Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.03.2012.

Кж2 По1 118/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 118/2012
Дана 21.03.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Верољуба Цветковића, председника већа, Надежде Мијатовић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Снежане Меденице, као записничара, у поступку привременог одузимања имовине проистекле из кривичног дела од окривљеног АА, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења Пои-По1 бр. 6/12 од 21.02.2012. године, у седници већа одржаној дана 21.марта 2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења Пои-По1 бр. 6/12 од 21.02.2012. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења Пои-По1 бр. 6/12 од 21.02.2012. године, одбијен је захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр. 6/11 од 23.01.2012. године за привремено одузимање имовине од окривљеног – власника АА и то стана аа и гараже аа1.

Против овог решења, жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је у седници већа, након разматрања списа предмета и побијаног решења, по оцени жалбених навода, нашао:

Жалба је неоснована.

Према стању у списима, Тужилац за организовани криминал је поднео првостепеном суду захтев за привремено одузимање имовине према окривљеном – власнику АА у односу на, односно на право својине на стану аа и право својине на гаражи аа1, при чему је у захтеву навео да постоји основана сумња да је наведена имовина проистекла из кривичног дела, као и опасност да ће касније одузимање ове имовине бити знатно отежано или онемогућено.

Првостепени суд је на рочишту одржаном дана 31.01.2012. године у смислу одредаба чланова 21 и 24 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, након саслушања странака и сведока, те увида у све приложене доказе, правилно закључио да нису испуњени услови за усвајање захтева за привремено одузимање предметне имовине од окривљеног АА.

Имајући у виду уговор о удруживању средстава ради изградње стана у својини број 46/2004 од 01.11.2004. године, који је закључен између стамбене задруге „Сигурност градње“ Нови Сад – задруга и задругара – окривљеног АА, те уговор о куповини гараже који је 12.07.2006. године сачињен у Новом Саду између стамбене задруге „Сигурност градње“ и окривљеног, првостепени суд је утврдио да је окривљени АА предметни стан аа и гаражу аа1 купио дана 01.11.2004. године, односно 12.07.2006. године, дакле пре временског периода у коме се окривљеном АА ставља на терет извршење кривичних дела по оптужници Тужиоца за организовани криминал Кт.бр. 6/11 од 11.10.2011. године, да је купопродајна цена за стан износила 3.883.650,00 динара, а купопродајна цена за гаражу 641.920,00 динара са обрачунатим ПДВ-ом, па је ценећи исказ окривљеног – власника ових непокретности АА - да су поменути стан и гаража купљени од новчаних средстава која су добијена на име поклона за свадбу, те исказа сведока СС, СС1, СС2, СС3 и СС4, који су потврдили да је у октобру месецу 2004. године била организована свадба између окривљеног АА и његове супруге ААС, којој је присуствовало око 250 званица, и да је на име новчаних поклона младенцима на свадбеном весељу прикупљено око 40.000 еура, правилно закључио да је исказ окривљеног – да је овај новац је употребљен за куповину предметног стана, истинит.

Код чињенице да је разлику до пуне купопродајне цене предметног стана, која је износила 12.000 еура, надоместио отац окривљеног, сведок СС4, који је, како је то објаснио у свом исказу, за 40 година радног стажа остваривао средства у виду екстра зараде, обзиром да је у периоду од 1983. године до 2004. године често био на службеном путу, а да је остваривао и новчана средства бавећи се пољопривредом, ценећи и исказ сведока СС, мајке окривљеног, која је навела да је из сопствених средстава исплатила укупну купопродајну цену за предметну гаражу, те која је, како је навела, у време куповине предметне гараже остваривала примања у износу од око 1.600 – 2.000 еура као директор предузећа “_”, који искази су потврђени исказима осталих саслушаних сведока СС1 и СС3, првостепени суд је правилно закључио да се могу прихватити као истините тврдње сведока СС и СС4 у погледу висине зараде коју су остваривали у наведеном периоду, те да је сведок СС купопродајну цену за предметну гаражу исплатила из сопствених средстава, а да је сведок СС4 исплатио разлику у износу од 12.000 еура до пуне купопродајне цене предметног стана.

Правилном оценом свих изведених доказа, првостепени суд је правилно нашао да у конкретном случају не постоји очигледна несразмера између имовине која је предмет захтева Тужиоца за организовани криминал и законито стечених прихода окривљеног АА, те да нема доказа који би указивали на основану сумњу да је до ове имовине окривљени АА дошао извршењем кривичног дела.

Када се има у виду чињеница да је стан чији је власник окривљени АА у претежном делу купљен на основу новчаних средстава која је на поклон добио због свадбе (око 40.000 еура), да укупна вредност имовине која је предмет захтева за одузимање имовине износи 60.000 еура, да је отац окривљеног, СС4, био у могућности, обзиром на дужину радног стажа, да окривљеном доплати разлику у цени предметног стана у износу од 12.000 еура, те да је мајка окривљеног, СС, реално могла стећи у току радног стажа износ од око 8.000 еура, који је био потребан за куповину гараже, то и по оцени овога суда у конкретном случају не постоји очигледна несразмера између стечене имовине и законито стечених прихода окривљеног, а како то правилно закључује и првостепени суд, те нема довољно доказа да се ова имовина може сматрати имовином проистеклом из кривичног дела у смислу одредбе члана 3 став 2 Закона о одузимању имовине стечене кривичним делом.

Како је првостепени суд за свој став - због чега налази да у конкретном случају није доказано да се ради о имовини која је проистекла из кривичног дела, чије би касније одузимање било отежано или онемогућено, изнео у свему јасне и логичне разлоге, које и овај суд у потпуности прихвата као правилне, те је правилно поступио када је донео одлуку да се одбије Тужиоца за организовани криминал за привремено одузимање имовине од окривљеног – власника АА, то је жалба Тужиоца за организовани криминал, којом се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа, одбијена као неоснована.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП (“Службени гласник РС” бр. 72 од 28.12.2011. године), донета је одлука као у изреци.

Записничар,        Председник већа-судија,
Снежана Меденица, с.р.     Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Анић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)