Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.12.2014.

Кж2 1638/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1638/2014
Дана 16.12.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Милимира Лукића, председника већа, Наде Зец и Снежане Савић, чланова већа, са самосталним саветником Јованом Вукчевићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др., због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 КЗ и др., одлучујући о жалбама Вишег јавног тужилаштва у Београду, окривљеног АА, пуномоћника трећих лица ААС, АА1 и АА2, адвоката АБ, пуномоћника трећег лица "АА", адвоката АБ, браниоца окривљеног ДД, адвоката АБ1, окривљеног ГГ, окривљеног ГГ1, окривљеног ЂЂ и окривљеног АА3, изјављеним против решења Вишег суда у Београду Пои. бр. 9/12 Кв.бр. 4762/13 од 08.04.2014. године, које је исправљено дана 04.07.2014. године, у седници већа одржаној дана 16.12.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

I

УСВАЈАЈУ СЕ жалбе окривљеног АА, пуномоћника трећих лица ААС, АА1 и АА2, адвоката АБ, пуномоћника трећег лица "АА", адвоката АБ, браниоца окривљеног ДД, адвоката АБ1, окривљеног ГГ, окривљеног ГГ1, окривљеног ЂЂ и окривљеног АА3, изјављене против решења Вишег суда у Београду Пои. бр. 9/12 Кв.бр. 4762/13 од 08.04.2014. године, које је исправљено дана 04.07.2014. године, па се наведено решење укида у делу у којем су:

одбијени приговори окривљеног власника АА од 13.08.2013. године са допунама, трећег лица власника ААС, трећег лица власника АА1 и трећег лица власника АА2, изјављени против решења Вишег суда у Београду Пои. бр. 9/12 од 16.07.2013. године у делу у којем су

од окривљеног власника АА привремено одузети
-гаражно место аа
-новчана средства у износу од 8.404,10 евра која се налазе на рачуну отвореном код Комерцијалне банке АД Београд, број _

од трећег лица власника ААС привремено одузета -половина гаражног места аа1,
-пословни простор аа2
-стан аа3

од трећег лица власника АА1 привремено одузето
-моторно возило аа4

од трећег лица АА2 привремено одузети
-локал аа5
-стан аа6

од трећег лица власника "АА". привремено одузети
-земљиште аа7
-земљиште аа8

одбијени приговори браниоца окривљеног ДД, адвоката АБ5 од 23.09.2013. године и окривљеног власника ДД од 18.10.2013. године, изјављени против решења Вишег суда у Београду Пои. бр. 9/12 од 16.07.2013. године којим је

од окривљеног ДД привремено одузет
-стан аа9

одбијени приговори окривљеног власника ЂЂ од 31.10.2013. године и окривљеног ГГ1 од 31.10.2013. године изјављени против решења Вишег суда у Београду Пои. бр. 9/12 од 01.10.2013. године у делу у којем је

окривљеног власника ЂЂ привремено одузето
-моторно возило аа10

окривљеног власника ГГ1 привремено одузето
-моторно возило аа11,

одбијен приговор заступника трећег лица – власника ПД "АА1", окривљеног АА3 од 18.11.2013. године, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои. бр. 9/12 од 01.10.2013. године у делу у којем је

од трећег лица власника ПД „АА1“ привремено одузет
-пословни простор аа12

усвојен приговор Вишег јавног тужилаштва у Београду изјављен дана 24.01.2014. године против решења Вишег суда у Београду Пои. бр. 12/13 од 31.12.2013. године којим је одбијен захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду Оик. бр. 8/12 од 07.11.2013. године за привремено одузимање имовине

од окривљеног ГГ и то
-новац у износу од 42.000,00 евра који је продавац СС1 положила у судски депозит дана 07.11.2013. године на име повраћаја купопродајне цене везано за раскид предуговора уговора о купопродаји Ов. бр. 9135/12 од 07.03.2012. године,

и предмет у укинутом делу враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.


II

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду изјављена против решења Вишег суда у Београду Пои. бр. 9/12 Кв.бр. 4762/13 од 08.04.2014. године, исправљено дана 04.07.2014. године, у делу којем су

усвојени приговори трећег лица власника ААС и трећег лица власника АА1, изјављени против решења Вишег суда у Београду Пои. бр. 9/12 од 16.07.2013. године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела и то у делу којем је

од трећег лица власника АА1 привремено одузет
- стан аа13, чији је књижни власник са пола површине ААС и АА,

од трећег лица власника ПД “АА2” привремено одузет
-стан аа14
-гаража аа15, чији је књижни власник предузеће “АА2” д.о.о.
-два пословна простора и то аа16 и аа17, чији је ванкњижни власник ПД “АА2”, а књижни власник оба локала СС2 из Београда

усвојен приговор браниоца окривљене АА4, адвоката АБ3 од 19.08.2013. године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекло из кривичног дела одређено решењем Вишег суда у Београду Пои. бр. 9/12 од 01.10.2013. године и то у делу у којем је

од окривљене власника АА4 привремено одузето
-путничко возило аа18,

усвојени приговори окривљеног ЂЂ од 31.10.2103. године и окривљене власника ГГ2 од 31.10.2103. године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела одређено решењем Вишег суда у Београду Пои. бр. 9/12 од 01.10.2013. и то у делу у којем је

од окривљеног власника ЂЂ привремено одузета
-половина породичне стамбене зграде аа19,

од окривљене власника ГГ2 привремено одузета -половина породичне стамбене зграде аа19, са правом коришћења на државном земљишту са обимом удела половине, укупне површине 5 ари и 6 м2,
-половина породичне стамбене зграде аа20, са правом коришћења на државном земљишту са обимом удела 1/2 укупне површине 5 ари и 7 м2,

усвојени приговори браниоца окривљеног АА6, адвоката АБ2 од 31.10.2103. године, браниоца окривљене СС, адвоката АБ4 од 12.11.2013. године, приговор окривљеног ББ од 31.10.2013. године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела одређено решењем Вишег суда у Београду Пои. бр. 9/12 од 01.10.2013. године и то у делу у којем су

од окривљеног власника АА6 привремено одузета
-новчана средства и то: 35.297,75 долара и 16.033,63 евра, који се налазе на рачуну отвореном код “Комерцијалне банке” а.д. Београд број _, као и 1.236,59 евра који се налазе на рачуну отвореном код “Комерцијалне банке” а.д. Београд број _

од окривљене власника СС привремено одузет
-стан аа21, који је стекла уговором закљученим са АА од 16.12.2003. године,

од окривљеног власника ББ привремено одузета
-породична стамбена зграда аа22 која се води на ВВ, а коју је стекла уговором о купопродаји куће од 18.12.2008. године

О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду Пои бр. 9/12 Кв.бр. 4762/13 од 08.04.2014. године, које је исправљено дана 04.07.2014. године, одбијени су приговори окривљеног власника АА од 13.08.2013. године са допунама, трећег лица власника ААС, трећег лица власника АА1 и трећег лица власника АА2, изјављени против решења Вишег суда у Београду Пои бр. 9/12 од 16.07.2013. године, којим решењем је од окривљеног власника АА привремено одузето гаражно место аа, које није уписано као посебни део, новчана средства у износу од 8.404,10 евра која се налазе на рачуну отвореном код “Комерцијалне банке” а.д. Београд, број _. Од трећег лица власника ААС привремено је одузета половина гаражног места аа1, а чији је књижни власник "АА3", пословни простор аа2, чији је књижни власник "АА3", стан аа3, који није уписан као посебан део, а налази се у објекту на КП број _ КО Нови Београд, уписан у ЛН број _ КО Нови Београд. Од трећег лица власника АА1 привремено је одузето моторно возило аа4. Од трећег лица АА2 привремено је одузет локал аа5 и стан аа6, а чији је књижни власник СС. Од трећег лица власника "АА" привремено је одузето земљиште површине аа7, чији је књижни власник "АА" и земљиште са уделом пола удеоног дела аа8. Истим решењем усвојени су приговори трећег лица власника ААС и трећег лица власника АА1 изјављени против решења Вишег суда у Београду Пои бр.9/12 од 16.07.2013. године па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела и то у делу у којем је од трећег лица власника АА1 привремено одузет стан аа13, чији су књижни власници са по пола површине ААС и АА, као и у делу у којем је од трећег лица власника ПД “АА2” привремено одузет стан аа14, чији је књижни власник СС1, затим гаража аа15, чији је књижни власник предузеће “АА2” д.о.о. и два пословна простора и то аа6 и аа17, чији је ванкњижни власник ПД “АА2”, а књижни власник оба локала СС2. Даље, истим решењем усвојен је приговор пуномоћника трећег лица АА8, адвоката АБ2 од 13.08.2013. године, па је укинуто привремено одузимање имовине одређено решењем Вишег суда у Београду Пои бр. 9/12 од 16.07.2013. године којим је од трећег лица АА8 привремено одузето путничко возило аа18. Даље, одбијени су приговори браниоца окривљеног власника ДД, адвоката АБ5 од 23.09.2013. године и окривљеног власника ДД од 18.10.2013. године изјављени против решења Вишег суда у Београду Пои бр. 9/12 од 16.07.2013. године, којим је од окривљеног власника ДД привремено одузет стан аа9. Такође, усвојен је приговор браниоца окривљеног власника АА4, адвоката АБ6 од 19.08.2013. године, па је укинуто привремено одузимање имовине одређене решењем Вишег суда у Београду Пои бр. 9/12 од 16.07.2013. године којим је од окривљене власника АА4 привремено одузето путничко возило аа18. Усвојени су приговори окривљеног власника ЂЂ од 31.10.2013. године, окривљеног власника ГГ2 од 31.10.2013. године, окривљеног власника ГГ од дана 31.10.2013. године и окривљеног трећег лица ГГ3 од 31.10.2013. године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела одређено решењем Вишег суда у Београду Пои бр.9/12 од 01.10.2013. године и то у делу у којем је од окривљеног власника ЂЂ привремено одузета половина породичне стамбене зграде аа19, са правом коришћења на државном земљишту са обимом удела половине укупне површине 5 ари и 6 м2, од окривљене власника ГГ2 привремено одузета половина породичне стамбене аа19, са правом коришћења на државном земљишту са обимом удела половине, укупне површине 5 ари и 6 м2 и половина породичне стамбене зграде аа20, са правом коришћења на државном земљишту са обимом удела 1/2 укупне површине 5 ари и 7 м2. Од трећег лица власника ГГ3 привремено је одузета половина породичне стамбене зграде аа20, са правом коришћења на државном земљишту са обимом удела од 1/2 укупне површине 5 ари и 7м2, а од окривљеног власника ГГ привремено је одузет стан аа23, који је стекао предуговором о купопродаји са СС3 Ов 9135/12 од 07.03.2012. године, чији је књижни власник СС3 на КП број _. Даље, одбијени су приговори окривљеног власника ЂЂ од 31.10.2013. године и окривљеног ГГ1 од 31.10.2013. године, изјављени против решења Вишег суда у Београду По.И.9/12 од 01.10.2013. године у делу у којем је од окривљеног власника ЂЂ привремено одузето моторно возило марке аа10, а од окривљеног власника ГГ1 привремено одузето моторно возило аа11. Такође, одбијен је приговор заступника трећег лица власника ПД “АА1” окривљеног АА3 од 18.11.2013. године, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои бр. 9/12 од 01.10.2013. године и то у делу у којем је од трећег лица власника ПД “АА1” привремено одузет пословни простор аа12, чији је књижни власник "АА4", који се налази на КП _, чији је ванкњижни власник ПД “АА1”. Даље, усвојени су приговори браниоца окривљеног власника АА6, адвоката АБ2 од 31.10.2013. године, приговор браниоца окривљеног власника СС, адвоката АБ4 од 12.11.2013. године, приговор окривљеног власника ББ од 31.10.2013. године и приговора окривљене власника АА9 од дана 01.11.2013. године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела одређено решење Вишег суда у Београду Пои бр. 9/12 од 01.10.2013. године и у то у делу у којем су од окривљеног власника АА6 привремено одузета новчана средства и то: 35.297,75 долара и 16.033,63 евра, који се налазе на ручуну отвореном код “Комерцијалне банке” а.д. Београд број _, као и 1.236,59 евра који се налазе на рачуну отвореном код “Комерцијалне банке” а.д. Београд број _. Од окривљене власника СС привремено је одузет стан аа21, које је стекла уговором закљученим са АА од 16.12.2003. године. Од окривљеног власника ББ, привремено је одузета породична стамбена зграда аа22 која се води на ВВ, а коју је стекла уговором о купопродаји куће од 18.12.2008. године, затим од окривљене власника АА9 привремено је одузет стан аа24, који је стекла уговором о купопродаји закљученим са СС5, а наведени стан се налази у згради на КП _, са тим да нема уписаних власника станова на шестом спрату. И на крају, предметним решењем усвојен је приговор Вишег јавног тужилаштва у Београду изјављен дана 24.01.2014. године, против решења Вишег суда у Београду 12/13 од 31.12.2013. године, којим је одбијен захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду за привремено одузимање имовине Оик бр. 8/12 од 07.11.2013. године, па је одређено привремено одузимање имовине од окривљеног ГГ и то новац у износу од 42.000 евра, који је продавац СС1 положила у судски депозит дана 07.11.2013. године, на име повраћаја купопродајне цене везано за раскид предуговора о купопродаји Ов 9135/12 од 07.03.2012. године. Решењем је такође одређено да ће се одлука којим је усвојен приговор Вишег јавног тужилаштва у Београду за привремено одузимање имовине извршити по одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу, а управљање привремено одузетом имовином поверено је Дирекцији за управљање одузетом имовином у саставу Министарства правде РС. Одређено је да привремено одузимање имовине по овом решењу траје до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине или до другачије одлуке суда.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

 јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине у односу на окривљене ААС, АА4, ЂЂ, ГГ2, АА6, СС и ББ и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду,

 окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде Кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине привремено одузимање имовине и исту врати власнику или да укине побијано решење и предмет врати истом суду на поновно одлучивање,

 пуномоћник трећих лица ААС, АА1 и АА2, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде Кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине привремено одузимање имовине у односу на наведена трећа лица и исту врати власницима или да укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

 пуномоћник трећег лица "АА" адвокат АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде Кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине привремено одузимање имовине у односу на треће лице "АА" и исту врати власнику или да се укине побијано решење и предмет врати на поновно одлучивање,

 бранилац окривљеног ДД, адвокат АБ1, због погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде материјалног права, са предлогом да се побијано решење преиначи или укине јер предметна имовина није власништво окривљеног,

 окривљени ГГ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи и укине привремено одузимање имовине од овог окривљеног или да се побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

 окривљени ГГ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи и укине привремено одузимање имовине од окривљеног или да се побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

 окривљени ЂЂ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде материјалног права, са предлогом да се побијано решење преиначи и укине одузимање имовине од окривљеног и

 окривљени АА3, испред ПД “АА1” због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи и врати имовину овом привременом друштву, јер се сврха обезбеђења може постићи и блажом мером.

Апелациони суд у Београду је дана 16.12.2014. године одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбама, па је по оцени свих жалбених навода и предлога, донео одлуку као у изреци решења.

Наиме, приликом одлучивања о поднетим жалбама, Апелациони суд у Београду је најпре имао у виду релевантне одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела који је тренутно на снази. Тако, овај суд је најпре ценио одредбу члана 3 поменутог закона, којом је прописано да се имовином сматра добро сваке врсте у Републици Србији или иностранству, материјално или нематеријално, покретно или непокретно, процењиво или непроцењиво велике вредности и исправе у било којој форми којима се доказује право или интерес у односу на такво добро. Имовином се сматра и приход или друга корист остварена непосредно или посредно из кривичног дела, као и добро у које је она претворена или са којим је помешана. Између осталог, одредбом члана 3 поменутог закона прописано је и да се имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, а одузимањем се сматра привремено или трајно одузимање од власника имовине проистекле из кривичног дела. При томе, сходно наведеној одредби, власником се сматра окривљени, окривљени сарадник, оставилац, правни следбеник или треће лице, а окривљеним се сматра осумњичени, лице против кога је кривични поступак покренут или осуђени за кривично дело из члана 2 Закона. Такође, окривљени сарадник је, како је наведено сведок сарадник, окривљени сарадник и осуђени сарадник, а оставиоцем се сматра лице против кога услед смрти кривични поступак није покренут или је обустављен, а у кривичном поступку који се води против других лица утврђено је да је заједно са тим лицима учинио кривично дело из члана 2 овог закона. Даље, одредбом овог члана прописује се да се трећем лицем сматра физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела, а правним следбеником сматра се наследник осуђеног, сведока сарадника, оставиоца, трећег лица или њихових наследника.

Такође, као релевантну законску одредбу Апелациони суд у Београду је имао у виду и одредбу члана 23 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела којом је наведено да када постоји опасност да би касније одузимање имовине проистекло из кривичног дела било отежано или онемогућено јавни тужилац подноси захтев за привремено одузимање имовине. Захтев из става један овог члана садржи податке о власнику, законски назив кривичног дела, означење имовине коју треба одузети, доказе о имовини, околности из којих произлази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела и разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине. Истом одредбом одређено је да о захтеву из става 1 овог члана, у зависности од фазе поступка одлучује истражни судија, судија за претходни поступак, односно председник већа пред којим се одржава главни претрес.

Поред тога, Апелациони суд у Београду је у конкретном случају ценио и одредбу члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела којом је прописано да ће суд на захтев јавног тужиоца из члана 23 став 1 овог закона решењем одредити привремено одузимање имовине ако су испуњени следећи услови: да постоји основана сумња да је физичко или правно лице извршило кривично дело из члана 2 овог закона, а постоји основана сумња да је имовина власника проистекла из кривичног дела, да вредност имовине из тачке 2 овог става прелази износ од 1.500.000,00 динара и да постоје разлози који оправдавају потребу за привременим одузимањем (члан 23 став 1). Ако нису испуњени услови из става 1 овог члана суд ће решењем захтев јавног тужиоца одбити, а о захтеву јавног тужиоца за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела суд доноси одлуку најкасније у року од 8 дана од дана подношења захтева.

На крају, приликом одлучивања ово веће је имало у виду и одредбе члана 26 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у којој је наведено да решење о привременом одузимању имовине која је проистекла из кривичног дела садржи податке о власнику, законски назив кривичног дела, податке о врсти и вредности имовине која се одузима, околности из којих произлази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине, време на које се имовина одузима и поуку о праву на приговор против решења. У решењу из става 1 овог члана суд може одредити да се привремено одузимање не односи на имовину коју треба узети применом правила о заштити савесног стицаоца, а власнику може оставити на коришћење део привремено одузете имовине ако би њеним одузимањем било доведено у питање издржавање власника или лица које је по закону дужан да издржава. Суд не може привремено одузети имовину која је изузета од извршења у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење.

Дакле, из овако цитираних одредби закона неспорно произлази да се обавеза првостепеног суда најпре састојала у процени постојања евентуалне опасности да би касније одузимање имовине проистекло из кривичног дела било отежано или онемогућено, а затим, уколико су стечени услови за то, следећа обавеза првостепеног суда се састојала у упоређивању односа укупне вредности имовине у власништву окривљених и трећих лица са једне стране, као и остварених законитих прихода на страни окривљених, али и трошкова живота окривљених и чланова породице, са друге стране. Ову процену суд је имао извршити једноставним упоређивањем вредности утврђених током трајања овог поступка, како на страни стечене имовине, тако и на страни законитих прихода и трошкова живота. Тек након јасно извршеног упоређивања ових вредности првостепени суд је у могућности да да своју оцену о евентуалном постојању или непостојању очигледне несразмере између ове две категорије.

Имајући наведено у виду, а полазећи од цитираних одредби Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду је нашао да се основано жалбама окривљеног АА, трећег лица, власника ААС, трећег лица власника АА1, трећег лица АА2, Привредног друштва “АА”, окривљеног ДД, окривљеног ЂЂ, окривљеног ГГ1 и ПД “АА1” указује да је побијаним решењем у односу на ове окривљене и трећа лице учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, обзиром да решење у овом делу нема уопште разлога и у решењу нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања, при чему су они разлози који су дати потпуно нејасни или у знатној мери противречни, због чега је побијано решење у односу на ове окривљене и трећа лица морало бити укинуто и предмет у овом делу враћен првостепеном суду на поновно одлучивање, како је то наведено у изреци решења.

Наиме, изреком побијаног решења првостепени суд између осталог наводи да је одбио приговоре окривљеног власника АА, трећег лица власника ААС, трећег лица власника АА1 и трећег лица АА2, изјављене против решења Вишег суда у Београду Пои бр. 9/12 од 16.07.2013. године, приговоре браниоца окривљеног власника ДД адвоката АБ5 и окривљеног ДД, изјављене против решења Вишег суда у Београду Пои бр. 9/12 од 16.07.2013. године, приговоре окривљеног власника ЂЂ и окривљеног ГГ1 изјављене против решења Вишег суда у Београду Пои бр. 9/12 од 01.10.2013. године, приговор заступника трећег лица ПД „АА1” окривљеног АА3 изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои бр. 9/12 од 16.07.2013. године.

Међутим, оваквим поступањем првостепени суд је, како је то већ наведено, учинио битну повреду одредаба кривичног поступка. Наиме, суд у побијаном решењу пропушта да да разлоге, односно да образложи које су то чињенице које указују да постоји опасност да би касније одузимање имовине проистекле из кривичних дела, било отежано или онемогућено. Дакле, првостепени суд у својој одлуци не даје разлоге на основу којих би се могло испитати да ли је било законских услова да јавни тужилац поднесе захтев за привремено одузимање имовине, а наведено је обавеза првостепеног суда прописана одредбом члана 23 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Поред тога, како се то основано жалбама изјављеним у овом делу истиче, у односу на окривљеног власника АА, трећег лица власника ААС, трећег лица власника АА1, трећег лица АА2, трећег лица власника ПД „АА“, окривљеног власника ДД, окривљеног власника ЂЂ и ПД „АА1“ првостепени суд само таксативно набраја приходе које су побројана лица остварила у различитим временским периодима, а затим констатује да између законитих прихода ових лица, као и вредности имовине коју су стекли у наведеном периоду постоји очигледна несразмера, из чега произлази да је наведена имовина стечена на незаконит начин. При томе, првостепени суд пропушта суштину свог задатка, а то је да на недвосмислен и прецизан начин утврди укупну вредност имовине која је одузета од сваког окривљеног или трећег лица понаособ, а затим да висину вредности тако прибављене имовине доведе у везу са утврђеним приходима окривљених, као и трошковима живота окривљених у предметном периоду. Самим тим, пропуштајући да ово учини првостепени суд је пропустио и да да јасне разлоге на основу који закључује да је имовина ових окривљених и трећих лица у очигледној несразмери са законитим приходима окривљених. Тиме је у побијаном решењу првостепени суд учинио битну повреду одредаба кривичног поступка, обзиром да није навео разлоге о чињеницама које су предмет доказивања.

Такође, усвајајући приговор окривљеног ГГ од 31.10.2013. године, Апелациони суд у Београду је побијано решење укинуо и у ставу седмом којим је усвојен приговор Вишег јавног тужиоца у Београду изјављен дана 24.01.2014. године против решења Вишег суда у Београду 12/13 од 31.12.2013. године, којим је одбијен захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду за привремено одузимање имовине Оик бр.8/12 од 07.11.2013. године, па је одређено привремено одузимање имовине од окривљеног ГГ и то новац у износу од 42.000 евра који је продавац СС1 положила у судски депозит дана 07.11.2013. године на име повраћаја купопродајне цене везано за раскид предуговора о купопродаји Ов. 9135/12 од 07.03.2012. године. Ово из разлога што се у побијаном решењу у односу на окривљеног наводи само да није остваривао законите приходе, нити је пружио доказе о приходима по другом законом дозвољеном основу, па постоји очигледна несразмера између законитих прихода и имовине овог окривљеног. Међутим, приликом доношења одлуке суд је пропустио да да разлоге из којих прихвата или не прихвата доказе предате од стране окривљеног у виду банкарских трансакција са девизног рачуна мајке окривљеног, а како се то основано жалбом окривљеног наводи.

Приликом поновног одлучивања, првостепени суд ће имати у виду све налоге Апелационог суда у Београду, након чега ће поступити по истима, те ће за своју одлуку дати јасне и уверљиве разлоге, након чега ће бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку.

Даље, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној у односу на треће лице власника ПД „АА2“ у односу на окривљеног власника АА4, у односу на окривљеног власника ЂЂ и окривљеног власника ГГ2, као и у односу на окривљене власника СС, окривљеног власника ББ и окривљеног власника АА6, Апелациони суд у Београду је нашао да је жалба Јавног тужиоца у наведеном делу неоснована.

Наиме, побијајући првостепено решење у наведеном делу жалбом јавног тужиоца у односу на ПД „АА2“ у власништву окривљене ААС истиче се да суд није дао разлоге због чега сматра да је ово предузеће имало могућности да купи некретнине наведене у ставу 1 тачки 2 побијаног решења, при чему се, према наводима жалбе, из образложења не може утврдити на који начин су плаћене некретнине. Такође, истиче се да нису достављени изводи са рачуна предузећа из којих би се видело да су некретнине плаћене средствима ПД „АА2“, а ако је и било средстава није утврђено њихово порекло. На крају, жалбом се наводи да то што је предузеће у периоду од 2002. до 2012. године имало добит у износу од 580.643,00 евра, не значи да је добит остварена у периоду од 2002. до 2007. године, када је извршена куповина некретнина, а чињеница је да одбрана није желела да прецизира у ком периоду су остварене добити, што указује да у периоду од 2002. до 2007. године није остварена добит од скоро 300.000 евра колико износи вредност купљених некретнина.

Међутим, овакви жалбени наводи јавног тужиоца оцењени су као неосновани. Наиме, правилно је првостепени суд у побијаном решењу нашао да је ПД „АА2“, чији је оснивач и власник треће лице ААС, од свог оснивања па до 2012. године остваривало добит, па је тако у периоду од 2002. до 2012. године ово друштво остварило укупни приход од 285.607.721,61 динар и добит од 48.649.245,15 динара или 580.643,00 евра, што јасно указује да је предузеће успешно пословало и остварило добит која је била довољна да би ово привредно друштво могло стицати описане непокретности у вредности од укупно 289.730 евра, при чему је веће приликом оцене пословања овог предузећа исправно ценило број запослених у наведеном привредном друштву, месечне зараде запослених и висину пореза која је уплаћивана по основу добити, па је нашло да сви ови подаци указују да је наведена имовина стечена из законитих прихода ПД „АА2“, и не представља имовину која је проистекла из кривичног дела. Уз то, правилно првостепени суд констатује и да је треће лице ААС била оснивач и власник, односно да је како формално, тако и фактички управљала овим привредним друштвом, па је имовина овог трећег лица невезана за имовину окривљеног АА, због чега ААС у овом поступку и не може имати статус трећег лица.

Даље, побијајући првостепено решење у делу у којем је усвојен приговор окривљене АА4, жалбом јавног тужиоца истиче се да је неспорно да је укупна вредност возила марке „Мерцедес“ 3.500.000,00 динара, од чега је 700.000,00 динара плаћено преко рачуна предузећа „АА5“ у две рате у износима од 400.000,00 и 300.000,00 динара, при чему је последња уплата обављена дана 23.03.2009. године. Међутим како АА5, која је продавац предметног возила, није покренула поступак принудне наплате остатка дуга иако је од последње уплате прошло пет година, то указује да је возило исплаћено у целости и то од новца прибављеног кривичним делом. Такође, жалбом изјављеном у овом делу истиче се и да постоји основана сумња да је окривљена подизала новац са рачуна агенције „АА5“ који је пребациван од стране предузећа „АА6“, који је делом враћала другим окривљенима, а делом задржавала за себе, а предузеће „АА5“ током 2008. године није остварило добит која не прелази половину вредности возила.

Међутим, и овакви жалбени наводи јавног тужиоца оцењени су као неосновани. Наиме, како то правилно налази првостепени суд предметно возило стечено је уговором о набављању опреме између агенције „АА5“ и АА5, и није у потпуности исплаћено, за шта је окривљена доставила доказе. Стога је правилно првостепени суд упоредио нето добитак и приходе које је агенција „АА5“ остварила у периоду пре куповине предметног возила и вредност купљеног возила, па је нашло да не постоји несразмера између законитих прихода агенције „АА5“, која је власник предметног возила и вредности овог возила, односно да предметна имовина не проистиче из кривичног дела. При томе, жалбени наводи јавног тужиоца према којима је од последње уплате за куповину овог возила протекло пет година, за који период продавац возила АА5 није покренула поступак принудне наплате, што указује да је возило отплаћено и то средствима проистеклим из кривичног дела, не могу се прихватити као основани, обзиром да немају упориште ни у једном изведеном доказу и представљају претпоставку која нити једним изведеним доказом није потврђена, према стању у списима предмета. Такође, жалбени наводи према којима постоји основана сумња да је окривљена учествовала у извршењу кривичног дела тако што је подизала новац са рачуна агенција „АА5“ који је пребациван од стране предузећа „АА6“, који је делом враћала окривљенима, а делом задржавала за себе, не могу бити предмет овог поступка о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, већ ће бити предмет расправе у мериторном поступку, током којег ће се и одлучити о евентуалној кривици окривљене.

Затим, побијајући првостепено решење у односу на окривљене ЂЂ и окривљену ГГ2, у делу у којем су усвојени приговори окривљеног власника ЂЂ од 31.10.2013. године и приговора окривљеног власника ГГ2 од 31.10.2013. године, у делу у којем је од окривљеног власника ЂЂ привремено одузета половина породичне стамбене зграде аа19, а од окривљене власника ГГ2 привремено одузета половина породичне стамбене зграде аа19, са правом коришћења на државном земљишту, са обимом удела половине укупне површине 5 ари и 6м2 и половина породичне стамбене зграде аа20 са правом коришћења на државном земљишту са обимом удела ½ укупне површине 5 ари и 7м2, жалбом јавног тужиоца истиче се да је суд као неспорно једино утврдио да је у спорном периоду окривљени ЂЂ имао приходе од продаје трособног стана у улици _ и то у износу од око 660.000,00 динара, при чему је тужилаштво становишта да се 35.000 марака, које је окривљени ЂЂ стекао по основу наслеђа током 1993. године, не могу сматрати приходом који оправдава куповину предметне некретнине, јер нема ниједног доказа да је окривљени ЂЂ тај новац сачувао до 01.03.2005. године, обзиром да је неспорно да се новац није налазио у банци, нити има доказа да је окривљени извршио конверзију тог новца у еврима.

Овакви жалбени наводи јавног тужиоца такође су оцењени као неосновани, имајући у виду да је правилно првостепени суд из решења Трећег општинског суда у Београду О.бр. 1348/93 од 25.11.1993. године које је правноснажно 05.01.1994. године, утврдио да је окривљени ЂЂ наследио износ од 35.000 немачких марака, те да је по окончању оставинске расправе иза покојне ПП, а на основу решења Трећег општинског суда у Београду О.бр. 42/04 од 18.03.2004. године које је правноснажно дана 25.06.2004. године, наследио 1/3 идеалног дела имовине права ванкњижног власништва са ½ идеалног дела на трособном стану број _ при чему је на основу уговора о купопродаји непокретности од 28.05.2005. године између ПП1, ЂЂ, ПП2 као продаваца са једне стране и ПП3 и ПП4 са друге стране као купаца продат трособан стан аа25 ванкњижно власништво продаваца на основу решења Трећег општинског суда у Београду О.бр.1348/93 од 25.11.1993. године и то за купопродајну цену од 4.000.000,00 динара од којих окривљеном припада 1/6 обзиром на наслеђе.

При оваквом чињеничном стању, правилно је првостепени суд нашао да су, са обзиром на начин стицања непокретности и то породичне стамбене зграде аа19, законити приходи окривљеног власника ЂЂ и приходи који је стекао на други начин, а који нису регистровани код надлежних органа бестеретним преносима, у сразмери са вредношћу предметне имовине која је описана у побијаном решењу и чија вредност износи 2.598.544,85 динара.

Изјављујући жалбу у односу на окривљену СС, у делу у којем је усвојен приговор окривљене власника СС у делу у којем је привремено одузет стан аа21, који је стекла уговором закљученим са АА дана 16.12.2003. године, јавни тужилац истиче да је погрешно првостепени суд утврдио износ зараде окривљеног власника СС у период од 1994. до 2011. године, већ је морао да утврди износ зараде од 1994. до 16.12.2003. године када је купљена некретнина, а не осам година после. Међутим, овакви жалбени наводи јавног тужиоца су такође оцењени као неосновани, обзиром да је правилно првостепени суд нашао да нема очигледне несразмере између имовине окривљене и њених законитих прихода, обзиром да је веће утврдило да из евиденције ПИО фонда произлази да је СС у периоду од 1994. до 2011. године остварила нето зараду у износу од 3.373.029,01 динар, односно да је окривљена све време (дакле и током дужег периода који је претходио куповини предметног стана) у радном односу, што произилази из радне књижице окривљене, због чега је на законит начин могла постати власник предметне непокретности.

Изјављеном жалбом у односу на окривљеног ББ у делу у којем је усвојен приговор овог окривљеног од 31.10.2013. године, у којем је од окривљеног привремено одузета породична стамбена зграда аа22, која се води на ВВ, а коју је стекао уговором о купопродаји куће од 18.12.2008. године, истиче се да је погрешно првостепени суд утврдио да је окривљени власник од зараде могао да финансира кредит од 55.000 евра, јер се из образложења може утврдити да је са супругом 16.12.2008. године подигао кредит, а непокретност купио 17.12.2008. године, тачније неспорно се може утврдити да је окривљени ББ у периоду од 1995. до 2003. године остварио зараду од 865.359,00 динара, а његова супруга ББС у периоду од 2000. до 2003. године нето зараду 2.291.676,37 динара, али се из образложења не може утврдити износ зараде окривљеног ББ који је остварио за период извршења кривичног дела односно 2010. и 2011. године као и за период од када је подигнут кредит како би се утврдило да су заиста могли отплаћивати рате кредита.

Међутим, супротно оваквим жалбеним наводима правилно је веће утврдило да је дана 16.12.2008. године окривљени ББ са својом супругом ББС закључио уговор о динарском кредиту са девизном клаузулом за куповину стамбеног објекта уз коришћење средстава из буџета Републике Србије са Комерцијалном банком-филијала Врање којом је одборено кориснику кредита стамбени кредит у износу од 55.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу на дан пуштања кредита за куповину стамбене зграде аа26 којим уговором о кредиту је одређено да банка кориснику одобрава износ од 41.250 евра, што представља износ од 75% купопродајне цене са роком отплате 15 година док је износ од 11.000 евра кориснику кредита окривљеном ББ и ББС одобрила Република Србија на основу Уговора о дугорочном финансирању 20% вредности некретнине односно траженог износа стамбеног кредита од 19.11.2008. године одобрени за куповину наведене непокретности, а окривљени ББ и ББС су као средство обезбеђења доставили бланко сопствену меницу са потписом, полису осигурања некретнине која је предмет уговора винкулирану у корист банке и Републике Србије као и заложне изјаве ВВ којом је дата сагласност за упис заложног права хипотеке првог реда у корист банке и Републике Србије. На наведени начин окривљени ББ је путем субвенционисаног стамбеног кредита финансирао куповину породичне зграде аа22, чији рок отплате кредита је 15 година, а имајући у виду утврђене приходе окривљеног, правилно је првостепени суд закључио да је отплату рате кредита финансирао на законит начин.

На крају, изјављујући жалбу у делу у којем је усвојен приговор браниоца окривљеног власника АА6, адвоката АБ2 од 31.10.2013. године у делу у којем су од окривљеног власника АА6 привремено одузета новчана средства и то 35.297,75 долара и 16.033,63 евра који се налази на рачуну отворен код Комерцијалне банке АД Београд број _ као и 1.236,59 евра који се налазе на рачуну отвореног код Комерцијалне банке АД Београд број _, жалбом јавног тужиоца истиче се да се у диспозитиву побијаног решења новоди да се одузима од окривљеног 25.297,75 америчких долара, а у образложењу суд наводи да је из дописа банке од 26.07.2012. године утврдио да се на рачуну окривљеног налази 35.297,75 долара па је нејасно који износ је одузет од окривљеног. Такође, наводи се да је погрешан закључак да је реч о новцу који припада оцу окривљеног јер би се онда на рачуну налазила цела свота коју је отац уплатио, а не мање од тога.

Међутим, и овакви жалбени наводи јавног тужиоца оцењени су као неосновани, имајући у виду да је решењем Вишег суда у Београду Пои.бр. 9/12 Кв.бр. 4762/13 од 04.07.2014. године исправљено решење Вишег суда у Београду Пои.бр.9/12 Кв.бр.4762/13 од 08.04.2014. године и то тако што у изреци решења у ставу седмом на шестој страни у другом реду иза речи “новчана средства” уместо броја “25.297,75 долара” наведено да треба да стоји “35.297,75 долара”. Поред наведеног, правилно првостепени суд налази да је окривљени АА6 у периоду од 01.01.2000. године до 09.08.2012. године имао прилив на партији 90-310-01618550 у износу од 50.890,48 америчких долара, да је одлив био 15.592,73 долара, при чему је у више наврата имао уплате од стране АА6 из _ преко "Еуро Аксис" банке и то у укупном износу од 37.000 америчких долара и 26.000 евра, због чега је неспорно утврђено да наведена средства потичу од уплата оца окривљеног АА6, АА7, па у конкретном случају не може бити речи о имовини проистеклој из кривичног дела обзиром да средства која су привремено одузета од окривљеног АА6 припадају његовом оцу АА7.

Имајући у виду наведено, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења, а на основу одредбе члана 33 став 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Записничар,       Председник већа-судија
Јован Вукчевић с.р.      Милимир Лукић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)