Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
13.10.2014.

Кж2 1975/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1975/14
Дана 13.10.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Синише Важића, председника већа, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном предмету окр.АА и др., због кривичног дела из члана 359 став 3 КЗ и др., одлучујући о жалбама јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, трећег лица власника ББ, пуномоћника трећег лица власника ББ1 адв.БА1, пуномоћника трећег лица власника АА и трећег лица власника АА1 адв.АБ, пуномоћника трећег лица власника ББ адв.БА и браниоца окр.АА3 адв.БА1, изјављеним против решења Вишег суда у Београду Пои.2/14-Кв.бр.1024/14 од 01.07.2014.године, у седници већа одржаној дана 13.10.2014.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

I

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, трећег лица власника ББ, пуномоћника трећег лица власника ББ1 адв.БА1, пуномоћника трећег лица власника ББ адв.БА, браниоца окр.АА3 адв.БА1 и пуномоћника трећег лица власника АА адв.АБ, изјављене против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14-Кв.бр.1024/14 од 01.07.2014.године.

II

УВАЖАВА СЕ жалба пуномоћника трећег лица власника АА1, адв.АБ, па се у односу на треће лице власника АА1, УКИДА решење Вишег суда у Београду Пои.2/14-Кв.бр.1024/14 од 01.07.2014.године, и предмет у том делу упућује првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Пои.2/14-Кв.бр.1024/14 од 01.07.2014.године, у ставу I изреке, одбијен је приговор пуномоћника трећег лица АА, адв. АБ од 24.03.2014.године, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14 од 19.02.2014.године, у делу који им је од трећег лица власника АА привремено одузето путничко возило аа. Ставом II изреке решења, одбијен је приговор пуномоћника власника трећег лица ББ1, адв.БА1 од 12.03.2014.године, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14 од 19.02.2014.године, у делу који им је од трећег лица власника ББ1 привремено одузето путничко возило аа1, док је усвојен приговор пуномоћника трећег лица власника ББ1, адв.БА1 од 12.03.2014.године, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14 од 19.02.2014.године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичних дела, и то у делу који им је од трећег лица власника ББ1 привремено одузето путничко возило аа2 и новчана средства у износу од 14.003,35 еура, на рачуну отвореном код „Комерцијалне банке“ А.Д. Београд, број _. Под III изреке решења, одбијен је приговор браниоца окривљене АА3 адв.БА1 од 05.03.2014.године, изјављен на решење Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14 од 19.02.2014.године, у делу који су од окривљене власника АА3 одузета новчана средства у износу од 10.300,55 еура, на рачуну отвореном код „Societe generale bank“ Србија А.Д., број рачуна _, као и новчана средства у износу од 10.005,96 еура, на девизном рачуну број _, отворен код „Прокредит банке“ А.Д. Београд. Ставом IV изреке, одбијен је приговор пуномоћника трећег лица ББ, адв.БА, од 03.03.2014.године, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14 од 19.02.2014.године, у делу којим је од власника трећег лица ББ привремено одузето путничко возило аа3, те је усвојен приговор пуномоћника трећег лица ББ, адв.БА од 03.03.2014.године, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14 од 19.02.2014.године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, и то у делу којим је од власника трећег лица ББ одузет мотоцикл аа4 и путничко возило аа5. Ставом V изреке, усвојен је приговор трећег лица власника СС5, адв.БА од 03.03.2014.године, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14 од 19.02.2014.године, па је укинуто привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, и то у делу у којем је од власника трећег лица СС5 привремено одузето путничко возило аа6, мотоцикл аа7 и мотоцикл аа8. Ставом VI изреке, одбијен је приговор пуномоћника власника трећег лица АА1, адв.АБ од 24.03.2014.године, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14 од 12.03.2014.године, којим је од власника трећег лица АА1 привремено одузет стан аа9 и гаражно место аа10, а који је АА1 стекла уговором о купопродаји закљученим са ГП „АА“ Београд и „АА1“ Београд, који је оверен пред Првим општинским судом у Београду под бројем Ов1.бр.152239/12 од 22.08.2012.године, а који се налази у аа9.

Против напред наведеног решења, благовремено су жалбе изјавили:

-јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, под став II тачка 2, став IV тачка 2 и став V изреке, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине решење Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14-Кв.бр.1024/14 од 01.07.2014.године, у делу у коме су усвојени приговори пуномоћника трећих лица власника ББ1 адв.БА1 и СС5 и ББ, адв.БА, и да предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

-треће лице власник СС5, без навођења законског основа побијања, с тим што из образложења произилази да жалбу изјављује због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се његова жалба уважи,

-пуномоћник трећег лица власника ББ1, адв.БА1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи у ожалбеном делу и одбије захтев за привремено одузимање имовине у целости, предлажући да о седници већа буде обавештен власник треће лице ББ1 и његов пуномоћник адв. БА1,

-пуномоћник трећег лица власника АА1 и трећег лица власника АА, адв.АБ, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи првостепено решење или исто укине и врати на поновно одлучивање, предлажући да буде обавештен о седници већа,

-пуномоћник трећег лица власника ББ, адв.БА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се побијано решење преиначи или укине и предмет врати на поновни поступак,

-бранилац окр.АА3, адв. БА1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи у ожалбеном делу и одбије захтев за привремено одузимање имовине у целости, предлажући да заједно са окр.АА3 буде обавештен о седници већа.

Апелациони суд у Београду одржао је седницу већа, о којој, у смислу члана 467 став 2 ЗКП, није обавестио странке сматрајући да њихово присуство није неопходно за разјашњење ствари, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалбама, па је, по оцени жалбених навода и предлога, донео одлуку као у изреци решења.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд поступио када је усвојио приговоре пуномоћника трећих лица власника ББ1, ББ и СС5, те укинуо привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела ближе назначене у изреци првостепеног решења под II тачка 2, IV тачка 2 и V, о чему је, у образложењу своје одлуке, дао довољне и аргументоване разлоге, које у свему као правилне прихвата и веће овог суда.

Наиме, у односу на треће лице власника ББ1, коме је решењем Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14 од 19.02.2014.године одузето путничко возило марке аа11, правилно је првостепени суд утврдио да предметно возило више није у власништву трећег лица, већ је исто пренето на СС6, што несумњиво произилази из уговори о купопродаји моторног возила сачињеног 11.10.2013.године, којим је истог дана ББ1 продао СС6 напред наведено моторно возило за уговорену цену од 18.000 евра, предајући и овлашћење за управљањем моторним возилом од октобра 2013.године.

С обзиром на напред изнету чињеницу, односно да треће лице ББ1 није власник имовине која је предмет одузимања, односно имовине која је привремено одузета напред наведеним решењем, а што је предуслов да би се уопште утврдило да ли наведена имовина проистиче из кривичног дела у смислу Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, то је, према оцени већа Апелационог суда у Београду, првостепени суд правилно укинуо привремено одузимање имовине, одлучивши као у ставу II изреке свог решења.

Такође, у односу на новчана средства у износу од 14.003,35 еура, која су од трећег лица ББ1 привремено одузета напред наведеним решењем, правилан је закључак првостепеног суда да из приложених доказа и законитих прихода које је треће лице ББ1 остваривао по основу рада и по другим законом дозвољеним основима, произилази да је ово лице било у могућности, с обзиром на радни стаж, месечна примања, као и друге приходе по основу рада у Војсци РС, да поседује и обезбеди новчана средства у виду уштеде у напред наведеном износу, на банковном рачуну, односно да наведена средства нису пренета на треће лице од стране супруге окривљене АА3 и да не проистичу из кривичног дела. Треће лице ББ1, поред осталих прихода који нису евидентирани код надлежних органа, а који произилазе из доказа достављених суду, стекао је и говот новац који му је уплаћен на рачун 21.04.2011.године, на име животног осигурања код „АА2“ у износу од 11.278,19 еура, што произилази из одговора на захтев за исплату осигуране суме по осигураном случају број 61/11 од 24.06.2014.године.

С обзиром на напред изнето, правилан је закључак првостепеног суда да нису у конкретном случају испуњени законом прописани услови из члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, за привремено одузимање новчаних средстава у износу од 14.003,35 евра, на рачуну отвореном код „Комерцијалне банке“ А.Д. Београд, број 9032012305674, односно висина новчаних средстава која су привремено одузете нису у очигледној несразмери са законитим приходима власника имовине.

Даље, према оцени већа Апелационог суда у Београду, а у односу на треће лица власника ББ, од кога је привремено одузета покретна имовина, и то мотоцикл аа4 и путничко возило аа5, правилно је поступио првостепени суд када је нашао да у конкретном случају нису испуњени законом прописани услови из члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Наиме, из налаза и мишљења судског вештака економско-финансијске струке ВВ од 02.06.2014.године, утврђено је да је вредност мотоцикла аа4 263.622,24 динара, а вредност путничког возила аа5 532.158,56 динара, што значи да се ради о покретним стварима мање вредности, што посматрано у склопу чињенице да је путничко возило аа5 купљено на законити начин-уговором о лизингу, док је мотоцикл купљен од средстава раније продатог мотора, оправдава закључак првостепеног суда да, ценећи при томе приходе које је треће лице ББ остваривао у периоду куповине ових покретних ствари, да не постоји очигледна несразмера између вредности купљеног возила и мотоцикла са законитим приходима трећег лица, односно да не постоји основана сумња да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела, у смислу члана 25 тачка 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, иако укупна имовина чији је власник треће лице превазилази законом предвиђен имовински цензус од 1.500.000,00 динара.

У односу на треће лице власника СС5, коме је привремено одузето путничко возило марке аа6, мотоцикл марке аа7 и мотоцикл аа8, правилан је закључак првостепеног суда да у конкретном случају нису испуњени услови предвиђени одредбом члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Наиме, из налаза и мишљења судског вештака економско-финансијске струке ВВ од 02.06.2014.године, утврђено је да вредност возила аа6, износи 349.766,31 динара, вредност мотоцикла аа7, је 258.309,81 динара, а вредност мотоцикла аа8, је 191.715,69 динара, што значи да је укупна вредност покретних ствари које су у власништву трећег лица СС5 799.791,81 динар, чиме је првостепени суд правилно утврдио да није испуњен законски услов предвиђен одредбом члана 25 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, односно да у конкретном случају вредност покретних ствари не превазилази износ од 1.500,00 динара, а који услов је неопходан да би имовина била предмет привременог одузимања.

Имајући у виду све напред наведено, веће Апелационог суда у Београду је као неосноване оценило наводе из жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду да је првостепени суд, у конкретном случају, непотпуно утврдио чињенично стање, па је с тога жалбу одбило као неосновану.

Првостепеним решењем у ставу IV изреке, одбијен је приговор пуномоћника трећег лица ББ, адв. БА од 03.03.2014.године, изјављен против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.2/14 од 19.02.2014.године, у делу којим је од власника трећег лица ББ привремено одузето путничко возило марке аа3.

Жалбама трећег лица власника ББ и његовог пуномоћника адв.БА, истиче да је првостепени суд погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање, те у својој одлуци изнео нејасне разлоге, уз истицање да је треће лице ББ од поклона примљених од гостију присутних на његовој свадби примио износ од укупно 32.850 еура, те уз оспоравање навода првостепеног суда да је просечна потрошачка корпа за једночлану породицу износила 1.160.994,94 динара, односно 13.826,15 еура у периоду од 2010.године до 2012.године.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, напред изнети жалбени наводи су неосновани. Наиме, из извештаја Управе криминалистичке полиције, Службе за борбу против организованог криминала, Јединице за финансијске истраге од 24.01.2014.године, утврђено је да је треће лице ББ остваривало зараду по основу радног односа у периоду од 2010. до 2012.године, у износу од 1.700.245,11 динара, исказано у еурима у износу од 17.335,10 еура, те да је просечна годишња потрошачка корпа за једночлану породицу у динарима износила 1.160.994,94 динара, исказано у еурима 13.826,15 еура. Имајући у виду наведено, односно законите приходе ББ у периоду од 2010 до 2012.године и остварене приходе његове породице у периоду од 10 година, такође утврђено из напред наведеног извештаја, те разлику између прихода и расхода, а у вези са покретном и непокретном имовином коју поседује његова породица, а која имовина није предмет одузимања, као и реалне трошкове живота и чињеницу да је треће лице ББ, поред предметног возила марке аа3 власник и путничког возила аа5 вредности 263.622,24 динара и мотоцикла аа4 вредности 532.158,56 динара, односно исти је власник возила у укупној вредности од 2.410.775,48 динара, то је правилан закључак првостепеног суда да наведене околности несумњиво указују да треће лице, као ни окривљени, отац трећег лица ББ, није могао законитим приходима да стекне путничко возило, већ напред наведене вредности, односно да у конкретном случају постоји очигледна несразмера вредности купљеног предметног возила са законитим приходима трећег лица ББ и окривљеног ББ2.

У односу на напред наведене жалбене наводе трећег лица ББ и његовог пуномоћника, да је треће лице на својој свадби дана 22.09.2012. године, од присутних гостију добио износ од укупно 32.850 еура, према оцени већа Апелационог суда у Београду, правилно је првостепени суд овакве наводе трећег лица ББ о пореклу новца и то да је предметно возило аа3 личним средствима која је стекао склапајући брачну заједницу, купио од поклона присутних гостију, који су иначе дали оверене изјаве приложене у списима предмета, оценио неубедљивим, с обзиром на вредност возила које је купио, те реалне трошкове и расходе које је треће лице имало, а који нису евидентирани код надлежних органа.

Даље, првостепеним решењем одбијен је приговор пуномоћника власника трећег лица ББ1, адв. БА1 од 12.03.2014. године, изјављен против решења Вишег суда у Београду ПОИ бр.2/14 од 19.02.2014. године, у делу којим је од трећег лица власника ББ1 привремено одузето путничко возило марке аа10.

Изјављеном жалбом пуномоћника власника трећег лица ББ1, истиче се да у конкретном случају нема никакве несразмере, а камоли очигледне несразмере између законито стечених прихода и стечене имовине трећег лица ББ1 и његове породице, те да првостепени суд није на поуздан и сигуран начин утврдио на који начин је треће лице ББ1 купио наведено возило, уз истицање да је куповина предметног возила аа10 извршена новцем који је добијен каснијом продајом путничког возила аа2.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, напред наведени жалбени наводи су неосновани, с обзиром да је првостепени суд, ценећи приходе и расходе петочлане породице ААП, у периоду од 10 година, а како то произилази из извештаја Управе криминалистичке полиције, Службе за борбу против организованог криминала, Јединице за финансијске истраге од 24.01.2014. године, те приходе које је треће лице остварило у години када је купљено наведено возило 02.07.2013. године и имовину коју породица ААП поседује, а која није предмет одузимања у овом поступку, те новчана средства на рачуну трећег лица ББ1, правилно закључио да новац за куповину означеног возила у износу од 2.274.000,00 динара, по уговору о купопродаји путничког возила од дана 02.07.2013. године, представља средства која проистичу из кривичног дела и која су пренета са окривљене АА3 на њеног супруга ББ1, а не из законитих извора прихода породице ААП.

Куповина путничког возила марке “Renault lattitude bus” регистарских ознака БГ/ 722 ЈВ за износ од 2.274.000,00 динара, које је предмет одузимања, према правилном закључку првостепеног суда, не може се довести у везу са новцем који је добијен каснијом продајом путничког возила аа2 и са продајном ценом које је треће лице стекло по основу ове продаје, будући да је ББ1 предметно возило купио пре него што је продао претходно возило, а што произилази из доказа који се налазе у списима предмета.

Првостепеним решењем, одбијен је и приговор браниоца окривљене АА3, адв. БА1 од 05.03.2014. године, изјављен на решење Вишег суда у Београду ПОИ бр.2/14 од 19.02.2014. године, у делу у којем су од окривљене власника АА3 одузета новчана средства у износу од 10.300,55 еура, на рачуну отвореном код “АА3” Србија АД, број рачуна 275-11011526033-60 и новчана средства у износу од 10.005,96 еура, на девизном рачуну број 19-375-00007090, отвореном код “АА4” АД Београд.

У жалби браниоца окр. АА3 истиче се да првостепени суд није на поуздан и сигуран начин утврдио на који начин је окривљена АА3 стекла имовину заједно са својим супругом, што је имало за последицу погрешну одлуку првостепеног суда у овој правној ствари, а на штету окривљене АА3, те да нема никакве очигледне несразмере између законито стечених прихода и стечене имовине окривљене АА3 и њене породице.

Према оцени већа Апелационог суда у Београду, напред изнети жалбени наводи су неосновани, с обзиром да је првостепени суд ценио висину прихода које је окривљена остварила у периоду од 7 година, те имовину коју окривљена и њена породица поседује, а која није обухваћена захтевом за привремено одузимање имовине, те је правилно закључио да постоји очигледна несразмера између вредности имовине и законитих прихода окривљене, односно да постоји основана сумња да су наведена новчана средства, која су предмет привременог одузимања, проистекла из кривичног дела.

Наиме, из извештаја Управе криминалистичке полиције, Службе за борбу против организованог криминала, Јединице за финансијске истраге од 24.01.2014. године, утврђено је да је АА3 остваривала зараду по основу радног односа у периоду од 2005. до 2012. године, у износу од 4.939.701,13 динара, исказан у еврима 56.720,29 евра, да је просечна годишња потрошачка корпа за ово лице износила 1.160.994,94 динара, исказана у еврима 13.826,15 евра, а да је у расходима забележен новац на рачунима и у сефовима у укупном износу од 20.306,51 евра, док је за петочлану породицу ААП утврђено за период од 2002. до 2012. године да је остваривала годишњу нето зараду ПИО у динарима од 2002. до 2012. године, у износу од 13.508.898,62 динара, односно 157.802,20 евра, да је просечна годишња потрошачка корпа за петочлану породицу у динарима износила 5.804.974,70 динара, односно 69.130,74 евра, док је на страни расхода забележен новац на рачунима и у сефовима у укупном износу од 34.309,86 евра.

Потом, првостепеним решењем је одбијен приговор пуномоћника трећег лица АА, адв. АБ од 24.03.2014. године, изјављен против решења Вишег суда у Београду ПОИ бр.2/14 од 19.02.2014. године, у делу којим је од трећег лица власника АА привремено одузето путничко возило марке аа12.

Жалбом пуномоћника трећег лица власника АА, побија се напред наведени део првостепеног решења, уз истицање да апсолутно не стоји навод првостепеног суда да није доказима поткрепљено да је спорно предметно возило “Audi A4 TDI”, које је одузето од трећег лица – власника АА, стечено законитим приходима, те да је суд пропустио да изведе предложени доказ саслушањем СС7, а на околности купопродаје спорног предметног возила.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, напред изнети жалбени наводи су неосновани, с обзиром да је правилан закључак првостепеног суда, а у погледу путничког возила аа12, да се очигледно не ради о имовини коју је стекао треће лице АА, с обзиром да исти није остваривао никакве приходе у периоду када је наведено возило купљено, већ је исто добио од својих родитеља, који нису имали законитих прихода за куповину наведеног возила, односно од окривљеног ББ3, а која имовина проистиче из кривичног дела. Такође, правилан је закључак првостепеног суда да наводи трећег лица власника АА, да је предметно возило прибављено на начин тако што је СС7, од кога је АА купио предметно возило, предато на име купопродајне цене аа13 који је био у власништву АА1, те доплаћен износ од 5.800 еура од чега је 3.800 еура била уштеђевина АА, а 2.000 евра су родитељи поклонили АА за куповину предметног возила, нису поткрепљени доказима нити су од утицаја на другачији закључак у погледу постојања знатне несразмере између законитих прихода трећег лица АА и окривљеног АА1 и вредности предметне имовине која се одузима.

Имајући у виду све до сада изнето, веће Апелационог суда у Београду је нашло да су напред наведене жалбе неосноване, те је исте одбио.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, жалба пуномоћника трећег лица власника АА1, адв. АБ, изјављена против првостепеног решења, у делу којим је одбијен приговор пуномоћника власника трећег лица АА1, адв. АБ од 24.03.2014. године, изјављен против решења Вишег суда у Београду ПОИ бр.2/14 од 12.03.2014. године, којим је од власника трећег лица АА1 привремено одузет аа9 и гаражно место аа10, је основана.

Наиме, према оцени већа Апелационог суда у Београду, основано се у изјављеној жалби пуномоћника трећег лица власника АА1 истиче да је суду предложено да изведе доказ саслушањем сведока СС1 до СС4, а на околности стицања власништва над предметном непокретношћу од стране трећег лица – власника АА1, те су приложене оверене изјаве дате од стране ових сведока из којих проистиче закључак на које околности би исти требало да сведоче, међутим суд није извео предложене доказе саслушањем наведених сведока занемарујући наведене изјаве.

У образложењу првостепене одлуке се наводи да је кривично веће ценило и приложене доказе, те изјаве о датим новчаним средствима и уговор о зајму, али налази да наведено не утиче на другачији закључак већа у погледу начина стицања наведене непокретности, посебно имајући у виду износ који АА1 тврди да је позајмила од СС2 и то 50.000 еура, а који уговор није евидентиран код надлежних органа, нити је наведена сврха позајмице, па самим тим, према ставу првостепеног суда, се не може утврдити његова веродстојност, нити када је предметни уговор заиста и закључен.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, напред наведени закључци и разлози првостепеног суда за сада нису довољни и аргументовани, чиме се доводи у питање потпуност и тачност утврђеног чињеничног стања, при чему треба имати у виду да уговор о зајму не мора бити оверен од стране државног органа да би производио правно дејство.

Имајући у виду напред изнето, веће Апелационог суда у Београду је уважавањем жалбе пуномоћника трећег лица, власника АА1, првостепено решење у односу на исту укинуло, и предмет у том делу упутило првостепеном суду на поновно одлучивање. У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду примедбе изнете у овом решењу, те ће на несумњив начин утврдити висину законитих прихода трећег лица власника АА1, као и околност да ли је предметни стан, односно предметна имовина, у очигледној несразмери са њеним законитим приходима, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати довољне и аргументоване разлоге.

Са свих изнетих разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник     Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић      Синиша Важић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)