напред наведене жалбе, у овом делу, неосноване, с обзиром да је овај суд, на основу изведених доказа, утврдио следеће чињенице:

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, докази изведени током овог кривичног поступка, у својој међусобној повезаности, несумњиво указују да је сада покојни ПП лишио живота ПП5. Наиме, наведена чињеница утврђена је из дела одбране окр. АА2, који је потврдио да је био присутан када је сада покојни ПП лишио живота ПП5, а потом и из исказа сведока СС7, СС2 и СС1, који су посредно имали таква сазнања из приче ПП, који део одбране окр. АА2 и искази наведених сведока се поклапају, из којих разлога им је овај суд у том делу поклонио веру.

У погледу чињенице да је окр. АА1, из користољубља у циљу да не врати новац који је дуговао покојном ПП5, умишљајно подстрекао сада покојног ПП да лиши живота ПП5, веће овог суда налази да је то утврђено изведеним доказима, и то исказима сведока СС1, СС2, оштећених ОО и ПП5. Наиме, сведоци СС1 и СС2 у својим исказима су навели да им је из ПП приче познато да је окр. АА1 дуговао паре ПП5, те је оштећена ОО, сестра покојног ПП5, у свом исказу навела да јој је познато из приче брата ОО10 да је ПП5 рекао да треба да се види са АА1 јер му је овај дуговао неки новац, а имао је нека кола која би му дао на име дуга, те је и оштећени ОО10, брат ПП5, у свом исказу објашњавао пословне односе између његовог брата и окр. АА1, наводећи да је знао да је пре нестанка његов брат био у кафићу са окр. АА1 и СС20 из Сремске Митровице, да га је СС20 одвезао до стана где је ПП5 становао и оставио га да овај чека АА1а, пошто га је АА1а звао и рекао да треба нешто да се договоре око посла, наводећи да му је познато да је тога дана његов брат требао да се види са АА1а. Сведок СС7 је у свом исказу навео да је сада покојни ПП требао да убије ПП5 јер је обећао окр. АА1, не објашњавајући због чега.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, чињенице које се утврђују из напред наведених исказа сведока су, да се сада покојни ПП и ПП5 нису познавали и нису били у сукобу, да је окр. АА дуговао ПП5 новац, да је разлог убиства ПП5 жеља окр. АА1 да не врати дуг, да је ангажовао покојног ОО да убије ПП5, да је окр. АА1 обмануо ПП5 да дође како би се договорили око трговине возилима.

Такође, из исказа сведока СС1 и СС2 утврђено је да је покојни ПП на име убиства ПП5 од АА1а добио два аутомобила “Nissan Micra”и “Citroën Saxo” и мотор “Kavasaki”.

Чињенице које се односе на начин лишења живота ПП5 и касније поступање са његовим телом, потврђене су и материјалним доказима, односно проналажењем тела покојног ПП5 са канапима и блоковима, повредама констатованим обдукционим записником, тврдњом обдуцента др ВВ о стојећем ставу у моменту повређивања и због близине повреда очигледном кратком-моменталном узастопном повређивању из ватреног оружја, а у контексту сведочења да је пуцано чим је оштећени пружио руку да се поздрави са ПП, те проналажењем самог пиштоља из кога је ПП5 убијен, чиме се поткрепљују и наводи дела одбране окр. АА2 и искази испитаних сведока.

Имајући у виду напред наведене доказе, који према оцени већа Апелационог суда у Београду, у међусобном склопу дају комплетну слику критичног догађаја, овај суд није прихватио одбрану окр. АА1 да није умешан у убиство ПП5. Наиме, сведоци СС7, СС2 и СС1 директно упућују на АА1 као лице које је организовало убиство да би избегло плаћање дуга, детаљно описујући његову улогу по ономе што им је покојни ПП причао, при чему је сведок СС7 навео да када је испливао леш ПП5, да је ПП звао и рекао да се нађу у неком ресторану у Руми када је био присутан и окр. АА1 који је том приликом рекао да се хитно потопи чамац и да је ПП ургирао да се то уради али да он тј. сведок и СС2 (СС2) то нису учинили, као и да је покојни ПП од АА1а добио мотор и два возила на име извршеног убиства, а и оштећени ОО и ОО10 указују у својим исказима да се критичне вечери ПП5 требао састати управо са окр. АА1 око трговине возила.

Имајући у виду напред изнето, Апелациони суд у Београду није прихватио исказе сведока СС8 и СС9 да окр. АА1 нема везе са критичним догађајем, оценивши њихове исказе као усмерене на избегавање кривице окр. АА1, с обзиром да су њихова сведочења прилично неодређена, па тако сведок СС8 наводи да је покојни ПП5 помињао ПП, иако сви остали сведоци наводе да се они међусобно нису познавали, док сведок СС9 у свом исказу тврди да је био са окр. АА1 у кафићу у моменту убиства ПП5 иако не зна када је овај убијен.

Имајући у виду, из већ напред наведених доказа, утврђену чињеницу да је окр. АА1 дуговао сада покојном ПП5, у конкретном случају та чињеница представља квалификаторну околност код кривичног дела тешко убиство, с обзиром на посебну побуду из које се овај облик убиства врши, јер је лишење живота ПП5 извршено у намери да на тај начин окр. АА1 за себе оствари материјалну корист, у смислу спречавања умањења имовине до ког је иначе требало да дође уколико би вратио дуг покојном ПП5.

У ситуацији када се, како је то већ напред наведено, покојни ПП и покојни ПП5 нису познавали, нити били у сукобу, а окр. АА1 је од сада покојног ПП тражио да овај лиши живота ПП5, како су то у својим исказима навели сведоци СС7, СС1 и СС2, приликом чега је покојни ПП од окр. АА1 добио два аутомобила и један мотор, то се у конкретном случају ради о подстрекавању као облику саучесништва, тиме што је окр. АА1 створио код сада покојног ПП одлуку да изврши убиство ПП5. Односно, окр. АА1 је умишљајно подстрекао пок. ПП да лиши живота ПП5.

С обзиром на утврђено чињенично стање, веће Апелационог суда у Београду налази да се у радњама окр. АА1 стичу сва законска битна обележја кривичног дела тешко убиство из члана 114 тачка 5 КЗ у подстрекавању у вези члана 34 КЗ.

Када је реч о радњама окр. АА2, које он предузима током догађаја када је већ лишен живота ПП5, веће Апелационог суда у Београду налази да се у његовим радњама стичу сва законска битна обележја кривичног дела помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ.

Наиме, чињеница да је окр. АА2 био присутан када је ПП5 лишен живота од стране ПП, утврђена је из дела одбране самог окр. АА2, те исказа сведока СС7, СС1 и СС2, који о томе имају посредна сазнања.

Окр. АА2 је у својој одбрани навео да није учествовао у извршењу кривичног дела убиства ПП5, али је био на лицу места када је сада покојни ПП убио ПП5, али да он није знао да ће то ПП учинити, те да је из страха од ПП истоме помогао да ПП5 ставе у гепек, након чега су се одвезли до ПП куће, односно неких 30-так метара од куће где је дошао СС7 са грађевинским колицима у којима је довезао блокове и ужад, те да су ПП и сс7 извадили тело покојног ПП5 из гепека, везали на њега те блокове око тела, а затим га однели до чамца, сели у чамац и отишли на Саву у њему непознатом правцу, али му је пре тога ПП рекао да одвезе ауто код СС1 и СС2 да га оперу, што је он и урадио.

Чињеница да је окр. АА2 помогао да се тело покојног ПП5 убаци у гепек, утврђена је из саме одбране овог окривљеног, док су чињенице да је окривљени помогао да се тело покојног ПП5 и извади из гепека, потом канапом веже са три грађевинска блока, утврђене су из исказа сведока СС7 који је томе присуствовао и који је у свом исказу навео да су окр. АА2 и ПП дошли колима до викендице која је 30 метара од куће ПП, да је он спремио блокове и чамац, те када су дошли извадили су из гепека покојног ПП5, он и ПП му везали блокове око тела, а помогао им је и окр. АА2, те су тело ставили у чамац, он и ПП, и одвезли се на другу обалу Саве ка шабачкој страни и ту бацили леш, док је окр. АА2 одвезао кола код СС1 и СС2 на прање јер је било крви у гепеку.

Чињеница да је окр. АА2 учествовао у прању возила којим је довежено тело ПП5, утврђена је из исказа сведока СС7 који је навео да су сви прали ауто, што произилази и из исказа сведока СС2.

С обзиром на напред наведено, овај суд је из чињеничног описа изреке првостепене пресуде, у односу на окр. АА2, за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333 став 3 у вези става 1 КЗ, изоставио радњу бацања тела у Саву, налазећи да није доказано да је окр. АА2 ову радњу предузео.

Имајући у виду радње које је окр. АА2 предузео, а након што је извршено кривично дело тешко убиство ПП5, за које кривично дело је био свестан да је запрећена строга законска казна, тј. казна од 30 до 40 година, што је квалификаторни елемент за тежи облик извршеног кривичног дела, односно да је помогао да се тело покојног ПП5 стави у гепек, а потом из гепека и извади, те веже канапом са блоковима и прао возило којим је тело сада покојног ПП5 довезено, окривљени АА2 је умишљајно помогао учиниоцу дела да не би био откривен, и то не само он већ и само извршење дела.

Имајући у виду да изведеним доказима током овог кривичног поступка, а у односу на убиство ПП5, није била утврђена било која радња окр. АА2 која би представљала радњу извршења или радњу којом би се у битном допринело радњи извршења кривичног дела убиства ПП5, чиме он није саучесник у претходно извршеном кривичном делу тј. кривичном делу тешког убиства ПП5, већ он предузима делатности после извршеног кривичног дела и његов умишљај је био само да помогне лицу односно ПП који је извршио кривично дело. С тим у вези, веће овог суда не прихвата део одбране окр. АА2 да је он морао, под ПП претњом и због страха од њега, да предузме радње критичном приликом, те да услед страха није знао шта ради. Ово из разлога што је окривљени прецизно описивао поједине детаље из критичног догађаја, што не говори у прилог томе да је био у таквом стању да није знао шта ради, приликом чега ни сведоци његово понашање тако не описују, те је наставио и након тога да се дружи са ПП, не пријављујући случај полицији.


в) Кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 КЗ

У изјављеним жалбама окр. АА4 и његовог браниоца, према оцени већа Апелационог суда у Београду, основано се истиче да се у радњама овог окривљеног, у конкретном случају, стичу битни законски елементи кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, а не кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, како је то нашао првостепени суд.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, анализом и оценом изведених доказа долази се до закључка да је окр. АА4 извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, односно да је 14.10.2009. године, у својој кући у ул. 29. новембра бр. 24 у месту Кленак, држао ради даље продаје хероин размерен у мање пакетиће, укупне количине од 108,62 грама и дигиталну вагицу за мерење.

Наиме, из записника о претресању стана и других просторија окр. АА4 од 14.10.2009. године, потврде о одузетим предметима од окр. АА4 од 14.10.2009. године, те записника о вештачењу НКТЦ број 18391/09 од 14.10.2009. године, утврђено је да је дана 14.10.2009. године извршен претрес стана и других просторија окр. АА4 у месту Кленак, Шабац, ул. _, којом приликом је, између осталог, пронађено око 360 мањих пакетића у којима се налазила прашкаста материја браон боје, електронска вагица, као и 12 мобилних телефона, који предмети су одузети од окривљеног, те је утврђено да је пронађена супстанца у пакетићима који су одузети од окр. АА4 заправо опојна дрога хероин, у укупној количини од 108,62 грама.

Окр. АА4 у својој одбрани је навео да је пронађена количина опијата била за његову личну употребу, с тим што је имао намеру да један део ове количине прода, али то није успео јер је ухапшен.

Веће Апелационог суда у Београду је напред изнету одбрану окр. АА4 прихватило као истиниту, јасну, те поткрепљену већ напред наведеним материјалним доказима, као и исказима испитаних сведока СС7 и СС1, који имају сазнања да је окр. АА4 продавао дрогу, што у склопу са напред изнетом одбраном окр. АА4 и материјалним доказима који се односе на врсту, количину и начин паковања опојне дроге, даје, за овај суд, једну логичну слику критичног догађаја, приликом чега су наведени појединачни докази анализирани у светлу целокупног корпуса изведених доказа који се односе на ово конкретно кривично дело.

У погледу виности окр. АА4 је поступао са директним умишљајем, свестан свог дела, његове забрањености и хтео његово извршење.


г) Разбојништво штету “Сплитске поште”

Првостепеном пресудом окр. АА5 оглашен је кривим за кривично дело разбојништва извршено на штету Хрватске поште д.д. Центар пошта Сплит.

Бранилац окр. АА5, у изјављеној жалби оспорава првостепену оцену изведених доказа, уз истицање да у конкретном случају постоје докази којима се утврђује да овај окривљени у критично време није био у Сплиту.

Међутим, у погледу кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ извршеног дана 15.03.2008. године на штету “Хрватске поште” у Сплиту, према оцени већа Апелационог суда у Београду докази изведени током овог кривичног поступка, који се односе на учешће окр. АА5 у овом кривичном делу, у довољној мери представљају поуздане доказе који се у односу на овог окривљеног међусобно поклапају, те поткрепљују низом детаља, на који начин се могла проверити истинитост истих.

С тога је жалба браниоца окр. АА5, одбијена као неоснована, с обзиром да је веће Апелационог суда у Београду утврдило следеће чињенично стање:

Окривљени АА7 (према коме је поступак раздвојен), у одбрани изнетој пред полициом и истражним судиом описао је, како своје учешће, тако и учешће окр. АА5 у разбојништву извршеном на штету “Хрватске поште” у Сплиту, па је тако навео да је са АА5 договорио да иду у Сплит где су дочекани од стране ИИ1, који их је привремено сместио и нудио им више информација о провалним крађама за које је тврдио да може да се узме доста новца, те их је ИИ1 том приликом упознао са браћом ИИ2 (ИИ2 и ИИ3), као и да им је ИИ2 нудио озбиљан посао где ће бити пуно пара, и да ће ИИ2 располагати са свим потребним информацијама у вези тога, а пуно информација у вези овог “посла” дала је службеница у тој малој пошти коју су они опљачкали. ИИ13 звани “ии13” им је послао џип “Grand Cherokee” старији модел, потом два пиштоља један “ Шкорпион”. Улога АА5 била је да буде “чистач пута”. Критичном приликом он (АА7) је возио “Grand Cherokee”, а сувозач му је био ИИ2, док је испред њих возио АА5, аутомобил марке “BMW” серије STRI који је власништво ИИ2. Такође наводи да су том приликом код себе имали три мобилна телефона, од који је један носила екипа која иде у депо, други је имао он, а трећи се налазио код АА5. Наводи да је након уласка прве екипе у пошту, односно након десет минута, од њих добио позив да приђе чипом што ближе главном улазу, па када су они почели да излазе из поште, он је такође изашао из џипа, отворио гепек након чега су убацили две огромне кошаре од прућа у гепек, ушли у ауто, те је он затворио гепек, сео за волан и позвао АА5 да би му рекао да крене. За све време вожње био је на телефонској вези са АА5 који је свој аутомобил возио на километар и по до два испред њега, како би га обавештавао да ли је све у реду. Даље у својој одбрани АА7 је навео да је четвртог дана од пљачке заједно са АА5 и ИИ14, који је био власник куће у којој су се склонили, возилом “Fiat Regata” кренуо у правцу Книна. Новац су пребалицили из аутомобила у кратак џип, кабриолет и преко Динаре су прешли и стигли у подножје на босанску страну где их је чекао “ии13” са његовим аутом, па су са њим наставили кроз Босну до Дрине, преко пута Бање Ковиљаче где их је чекао чамџија који их је ноћу пребацио преко реке. Том приликом новац се налазио распоређен у три спортске торбе, за које чамџија који је био рибар није знао шта је у њима, а тог рибара је обезбедио претходно АА5, па су даље АА5 аутом наставили до Београда и то до његовог стана који се налази у Требевићкој улици, па су се сутрадан састали на Бановом брду ради поделе плена, којом приликом су били присутни и ИИ2 и ИИ1 из Хрватске.

Напред наведена одбрана АА7, у погледу учешћа окр. АА5 у кривичном делу разбојништва на штету “Хрватске поште” у Сплиту, према оцени већа овог суда, проверљива је исказима испитаних сведока СС7, СС1 и СС2, који су имали посредна сазнања о учешћу окр. АА5 у предметном кривичном делу, па је тако сведок СС7 навео да му је окр. АА5 лично рекао да ће учествовати у разбојништву, те су и сведоци СС1 и СС2 у својим исказима навели да су о учешћу окр. АА5 у разбојништву сазнали и од самог окривљеног, као и од њиховог сина сада покојног ПП, те АА7.

Путем међународне правне помоћи, у овом кривичном поступку су као сведоци испитани ИИ1, ИИ2, ИИ3, ИИ5, ИИ6 и ИИ4, те је извршен у пресуду Жупанијског суда у Сплиту К-Ус.бр. 25/08 од 03. вељаче 2010. године и пресуду Врховног суда Републике Хрватске I Кж.Ус. 79/10-6 од 15. рујна 2010. године и исправак исте од 18. студеног 2010. године, из које правноснажне пресуде произилази да су ИИ1, ИИ3, ИИ2, ИИ7, ИИ4, ИИ6, АА5, ИИ5 и АА7 оглашени кривим због извршења кривичног дела разбојништва на штету “Хрватске поште” у Сплиту 15.03.2008. године.

Сведоци испитани путем међународне правне помоћи су негирали своје учешће и било какву повезаност са кривичним делом извршеним на штету “Сплитске поште” дана 15.03.2008. године, те свако познанство са окр. АА5, међутим, према оцени већа овог суда, њихови искази су неуверљиви и демантовани правноснажном пресудом.

Такође, увидом у копију списа предмета Дистрикта Брчко утврђено је да је окр. АА5 дана 27.03.2008. године ухапшен на тржници “Аризона” под сумњом да је нелегално нудио на продају хрватске куне и мењао их за евре, којом приликом му је одузето 327.000,00 куна, а он је прекршајно кажњен. И сведоци СС1 и СС2 су у својим исказима навели да је окр. АА5, како наводи сведок СС1 мењао куне у Брчком, где су га ухапсили, а сведок СС2 да је АА5 “пао” у Брчом на пијаци “Аризона” где је мењао куне у евре.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду напред изнети докази, подвргнути садржајној и суштинској анализи, те у узајамној вези, пружају довољно основа за закључак о извесности постојања одређене чињенице, односно учешћа окр. АА5 у кривичном делу разбојништва на штету “Хрватске поште” у Сплиту. У вези са напред наведеним, према оцени већа Апелационог суда у Београду, одбрана окр. АА5 у којој је негирао извршење кривичног дела у питању наводећи да је дана, када је извршено разбојништво, давао исказ у Општинском суду у Лозници, те да није ни могао бити у Сплиту, нити учествовати у разбојништву, је неистинита, неуверљива, те срачуната на избегавање кривице. Приликом оцене одбране окр. АА5 веће овог суда је ценило исказе сведока СС21 истражног судије који је водио записник о саслушању у Основном суду у Лозници и СС22 записничара наведеног суда, међутим налази да све околности под којима је наводно извршено саслушање АА5 у Основном суду у Лозници, за које се може сматрати необично спроведеним, као и време и начин пописивања списа, доводе до сумње да је саслушање АА5 обављено наведеног дана, при чему остали изведени докази пружају увереност у извесност чињеница које се односе на учешће окр. АА5 у кривичном делу разбојништва извршеног на штету “Сплитске поште”.

С обзиром на све напред наведено, радње које је предузео окр. АА5 плод су смишљеног и претходно испланираног плана, који је поред њега обухватио и учешће више других лица, претходно прикупљање информација, обезбеђивање средстава за непосредно извршење кривичног дела, при том потпуно свестан свог дела, његове забрањености и желећи извршење истог, што значи да је при предузимању инкриминисаних радњи поступао са директним умишљајем као обликом виности, прихватајући радње осталих лица као своје и заједничке.

Како је у конкретном случају употребљено оружје, претња силом и употребом силе, те су претња силом и употреба силе и примењени током извршења, којом приликом су отуђене туђе покретне ствари тј. новац вредности преко 1.500.000,00 динара, то се у радњама окр. АА5 стичу обележја кривичног дела разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 и 2 КЗ.


Одлука о кривичним санкцијама

Полазећи од опште сврхе изрицања кривичних санкција, прописане одредбом члана 4 став 2 КЗ, те сврхе кажњавања прописане одредбом члана 42 КЗ, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је, одлучујући о кривичним санкцијама према окривљенима, ценио све околности прописане одредбом члана 54 КЗ, које утичу да казна буде мања или већа.

Од олакшавајућих околности на страни окр. АА суд је ценио чињеницу да се ради о породичном човеку, оцу малолетне деце, док је као отежавајућу околност ценио његову ранију осуђиваност.

Од олакшавајућих околности на страни окр. АА1 такође је цењена његова породичност и чињеница да је отац двоје деце, док је као отежавајућа околност цењена његова ранија осуђиваност, између осталог и због кривичног дела са елементима насиља, а у овом кривичном поступку је оглашен кривим за два кривична дела такође са елементима насиља.

У односу на окр. АА4, као олакшавајућа околност цењена је његова младост, док је као отежавајућа околност цењена његова ранија осуђиваност и то за истоврсно кривично дело.

На страни окр. АА5 као олакшавајућа околност је цењена његова породичност, док је његова ранија осуђиваност, између осталог и због имовинског кривичног дела, а у овом поступку је такође оглашен кривим због имовинског кривичног дела, цењена као отежавајућа.

У односу на окр. АА2, као олакшавајућа околност је цењена његова младост и ранија неосуђиваност.

Као отежавајуће околности на страни свим напред наведених окривљених, цењена је и околност под којима су извршена кривична дела, односно да је ПП2 лишен живота у перионици на јавном месту током дана, да је ПП5 на превару доведен до места где је лишен живота, као и околности које се односе на поступање касније са његовим телом, док је код кривичног дела разбојништва извршеног у Сплиту висина противправне стечене имовинске користи вишеструко премашила законски лимит, уз чињеницу да је извршење овог кривичног дела детаљно припремано, уз учешће већег броја лица из бивших југословенских република.

Имајући у виду напред наведене олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљених, Апелациони суд у Београду је окр. АА осудио на казну затвора у трајању од 10 година , у коју му се урачунава време проведено у притвору од 14.09.2009. године, када је лишен слободе, до упућивања осуђеног у завод за извршење кривичне санкције, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене пресудом. Окр. АА1 су претходно утврђене појединачне казне затвора, и то за кривично дело из члана 114 тачка 3 и 5 КЗ, на штету ПП2, казна затвора у трајању од 12 година, за кривично дело из члана 114 тачка 5 КЗ у вези члана 34 КЗ, на штету ПП5, казну затвора у трајању од 10 година, а за кривично дело убиство у покушају из члана 47 став 1 КЗ РС у вези члана 19 КЗ СРЈ, на штету ПП1, казну затвора у трајању од 7 година, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 15 година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 14.10.2009. године, када је лишен слободе, па до упућивање у завод за извршење кривичних санкција, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене пресудом. Окр. АА2 на казну затвора у трајању од 4 године, у коју му се урачунава време проведено у притвору у периоду од 14.10.2009. године до 12.08.2014. године. Окр. АА4 на казну затвора у трајању од 7 година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 14.10.2009. године, када је лишен слободе па до упућивања у завод за извршење кривичних санкција, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене у пресуди. Окр. АА5 на казну затвора у трајању од 9 година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 15.10.2009. године до 15.10.2012. године.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, овако изречене кривичне санкције сразмерне су тежини извршених кривичних дела, степену кривице окривљених, као и околностима под којима су кривична дела извршена, те су исте нужне, али и довољне за остваривање како сврхе кажњавања из члана 42 КЗ, тако и опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 став 2 КЗ.

На основу члана 246 став 7 ЗКП, од окр. АА4 одузета је опојна дрога хероин у количини ближе означеној у изреци, као и дигитална вага за мерење.

С обзиром на одредбе чланова 91 и 92 КЗ, односно да нико не може задржати имовинску корист прибављену кривичним делом, Апелациони суд је од окр. АА5 одузео имовинску корист у износу од 500.000,00 хрватских куна, који је утврђен изведеним доказима, па и делом одбране окр. АА5, обавезујући га да наведени износ плати у динарској противвредности по курсу НБС на дан уплате, под претњом принудног извршења, те је од трећег лица, у складу са одредбом члана 92 став 2 КЗ, КК, одузео возило ближе описано у изреци пресуде, с обзиром да је утврђено да је окр. АА5, делом новца прибављеним из напред наведеног кривичног дела, купио возило које је без накнаде пренео на своју супругу.

Имајући у виду да подаци у списима предмета не дају поуздан основ ни за делимично одлучивање по истакнутим имовинско-правним захтевима, то је суд оштећене упутио на парницу, сходно одредби члана 258 став 3 ЗКП.

У складу са одредбом члана 262 став 2 ЗКП, одређено је да ће се о трошковима поступка одлучити посебним решењем.

Апелациони суд је одбио предлог заменика Тужиоца за организовани криминал да се као сведок испита СС24, као и предлоге одбране да се изврши суочење између сведока СС15, СС2, СС1, СС7 и СС23, с обзиром да је чињенично стање у овом премету довољно разјашњено, те би извођење ових доказа водило само одуговлачењу кривичног поступка. Такође, суд је отклонио саслушање оштећених ОО6 и ОО, чије присуство није могло бити обезбеђено са суду познатих адреса.


Разлози за усвајање жалби, окр. АА и његових бранилаца адв. АБ и адв. АБ1, окр. АА1 и његових бранилаца адв. АБ2 и адв. АБ3, браниоца окр. АА3, адв. АБ6, окр. АА4 и његовог браниоца адв. АБ6, окр. АА2 и његовог браниоца адв. АБ4

Приликом доношења ослобађајућег дела пресуде, веће Апелационог суда у Београду пошло је од тога да се тврдње тужилаштва, где се на терет окр. АА, окр. АА1, окр. АА3 и окр. АА4 ставља на терет извршење кривичног дела злочиначко удруживање, потом окр. АА подстрекавање у кривичном делу тешког убиства, а окр. АА4 тешко убиство у саизвршилаштву, те окр. АА1 подстрекавање у кривичном делу тешко убиство, а окр. АА3 помагање у кривичном делу тешко убиство, окр. АА подстрекавање у кривичном делу из члана 246 КЗ и окр. АА1 кривично дело из члана 246 КЗ, као и окр. АА2 кривично дело разбојништва, заснивају на посредним доказима, односно исказима сведока који имају посредна сазнања о критичним догађајима, што захтева посебну пажњу и опрезан приступ приликом њихове оцене.

Наиме, веће овог суда је ценило поузданост релевантних доказа који су изведени током овог кривичног поступка, анализирајући појединачне доказе у светлу целокупног корпуса изведених доказа, при чему су се поједини докази доводили у питање другим доказима који су показали да он није поуздан. Стандард доказивања у конкретном случају је био да се било која двосмисленост или сумња која произилази из доказа изведених током овог кривичног поступка реши у корист окривљеног, а у складу са принципом in dubio pro reo. Искази испитаних сведока током овог кривичног поступка, а у погледу овог дела пресуде, били су предмет оцене испуњености критеријума који се односе на њихову јасност, убедљивост, те проверљивост осталим изведеним доказима који би говорили у прилог њихове веродостојности, међутим према оцени већа овог суда исти нису испуњавали наведене критеријуме.


а) Злочиначко удруживање

Првостепеном пресудом окр. АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 1 КЗ, а окривљени АА1, АА3 и АА4 да су извршили кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ.

Изјављеним жалбама окривљених АА, АА1 и АА4 и њихових бранилаца, те браниоца окр. АА3, основано се првостепена пресуда у наведеном делу побија, а према оцени већа Апелационог суда у Београду, из следећих разлога:

Првостепени суд свој закључак о постојању злочиначког удружења чији је организатор окр. АА, а чланови окр. АА1, окр. АА4 и окр. АА3 и сада покојни ПП, као и друга за сада неидентификована лица, темељи на исказима сведока СС7, СС2, СС1, СС15, те окр. АА7.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, када се искази напред наведених сведока анализирају и појединачној и у међусобној повезаности, уочава се да су њихова сазнања о постојању криминалне групе у Шапцу посредна, тј. из приче сада покојног ПП и тзв. прича по граду. Сведок СС7 је у свом исказу навео да он није присуствовао разговорима нити договорима, те је и сведок СС1 у свом исказу навела да лично у тим сусретима на Сави није чула да планирају неко кривично дело, а за окр. АА3 је навела да не зна шта је радио у самој групи и да осим вожње код убиства ПП5 не може да се изјасни о било каквој његовој криминалној улози, док је сведок СС2 навео да су се код њега често скупљали, да је више пута присуствовао договорима, али не наводећи ништа конкретно, не конкретизујући ништа ни за окр. АА3, за кога је сведок СС3 у свом исказу навела да за њега не може да каже да ли има неког учешћа у кривичним делима. Сведок СС15 у свом исказу је био прилично неодређен, износећи да је схватио да је главни аа (окр. АА) а не КК1, те да се не сећа неког ситног дилера дроге по имену који му је причао да аа дилује дрогу, као и да зна и лица према којима је АА извршио кривично дело изнуде али није желео да их именује, износећи оно што му је причао СС2 у вези са аа, док о осталим окривљенима нема никаква посебна сазнања. Такође је и окр. АА7 (према коме је кривични поступак раздвојен) навео да је сазнања о људима из криминалне средине из Шапца имао из прича сада покојног ПП, док је АА3 видео можда једном али га уопште не познаје, већ му је само ПП спомињао да има неког пријатеља у Бечу из чега је овај сведок закључио да се они интензивно друже, због чега је у полицији и изјавио да је и АА3 члан криминалне групе.

За разлику од напред наведених сведока, сведоци СС25 и СС26, полицајци, у својим исказима су негирали постојање, односно сазнање о постојању криминалне групе у Шапцу.

Имајући у виду напред наведено, према оцени већа Апелационог суда у Београду, у конкретном случају се ради о посредним доказима који, у ситуацији када нема других непосредних доказа, не остављају могућност провере неким другим доказима о томе да се заиста догодило оно о чему сведоци говоре. При томе, из материјалних доказа, као што су записници о претресању стана и других просторија, записник о преснимавању хард диска окр. АА1 од 14.11.2009. године, извештај о вештачењу телефона и СИМ картице од 18.11.2009. године, форензичке анализе телефона и СИМ картице окр. АА4 и извештај о претресу рачунара окр. АА1, није се утврдило постојање организованог скупа људи, нити организованости у погледу криминалне активности, односно постојање споразума о карактеру криминалне активности.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, доказима изведени током овог кривичног поступка није се утврдило да су дела, за која су овом пресудом окривљени АА, АА1 и АА4 оглашени кривим (што је претходно образлагано) извршена у оквиру плана злочиначког удружења, који иначе мора постојати да би се радило о кривичном делу злочиначко удруживање.


б) Убиство ПП2

Првостепеном пресудом окр. АА4 оглашен је кривим да је извршио кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 3 и 5 у вези члана 33 КЗ на штету сада покојног ПП2.

Напред наведени део првостепене пресуде, према оцени већа Апелационог суда у Београду, основано се побија жалбом окр. АА4 и његовог браниоца, из следећих разлога:

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, изведеним доказима се не може несумњиво закључити да је окр. АА4, остварујући заједничку одлуку, довожењем окр. АА1 до перионице, чекањем и одвожењем, умишљајно у битном допринео извршењу кривичног дела тешког убиства, што би га у својој укупности чинило саизвршиоцем у смислу члана 33 КЗ.

Наиме, непосредни очевици критичног догађаја су били ОО3, ОО5, ОО2 и ОО4, који у својим исказима не спомињу окр. АА4, с тим што ОО3 говори о присуству црног “Мерцедеса” из којег је изашао окр. АА1.

Сведок СС1 у свом исказу је навела да је окр. АА4 дошао код њих кући успаничен, да се тресао од страха и причао неповезано, потпуно изгубљен и растрешен и да је рекао, везано за убиство ПП2, да је возио “Мерцедес”, да му је АА1 (окр. АА1) рекао да стане, да је изашао из кола, пуцао и убио ПП2, истичући да мисли да окр. АА4 није знао шта ће се догодити, а да је знао да не би у томе учествовао.

Сведок СС2 је у свом исказу навео да сазнања о убиству ПП2 има из приче окр. АА4 који је дошао код њега у Кленак уплашен, видно узнемирен, те да му је непосредно окр. АА4 рекао “Онај лудак, параноја, реко ми ајде идеш самном”.

Такође је и окр. АА7 навео да му је АА4 испричао, са великим бесом према АА1, да је АА1 назвао АА4 да дође својим аутомобилом како би га одвезао у град, јер треба нешто да обави, при чему АА4 тада није знао о чему се ради и шта се спрема.

Анализирају напред изведене доказе, веће Апелационог суда у Београду налази да се из истих не може извести закључак о несумњивом постојању знања окр. АА4 да ће окр. АА1 лишити живота ПП2. Наиме, изглед и понашање окр. АА4 након убиства ПП2, које описују сведоци који су га видели, не указује да је код њега постојала свест да ће ПП2 бити лишен живота, а став првостепеног суда, да делове појединих сведочења да окр. АА4 није знао шта ће се догодити, није могао прихватити, јер опис понашања окр. АА4 првостепени суд цени, не као изненађеност догађајем и незнањем о АА1 намерама, већ као реакција окр. АА4 на своје учешће у убиству и страх да не буде откривен јер му је виђено возило на месту догађаја, због чега је и тражио да се кола сакрију и размишљао да иста украде са полицијског паркинга или да их запали како наводи окр. АА7, је животно нелогичан, јер, према оцени већа овог суда, невероватно је да би окр. АА4, да је знао да ће ПП2 бити лишен живота, на лице места ишао својим аутомобилом, прилично уочљивим моделом “Мерцедеса”.

Имајући у виду све напред наведено, према оцени већа Апелационог суда у Београду, у конкретном случају није доказано постојање умишљаја на страни окр. АА4, односно није доказано да је окр. АА4 имао тачну представу о извршеном делу, јер суштинска анализа изведених доказа, засебно и у међусобном склопу, не доводи несумњиво до закључка о извесности постојања наведене чињенице.


в) Убиство Небојше Краиновића и ПП6

Првостепеном пресудом окр. АА1 оглашен је кривим за кривично дело тешко убиство подстрекавањем из члана 114 тачка 9 у вези члана 34 КЗ, односно да је по сазнању да је ПП3 од сада покојног ПП наручио убиство ОО2Н, умишљајно подстрекао сада покојног ПП да лиши живота више лица – ПП3 и ПП6, обећавши му за то новчану награду.

Напред наведени део првостепене пресуде се основано побија жалбама окр. АА1 и његових бранилаца, према оцени већа Апелационог суда у Београду из следећих разлога:

Наиме, првостепени суд свој закључак да одлука покојног ПП да ПП3 и ПП6 лиши живота није самостална, већ да је донета под утицајем окр. АА1 уз обећање новчане награде, заснива на исказима сведока СС7, СС1 и СС2, с тим што сведочење СС7 прихвата као најверодостојније, док исказ сведока СС2, осим базичних чињеница о догађају, не прихвата у осталом делу, имајући у виду да из разлога револтираности према окр. АА1 (кривећи га за убиство сина) овај сведок у свој исказ уводи чињенице којих нема у исказу сведока СС7, нити других сведока, као ни у одбрани окр. АА7, уз навођење и да тврдње овог сведока и СС1, да је окр. АА1 наручио само убиство ПП3 а не и ПП6, и да је овај убијен као колатерална штета, не стоје, јер у исказу сведока СС7 јасно се наводи да је окр. АА1 тражио од сада покојног ПП да убије обојицу. Такође, првостепени суд касније увођење тврдњи да је и окр. АА1, наводно требао да буде убијен, не прихвата сматрајући да је увођење окр. АА1 као мете, у исказима сведока, поготову СС2, било у функцији појачавања могућих разлога за наручивање контраубиства.

Такође, првостепени суд, када је реч о разлозима због којих су ова лица лишена живота, није нашао да је могуће тачно утврдити зашто је наручено убиство ОО2а и која је веза између ОО2а и окр. АА1.

Приликом анализе исказа напред наведених сведока, веће Апелационог суда у Београду је пошло од чињенице да су сазнања ових сведока, у погледу околности које се односе на тражење окр. АА1 од ПП да лиши живота ПП3 и ПП6, посредна. Наиме, сведок СС7 у свом исказу је навео да је ПП3 и ПП6 убио ПП јер је окр. АА1 рекао ПП да их убије и да ће за то добити новац 20, 30, 50.000 еура, те да не зна какве везе има окр. АА1 са ОО2а, али му је тако ПП рекао да је АА1 то тражио. Овај сведок је даље навео да је новац за ова убиства ПП требао да да АА1, да он лично није видео предају, али да је ПП рекао да је добио новац од АА1, истичући да није присуствовао када је АА1 наручио убиство ове двојице али је чуо из ПП приче.

Сведок СС1 у свом исказу је навела да јој је ПП рекао да га је АА1а замолио да то обави, накнадно додајући да јој је ПП рекао да су АА и АА1 од њега тражили да се убије ПП3.

Сведок СС2 у свом исказу наводи да су ОО2а и АА1 наручили убиство ПП3, што се одиграло код ОО2а у кући, о чему му је ПП испричао.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, у ситуацији када се у конкретном случају ради о посредним доказима у погледу околности тражења окр. АА1 од сада покојног ПП да лиши живота ПП3 и ПП6, при чему и сам првостепени суд наводи да се не могу утврдити који су разлози да ПП3, према тврдњама сведока, наручи убиство ОО2а, нити се из исказа сведока може утврдити некаква заједничка криминална активности ОО2а и окр. АА1, која би условила да окр. АА1 од ПП наручи убиство ПП3а и ПП6, те у недостатку доказа којима би се провериле и поткрепиле тврдње да је окр. АА1 од покојног ПП тражио да овај лиши живота ПП3 и ПП6, не може се са несумњивом сигурношћу утврдити да је окр. АА1 умишљајно подстрекао сада покојног ПП да ова два лица лиши живота.

Такође, а у погледу обећања награде и давање новца од стране окр. АА1 ПП, на који начин би се вршило подстрекавање, према оцени већа овога суда изведеним доказима се не може на сигуран начин извести несумњив закључак о постојању ове чињенице.

Наиме, сведок СС7, не само да није био присутан када је АА1 тражио од ПП да убије ПП3 и ПП6, већ му је то ПП рекао, није лично видео ни предају новца, већ му је опет ПП рекао да је добио новац од АА1. Такође, сведок СС1 је у свом исказу навела да зна да је АА1а ПП после тога донео неки новац, не наводећи како за то зна, да ли је била присутна или поново из приче неког другог, односно покојног ПП. У вези са напред изнетом околношћу, према оцени већа Апелационог суда у Београду, исказ сведока СС2 је у супротности са исказом сведока СС7 и СС4, тако што сведок СС2 у свом исказу, који је иначе изменио, навео прво “паре је дао АА1а али су и аа1 (АА1) и АА1а дали новац”, не наводећи одакле му та сазнања, да би потом навео у следећем исказу да су ОО2Н и окр. АА1 платили окр. АА2 (кога нико од сведока не спомиње, а потом га не спомиње ни сам сведок СС2), и ПП да убију ПП3, док је у следећем исказу навео да су новац за убиство дали АА и АА1 и да је он присуствовао када су окр. АА1 и окр. АА наручили убиство, да је то било код њих кући и да је то видео сс7, с тим што сведок СС7 није ни у једном од својих исказа у том контексту споменуо окр. АА. Такође, сведок СС2 је у свом исказу навео да му је лично судија СС27 причао да је пронашао пушку којом су убијени ПП3 и ПП6, што је у свом исказу негирао сведок СС27, наводећи да са ПП никада није причао о проналаску икакве пушке, а у прилог нетачности ових СС2 тврдњи иде и извештај ПУ Шабац од 17.09.2008. године и службена белешка од 10.07.2008. године, из којих је утврђено да је аутоматску пушку са четири оквира пронашао и пријавио полицији грађанин СС28, која пушка је потом прослеђена на балистичко вештачење НКТЦ МУП Србије али оружје није било подобно за вештачење услед корозије, па се није могло извесно утврдити да ли је то оружје из ког су убијени ПП3 и ПП6.

Веће Апелационог суда у Београду је дана 20.11.2015. године на претресу саслушало сведока СС. Сведок је навео да познаје овде окривљене АА и АА1, да је познавао и сада покојног ПП3 и покојног ПП6 са којима се дружио, као и са Радетом Максимовићем и ОО2Н, те је са њима у друштву био и сада покојни ПП. Даље наводи да су у сукоб дошли сада покојни ПП3 и ОО2Н, описујући догађаје од 01. децембра 2007. године када га је позвао ПП3 телефоном и рекао да из подрума зграде у којој сведок станује узме аутоматску пушку “Калашњиков” коју је ПП3 у том подруму и оставио, те наводи да су му тада ПП3 и ПП6 испричали да ову пушку желе да однесу код ПП како би он лишио живота ОО2Н. Потом објашњава како су возилом марке “Polo” дошли до насипа, одакле су ПП3 и ПП6 кренули пешке да се нађу са ПП, а оно што се даље одигравало сведок није видео. Објашњава да је том приликом, када је изашао из возила “Polo” видео СС7 са пиштољем како иде према њему, из ког разлога је почео да бежи. Даље је у свом исказу навео да је у марту или априлу 2008. године био у затвору где је био и ОО2Н који му је тада, преко прозора ћелије, рекао да његови другови, мислећи на ПП3 и ПП6, пливају са рибама Савом, а да он буде миран. Сведок је такође појаснио да је до сукоба између ОО2Н и ПП3 дошло око неких незаконитих радњи везано за оружје које је на нелегалан начин одузето из касарне у Шапцу и размене са дрогом која је била лошег квалитета услед чега је дошло до сукоба. Осим тога истиче да је и пре тога, и то 2006. године, било сукоба између ОО2а и ПП3 због неке пуцњаве у Новом Саду када је рањен један човек. На крају сведок је истакао да он зна да АА1 и остали окривљени немају везе са убиством ПП3 и ПП6, истичући да је од стране СУП-а био позван да присуствује вађењу аутомобила из Саве, у коме је пронађена његова јакна, а потом је позван од стране СУП-а када му је показан сат “Philippe Patek” који иначе није био оригиналан, а поклонио га је ПП3, те му је показан и један ланац, што је све то описао и нацртао скицу, истичући да је био позиван и у СУП Шабац и у 29. новембар и саслушаван, али га нико није звао пред суд да се о свему овоме изјашњава.

Сведоци испитани пре сведока СС, у својим исказима нису се прецизно и јасно изјаснили на околност постојања сукоба ПП3 и ПП6 са ОО2Н и повезаности са тим АА1, док је сведок СС у свом исказу објаснио међусобне односе и природу сукоба ПП3, ПП6 и ОО2Н, са којима се иначе дружио и добро су се познавали, па с тим у вези веће овог суда није имало разлога да не поклони веру исказу овог сведока у погледу постојања сукоба између ПП3 и ПП6 са једне стране и ОО2Н са друге стране, што све доводи у питање квалитет исказа сведока СС7, СС1 и СС2, у погледу њихове проверљивости, односно потврђивања њихових тврдњи и сазнања другим доказима.


г) Убиство ПП5

Првостепеном пресудом окр. АА3 оглашен је кривим за кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 КЗ помагањем у вези члана 35 КЗ извршено на штету ПП5, односно да је умишљајно помогао окр. АА1 који је умишљајно подстрекао сада покојног ПП да лиши живота ПП5, на тај начин што је окр. АА1, заједно са окр. АА3, најпре договорио састанак са покојним ПП5, обманувши га да желе да тргују возилом, након чега су дошли на наведено место где су их по договору чекали окр. АА2 и покојни ПП, а када је ПП5 пружио руку да се поздрави са ПП исти је испалио два пројектила у пределу главе оштећеног услед чега је наступила смрт.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, основано се жалбом браниоца окр. АА3 првостепена пресуда у наведеном делу побија, а ово из следећих разлога:

Првостепени суд је закључио да је сада покојни ПП непосредни извршилац убиства ПП5, да је окр. АА1, имајући интерес да не врати дуг, умишљајно подстрекао покојног ПП да лиши живота ПП5, у чему им је умишљајно помогао окр. АА3 учествујући у обмањивању и учвршћењу одлуке ПП5 да крене са њима ради трговине возилима.

Сведоци испитани током овог кривичног поступка, везано за околности које се односе на лишење живота ПП5, су СС7, СС1 и СС2, који о овим околностима имају посредна сазнања, из приче сада покојног ПП, осим о неким околностима након извршеног убиства ПП5 у којима су и они учествовали. Наиме, сведок СС7 у свом исказу наводи да зна да су на лицу места код убиства били окр. АА2, ПП, окр. АА3 и окр. АА1, али шта се ту дешавало не зна тачно, зна само да му је ПП рекао да су аа3 (АА3) и аа1 (АА1) довезли “пп5” (ПП5), да га је ПП сачекао са окр. АА2 и да је ПП извадио пиштољ и убио га. Сведок СС1 у свом исказу наводи за окр. АА3 да је он само возио кола, а сведок СС2 у свом исказу наводи да окр. АА3 у конкретном случају ништа ту није радио, с тим што је овај сведок у претходној изјави рекао да је покојни ПП5 на превару доведен на лице места, наводно окр. АА1 и окр. АА3 су му рекли да дотера аутомобил да “иду на посао”, да би у поновљеном поступку навео да је на то место “пп5” (ПП5) намамио АА1а говорећи му да дође ту ради трговине. При томе, оштећени ОО10, брат сада покојног ПП5, у свом исказу је навео да је СС20 одвезао његовог брата до стана где је његов брат ПП5 становао и оставио га да овај чека АА1а, пошто га је АА1а звао и рекао да треба нешто да се договоре око посла, те да му је познато да је тога дана његов брат требао да се са АА1а види око 8 увече.

Иначе, под помагањем се подразумева умишљајно доприношење једном одређеном лицу да изврши конкретно одређено кривично дело, што значи да се помагање углавном дефинише преко доприношења кривичном делу, а под доприношењем се подразумева делатност помагача управљена на омогућавање радње извршења кривичног дела, или на стварање услова да се предузетом радњом од стране учиниоца оствари последица кривичног дела.

Имајући у виду напред наведени појам помагања као облика саучесништва, те исти доводећи у везу са изведеним доказима, чијом анализом и појединачно и у међусобној повезаности се може утврдити да је АА3 био присутан на месту када је лишен живота ПП5, а у погледу тога да је окр. АА3 учествовао у обмањивању покојног ПП5 да крене ради трговине возилима, из изведених доказа, према оцени већа овог суда, не утврђује се на несумњив начин да је управо окр. АА3 предузео радњу обмањивања покојног ПП5 која би учврстила његову одлуку да крене. Напротив, оштећени, брат покојног ПП5, наводи да је његовог брата звао АА1а и да је његов брат требало са АА1а увече да се види.

С обзиром на све изнето, према оцени већа Апелационог суда у Београду, у конкретном случају изведеним доказима није се могло на несуњив начин утврдити да је окр. АА3 предузео радњу која је омогућила или олакшала извршење кривичног дела.


д) Кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога

Првостепеном пресудом окр. АА1 оглашен је кривим за кривично дело неовлашћена производња, драње и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, а окр. АА за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога у подстрекавању из члана 246 став 2 у вези става 1 у вези члана 34 КЗ, уз образложење да је суд утврдио да је неовлашћена набавка, држање и продаја супстанце проглашене за опојну дрогу – хероин била једна од активности криминалне групе, у току њеног периода постојања, као континуирана активност, што указује да су се окривљени удружили како би предузимали описане инкриминисане радње у временски неограниченом периоду, при чему је окр. АА као организатор имао улогу подстрекача осталих на извршење кривичног дела, док је, у оквиру поделе улога код извршења кривичног дела окр. АА1 организовао и у континуитету неовлашћено набављао веће количине опојне дроге и ради даље продаје предавао окр. АА4 који је опијате размеравао и паковао у мање пакетиће и лично га неовлашћено продавао.

Жалбама окривљених АА1 и АА, те њихових бранилаца, основано се побија првостепена пресуда у напред наведеном делу, а према оцени већа Апелационог суда у Београду, и то из следећих разлога:

Наиме, током овог кривичног поступка, веће Апелационог суда у Београду је нашло да изведеним доказима се није могло на несумњив начин утврдити да је окр. АА организовано криминалну групу за вршење кривичних дела из члана 114 и члана 246 КЗ, те да су њени припадници постали окр. АА1, окр. АА3, окр. АА4 и сада покојни ПП, па је тиме остало разјаснити питање постојања кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, као самосталног кривичног дела, па је у том смислу, како је то већ образложено у претходном делу ове пресуде, утврђено да је окр. АА4 у конкретном случају извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ.

Међутим, у односу на окр. АА и окр. АА1, веће овог суда оценом изведених доказа налази да није доказано да су се окр. АА и окр. АА1 удружили са окр. АА4 како би неовлашћено ради продаје набављали, држали и продавали хероин. Наиме, нико од испитаних сведока није навео да је окр. АА, заједно са окр. АА1, набављао и држао опијате ради продаје, па је тако сведок СС2 у свом исказу навео да нема сазнања да окр. АА продаје дрогу, те је и сведок СС1 у свом исказу навела за окр. АА да није продавао дрогу нити организовано продају, па је и окр. АА7 у свом исказу навео да му, што се тиче дроге, аа (окр. АА4) никада по том питању није спомињао АА, док сведок СС7 у свом исказу, везано за опојну дрогу, уопште не спомиње окр. АА. Такође сведок Зоран Обреновић, полицајац, у свом исказу је навео да нема података да је окр. АА довођен у везу са продајом наркотика. Сведочење СС15, да из личних сазнања, а и од ситних препродаваца дроге је чуо да 90% дроге долази у Шабац преко окр. АА јер је његова дрога најбоља, иако овај сведок не наводи конкретна имена лица од којих је ово чуо, према оцени већа овог суда је као доказ таквог квалитета да не пружа јасне, конкретне и поуздане податке, па се у том смислу не може прихватити.

У односу на окр. АА1 сведок СС1 је у свом исказу навела да је сам окр. АА4 причао да продаје дрогу за окр. АА1, док сведок СС2 наводи за окр. АА1 да је био главни организатор набавке дроге и даље продаје, с тим што не наводи одакле то зна, при чему је у том смислу споменуо и окривљене АА2, АА3 и АА6, да продају дрогу, што ниједан други сведок није споменуо, што према оцени већа Апелационог суда његов исказ чини неуверљивим и напоузданим.

Сведок СС7 у свом исказу јесте навео да му је непосредно познато да се окр. АА1 бави продајом дроге, јер је са окр. АА4 у више наврата ишао код окр. АА1 да АА4 узме наркотике, а која примопредаја се обављала на улици, међутим, према оцени већа овог суда, изнета тврдња сведока се није могла проверити неким материјалним доказом, при чему се код исказа сведока СС1, СС2 и окр. АА7, заснованим на причама које су чули за окр. АА1, где чак окр. АА7 наводи да му је сс7 (СС7) причао да је ПП заједно са АА4 одлазио да узима дрогу од АА1, што је супротно са већ напред наведеним исказом СС7 да је он у више наврата ишао са АА4, чиме се поставља питање зашто управо тако није рекао окр. АА7 већ му говори само за ПП, према оцени већа овог суда не ради о доказима на основу којих би се несумњиво утврдиле чињенице које би биле чврсто и логички повезане, те са пуном сигурношћу упућивале на једини могући закључак да је управо окр. АА1 извршио кривично дело у питању.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, напред наведеним, током овог кривичног поступка изведеним доказима, не може се са несумњивом сигурношћу утврдити да су окр. АА и окр. АА1 извршили кривично дело из члана 246 КЗ, односно да су се удружили са окр. АА4 за вршење овог дела, јер изведени докази, у том правцу, нису таквог квалитета да искључују сваку другу могућност и да несумњиво указују на окр. АА и окр. АА1 као извршиоце овог кривичног дела.


ђ) Разбојништво на штету “Хрватске поште” у Сплиту

Првостепеном пресудом окр. АА2 оглашен је кривим за кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 2 и 1 КЗ, на штету “Хрватске поште” у Сплиту.

Напред наведени део првостепене пресуде, према оцени већа Апелационог суда у Београду, се основано побија изјављеним жалбама окр. АА2 и његовог браниоца, а ово из следећих разлога:

Првостепени суд свој закључак о утврђености чињенице да је окр. АА2 извршио напред наведено дело заснива на исказу окр. АА7, (у односу на ког је поступак раздвојен) из преткривичног и претходног поступка, те исказа сведока СС7, СС1 и СС2.

Окр. АА7 је пред полицијом и истражним судијом, износећи своју одбрану, описао критични догађај, између осталог наводећи да је пре пљачке позвао ПП и АА2 и обавестио их да најкасније буду у Сплиту до суботе у подне, након чега су они кренули аутобусом из Београда до Загреба. Наводи да је акција почела тако што су ПП и АА2 кренули према главном улазу и према физичком обезбеђењу, те да су ПП и АА2 кренули без маски, као и да су ПП и АА2 након пљачке отишли аутобусом за Загреб, те да су се касније састали на Бановом брду у ресторану “Српска кућа”, где су били присутни и ИИ2 и ИИ1 из Хрватске, ПП, АА2, АА5 и “ии13” и договорили су се да сви учесници који су “улазили” у пљачку добију по 2.400.000,00 куна, а остали учесници новчане износе у односу на учешће и значај улоге, с тим што он не зна колико је ко тачно добио.

На главном претресу окр. АА7 је изменио одбрану и у погледу учешћа окр. АА2 у критичном догађају, наводећи да када је био покушај његовог убиства од стране ПП, пошто су се у то доба интензивно дружили ПП и АА2, он је сматрао да сазнање о припреми његовог убиства, евентуално и друге информације, поседује АА2 непосредно од ПП, те је због тога сматрао да би било коректно и фер са АА2 стране да га упозори шта му се спрема, не због њега већ због његовог сина са којим се АА2 “побратимио”, па је то био разлог због кога је он теретио АА2 за “Сплитску пошту”.

Увидом у пресуду Жупанијског суда у Сплиту К-Ус.бр.25/08 од 03. вељаче 2010. године, пресуду Врховног суда Републике Хрватске I Кж.Ус. 79/10-6 од 15. рујна 2010. године и исправак исте од 18. студеног 2010. године, утврђено је да су окр. АА7 и окр. АА5 оглашени кривим за извршење кривичног дела разбојништва извршеног на штету “Хрватских пошта” у Сплиту 15.03.2008. године, те из наведене правноснажне пресуде произилази да је из чињеничног описа у изреци изостављен АА2 кога је у свом исказу спомиња сведок СС2, (испитан као сведок у том кривичном поступку) међутим, осим тог вербалног казивања, у односу на АА2 није било нити једног другог доказа.

Током овог кривичног поступка сведок СС7 наводи да му је ПП причао како је извршено кривично дело на штету “Хрватске поште”, те да нико није смео први да покуца на врата, а да је он тј. ПП ушао без фантомке.

Сведок СС1 у свом исказу такође наводи да је ПП причао о разбојништву у Сплиту, рекавши да је он ушао први, да је окр. АА2 кренуо одмах за њим, а затим АА5 и окр. АА7, да су се смејали јер је окр. АА7 више пузао него ходао, те је навела да је ПП ишао на пасош СС29, који је син АА7, а да је АА2 ишао на свој пасош.

Сведок СС2 такође наводи да је из прича сазнао како је дошло до критичног догађаја, наводећи да је ПП рекао да иде директно на врата, па је са окр. АА2 дошао до улазних врата, без маски, да су везали чувара, а за њим су ушли окривљени АА7 и АА5, такође наводећи да је после недељу дана од доласка у Сплит окр. АА7 звао ПП и окр. АА2, а са њиме је отишао и окр. АА5, док је на претресу навео да су ПП и АА7 прво отишли за Сплит, па се ПП вратио и повео АА2.

Увидом у снимак безбедносних камера у “Сплитској пошти” утврђено је да се на снимцима види улазак и деловање унутар поште, али да су сви извршиоци маскирани, те да је идентификација немогућа.

Анализирају исказе сведока СС7, СС1 и СС2, чија су сазнања о критичном догађају у Сплиту посредна, из прича првенствено покојног ПП, уочавају се поједине разлике са одбраном окр. АА7 из преткривичног поступка. Тако је сведок СС7 навео да је прво ушао ПП, па када је портир отворио врата ПП га је везао, те су остали упали и савладали присутне, док је сведок СС1 навела да је окр. АА2 одмах кренуо за ПП а затим окр. АА5 и окр. АА7 који је више пузао него ходао, а СС2 је навео, везано за одлазак ПП и АА2 у Сплиту да је АА7 звао ПП и окр. АА2, а са њима је отишао и окр. АА5, да би потом навео да су ПП и АА7 прво отишли за Сплит, па се ПП вратио и поверо АА2, такође наводећи да су у пошту ушли и окр. АА7 и окр. АА5, с тим што су сведок СС7 и СС2 навели да су ПП и окр. АА2 ушли без маски, односно фантомки. Међутим, окр. АА7 износећи своју одбрану у полицији наводи да је окр. АА4 већ био у Сплиту, да су ПП и АА2 позвани да дођу у Сплит, те да је он тј. АА7, приликом пљачке, остао код возила “Grand Cherokee”, a нешто даље је у возилу “BMW” остао АА5 кога је позвао након извршене пљачке да возилом “BMW” крене као “чистач пута”, такође наводећи да су ПП и АА2 кренули без маски.

Према налажењу већа Апелационог суда у Београду, током овог кривичног поступка није било ниједног материјалног доказа из ког би се несумњиво могло закључити да је окр. АА2 уопште био у критично време у Сплиту, те да је учествовао у извршењу кривичног дела разбојништва на штету “Хрватске поште” у Сплиту, при чему се из јединог материјалног доказ,а односно снимака безбедносних камера у “Сплитској пошти” утврђује да се види улазак и деловање унутар поште, али да су сви извршиоци маскирани, што је супротно тврдњама окр. АА7, те сведока СС7, СС1 и СС2 да су ПП и АА2 били без маски.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, основ за осуђујућу пресуду могу представљати само такве чињенице које су несумњиво утврђене, те међусобно чврсто и логички повезане тако да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја и са пуном сигурношћу упућују на једини могући закључак да је управо окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе, те да се изведеним доказима искључи свака друга могућност, што у овој конкретној кривично-правној ствари, према оцени већа овог суда, није случај, односно не може се са потпуном сигурношћу прихватити да прикупљени докази несумњиво указују на окр. АА2 као извршиоца кривичног дела у питању.


е) Убиство ПП1

Првостепеном пресудом окр. АА и окр. АА1 оглашени су кривим за кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 5 у подстрекавању у вези члана 34 КЗ извршено на штету ПП1, тако што су умишљајно подстрекли сада покојног ПП да лиши живота ПП1 са којим су од раније били у сукобу, обећавши му новац, после чега је сада покојни ПП дана 07.05.2006. године лишио живота ПП1, а потом су му окр. АА и окр.АА1 дали сваки по 10.000 евра.

Међутим, изјављеним жалбама окривљених АА и АА1, као и њихових бранилаца, према оцени већа Апелационог суда у Београду, основано се наведени део првостепене пресуде побија, а ово из следећих разлога:

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, изведеним доказима цењеним и појединачно и у међусобној вези, може се извести закључак о известни постојања чињенице да је сада покојни ПП дана 07.05.2006. године лишио живота ПП1.

Сведок СС30 у свом исказу је навео да је у критичном периоду био радник МУП-а Шабац, да је био непосредно присутан на лицу места када се догађај одиграо, мада није видео сам моменат убиства, али је уочио лице које је напуштало лице места и које му је било сумњиво, а по конституцији и ходу му је личио на ПП, који му је био од раније познат.

Сведок СС15 у свом исказу је навео да је критичном приликом са братом прошао кроз двориште ОШ “Јанко Веселиновић” у Шабцу и када су били код улазних врата зачуо је пуцањ и преко пута улице видео човека како пада, те чуо још један, могуће два пуцња, а човек који је пуцао имао је качкет и наочаре, шутнуо је пп1 ногом и журним кораком упутио у насеље Баре, те је сведок, по ходу и конституцији, закључио да се ради о ПП.

Према оцени већа овог суда, искази сведока СС30 и СС15, који су међусобно независни сведоци, и непосредни очевици критичног догађаја, се међусобно поклапају у погледу описа лица, места и тока догађаја, те се опис извршиоца дат од стране СС15 да је имао качкет и наочаре поклапа са исказима сведока СС1, сведока СС2 и окр. АА7, који имају посредна сазнања, из приче ПП, што се може прихватити иако се ради о посредним доказима, с обзиром да су исти поткрепљени исказима непосредних очевидаца. Такође је и сведок СС7 у свом исказу навео да му је ПП рекао да убио пп1 (ПП1) што се поткрепљује исказима напред наведених сведока очевидаца критичног догађаја. С тим у вези, изнетим посредним доказима, у склопу са доказима, односно исказима сведока који су износили сазнања на основу властитих опажања, утврђује се такав чињенични скуп који омогућава изношење закључка да је сада покојни ПП лишио живота критичном приликом ПП1.

Имајући у виду напред наведено, према оцени већа овог суда, искази сведока СС32, СС31 и СС33, који оспоравају наводе сведока СС15 да је био присутан на лицу места критичном приликом, нису прихватљиви, док се потврдом ОШ “Јанко Веселиновић” у Шапцу од 21.04.2011. године и исказима двоје директора наведене школе, сведока СС34 секретара школе и СС6 која живи у школи, према оцени већа овога суда, не компромитује исказ СС15 да је критичног дана прошао кроз двориште школе, с обзиром да су сведоци навели да се посебна евиденција о затварању капије не води и да би капија требало да буде затворена, што не значи, према оцени овог суда, да је и тог критичног дана била затворена.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, доказима изведеним током овог кривичног поступка није се могло на несумњив начин утврдити чињеница да су окр. АА и окр. АА1 из ниских побуда, у циљу уклањања конкуренције у криминалном деловању групе, умишљајно подстрекли сада покојног ПП да лиши живота ПП1, након чега су му дали сваки по 10.000 евра.

На напред изнете околности изјашњавали су се у својим исказима сведоци СС15, СС7, СС1 и СС2.

Сведок СС15 у свом исказу је навео да је из приче СС2 чуо да је ПП плаћено 20.000 евра, односно да су му АА1 и аа (АА) дали по 10.000 евра за убиство пп1 (ПП1).

Сведок СС7 наводи да му је ПП причао да је АА или АА1, су њему платили да убије пп1, што је овај и учинио, с тим да потом наводи да он није био присутан када је АА дао налог ПП да убије ПП1.

Сведок СС1 у свом исказу прво наводи да су за убиство ПП1 аа (АА) и аа1 (АА1) дали ПП по 10.000 евра, јер је видела када су дошли кући и изљубили се са овим (ПП) и да су донели кесу са парама, а после јој ПП рекао да је укупно добио 20.000 евра, да би потом овај сведок навела да је паре за убиство пп1 донео АА1 сам, али да су то паре и од АА1 и од аа, те је затим навела да је паре донео АА1, а аа (АА) је у то време био у Енглеској.

Сведок СС2 у свом исказу је навео да су аа и АА1а ПП дали по 10.000 евра за ликвидацију пп1 (ПП1), а аа је обезбедио алиби тако што је отишао у Енглеску, те је овај сведок потом навео да је ПП убио пп1 испред куће у по бела дана, а после се нашао са аа и АА1а где су га ови звали брате, изљубили га и дали му паре. Испитан на претресу сведок СС2 сада наводи да је био непосредно присутан када су АА1а и аа дошли и наручили убиство, тврдећи да је плаћено не 10 него 30 и више хиљада евра и да је лично видео да су му дали тај новац. Потом тврди да је за убиство пп1 тј. ПП1, ПП добио паре пре убиства. На следећем главном претресу сведок је навео да му је АА лично рекао да је платио убиство ПП1. У поновљеном поступку, на главном претресу, сведок СС2 наводи да су убиство ПП1 наручили АА и АА1а, те да мисли да је ПП лично новац донео АА1а.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, када се анализирају напред наведени искази сведока, утврђује се да се ради о сазнањима сведока која су чули из приче, и то сведок СС15 из приче СС2, а сведок СС7 из приче сада покојног ПП, док су сведоци СС1 и СС2 наводили да су непосредно били присутни давању новца, а сведок СС2 чак и наручивању убиства, с тим што у самим исказима сведока СС1 и СС2 постоје разлике, непрецизности и недоследности.

Сведок СС1 је прво навела да су новац донели АА и АА1, и да је она видела када су дошли, да би потом исказ у овом делу изменила наводећи да је само АА1 донео новац, а да је АА био у Енглеској. Сведок СС2 у свом првом исказу, прилично непрецизно се изјашњава у погледу ове околности, тако што наводи да су ПП аа и АА1а дали по 10.000 евра за ликвидацију, те да је аа (АА) обезбедио алиби тако што је отишао у Енглеску, наводећи у истом исказу да је ПП убио ПП1 испред куће у по бела дана, а после се нашао са аа и АА1а где су га ови звали брате, изљубили га и дали му паре, да би на главном претресу навео да је лично видео да су му дали новац (говори у множини), сада мењајући износ новца, те наводећи да је ПП за убиство пп1 добио паре пре убиства, а потом на следећем претресу наводи да му је АА лично рекао да је платио убиство пп1, да би у поновљеном поступку на главном претресу навео да мисли да је ПП лично новац донео АА1а. Све наведено, према оцени већа Апелационог суда у Београду, исказе сведока СС1 и СС2 чини нејасним, контрадикторним, па самим тим неуверљивим.

У погледу околности наручивања убиства ПП1, сведок СС7 наводи да није био присутан када је АА дао налог ПП да убије пп1, да му је све то причао ПП после убиства, те да је један од разлога за убиство страх да се пп1 освети оо1 (ОО1) за покушај убиства јер је пп1 упуцао пп4 који је био у групи са АА. Сведок СС1 наводи да је ПП причао да је убиство наручено и да су то наручили АА и в. Сведок СС2, иако раније саслушаван, тек на главном претресу наводи да је био непосредно присутан када су дошли АА1а и аа и наручили убиство, мада не наводи временски период када је то било, док у поновљеном поступку на главном претресу само наводи да су убиство пп1 наручили АА и АА1а, не изјашњавајући се о томе да ли је и он био томе присутан.

И окр. АА7 има само посредна сазнања, из приче сада покојног ПП, при чему је износећи своју одбрану пред полицијом изнео само своје мишљење да је под утицајем и причама аа и АА1а ПП пристао да изврши ликвидацију “пп1а” (ПП1).

Имајући у виду напред наведене исказе сведока, који су већином посредни докази, а поједини од њих, у којима се наводе евентуална непосредна сазнања, су непрецизни и конфузни, према оцени већа Апелационог суда, не могу представљати убедљиве доказе који несумњиво указују да су окр. АА и окр. АА1 предузели радњу подстрекавања обећањем давања новца. При томе, поставља се и питање разлога и интереса окр. АА и окр. АА1 да се ПП1 лиши живота.

Сведок СС7 наводи да је пп1 (ПП1) био припадник супротне групе, да је убио извесног “пп4” , лице које је било део ААе групе и њихов “пуцач”, наводећи да је вероватно пп1 био конкуренција због продаје наркотика. Сведок СС1 наводи да су АА1а и АА ангажовали ПП за ПП1 убиство јер су га се плашили, јер је овај знао ко је пре тога пуцао на њега, а није их пријавио, знали су да ће им се осветити. Сведок СС2 у свом исказу је навео да је ПП1 убио “пп4” који је био аа и АА1а војник.

Увидом у допис Полицијске управе Шабац ПУ 1018/14 од 20.03.2014. године и копију документа МУП Шабац КУ-380 и 580/02 од 29.05.2002. године, а ради се о кривичној пријави поднетој Окружном тужиоцу у Шапцу за убиство ПП4 и записнику о увиђају истражног судије Кри.92/02 од 29.05.2002. године, везано за убиство ПП4 зв. “пп4”, утврђено је да је лице под надимком “пп4” ПП4 убијен 2002. гоидне, да овај случај и даље стоји као отворен – нерешен, а из полицијских списа произилази сумња да је извршилац ПП1.

Тврдње сведока СС7 да је пп4 био део АА групе, односно сведока СС2 да је пп4 био аа и АА1а војник (окр. АА и окр. АА1), су неутемељене, при чему и сама оптужба обухвата периоде од 2006. године до половине октобра 2009. године, а током овог кривичног поступка, како је то већ напред образлагано, није доказано постојање организоване криминалне групе коју су чинили АА као организатор, те АА1, АА3 и АА4, те ПП, као припадници, а у сваком случају “пп4” тј. ПП4 убијен је 2002. године.

Такође, и разлог који се односе на страх због евентуалне освете због покушаја убиства ПП1, не представља довољно уверљив мотив, имајући у виду да се покушај убиства ПП1 одиграо 08.03.2003. године, а његово убиство дана 07.05.2006. године, дакле након више од три године. Такође, околност која се односи на уклањање конкуренције у криминалним активностима, ради даљег несметаног деловања и остваривања примата на тржишту продаје наркотика, која околност би представљала квалификовани облик убиства, које закон назива тешким убиством, доказима изведеним током овог кривичног поступка није утврђена, а веће овог суда је окр. АА и окр. АА1, услед недостатка доказа, ослободило од оптужбе да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ.

Анализирајући све доказе изведене на претресу, веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење је нашло да није доказано да су окривљени АА, АА1, АА3, АА4 и АА2, извршили напред наведена кривична дела. Наиме, оценом изведених доказа изводи се закључак о утврђивању релевантних чињеница које указују да нема довољно доказа да су ови окривљени извршили предметна кривична дела, па је веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, након одржаног претреса, усвајањем жалби окривљених и њихових бранилаца, преиначило првостепену пресуду и, на основу одредбе члана 423 тачка 2 ЗКП, ослободило окривљене од оптужбе.

С обзиром да су напред наведени окривљени ослобођени од оптужбе, одлучено је, на основу члана 265 став 1 ЗКП, да трошкови кривичног поступка у овом делу падају на терет буџетских средстава, док су, на основу члана 258 став 3 ЗКП оштећени упућени да имовинско-правни захтев могу остварити у парничном поступку.

Апелациони суд је приликом доношења одлуке ценио и остале наводе из изјављених жалби али их није посебно образлагао налазећи да су исти без утицаја на другачију одлуку у овој кривично-правној ствари.

На основу свега напред наведеног, применом одредбе члана 449 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебни одељење је, на основу члана 457 ЗКП, донео одлуку као у ставу I изреке, а на основу члана 459 став 1 ЗКП као у ставу II и III изреке пресуде.

Записничар       ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Маја Ивановић     Верољуб Цветковић

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против ове пресуде, у ставу II тачка 6 изреке, дозвољена је жалба у року од 30 дана, од дана пријема писменог отправка, Апелационом суду у Београду, док у преосталом делу жалба није дозвољена.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)