Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
23.03.2012.

Кж2 По1 120/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 120/12
Дана 23.03.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, судија Надежде Мијатовић и Наде Зец, чланова већа, са вишим судијским сарадником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 3 КЗ и др., одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1.бр.56/11-К.По1.бр.218/10 од 16.01.2012.године, у седници већа одржаној дана 23.марта 2012.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адв. АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1.бр.56/11-К.По1.бр.218/10 од 16.01.2012.године.


О б р а з л о же њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења, Пои.По1.бр.56/11 К.По1.бр.218/10 од 16.01.2012.године, усвојен је захтев за привремено одузимање имовине, поднет од стране Тужилаштва за организовани криминал ОИК. 3/10 од 26.12.2011.године, па је имовина, за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, извршеног од стране окривљеног АА, привремено одузета и то од трећег лица, Предузећа "АА" и то 5011 акција укупне номиналне вредности 2.505.500,00 динара на дан 24.05.2011.године, те je одређено да привремено одузимање обухвата и забрану располагања на свим правима, отуђења и права гласа из наведених хартија од вредности на рачун законитог имаоца ових хартија од вредности-Предузећа "АА", а која забрана се има уписати у регистар Агенције за привредне регистре. Привремено одузимање имовине траје до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине, а имовином ће сходно одредбама члана 37 Закона управљати Дирекција за управљање одузетом имовином, до доношења одлуке по Захтеву за трајно одузимање имовине.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адв. АБ због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене одредаба Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, са предлогом да се ожалбено решење укине у целости и предмет врати на поновно одлучивање и расправљање или да се исто преиначи, тако што ће се одбити захтев Тужилаштва за одузимање имовине.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа, о којој у смислу члана 467 став 2 ЗКП-а није обавестио странке, јер је нашао да њихово присуство није од користи за разјашњење ствари, а на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Правилно је првостепени суд у побијаном решењу утврдио три кључна питања, односно ко су власници имовине која је предмет захтева Тужилаштва, да ли постоји основана сумња да је имовина проистекла из кривичног дела и да ли постоји опасност да би касније одузимање те имовине било отежано или онемогућено.

Наиме, из списа предмета произилази да се пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду у предмету К.По1.бр.218/10 против окривљеног АА води кривични поступак због постојања основане сумње да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 3 КЗ, кривично дело тешко убиство из члана 114 тачка 1 и 5 КЗ, кривично дело изнуде из члана 214 став 4 у вези става 2 и 1 КЗ и кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја и члана 348 став 1 КЗ.

Приликом утврђивања ко су власници имовине која је предмет захтева Тужилаштва суд је правилно на основу писане документације, коју је приложило Тужилаштво, утврдио да је Предузеће "АА" ималац 5011 акција, да је уговором о купопродаји друштвеног капитала методом јавне аукције закљученог дана 20.12.2002.године између Агенције за приватизацију Републике Србије, као агенције, Друштвеног предузећа "АА", као субјекта и ВВ, исти уписан као власник 4.657 акција, односно 70% капитала, док је као директор предузећа уписан ВВ1, да је решењем Трговинског суда у Београду бр.Фи.688/04 извршена докапитализација наведеног предузећа, тако да је ВВ постао власник укупно 5011 акција, односно 71,51% капитала, те да је решењем Трговинског суда у Београду бр.Фи.1023/04 од 13.09.2004.године АА уписан као прокуриста са неограниченим овлашћењима предузећа "АА", а на основу уговора о уступању и уговора о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције ВВ је извршио пренос 70% капитала предузећа "АА" на АА, који је затим закључио Анекс уговора о купопродаји друштвеног капитала методом јавне аукције са Агенцијом за привредне регистре, а на основу којег уговора се АА обавезао да исплати преостале рате купопродајне цене, па је решењем Агенције за привредне регистре Бд.46729/10 од 17.05.2010.године извршена промена директора, те је уместо ВВ2 уписана сестра АА, АА1.

Првостепени суд је у образложењу решења навео околности из којих произлази основана сумња да је имовина која је предмет захтева проистекла из кривичног дела, и то тако што је ценио доказе ближе означене на странама 3, 4 и 5 побијаног решења, које је предложило Тужилаштво за организовани криминал и чињенице на које су указали окривљени и његов бранилац, па је правилно нашао да је вредност имовине чије се привремено одузимање тражи, односно 5011 акција укупне номиналне вредности 2.505.500,00 динара, у очигледној несразмери са законито стеченим приходима окривљеног и трећег лица, имајући у виду збир исплаћених рата по основу уступања и продаје друштвеног капитала предузећа "АА" односно износ од 3.758.156,27 динара, те да се ради о имовини за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела. Овакав закључак првостепеног суда произилази из тога што је утврђено да окривљени нема значајнијих законито остварених прихода којима би могао финансирати плаћање рата купопродајне цене, да поседује новчана средства на два текућа рачуна у износима од 1.400 еура и 51.99 еура, те да је у току 2006.године имао приходе ван радног односа у износу од 30,00 динара, да је у 2007.године имао приходе у радном односу у нето износу од 145.073,00 динара и приходе ван радног времена у износу од 30,00 динара, у 2008. години нето приходе од 86.663,00 динара и приходе ван радног односа у износу од 34,00 динара, у 2009.години нето приходе у радном односу у износу од 9.637,00 динара, а да пре 11.12.2006.године нема унетих података о стажу осигурања, зарадама и накнадама, као и висини уплаћених доприноса, те чињенице да ни сестра окривљеног, нити његови родитељи немају значајније легално стечене приходе којима би могли финансирати окривљеног, како би измирио рате купопродајне цене, а што је суд утврдио из приложених и наведених потврда и документације неведене на странама 4 и 5 побијаног решења. Дакле, правилно је првостепени суд на основу ових околности, а имајући у виду да постоји основана сумња да је окривљени извршио тешка кривична дела, од којих и кривично дело изнуде, из групе кривичних дела против имовине, на који начин су прибављена одређена материјална средства, да су за та кривична дела законом прописане затворске казне са дугим трајањем, закључио да те околности објективно и значајно могу утицати на њега као фактичког власника имовине која се овим поступком привремено одузима, да њоме располаже и да на такав начин спречи или отежа касније одузимање исте, а за коју нису пружени докази да је стечена на основу законитих прихода.

Имајући у виду напред наведено, правилно је првостепени суд нашао да је имовина чије се привремено одузимање захтевом тражи знатна и да је у очигледној несразмери са законитим приходима власника, па с обзиром на околност да окривљени као ни чланови његове породице нису остварили значајне приходе у радном односу, нити ван њега, те да окривљени суду није пружио доказе да су средства која су употребљена за исплату купопродајне цене стечена законитим путем, то је правилан закључак првостепеног суда да из наведеног произилази основана сумња да предметна имовина проистиче из кривичног дела, због чега је правилно донео одлуку да се наведена имовина привремено одузме.

Апелациони суд у Београду је ценио наводе жалбе браниоца окривљеног, којима се истиче да је за доношење решења било надлежно веће пред којим се води поступак, јер је захтев поднет у фази главног претреса, па је нашао да су ови наводи жалбе неосновани, имајући у виду да је одредбом члана 21 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела предвиђено да када постоји опасност да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено, јавни тужилац може поднети захтев за привремено одузимање имовине, ставом 3 овог члана предвиђено је да о овом захтеву у зависности од фазе поступка одлучује истражни судија, председник већа, односно веће пред којим се држи главни претрес, па како из списа предмета произилази да се поступак против окривљеног АА налази у фази главног претреса, то сходно овој законској одредби о захтеву може одлучити председник већа, а који и јесте поступао у конкретном случају и донео побијано решење, због чега су супротни жалбени наводи браниоца окривљеног оцењени као неосновани.

Такође, овај суд је ценио жалбене наводе браниоца окривљеног којима се истиче да ожалбено решење носи датум 16.01.2012.године, док се на страни 7 истог наводи да је суд имао у виду садржину поднеска окривљеног од 18.01.2012.године, па је овај суд оценио да је тачно да је у побијаном решењу наведен поднесак од датума који је каснији у односу на датум доношења ожалбеног решења, да су по оцени овог суда овакви наводи без утицаја на законитост и правилност побијаног решења, због чега су оцењени неоснованим.

По оцени овог суда наводи жалбе браниоца окривљеног којима указује да је јединица МУП-а РС које је водила финансијску истрагу прикупила само доказе који не иду у прилог окривљеном, а није прикупљена документација из периода од 1991.године, као и документација која се односи на период од 1990 до 1997.године, из којих доказа је могло да се утврди да је окривљени био окренут раду и стварању у том периоду, су неосновани, имајући у виду да се у конкретном случају ради о привременом одузимању имовине, па како у односу на све напред наведене околности постоје очигледно несразмере између имовине која је предмет захтева и законито стечених прихода окривљеног АА и трећег лица, те како на основу изведених доказа произилази постојање основане сумње да наведена имовина проистиче из кривичног дела, то овакви наводи жалбе браниоца окривљеног нису од утицаја на другачију одлуку овога суда у овој фази поступка, имајући у виду да ће ове чињенице утврђивати суд у случају да дође до покретања поступка трајног одузимања имовине.

Како се са напред изнетих разлога жалбеним наводима браниоца окривљеног не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења, то је овај суд на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку донео одлуку као у изреци решења.


Записничар        Председник већа – судија
Ирена Јушковић, с.р.      Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)