Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
25.05.2016.

Кж1 По1 9/16

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж1 По1 9/16
Дана 25.05.2016. године
Б Е О Г Р А


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судијa: Верољуба Цветковића, председника већа, Милимира Лукића, Драгољуба Ђорђевића, Надежде Мијатовић и Бојане Пауновић, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и др., одлучујући о жалбама: Тужиоца за организовани криминал, браниоца окр. АА1, адв. АБ3, окр. АА1, браниоца окр. АБ2, адв. АБ4, браниоца окр. АА2, адв. АБ5, окр. АА3, браниоца окр. АА4 и окр. АА5, адв. АБ6, браниоца окр. АА6 адв. АБ7, окр. АА4, окр. АА8, браниоца окр. АА9, адв. АБ8, бранилаца окр. АА10, адв. АБ9 и адв. АБ10, браниоца окр. АА8, адв. АБ11, браниоца окр. АА11, адв. АБ11, браниоца окр. АА1, адв. АБ11, бранилаца адв. АБ12, адв. АБ13 и адв. АБ14, браниоца окр. АА, адв. АБ11, браниоца окр. АА12 адв. АБ1, браниоца сведока сарадника АА13, адв. АБ15, браниоца окр. АА7, адв. АА14, браниоца окр. АА15, адв. АБ16, браниоца окр. АА, адв. АБ, браниоца окр. АА16, адв. АБ17, браниоца окр. АА18, адв. АБ18, браниоца окр. АА и окр. АА11, адв. АБ19, окр. АА19 и браниоца окр. АА3, адв. АБ20, изјављеним против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1. 249/10 од 13.07.2015. године, у седници већа одржаној, у смислу члана 447 ЗКП, у дане 17.., 18., 19., 20 и 24. мај 2016. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Саше Иванића, окр. АА, окр. АА1, окр. АА3, окр. АА4, окр. АА8 и окр. АА20, те бранилаца адв. АБ4, адв. АБ20, адв. АБ6, адв. АБ7, адв. АБ8, адв. АБ10, адв. АБ11, адв. АБ14, адв. АБ13, адв. АБ1, адв. АБ16, адв. АБ17, адв. АБ19 и адв. АБ21, већином гласова је дана 25.05.2016. године, донео


П Р Е С У Д У

I

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организиовани криминал, а пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 249/10 од 13.07.2015. године, у ослобађајућем делу, ПОТВРЂУЈЕ.

II

УСВАЈАЊЕМ жалби, Тужиоца за организовани криминал, браниоца окр. АА1, адв. АБ3, окр. АА1, браниоца окр. АБ2, адв. АБ4, браниоца окр. АА2, адв. АБ5, окр. АА3, браниоца окр. АА4 и окр. АА5, адв. АБ6, браниоца окр. АА6, адв. АБ7, окр. АА4, окр. АА8, браниоца окр. АА9, адв. АБ8, браниоца окр. АА10, адв. АБ9 и адв. АБ10, браниоца окр. АА8, адв. АБ11, браниоца окр. АА11, адв. АБ11, браниоца окр. АБ12, адв. АБ13 и адв. АБ14, браниоца окр. АА, адв. АБ11, браниоца окр. Сибиновски Живка, адв. АБ1, браниоца окр. АА7, адв. АА14, браниоца окр. АА15, адв. АБ16, браниоца окр. АА, адв. АБ11, браниоца окр. АА17, адв. АБ17, браниоца окр. АА18, адв. АБ18, браниоца окр. АА и окр. АА11, адв. АБ19, окр. АА19 и браниоца окр. АА3, адв. АБ20, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 249/10 од 13.07.2015. године, у осуђујућем делу, и предмет у том делу ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

III

Према окр. АА, који се налази у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду, Посебно одељење Ки.П.бр. 52/09 од 09.12.2009. године, а који му се рачуна од 17.03.2014. године, када је лишен слободе, ПРОДУЖАВА СЕ притвор до даље одлуке првостепеног суда.

О б р а з л о же њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 249/10 од 13.07.2015. године, у ставу I изреке, окривљени АА, АА9, АБ12, АА5, АА11, АА4, АА2, АБ2, АА18, АА15, АА10, АА6, АА7, АА1, АА8, АА3, Милан Миловац, Живко Сибински, АА19, сведок сарадник СС, сведок сарадник СС1, сведок сарадник АА13, оглашени су кривим да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ (“Сл.гласник РС” бр. 85/05..., 72/09 од 03.09.2009. године) у продуженом трајању, у вези са чланом 61 истог КЗ. Истом пресудом, сведок сарадник СС1 оглашен је кривим да је извршио кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ (“Сл.гласник РС” бр. 85/05 од 06.10.2005. године, ступио на снагу 01.01.2006. године), окр. АА1 је оглашен кривим да је извршио кривично дело недозвољено држање оружја из члана 348 став 1 КЗ, док су окривљени АА8, АА2 и сведок сарадник СС оглашени кривим да су извршили по једно кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ. Применом напред наведених законских прописа и одредби чланова 4, 42 и 45 КЗ, у односу на окривљене АА1, АА8, АА2, сведока сарадника СС и сведока сарадника СС1 и претходном применом члана 60 КЗ, за извршена кривична дела су најпре утврђене појединачне казне затвора и то: окр. АА1 за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ (“Сл.гласник РС” бр. 72 од 03.09.2009. године) у продуженом трајању у вези члана 61 истог КЗ, утврђена појединачна казна затвора у трајању од 10 (десет) година и 6 (шест) месеци а за кривично дело недозвољено држање оружја из члана 348 став 1 КЗ појединачна казна затвора у трајању од 1 (једне) године, окр. АА8 за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ (“Сл.гласник РС” бр. 72 од 03.09.2009. године) у продуженом трајању у вези члана 61 истог КЗ, појединачна казма затвора у трајању од 10 (десет) година и 6 (шест) месеци, а за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ утврђена је појединачна казна затвора у трајању од 1 (једне) године, док је окр. АА2, за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ (“Сл.гласник РС” бр. 72 од 03.09.2009. године) у продуженом трајању у вези члана 61 истог КЗ утврђена појединачна казна затвора у трајању од 14 (четрнаест) година и 6 (шест) месеци, а за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ утврђена је појединачна казна затвора у трајању од 1 (једне) године, те је, одредбом чланова 4, 22, 42, 45 и 60 КЗ и члана 604 ЗКП (“Сл.гласник РС” 72 од 28.09.2011. године) у вези са чланом 504-т ЗКП (“Сл.лист СРЈ” 70/01..., 76/10), сведоку сараднику СС1 за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ (“Сл.гласник РС” бр. 72 од 03.09.2009.године) у продуженом трајању у вези са чланом 61 истог КЗ утврђена појединачна казна затвора у трајању од 8 (осам) месеци, а за кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ (“Сл.гласник РС” бр. 85/05 од 06.10.2005. године, ступио на снагу 01.01.2006. године) утврђена појединачна казна затвора у трајању од 4 (четири) месеца, а сведоку сараднику СС за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ (“Сл.гласник РС” бр. 72 од 03.09.2009. године) у продуженом трајању у вези члана 61 истог КЗ утврђена је појединачна казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци, а за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ утврђена је појединачна казна затвора у трајању од 3 (три) месеца. Применом напред наведених законских чланова и уз даљу примену члана 60 КЗ осуђени су, и то окр. АА, на казну затвора у трајању од 20 (двадесет) година, у коју му се, на основу члана 63 КЗ, урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду, Посебно одељење Ки.П.бр. 52/09 од 09.12.2009. године, који притвор му се рачуна од 17.03.2014. године када је лишен слободе па надаље, окр. АА9, на казну затвора у трајању од 20 (двадест) година, окр. АБ12, на казну затвора у трајању од 18 (осамнаест) година, у коју казну му се, на основу члана 63 КЗ, урачунава и време проведено у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду, Посебно одељење Ки.П.бр. 39/09 од 17.10.2009. године, у периоду од 15.10.2009. године до 23.05.2014. године, као и време проведено уз примене мере забране напуштања стана уз електронски надзор у смислу члана 208 КЗ по решењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2.По1.бр. 204/14 од 23.05.2014. године, која мера му се рачуна од 23.05.2014. године па надаље, окр. АА5, на казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година, окр. АА11 на казну затвора у трајању од 13 (тринаест) година и 6 (шест) месеци, окр. АА4, на казну затвора у трајању од 12 (дванаест) година у коју му се, на основу члана 63 КЗ, урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење Ки.П.бр. 44/09 од 14.01.2010. године, у периоду од 12.01.2010. године до 03.02.2014. године, као и време проведено уз примену мере забране напуштања стана уз електронски надзор у смислу члана 208 КЗ, по решењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2.По1.бр. 36/14 од 03.02.2014. године, која мера му се рачуна од 03.02.2014. године па надаље, као и време проведено у екстрадиционом притвору, а по основу овог поступка, окр. АА19, на казну затвора у трајању од 13 (тринаест) година и 6 (шест) месеци, окр. АА2, на јединствену казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година, окр. АБ2, на казну затвора у трајању од 15 (петнаест) година, окр. АА18, на казну затвора у трајању од 12 (дванаест) година и 6 (шест) месеци, окр. АА15, на казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година, окр. АА10, на казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година и 6 (шест) месеци, окр. АА6, на казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година, окр. АА7, на казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година, окр. АА1, на јединствену казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Вишег суда у Београду Ки.По1.бр. 19/11 од 16.04.2011. године, у периоду од 14.04.2011. године до 01.07.2014. године, када је по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 249/10 од 17.06.2014. године, окр. АА8, на јединствену казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Вишег суда у Београду Ки.По1.бр. 19/11 од 16.04.2011. године, у пероду од 14.04.2011. године до 30.06.2014. године, када је по решењу Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 249/10 од 17.06.2014. године, окр. АА3, на казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Вишег суда у Београду Ки.П.бр. 3/10 од 29.01.2010. године, у периоду од 27.01.2010. године до 21.10.2013. године и време по мери забране напуштања стана уз електронски надзор по решењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2.По1.бр. 423/13 од 21.10.2013. године, у периоду од 21.10.2013. године до 14.11.2014. године, када му је ова мера решењем суда Кв.По1.бр. 575/14 замењена мером забране напуштања боравишта, окр. АА16, на казну затвора у трајању од 12 (дванаест) година, окр. АА12, на казну затвора у трајању од 11 (једанаест) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење Ки.По1.бр. 328/10 од 28.01.2011. године, у периоду од 04.02.2013. године до 29.04.2014. године, сведок сарадник СС, на јединствену казну затвора у трајању од 8 (осам) месеци, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду, Посебно одељење Ки.П.бр. 50/09 од 31.12.2009. године у периоду од 11.10.2011. годоине до 06.06.2012. године, сведок сарадник АА13, на казну затвора у трајању од 5 (пет) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење Ки.По1.бр. 3/10 од 29.01.2010. године, у периоду од 27.01.2010. године до 25.06.2010. године и сведок сарадник СС1, на јединствену казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, у коју му се урачунава време проведено у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду, Посебно одељење Ки.П.бр. 41/09 од 22.10.2009. године, у периоду од 20.10.2009. године до 12.08.2010. године. На основу члана 262 став 2 у вези члана 264 став 1 ЗКП, о висини трошкова кривичног поступка биће одлучено посебним решењем када се прибави тачни подаци о висини трошкова поступка. На основу члана 264 став 3 ЗКП и члана 27 Правилника о накнади трошкова у судским поступцима (“Сл.гласник РС” 57/03 и 69/11), обавезани су окривљени АА, АА9, АБ12, АА5, АА11, АА4, АА2, АБ2, АА18, АА15, АА10, АА6, АА7, АА1, АА8, АА3, АА16, АА12, окривљени сведок сарадник СС, окривљени сведок сарадник СС1 и окривљени сведок сарадник АА13, да на име паушала плате суду износ од по 20.000,00 динара, у року од 15 дана, од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Напред наведеном пресудом, у ставу II изреке, на основу члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП, окр. АА2, ослобођен је од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривичног дела неовлашћеног стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, те да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовчлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, те је окр. АА24 ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, као и окр. АА20 да је извршила кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, те је, на основу члана 265 став 1 ЗКП одлучено да о трошковима кривичног поступка који се односе на окривљене и који су ослобођени оптужбе да су извршили кривична дела која су им у овом поступку стављена на терет, падају на терет буџетских средстава.

Такође, напред наведеном пресудом у ставу III изреке, на основу одредбе члана 425-а ЗКП, окр. АА продужен је притвор одређен решењем истражног судије Окружног суда у Београду, Посебно одељење Ки.П.бр. 52/09 од 09.12.2009. године, који притвор му се рачуна од 17.03.2014. године, када је лишен слободе, из разлога прописаних чланом 211 став 1 тачка 1, 3 и 4 ЗКП, који притвор може трајати до упућивања у завод за извршење кривичних санкција, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди, док, на основу одредбе члана 209 став 4 ЗКП, окр. АБ12 је продужена мера забране напуштања стана уз електронски надзор по решењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2.По1.бр. 204/14 од 23.05.2014. године, која мера му се рачуна од 23.05.2014. године, па надаље, која може трајати док за то постоји потреба, али најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, те је, на основу одредбе члана 209 став 4 ЗКП, окр. АА4 продужена мера забране напуштања стана уз електронски надзор, по решењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2.По1.бр. 36/14 од 03.02.2014. године, која мера му се рачуна од 03.02.2014. године, која може трајати док за то постоји потреба, али најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивање окривљеног на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе. У напред наведеном ставу изреке првостепене пресуде одбијен је предлог заменика Тужиоца за организовани криминал да се против окривљених АА11, АБ12, АА4, АА3, АА1, АА8, АА12 и АА20,одреди притвор, сагласно одредби члана 211 став 1 ЗКП, као неоснован, а у односу на АА9, АА5, АБ2, АА2, АА19, АА24, АА16, АА22, АА18, АА15, АА6, АА7 и АА10, одбачен је као недозвољен, док је према окр. АА22 и окр. АА24 укинут притвор који је против АА22 одређен решењем истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење Ки.По1.бр. 2/11 од 28.01.2011. године, а против окр. АА24 решењем истражног судије Вишег суда у Београду, Посебно одељење Ки.По1.бр. 3/11 од 04.02.2011. године.

Против напред наведене пресуде, благовремено су жалбе изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 249/10 од 13.07.2015. године, у осуђујућем делу, преиначи, тако што ће окривљене АА, АА9, АБ12, АА5, АА11, АА4, АА19, АА2, АБ2, АА18, АА15, АА10, АА6, АА7, АА1, АА8, АА3, АА16, АА12 и сведоке сараднике АА13, СС и СС1, огласити кривим и за кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 на начин описан под I побијане пресуде, те уместо за продужено кривично дело из члана 246 став 4 КЗ, окривљене огласити кривим за појединачна кривична дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ (“Сл.гласник” бр. 85/06) и 246 став 4 у вези става 1 КЗ, а окр. АА1 због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348 став 4 у вези става 1 КЗ, како је то оптужницама окривљенима који су оглашени кривим и стављено на терет, те да им, уз примену члана 60 КЗ, изрекне јединствене казне затвора, с тим да у односу на сведоке сараднике тако изречена казна затвора не буде већа од казне затвора изречених побијаном пресудом, или преиначи, тако што ће окривљенима АБ12, АА5, АА11, АА4, АА19, АА2, АБ2, АА18, АА15, АА10, АА6, АА7, АА1, АА8, АА3, АА16 и АА12, изрећи казне затвора у дужем трајању, а да се пресуда у ослобођајућем делу и делу изостављених радњи кривичних дела која нису ушла у састав продуженог кривичног дела за које су оглашени кривим укине и врати на поновно суђење,

-бранилац окр. АА1, адв. АБ3, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, побијану пресуду Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 249/10 од 13.07.2015. године преиначи тако што ће окр. АА1 ослободити од оптужбе због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ и кривичног дела недозвољено држање оружја и муниције из члана 348 став 1 КЗ, или исто укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење, уз захтев да сходно члану 447 ЗКП буде заједно са окр. АА1 обавештен о седници већа Апелационог суда у Београду,

-окр. АА1, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење укине пресуду К.По1.бр. 249/10 од 13.07.2015. године и предмет врати на поновно суђење или исту преиначи и ослободи га кривице, уз захтев да буде обавештен о седници већа,

-бранилац окр. АБ2, адв. АБ4, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијану пресуду преиначи, укине притвор, повуче потерницу и окр. АБ2 ослободи кривичне одговорности, или пак да побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење,

-бранилац окр. АА2, адв. АБ5, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, пресуду у односу на окр. АА2 укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, уз захтев да буде обавештен о седници другостепеног већа,

-окр. АА3, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд преиначи првостепену пресуду и ослободи га кривице или исту укине и предмет врати на поновно суђење, уз захтев да заједно са својим браниоцем, адв. АБ20, буде обавештен о седници другостепеног суда,

-бранилац окр. АА4 и окр. АА5, адв. АБ6, из свих законских разлога са предлогом да се побијана пресуда у односу на окр. АА4 и окр. АА5 преиначи и исти ослободе од оптужбе да су починили кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ у продуженом трајању у вези члана 61 истог КЗ, или да се побијана пресуда у односу на окр. АА4 и окр. АА5 укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да се иста укине у односу на окр. АА4, а преиначи у погледу одлуке о казни у односу на окр. АА5 и овом оптуженом изрекне блажа казна, уз захтев да заједно са окр. АА4 буде обавештен о седници већа другостепеног суда,

-бранилац окр. АА6, адв. АБ7, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд укине првостепену пресуду у осуђујућем делу или исту преиначи, применом блажег закона у смислу члана 5 КЗ, односно временски важећег у односу на АА6, а при томе имајући у виду и привидни и идеални стицај по основу консупције када су у питању члан 346 и члан 246 КЗ уз захтев да буде обавештен о седници другостепеног већа,

-окр. АА4 из свих законских разлога, са предлогом да се првостепена пресуда преиначи и он ослободи од оптужбе,

-окр. АА8, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду у осуђујућем делу укине, уз захтев да буде обавештен о седници другостепеног већа,

-бранилац окр. АА9, адв. АБ8, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, на основу члана 422 ЗКП, донесе одбијајућу пресуду, јер Виши суд у Београду, Посебно одељење у предмету К.По1.бр. 249/10 није стварно надлежан суд за суђење у овој кривичној ствари са елементом иностраности или да Апелациони суд у Београду донесе решење којим се првостепена пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1.бр. 249/10 од 13.07.2015. године укине у осуђујућем делу описано под I изреке пресуде, уз захтев да буде обавештен о седници другостепеног суда,

-браниоци окр. АА10, адв. АБ9 и адв. АБ10, из свих законских разлога, са предлогом да се првостепена пресуда укине и упути првостепеном суду на поновно суђење пред потпуно измењеним већем, уз захтев да буду обавештени о седници већа,

-бранилац окр. АА8, адв. АБ11, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд првостепену пресуду преиначи и ослободи кривичне одговорности окр. АА8 за кривично дело из члана 246 став 4 КЗ и кривично дело из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ, или исто укине и предмет врати на поновно суђење, уз захтев да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа,

-бранилац окр. АА11, адв. АБ11, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду преиначи и ослободи кривичне одговорности окр. АА11 за кривично дело из члана 246 став 4 КЗ или исто укине и предмет врати на поновно суђење, уз захтев да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа,

-бранилац окр. АА1, адв. АБ11, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд првостепену пресуду преиначи и ослободи кривичне одговорности окр. АА1 или исту укине и предмет врати на поновно суђење уз захтев да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа,

-браниоци окр. АБ12, адв. АБ13 и адв. АБ14, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд укине првостепену пресуд у њеном осуђујућем делу и врати предмет првостепеном суду на поновно суђење или да преиначи првостепену пресуду у погледу одлуке о казни, уз захтев да буду обавештени о седници већа,


-бранилац окр. АА, адв. АБ11, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду првостепену пресуду преиначи и ослободи кривичне одговорности окр. АА за кривично дело из члана 246 став 4 КЗ или исту укине и предмет врати на поновно суђење уз захтев да буде обавештен о седници већа,

-бранилац окр. АА12, адв. АБ1, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијану пресуду и предмет врати на поновно суђење, или исту преиначи тако што ће окр. АА12 ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ у вези члана 61 КЗ, уз захтев да буде обавештен о седници већа,

-бранилац сведока сарадника АА13, адв. АБ15, због одлуке о казни, са предлогом да другостепени суд сведоку сараднику АА13 изрекне ослобођење од казне, или пресуду укине и врати на поновно суђење,

-бранилац окр. АА7, адв. АА14, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, укине првостепену пресуду и предмет врати на поновно суђење или да исту преиначи тако што ће окр. АА7, на основу члана 423 тачка 2 ЗКП, ослободити од оптужбе због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ у продуженом трајању у вези члана 61 КЗ, уз захтев да буде обавештен о седници већа,

-бранилац окр. АА15, адв. АБ16, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине првостепену пресуду и предмет врати на поновно суђење или исту преиначи тако што ће окр. АА15 ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело које му је стављено на терет, уз захтев да буде обавештен о седници већа,

-бранилац окр. АА, адв. АБ, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење у потпуности укине првостепену пресуду и предмет врати на поновно суђење,

-бранилац окр. АА17, адв. АБ17, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду у односу на окр. АА16 преиначи првостепену пресуду те окривљеног ослободит услед недостатка доказа за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ у продуженом трајању у вези члана 61 КЗ или да пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, уз захтев да буде обавештен о седници већа,

-бранилац окр. АА18, адв. АБ18, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи првостепену пресуду тако што ће донети ослобађајућу пресуду у односу на окр. АА18 или да укине ожалбену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, уз захтев да буде обавештена о седници већа,

-бранилац окр. АА и окр. АА11, адв. АБ19, из свих законских разлога, са предлогом да другостепени суд, у односу на окр. АА и окр. АА11 првостепену пресуду укине и предмет врати на поновно суђење уз захтев да заједно са окривљенима буде обавештен о седници већа,

-окр. АА19, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење првостепену пресуду у осуђујућем делу укине, те предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да првостепену пресуду преиначи и ослободи га од оптужбе, уз захтев да буде обавештен о седници већа,

-бранилац окр. АА3, адв. АБ20, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду ожалбену пресуду преиначи и окр. АА3 ослободи од оптубже или одбије оптужбу или укине ожалбену пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење уз захтев да заједно са окривљеним буде обавештен о седници већа.

Одговоре на жалбу Тужиоца за организовани криминал поднели су браниоци окр. АБ12, адв. АБ13 и адв. АБ14, бранилац окр. АА20, адв. АБ11, бранилац окр. АА22, адв. АБ11, окр. АА3, бранилац окр. АА1, адв. АБ3, браниоци окр. АА10, адв. АБ9 и адв. АБ10, бранилац окр. АА24, адв. АБ21, бранилац окр. АА16, адв. АБ17, бранилац окр. АА8 адв. АБ22, бранилац окр. АА12, адв. АБ1, бранилац окр. АА15, адв. АБ16 и бранилац окр. АА3 адв. АБ20.

Тужилац за организовани криминал у поднеску Ктж.бр. 10/16 од 23.03.2016. године, предложио је да се жалбе окривљених и њихових бранилаца одбију као неосноване, а жалба ТОК-а усвоји.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, у смислу одредбе члана 447 ЗКП, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Саше Иванића, окривљених АА1, АА3, АА4, АА8, АА и АА20, те бранилаца адвоката АБ4, АБ20, АБ6, АБ7, АБ8, АБ10, АБ11, АБ14, АБ1, АБ16, АБ17, АБ19, АБ21, АБ23 по заменичком пуномоћју за адв. АБ16 и АБ13, на којој је размотрио списе предмета, првостепену пресуду и изјављене жалбе, одговоре на жалбу датих поводом жалбе ТОК-а, предлог Тужиоца за организованни криминал из поднесака Ктж.бр. 10/16 од 23.03.2016. године, објашњење које су на седници већа дали заменик Тужиоца за организовани криминал, присутни окривљени и браниоци поводом изјављених жалби и одговора на жалбу, па је, испитавши првостепену пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП, донео одлуку као у изреци.

I
ОСЛОБАЂАЈУЋИ ДЕО ПРВОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ

Првостепеном пресудом, на основу члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП, окр. АА22, окр. АА24 и окр. АА20, ослобођени су од оптужбе, и то окр. АА22 да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, као и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, окр. АА24 да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојне дроге из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ и окр. АА20 да је извршила кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојне дроге из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ.

Напред наведени део првостепене пресуде побија се жалбом Тужиоца за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, тако што се истиче да у односу на ослобађајући дао пресуде нису дати разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а дати разлози у побијаној пресуди о чињеницама које су предмет доказивања потпуно су нејасни и у знатној мери противречни, из ког разлога није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

Међутим, супротно овим жалбеним наводима, веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење налази да је првостепена пресуда у образложењу јасна и разумљива, те је првостепени суд о свим чињеницама важним за доношење пресуде дао довољно јасне и аргументоване разлоге, који не садржи никакве противречности нити нејасноће у погледу кривичних дела за која су окривљени ослобођени од оптужбе.

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, жалбом Тужиоца за организовани криминал се оспорава оцена првостепеног суда о изведеним доказима, те његови чињенични и правни закључци.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, првостепени суд је правилно поступио када је окр. АА22, окр. АА24 и окр. АА20, применом одредбе члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП, ослободио од оптужбе, и то окр. АА22 да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, те да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, окр. АА24 да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ и окр. АА20 да је извршила кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, с обзиром да није доказано да су окривљени извршили наведена кривична дела. До оваквог закључка првостепени суд је дошао правилном оценом изведених доказа, цењених и појединачно и у својој међусобној повезаности, као и у склопу одбрана окривљених, приликом чега је првостепени суд за своје чињенично правне закључке дао довољно јасне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и веће овог суда.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење основ за осуђујућу пресуду може представљати само такав низ чињеница, утврђених на основу изведених доказа, које су несумњиво утврђене и несумњиво чврсто и логички повезане, тако да представљају комплетну и коначну слику критичног догађаја, и са пуном сигурношћу упућује на једино могући закључак да су управо окривљени извршили кривична дела која су предмет оптужбе, те да се изведеним доказима искључује свака друга могућност. Међутим, у конкретном случају, на основу изведених доказа не може се извести закључак о утврђивању релевантних чињеница које би указивале на несумњиву доказаност да су окр. АА22, окр. АА24 и окр. АА20 извршили кривична дела која су им стављена на терет, односно изведеним доказима не може се заснивати тврдња о несумњивој и потпуној извесности чињеница.

У односу на окр. АА22 и догађај који се, према наводима оптужнице, одиграо у септембру 2008. године на територији Италије, према правилном закључку првостепеног суд не постоји довољан број доказа или пак скуп индиција из којих би се могло насумњиво извући закључак да је овај окривљени учествовао у истом, односно није на несумњив начин утврђено да је окривљени у својству налогодавца тражио од сведока сарадника АА13 да пронађе лице које би пребацило кокаин који се налазио у стану у ул. Вија Занела 56 у количини од 150 кг. и исти пребацило на друго безбедно место.

У односу на напред наведене тврдње оптужбе, веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, као правилан прихвата закључак првостепеног суда да осим исказа сведока сарадника АА13, не постоји ниједан други доказ који би у том делу његово казивање потврдио, с обзиром да, и према оцени већа овог суда, исказ сведока сарадника требао бити довољно јасан и убедљив, те проверљив и поткрепљен читавим низом детаља, што у конкретној ситуацији није случај имајући у виду, како то правилно закључује првостепени суд, непрецизности у казивању овог сведока сарадника приликом описавања начина на који је дошао до сазнања о овим догађајима.

Исказ напред наведеног сведока сарадника не поткрепљује ниједан од пресретнутих телефонских разговора, нити други писани доказ, као што је то документација која је прибављена путем међународне правне помоћи од стране државних органа Републике Италије, нити одбране осталих окривљених.

Такође, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилан је и закључак првостепеног суда да није доказано да је окр. АА22, заједно са АА, АА9, АБ12 и сада покојним АА23, учествовао у организовањи и финансирању радњи које се односе на неовлашћено набављање кокаина ради продаје, у количини преко 2.124.682 грама на територији Аргентине, Бразила и Уругваја, током 2009. године, те да је у ту сврху и ради остварења тог циља, тамо упутио окр. АА1 и окр. АА8.

Наиме, током овог кривичног поступка није изведен ниједан доказ на основу кога би се на несумњин начин могло утврдити да су окр. АА1 и окр. АА8 на територију Јужне Америке отишли по налогу окр. АА22, односно да је “а22” у ствари АА22. Табеларни приказ шифрованих имена, који је пронађен приликом претреса стана окр. АБ12, а у коме је назив “аа22” додељен лицу у табеларном приказу означеном као “аа22б”, ни за овај суд није доказ таквог квалитета који несумњиво указује да је то лице управо АА22, нити се осталим изведеним доказима ова тврдња поткрепљује, нити се несумњиво утврђује да је окр. АА22 предузимао радње које су му оптужбом стављене на терет, односно на то не указује ни пресретнута телефонска комуникација, ни искази сведока сарадника, ни одбрана осталих окривљених.

Даље, окр. АА24 стављено је на терет да је у току 2008. године, као припадник организоване криминалне групе, неовлашћено ради даље продаје учествовао у купопродаји опојне дроге кокаин, на територији Бразила. Међутим, према правилном закључку првостепеног суда, током овог кривичног поступка није на несумњив начин утврђено да је АА24 лице које у потпуности одговара лицу чије податке је Тужилаштво за организовани криминал доставило суду и за које, а према расположеним подацима, тврди да је у питању управо АА24. Наиме, подаци који се налазе у оптужници и односе се на АА24, не могу се у потпуности уподобити са подацима који се налазе на записнику о саслушању окривљеног, извесног АА24, пред Општинским судом у Шиду, током 2008. године, а који записник је изведен као доказ у току овог кривичног поступка, а на који се тужилац позива и у својој жалби.

Осим напред изнетог, правилно је закључио првостепени суд да изведеним доказима није могао на несумњив начин довести у везу окр. АА24 са надимком “аа4” или “аа24”, при чему сведок сарадник СС1 и осуђени АА21 у својим исказима помињу лице под надимком “аа24”, описујући и конкретизујући радње које овај предузима на територији Бразила у току 2008. године, а које уствари представљају радње извршења дела која се оптужницом окр. АА24 стављају на терет, међутим, ни сведок сарадник СС1 ни осуђени АА21 не наводе конкретно да је лице са надимком “аа24” АА24.

У односу на окр. АА20, којој је у овом кривичном поступку стављено на терет да је, у току септембра и октобра 2009. године, као припадник организоване криминалне групе, на други начин учествовала у неовлашћеном стављању у промет опојне дроге кокаин, и то тако што је проналазила одговарајуће релације пута и обезбеђивала авио карту у агенцији у Солуну за окривљене АА1 и АА8 за пут у Јужну Америку, те путем имејлова са територије Републике Србије обавештавала друге припаднике организоване криминалне групе у Јужној Америци о дану доласка окривљених АА1 и АА8 на територију Јужне Америке, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилан је закључак првостепеног суда да нема доказа да је ова окривљена предузела радње које су јој стављене на терет, с обзиром да сама чињеница да су лични подаци окр. АА били уписани у свесци, која је претресом стана пронађена код окривљене, у одсуству других одлучних чињеница, не може довести до тога да је окривљена била припадник организоване криминалне групе. Такође, правилан је закључак првостепеног суда да радња која се окр. АА20 ставља на терет, а која се односи на резервисање авио-карата за пут окривљених АА1 и АА8 у Бразил, која до краја није ни предузета, не може представљати радњу извршења кривичног дела из члана 246 став 4 КЗ.

Имајући у виду све напред наведено, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, ослобађајући део првостепене пресуде се неосновано побија жалбом Тужиоца за организовани криминал, услед чега је жалба у овом делу одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у ослобађајућем делу потврђена.

II
ОСУЂУЈУЋИ ДЕО ПРВОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, првостепена пресуда је, у осуђујућем делу, донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 4 ЗКП, на коју се основано указује изјављеним жалбама браниоца окр. АА10, адв. АБ9 и АБ10, бранилаца окр. АБ12, адв. АБ13 и адв. АБ14, браниоца окр. АА, адв. АБ11, браниоца окр. АА16, адв. АБ17, браниоца окр. АА и окр. АА11, адв. АБ19 и окр. АА19, а коју повреду Тужилац за организовани криминал не истиче у односу на ослобаћајући део пресуде.

Наиме, у конкретном случају, током првостепеног поступка и у доношењу првостепене пресуде, којом су окривљени оглашени кривим учествовао је, као члан већа, судија Владимир Вучинић, а из списа предмета произилази да је исти судија, као председник ванрасправног већа првостепеног суда учествовао у одлучивању о приговорима изјављеним против оптужница Тужилаштва за организовани криминал Кт.С.бр. 17/09 од 12.04.2010. године, Кт.С.бр. 26/10 од 17.05.2011. године и Кт.С.бр. 7/11 од 14.10.2011. године, те у доношењу решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1.бр. 1185/10 од 04.06.2010. године, Кв.По1 бр. 496/11 од 11.10.2011. године и Кв.По1 бр. 630/11 од 13.12.2011. године, којима су приговори одбијени као неосновани, а наведене оптужнице стале на правну снагу.

Веће које је одлучивало о приговорима против напред наведених оптужница, чији је председник био судија Владимир Вучинић, сагласно овлашћењима у тада важећем процесном закону (члан 277 став 1 у вези члана 274 став 1 тачка 3 ЗКП), нашло је да су чињенице и докази на којима се заснивају оптужнице, у конкретном случају, по свом квалитету довољни за извођење закључка да су окривљени основано сумњиви да су извршили кривична дела која су им оптужницама стављена на терет и у складу са тим да су испуњени законски услови да се окривљени изведу пред суд.

Одредба члана 338 став 1 тачка 3 важећег Законика окривичном поступку, који се примењује од 01.10.2013. године, суштински садржи идентична овлашћења за ванпретресно веће, да у поступку испитивања оптужнице цени да ли има довољно доказа за оправдану сумњу да је окривљени учинио дело које је предмет оптужбе, са истом последицом те оценом, као и у раније важећем Законику о кривичном поступку, извођења окривљеног пред суд уколико веће нађе да за то у чињеницама и доказима у оптужном акту постоји довољно основа.

Имајући у виду напред наведено, према налажењу већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, учешће судије Владимира Вучинића, као председника већа, које је одлучивало о приговорима на оптужнице, којом приликом је са члановима већа разматрао прикупљене доказе у истрази, те се изјашњавао у погледу довољности тих доказа за потребан степен сумње о делу окривљених и заузимао ставове, односно одлучивао о даљој судбини поступка, представља поступање у кривичном предмету и доношење процесне одлуке која је од битног утицаја на положај окривљених, а које одлучивање је, по начину доношења одлуке, садржини и последицама, у битноме идентично поступању и одлучивање већа које одлучује о потврђивању оптужнице.

Према оцени већа овог суда, напред изнето је представљало разлог за обавезно изузеће судије, у смислу члана 37 став 1 тачка 4 ЗКП, у време када је поступак водило и пресуду донело првостепено веће Вишег суда у Београду, Посебно одељење, које је и одлучило о оптужби према окривљенима, а у чијем раду је као члан већа учествовао судија противно наведеној одредби ЗКП, услед чега је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 4 ЗКП.

Изнети став Апелационог суда не доводи се у сумњу чињеницом да према Законику о кривичном поступку који је важио у време одлучивања по приговорима на напред наведене оптужнице од стране већа из члана 24 став 6 ЗКП, није искључивао могућност да судија који је био члан овог већа буде и члан претресног већа, ово због тога што би се учешћем судије - члана већа из члана 24 став 6 ЗКП у претресном већу појавила сумња у објективност суда јер је судија који је као члан већа учествовао у одлучивању по приговору на оптужницу стекао одређена убеђења о кривичном делу и окривљеном и која је изразио у својој одлуци поводом приговора на оптужницу, тако да се може сматрати да је због тога у одређеном смислу психолошки везан за своје већ раније мишљење и донету одлуку (види пресуду Савезног суда бр. 24/77 од 28.06.1977.године), а потом и из разлога што у склопу члана 6 став 1 Европске Конвенције о људским правима, право на правично суђење, поред осталог, подразумева и правично суђење пред “независним и непристрасним судом”, што значи објективну непристрасност судија а која се доводи у сумњу у ситуацији када се судија (у конкретном случају судија Владимир Вучинић) директно бавио одлучивањем о питањима која су релевантна за суђење, а која су истакнута у приговору на оптужницу и на која је одговорено у одлуци већа из члана 24 став 6 ЗКП, чији је члан био судија Владимир Вучинић (види одлуку Европског суда за људска права – случај Castillo Algar против Шпаније од 28.10.1998.године).

Даље, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, првостепена пресуда, у осуђујућем делу, садржи неостатке који представљају битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, на коју се основано указује изјављеним жалбама, с обзиром да су у образложењу првостепене пресуде изостали разлози о појединим одлучним чињеницама, а они разлози који су дати су у знатној мери нејасни и противречни.

Наиме, првостепеном пресудом окривљени су оглашени кривим да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ (“Сл.гласник РС” бр. 85/05... 72/09 од 03.09.2009. године) у продуженом трајању, у вези са чланом 61 истог Кривичног законика. Међутим, према оцени већа овог суда, првостепени суд подводећи утврђено чињенично стање под правну норму, односно образлажући квалификацију кривичног дела, не износи јасне и аргументоване разлоге.

Кривични законик РС у члану 61 садржи одредбе о продуженом кривичном делу, па су тако елементи продуженог кривичног дела истоветност или истоврсност кривичних дела, временска повезаност, тј. временски континуитет и истоветност учиниоца, док су алтернативни или факултативни услови истоветност оштећеног, истоветност предмета дела, коришћење исте ситуације или истог трајног односа, јединство места или простора извршења дела и јединствени умишљај учиниоца. При томе, у ставу 3 члана 61 КЗ прописано је законско ограничење постојања продуженог кривичног дела тиме што не могу чинити продужено кривично дело она дела која по својој прориди не допуштају спајање у једно дело.

Имајући у виду напред наведене елементе продуженог кривичног дела, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, образложење изнето у првостепеној пресуди, које се односи на питање примене института продуженог кривичног дела, да би се у конкретном случају могла применити конструкција продуженог кривичног дела морали су бити испуњени следећи услови: припадници организоване криминалне групе извршили су више временски одвојених радњи, од којих свака појединачна садржи сва законска обележја кривичног дела из члана 246 КЗ, с тим да у тим њиховим радњама постоји временски континуитет између извршених кривичних дела и те њихове инкриминисане кривично-правне радње, које са становишта обичног, животног и логичног резоновања представљају такву континуирану делатност која има вид јединствене природне целине, не представља довољно јасне и аргуметноване разлоге, којима би се чињенична основица пресуда подвела под напред наведену правну норму.

Наиме, иако временски размаци нису тачно одређени, нити у закону нити у пракси, они свакако морају бити релативно краћи, тако да све радње чине једну временску целину која се заокружује као једно кривично дело. Потом, обавезан елемент за постојање продуженог кривичног дела је исти учинилац, односно потребно је да се ради о истоветности учиниоца свих кривичних дела која улазе у састав продуженог кривичног дела, тј. продуженог кривичног дела као јединственог дела, која истоветност мора бити индивидуална. Осим тога, потребно је водити рачуна и о ограничењу из става 3 члана 61 КЗ да не могу чинити продужено кривично дело она дела која по својој природи не допуштају спајање у једно дело, а таква кривична дела су пре свега она која представљају трајна кривична дела, односно у питању су радње које се означавају трајним глаголом, као што је то код кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.

С обзиром на напред изнето, у конкретном случају поставља се питање правилне примене кривичног закона, односно примене блажег закона, а у све у складу са одредбом члана 5 КЗ, којим је прописано да се на учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, а ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више пута, примениће се закон који је најблажи за учиниоца, на шта се, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, основано указује изјављеним жалбама, браниоца окр. АА2, адв. АБ5, браниоца окр. АА6, адв. АБ7, браниоца окр. АА9, адв. АБ8, бранилаца окр. АА10, адв. АБ9 и АБ10, браниоца окр. АА и окр. АА11, адв. АБ19, браниоца окр. АА3, адв. АБ20 и браниоца окр. АА, адв. АБ11.

Наиме, окривљенима се у овом кривичном поступку ставља на терет да су радње извршења кривичних дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ предузимали током 2008 и 2009. године, тачније до 15.10.2009. године. За инкриминисане радње које се окривљенима у овом кривичном поступку стављају на терет у периоду током 2008. године па до 11.10.2009. године, важио је Кривични законик који је ступио на снагу 01.01.2006. године, док за инкриминисане радње предузете од 11.09.2009. године важи Кривични законик који се примењује од 11.09.2009. године, па је тако одредбом члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, које је појединим окривљенима оптужницама Тужилаштва за организовани криминал стављено на терет, прописано да ако дело из става 1 овог члана извршено од стране више лица која су се удружила за вршење тих дела, или учинилац овог дела организовао мрежу препродаваца или посредника, учинилац ће се казнити затвором од 5-15 година, док је одредбом члана 246 став 4 КЗ (нови закон), прописано да ако дело из става 1 овог члана извршено од стране организоване криминалне групе учинилац ће се казнити затвором од најмање 10 година. С обзиром на цитиране законске одредбе, уз основно правило временског важења кривичног закона, а то је да се кривични закон примењује на оне случајеве који су се догодили у време његовог важења, односно да се кривични закон примењује на она кривична дела која су извршена у периоду од његовог ступања на снагу до његовог укидања, те уз обавезу блажег закона за учиниоца, у конкретном случају, према оцени већа овог суда, првостепени суд је повредио кривични закон.

Даље, у пресуди којом је окривљени оглашен кривим потребно је конкретизовати радње које чине кривично дело, са чињеницама и околностима које чине обележја кривичног дела, и чињеницама које су у другом погледу важне за правилну примену кривичног закона или су важне за идентификацију кривичног дела, те се у образложењу мора утврдити чињенично стање и пружити разлози за тако утврђено чињенично стање, односно извршити анализа изведених доказа и дати одређене резултате те анализе, и на довољно јасан и прегледан начин приказати веза између појединих доказних резултата и оцене доказаности. Наиме, образложење пресуде треба да омогући испитивање да ли су закључци суда у складу са логичком оценом изведених доказа, као и у складу са законом, тј. испитивање оцене одређеног доказа дате од стране суда и његовог закључка да ли је њиме нека релевантна чињеница доказана.

У складу са напред изнетим, за постојање кривичног дела потребно је да буду остварена сва његова битна законска обележја, што ће бити онда када чињенично стање конкретног случаја одговара бићу одређеног кривичног дела на начин на који је оно описано у датој законској одредби, у конкретном случају у члану 264 став 4 у вези става 1 КЗ, уз конкретизацију радње извршења сваког од окривљених.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, на шта се основано указује изјављеним жалбама, браниоца окр. АА9, адв. АБ8, браниоца окр. АА и окр. АА11 адв. АБ19, окр. АА19, браниоца окр. АА3, адв. АБ20, браниоца окр. АА1, адв. АБ3, браниоца окр. АА15, адв. АБ16, браниоца окр. АА6, адв. АБ7 и браниоца окр. АА4 и окр. АА5, адв. АБ6, првостепени суд је пропустио да ближе одреди и опише које радње су окривљени понаособ предузели, односно да конкретизује сваког од окривљених и на несумњив начин утврди да ли је и како свако од окривљених учествовао у радњи извршења дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ.

С тим у вези, окривљени АА, АА9 и АБ12 оглашени су кривим да су, са сада покојним АА23, организовали организовану криминалну групу, те створили план да набављају опојну дрогу – кокаин, на територији земаља Јужне Америке, те кокаин дистрибуирају на територији земаља западне Европе, преко мреже својих препродаваца, о чему су се организатори непосредно договрили и осмислили да сваки припадник организоване криминалне групе има лажно име – псеудоним, посебне шифрарнике, па су припадници организоване криминалне групе прихватили овакав план и по договореним и преузетим улогама поједини припадници координирали активности других припадника организоване криминалне групе, преносили налоге организатора, други набављали кокаин, складиштили га и допремали на прекоокеанске бродове, трећи се бавили организацијом транспорта до земаља западне европе, водили евиденцију трошкова набавке кокаина и остварене зараде од продаје, а све под контролом и по налозима организатора и уз новчану накнаду.

Поводом изнетог, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење указује на следеће:

Организатор организоване криминалне групе одговара као подстрекач, и то за она дела која су обухваћена планом организоване криминалне групе или су настала тј. извршена у вези извршења кривичних дела обухваћена планом организоване криминалне групе, а у међусобној су логичној повезаности.

Непосредни извршиоц кривичног дела, које је обухваћено планом организоване криминалне групе, мора бити припадник организоване криминалне групе, али није неопходно да организатор организоване криминалне групе познаје извршиоца кривичног дела, која су обухваћена планом или су настала у вези са извршењем тих дела.

Организовање организоване криминалне групе је врста саучесништва, и састоји се у навођењу на извршење кривичног дела, односно стварању одлуке да се изврши кривично дело.

Радња организатора се састоји у стварању групе која ће вршити кривична дела.

За постојање организоване криминалне групе поред организатора потребна су још најмање три лица, те се организовање не мора односити на целокупну активност чланова удружења али мора да постоји организованост у погледу криминалне активности.

Чланове организоване криминалне групе повезује план за извршење кривичних дела, а да би постојао план он не мора садржавати све појединости о извршењу кривичних дела (место, време итд), али мора садржавати споразум о карактеру криминалне активности.

Карактер криминалне активности може се испољавати кроз: врсте кривичних дела, лица која требају бити објекат кривичног дела, сврха кривичних дела због којег ће се она вршити и сл.

Следом изнетог Апелациони суд у Београду, Посебно одељење указује да приликом утврђивања да ли постоји организована криминална група потребно је
утврди лица, припаднике организоване криминалне групе и њихову улогу у таквој групи, да ли се ради о организатору или припадницима исте, потом план организоване криминалне групе, у односу на која дела се односи план (било у односу на врсту кривичних дела, лица која требају бити објект кривичног дела, сврха кривичних дела због којих ће се она вршити).

Имајући у виду изнето, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, првостепени суд, у образложењу своје одлуке, не износи довољно јасне и аргументоване разлоге за закључак да се из изведених доказа несумњиво утврђује да су организатори створили план, у циљу вршења кривичних дела неовлашћеног стављања у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, односно да је окр. АА осмислио план и организовао да се у Бразилу и Италији изнајме куће, у које су припадници организоване криминалне групе допремали, смештали, скривали и складиштили кокаин, тј. да су окривљени АА, АА9 и АБ12 организовали припаднике организоване криминалне групе да отпутују у Аргентину и новцем у износу од најмање 12.000.000,00 еура, купују, складиште и отпремају за Европу опојну дрогу кокаин, те организовали и финансирали куповину и транспорт кокаина, тако што су дали налог припадницима организоване криминалне групе да отпутују у замеље Јужне Америке изнајме станове и просторе за складиштење опојне дроге кокаин.

Наиме, првостепени суд овакав закључак заснива на садржини пресретнутих телефонских комуникација, тј. разговора, исказа сведока сарадника СС1, СС и АА13, па тако у делу образложења пресуде у којем анализира доказе наводи да из дела исказа сведока сарадника СС1 утврђује да је овог сведока конкретно АА9, као један од организатора, одабрао и упутио у Бразил, потом да је сведок сарадника АА13, о догађају када је у Милану претресом возила пронађено 100 кг. кокаина, сазнао из разговора са АА, који му је описао догађај, те да када је у питању улога организатора организоване криминалне групе за догађај у Италији у јануара 2009. године, односно тврдње да су исти били упознати са свим дешавањима, а посебно проблемима који су уследили након хапшења тројице припадника организоване криминалне групе на терену сведоче разговори који воде АА и АА9, када АА зове АА9 и пита да ли му се онај јављао, АА9 одговора да није још, па АА каже да га зове када буде нешто знао, те како се ради о дану након што се десила заплена кокаина и хапшење, чиме се, према ставу првостепеног суда, као несумњиви изводи закључак да причају управо о томе да је АБ2 требао да се јави АА9, те да се њихова комуникација истог дана у поподневним часовима наставља, а тема разговора су очигледно проблеми настали око заплене. Потом наводи да се околност да су окривљени АА9 и АА преко АА13 координирали активности чланова организоване криминалне групе у том периоду у Италији, утврђује из садржине њихових разговора, као и да се околност да је окр. АА био тај који је доносио коначну одлуку око свега, а везано за активности у Аргентини, утврђује из пресретнутих разговора између АБ12 и СС, између осталог наводећи да АБ12 напомиње СС да би било добро да пошаље овог другог свог (АА18), а мршавог (АА15) да врате, на шта га СС пита да ли је мислио да дође аа18 (АА18), а АБ12 му потврђује, рекавши :”Јесте. Зато што нема банке, а мени убацују неког другог да дође, што ја не би али друг (АА) ако буде рекао, мораћемо да га убацимо”, те да га СС пита да ли је тај други АБ12 човек, а АБ12 каже да није, на шта му СС каже да шаље само његове, а АБ12 каже:”Није то. Не можеш да капираш ти. То је овај (окр. АА) рекао, немамо ми ту избора”.

Потом, у образложењу се наводи да околност да је окр. АА9 био надређен окр. АА7 у организованој криминалној групи произилази из пресретнутог разговора између АА7 и АА9, у ком разговор окр. АА9 се распитују да ли је полиција била код окр. _ кући, па му каже “Они имају оне безвезе лаптопове и оне рибе оно што су сликали, знаш” (шифровано му указујући да треба да уклони ствари из АБ12 стана), на шта му окр. АА7 каже “Добро, знам. Ајде сад ћу да одем ја то” (рекавши му на тај начин да ће да га послуша и уклони тај материјал).

Такође, првостепени суд у образложењу наводи да о томе да је окр. АА био директно укључен као организатор у радњи извршења кривичног дела у периоду од краја 2008. године до априла 2009. године на територији Аргентине, говори у свом исказу сведок сарадник СС који је навео да је од АА18 чуо да АА у комуникацији oсловљавају са “аа”, да АА иначе није ни познавао, а да су се видели само једном на прослави нове године у Пљевљима, те да му је пре самoг убачајa кокаина, када је хтео акцију да обустави, АА2 рекао “аа казао да идемо до краја нема обустављања”, а на његово питање ко је аа, он му је одговорио именом и презименом АА, помињући и то да су АБ12 из Крагујевца говорили да је АА шеф. У односу на окр. АА9, у првостепеној пресуди се наводи да чињеница да је као организатор предузимао радње организовања догађаја у Аргентини, произилази из садржине пресретнутих телефонских разговора, које је он у то време водио са АБ12, па тако окривљени АА9 саопштава окривљеном АБ12 да ће бити неких новина, да ће му причати када се виде, да ће бити великих промена, а окр. АБ12 пита да ли је опет било тумбања, а окр. АА9 му одговара да не може овако “преко телефона” да му прича о томе и да ће опет бити на истом, док чињеницу да АА9 активно учествује у радњама и одређује начин расподеле новца након успешно обављеног посла, према ставу првостепеног суда потврђује разговор који води са АБ12 “дај од тог 50 еура (сви износи су у хиљадама еура) – 30 еура ономе што сам остао дужан, а 20 еура теби што сам ти остао дужан... то што ти је донио 50”, те суд даље цитира још пар, у оваквом стилу, разговора.

И поред тога што се принцип о слободној оцени доказа састоји у томе да суд у утврђивању вредности појединих доказа, који говоре о постојању или непостојању спорних чињеница, није везан никавим формалним доказним правилима, што значи да је слободан у утврђивању вредности појединих доказа на основу принципа слободног судијског уверења, суд је ипак дужан да се придржава правилне логике о правилном мишљењу и закључивању, јер слободна оцена доказа не дозвољава произвољност у закључивању, већ напротив мора представљати садржајну и суштинску анализу и оцену сваког доказа појединачно, као и у узајамној вези са другим доказима или утврђеним чињеницама. Наиме, у образложењу своје одлуке, суд је дужан да јасно изнесе на основу којих доказа је узео да су одређене чињенице истините или нису, односно на основу чега је узео да је нака чињеница доказана, те начин на који се дошло до таквог закључка.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, за сада се не може прихватити да је напред наведено образложење првостепеног суда у довољној мери јасно и аргументовано, а у погледу одлучне чињенице која се односи на стварање плана за набавку опојне дроге и реализације истог. Наиме, према оцени већа овог суда, првостепени суд изведене доказе, односно исказе сведока сарадника и телефонске разговоре, не повезује на начин који би несумњиво указивао на једини могући закључак да су окривљени предузимали радње које су им стављене на терет, тј. из начина на који првостепени суд образлаже своју одлуку не може се потпуно и несумњиво закључити да изведени докази указују на одлучне чињенице које су чврсто и логички повезане, тако да представљају слику критичног догађаја која је комплетна и јасна.

При томе, првостепени суд, када изводи закључке о одлучним чињеницама које се односе на осмишљавање плана од стране организатора, припаднике организоване криминалне групе, њеног споразумног деловања, као и куповине, држања и преноса опојне дроге, са исказима сведока сарадника СС, АА13 и СС1 и телефонским разговорима, те другим писаним доказима, не увезује на начин који би јасно указивао да ти докази несумњиво потврђују наведене одлучне чињенице. Наиме, сведоци сарадници о појединим околностима немају непосредна сазнања, а пресретнути телефонски разговори и писани докази немају такву садржину која је потпуно јасна и несумњива у погледу радњи које су окривљенима стављене на терет, што захтева међусобно увезивање оваквих доказа на начин који представља један логичан процес помоћу којег би суд дошао до закључка да се већ напред наведене чињенице утврђују управо из ових изведених доказа.

Следећи напред изнете примедбе, према оцени већа овог суда, основано се изјављеним жалбама бранилаца окривљених АА6, АА9, АА10, АА7, АА15 и АА18 истиче да првостепени суд уопште није дао разлоге на основу којих доказа је утврдио аутентичност саговорника у пресретнутим телефонским разговорима.

Осим тога, у изреци првостепене пресуде, у ставу I, наведено је да је почетком 2006. године организована организована криминална група која је деловала до 15.10.2009. године, а потом у тачки 1 наведено је “у току 2008. године, у тачки 2а наведено је “током септембра и октобра 2008. године”, у тачки 2б наведено је “у току 2008. и 2009. године”, у тачки 3 наведено је “у другој половини 2008. године па до априла 2009. године” и у тачки 4 наведено је “у току 2009. године”. Међутим, а на шта се основано указује жалбом браниоца окр. АА и окр. АА11, адв. АБ19, у образложењу првостепене пресуде су у потпуности изостали разлози на основу којих доказа суд утврђује чињеницу да је почетком 2006. године на територији Републике Србије и више држава бивше СФРЈ настала организована криминална група са идејом да се бави стављањем у промет опојне дроге, конкретно кокаина, како то првостепени суд само констатује у делу образложења под насловом “чињенично стање”, док након тога, у делу образложења у којем се бави анализом доказа, не износи у односу на ову чињеницу никакве доказе нити закључке, што првостепену пресуду чини нејасном.

Такође, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, нису потпуно јасни и непротивречни разлози првостепеног суда, које износи у образложењу своје одлуке где образлаже зашто не прихвата одбрану окр. АА4, да се време доласка брода “Пиргос”, не поклапа са временом утврђеним од стране првостепеног суда, уз истицање суда да из Декларације националне поморске префектуре Републике Уругвај о уласку брода у луку Монтевидео (стр. 5999 списи предмета), јасно произилази да је на броду “Пиргос” у периоду од 10. до 15. октобра 2009. године један од чланова посаде, у својству првог официра палубе, био окр. АА4, те да је из истог документа утврђено и да је брод “Пиргос” ушао у ову луку дана 11.10.2009. године, као и да “crew” листа, коју је капетан брода СС4 доставио лучким властима, у свом заглављу има датум 11.10.2009. године, у рубрици у којој се уноси дан када је брод приспео у луку.

Наиме, управо у Декларацији националне поморске префектуре Републике Уругвај, која се налази на страни 5999 списа предмета првостепеног суда, наведен је као датум доласка брода “Пиргос” 12.10.2009. године, чиме су разлози првостепеног суда противречни садржини доказа на који се позива, док је у “crew” листи – листи посаде наведен као датум доласка 11.10.2009. године брода “Пиргос” у луку, при чему првостепени суд не износи своје закључке у погледу вредности и узајамној вези ова два доказа, па су с тога основани жалбени наводи окр. АА4 и његовог браниоца, адв. АБ6.

Потом, првостепени суд образлажући своју пресуду, у погледу чињенице да је окр. АА1 на територији Бразила био искључиво из разлога предузимања радње у оквиру и за потребе организоване криминалне групе, наводи да у контексту изнетих околности треба напоменути и чињеницу да је приликом форензичке анализе у једном од мобилних апарата СИМ картица, које су припадале окр. АА1, пронађен и телефонски број који је користио, опет један од организатора криминалне групе – АА9. Међутим, првостепени суд не наводи о ком конкретно доказу се ради, нити интерпретира његову садржину, на који начин би се могло узети као несумњиво доказана напред изнета чињеница, нити првостепени суд у оквиру овакве тврдње цени одбрану окр. АА1 у делу који се односи на околности код кога је пронађен телефон, односно од кога је одузет и чији се број у истоме налазио, те комуникацију са АБ9Б, братом АА9. С тим у вези, према оцени већа овог суда, у првостепеној пресуди је изостало изношење разлога на основу чега суд узима да је већ напред изнета чињеница доказана, што чини битну повреду одредаба кривичног поступка, на шта се основано указује изјављеним жалбама окр. АА1 и његовог браниоца АБ3.

Првостепеном пресудом окр. АА1 оглашен је кривим и због извршења кривичног дела недозвољено држања оружја из члана 348 став 1 КЗ.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, напред наведени део првостепене пресуде се основано побија изјављеним жалбама окр. АА1 и његовог браниоца, с обзиром да не садржи довољне и јасне разлоге за закључак да је окривљени извршио кривично дело недозвољено држање оружја из члана 348 став 1 КЗ, нити је суд изнео анализу и оцену сваког доказа који је изведен везано за овај кривично-правни догађај, како појединачно тако и доводећи их у међусобну везу, те да ли прихвата или не поједине доказе, не наводећи јасно који су то разлози који су га руководили при доношењу овакве одлуке.

Наиме, окр. АА1 је оглашен кривим да је напред наведено кривично дело извршио на тај начин што је у возилу чији је власник, паркираног у гаражи бензинске пумпе “Европетрол” у Врању, неовлашћено држао ватрено оружје и муницију, пиштољ марке “Црвена застава” са оквиром и 5 метака у њему, а који пиштољ је дана 14.04.2011. године пронађен и од њега одузет приликом претреса возила. Првостепени суд је извршио увид у исказ сведока СС2 са записника код истражног судије датог 07.06.2011. године, у којем је овај сведок, између осталог, навео да је он власник “Европетрол” бензинске станице у Врању, да је набавио пиштољ “ЦЗ 99” калибра 9 мм, да је АА1 који је био запослен у “Еуропетролу” најпре купио једно блиндирано возило џип марке “Land Cruiser”, а онда је њиме често одвозио новац до банке, истичући да је једном приликом био у возилу, конкретно у априлу 2011. године, заједно са СС3, и био је наоружан пиштољем “ЦЗ 99”, па из разлога што је журио на састанак у згради општине, овај пиштољ је претходно оставио у касету овог возила, возило су вратили у гаражу бензинске станице, а онда је замолио АА1 да га тим возилом одвезе до зграде општине, и да је то разлог због чега је полиција пиштољ и пронашла у возилу 14.04.2011. године.

Међутим, првостепени суд уопште не цени напред наведени исказ сведока, нити даје било какве разлоге да ли га прихвата или не и из којих разлога то чини, нити овакав доказ доводи у везу са осталим изведеним доказима као и са одбраном окривљеног. У ситуацији постојања исказа сведока СС2, документације “Еуропетрола” између осталог Правилника о ношењу оружја, систематизацији и Правилника о физичко техничком обезбеђењу, те чињенице да је напред наведена фирма “Еуропетрол” заиста имала одговарајуће одобрење за држање ватреног оружја и коришћење истог у тачно одређене сврхе, да је пиштољ пронађен у возилу које је било паркирано у гаражи бензинске пумпе “Европетрол”, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, за сада се не може прихватити као потпуно несумњив закључак првостепеног суда да је доказано да је окривљени АА1 током априла 2011. године без одобрења надлежног органа у свом возилу држао ватрено оружје и муницију поступајући при томе са умишљајем.

Даље, првостепеном пресудом окр. АА8 оглашен је кривим и за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355 став 2 у вези става 1 КЗ, извршеног на тај начин што је дана 11.09.2009. године, приликом преласка граничног прелаза “Прешево”, употребио као праву лажну јавну исправу, пасош Велике Британије број _ на име _, на којем је оригинална фотографија замењена његовом.

Међутим, напред наведени део првостепене пресуде се, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, основано побија изјављеним жалбама окр. АА8 и његовог браниоца, адв. АБ11, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, с обзиром да су разлози првостепене пресуде у односу на овог окривљеног и кривично дело у питању недовољно јасни, односно првостепени суд не износи у битноме садржину појединих доказа на основу којих налази као утврђене чињенице да је окр. АА8 употребио као праву лажну јавну исправу, изводећи закључак да се ради о оригиналној путној исправи, која је издата на основу фалсификованих података – документације, из чега произилази, према ставу првостепеног суда, да је на оригиналном формулару путне исправе замењена фотографија, дакле уместо фотографије _ постављена на место предвиђено за то, фотографија АА8.

У жалбама окр. АА8 и његовог браниоца наводи се да из писане документације достављене из Краљевине Велике Британије произилази да је путна исправа, која гласи на _, оригинална и да се на тој путној исправи налази фотографија тог лица, чиме се доводи у питање закључак суда да је са путне исправе скинута оригинална фотографија и стављена фотографија окр. АА8. У наведеним жалбама се такође истиче да су надлежни органи Краљевине Велике Британије послали оригиналну путну исправу из које се неспорно утврђује да фотографија није скидана нити мењана, чиме се такође доводи у питање закључак првостепеног суда да је на оригиналном формулару путне исправе замењена фотографија.

Следствено изнетом, према оцени већа овог суда, већ напред наведено образложење првостепеног суда, за сада, не представља на довољно јасан начин анализу доказа и извођење закључка из разултата тих доказа.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, првостепена пресуда је донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, и у делу који се односи на пресуде на основу споразума о признању кривичног дела, с обзиром на нејасне разлоге првостепеног суда на који начин и за утврђивање којих чињеница користи ове пресуде, у које је на главном претресу извршио увид и извео као доказ, на шта се основано указује изјављеним жалбама бранилаца окривљених АБ2, АА4, АА5, АА9, АА10, АБ12, АА7, АА15, АА, АА16, АА11 и АА3.

Наиме, првостепени суд у образложењу своје одлуке наводи да када је у питању домашај пресуда по основу споразума о признању кривичног дела суд налази да се њима једино и само могу доказивати и утврђивати радње лица на које се оне конкретно и односе, а у погледу околности да ли се саме пресуде током поступака могу изводити као докази, ценити и доводити у везу са осталим изведеним доказима, суд је стао на становиште да је то апсолутно могуће, јер се ради о законитим доказима, онима на којима се апсолутно може заснивати судска одлука, а у погледу самих чињеница које се на основу истих утврђују, то су само и искључиво оне чињенице које се односе на лица која су закључила споразуме о признању кривичног дела и радње које су само и искључиво они предузимали, тј. конкретно да су се та лица, у време које им се оптужбом ставља на терет, налазила у месту које је тако опредељено у диспозитиву пресуде и тамо предузела радње које су у истом ближе описане.

Међутим, у даљем образложењу првостепене пресуде суд наводи, да у наводе, како сведока сарадника СС1, тако и осуђеног АА21, ни у једном тренутку није имао разлога да сумња, те их је у потпуности прихватио, јер су исти јасни, недвосмислени и у свему сагласни, а уз то се и потврђују правноснажним пресудама које су донете од стране суда, а којима су прихваћени споразуми о признању кривичног дела окривљених АА25, АА21 и АА5. Такође, у образложењу своје одлуке суд наводи да долази до закључка да је у току поступка доказано и да је окривљени АА9 заједно са АА и АБ12, опет у инкриминисаном периоду, имао улогу једног од организатора и у односу на њега, а у правцу доказивања радњи извршења, за суд је од пресудног значаја казивање – одбрана окривљеног АБ12, садржина пресретнутих телефонских комуникација – разговора, искази сведока сарадника СС1, СС и АА13, додатно поткрепљени садржином писаних доказа, те пресудама донетим по основу споразума о признању кривичних дела, које су поједини окривљени закључили са тужилаштвом.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, напред изнета образложења првостепеног суда нису довољно јасна, те су међусобно и контрадикторна. Наиме, у ситуацији када првостепени суд заузима став, да у погледу самих чињенице, које се на основу пресуда на основу споразума о признању кривичног дела утврђују, то су само и искључиво оне чињенице које се односе на лица која су закључила споразум о признању кривичног дела и радње које су само и искључиво они предузимали, тј. конкретно да су се та лица, у време које им се оптужбом ставља на терет, налазила у месту које је тако опредељено у диспозитиву пресуде и тамо предузела радње које су у истом ближе описане, нејасно је из следећег дела образложења првостепене пресуде, које је већ напред цитирано, које то чињенице и у односу на које окривљене првостепени суд утврђује на основу ових пресуда, које је извео као доказ. Контрадикторност образложења првостепеног суда, према оцени већа овог суда, огледа се у првобитном изношењу става првостепеног суда да се у погледу самих чињеница, које се на основу оваквих пресуда утврђују, да су то искључиво оне чињенице које се односе на лица која су закључила споразуме о признању кривичног дела и радње које су само и искључиво они предузели, те потом коришћења пресуда на основу споразума о признању кривичног дела као потпоре у оцени исказа сведока сарадника и осталих изведених доказа током овог кривичног поступка, из којих суд утврђује одлучне чињенице које се односе на окривљене који су ожалбеном пресудом оглашени кривим, а не на лица која су закључила наведене споразуме о признању кривичног дела. С тим у вези, нејасно је на који начин првостепени суд користи пресуде на основу споразума о признању кривичног дела, у односу на лица тј. овде окривљене који нису закључили такав споразум, тј. у односу на радње других лица, конкретно окривљених који су првостепеном пресудом оглашени кривим.

Имајући у виду напред изнето, према оцени већа Апелационог суда у Београду, Посебно одељење првостепени суд не износи јасне и непротивречне разлоге у погледу коришћења пресуда на основу споразума о признању кривичног дела, односно њиховог коришћења у утврђивању релевантних чињеница које су предмет овог кривичног поступка.

Имајући у виду све изнето, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је због битне повреде одредаба кривичног поступка првостепену пресуду, у осуђујућем делу, нужно укинути и вратити првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити битне повреде одредаба кривичног поступка, на које је указано овом пресудом под II, те поуздано утврдити одлучне чињенице од значаја за правилно пресуђење у овој кривично-правној ствари, након чега ће свестраном анализом свих изведених доказа, цењених, како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, донети правилну и на закону засновану одлуку за коју ће дати довољно јасне, аргументоване и непротивречне разлоге.

Имајући у виду разлоге укидања првостепене пресуде у осуђујућем делу, веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, није се упуштало у наводе изјављене жалбе браниоца сведока сарадника АА13, адв. АБ15, изјављене због одлуке о казни, нити у жалбене наводе Тужиоца за организовани криминал који се односе на одлуку о кривичним санкцијама.

III

Имајући у виду да је донетом пресудом укинута првостепена пресуда у осуђујућем делу, то је, на основу члана 458 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, испитао да ли још постоје разлози за притвор према окр. АА, па је нашао да и даље, према овом окривљеном, постоје разлози за продужење притвора прописани одредбом члана 211 став 1 тачка 2, 3 и 4 ЗКП.

Наиме, из списа предмета произилази постојање оправдане сумње да је организована криминална група, продајом дроге, остварила профит од више десетина милиона евра, од чега највећи део тог новца до сада није пронађен, који новац би окр. АА, као организатору, могао бити доступан, при чему се исти налазио у бекству дуже од четири године, што све указује на постојање особитих околности које оправдавају продужење притвора према окр. АА на основу одредбе члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП, јер се ради о околности које указују на бојазан да би окривљени, у случају пуштања на слободу, могао побећи и сакрити се од државних органа Републике Србије, те поново постати недоступан и на тај начин ометати даљи ток овог кривичног поступка.

Такође, према окр. АА оправдано је продужити притвор и на основу одредбе члана 211 став 1 тачка 3 ЗКП, с обзиром на постојање оправдане сумње да је окривљени као организатор, у дужем временском периоду, предузео већи број радњи извршења кривичних дела која му се стављају на терет, при чему се ради о лицу које је, како је то утврђено из КЕ, до сада више пута осуђивано, то се у конкретном случају ради о околностима које представљају особите околности које, у својој међусобној повезаности, указују да би окривљени у кратком временском периоду могао поновити извршење кривичног дела.

Према оцени већа овог суда, у односу на окр. АА стоје и разлози за притвор прописани одредбом члана 211 став 1 тачка 4 ЗКП, имајући у да је за кривична дела која су му стављена на терет запрећена казна затвора преко десет година, а начин извршења је довео до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење овог кривичног поступка. Наиме, постоји оправдана сумња да је окривљени један од организатора организоване криминалне групе, која је у међународним размерама деловала више година, и која се бавила прекоокенаским транспортом дроге у количини од 5.800 кг кокаина, чистоће 74% до 97%, чија је вредност на илегалном тржишту изузето велика и која као таква може угрозити живот и здравље великог броја људи, као и да су од тог новца плаћени трошкови за функционисање организоване криминалне групе, које чињенице су довеле до узнемирења јавности, које може угрозити несметано и правично вођење овог кривичног поступка, што оправдава продужење притвора према окривљеном по напред наведеном законском основу.

Из свих изнетих разлога, веће Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, на основу одредбе члана 457 ЗКП, донело је одлуку као у сатаву I изреке, а на основу одредбе члана 458 став 1 и 4 ЗКП, као у ставу II и III изреке ове пресуде.

Записничар-саветник     Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић,с.р.   Верољуб Цветковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)