Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
31.03.2014.

Кж2 По1 123/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж2 По1 123/14
Дана 31.03.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Синише Важића, председника већа, судија Соње Манојловић и мр Сретка Јанковића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Зорицом Аврамовић, као записничарем, у поступку трајног одузимања имовине од осуђеног АА и трећих лица АА1 и АА2, одлучујући о жалбама браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећих лица АА1 и АА2, адвоката АБ1, адвоката АБ и адвоката АБ2, изјављеним против решења Посебног одељења, Вишег суда у Београду, ТОИ.По1.бр.8/13 од 10.02.2014. године, у седници већа одржаној дана 31. марта 2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалбе браниоца осуђеног АА и пуномоћника трећих лица АА1 и АА2 адвоката АБ, УКИДА СЕ решење Посебног одељења, Вишег суда у Београду ТОИ.По1.бр.8/13 од 10.02.2014.године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Посебног одељења, Вишег суда у Београду, ТОИ.По1.бр.8/13 од 10.02.2014.године усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр.8/11 од 04.11.2013.године за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела, па је:

-од осуђеног АА, који је правноснажно осуђен пресудом Вишег суда у Београду, Посебног одељења К.По1.бр.106/13 Спк.По1.бр.47/13 од 14.10.2013. године, која је постала правноснажна 30.10.2013. године, због кривичних дела злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359 став 2 у вези става 1 у вези члана 35 КЗ и давања мита из члана 368 став 1 КЗ, као ванкњижног власника трајно одузета имовина:
-аа и
-аа1;
-новац у износу од 24.693,99 евра који је од осуђеног привремено одузет по потврди о привремено одузетим предметима УКП-СБПОК бр.Ку.40/11 од 17.05.2011.године;

-од трећег лица-власника АА1, сина осуђеног АА као ванкњижног власника трајно одузета имовина:
-аа2,
-аа3,
-аа4
-аа5,
-аа5,
-аа7,
који објекти се налазе у аа8;

-од трећег лица-власника АА2. године, сина осуђеног АА као ванкњижног власника трајно одузета имовина:
-аа3,
-аа4,
-аа5,
-аа6,
-аа7,
који објекти се налазе у аа8, као и да ће одузетом имовином до правноснажног окончања поступка за трајно одузимање имовине управљати Дирекција за управљање одузетом имовином.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

-Бранилац осуђеног АА и пуномоћник трећих лица АА1 и АА2, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се уложена жалба и пресуда размотри на седници већа Апелационог суда у Београду у присуству браниоца адвоката АБ1, те да жалбу усвоји у целости и да побијано решење преиначи тако што ће одбити захтев за трајно одузимање некретнина ближе описаних у изреци побијаног решења или бар делимично одбити захтев у побијаном делу или пак да пресуду укине и предмет упути на поновно одлучивање;

-Бранилац осуђеног АА и пуномоћник трећег лица АА1, адвокат АБ, из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да поступајуће веће Апелационог суда у Београду након разматрања навода жалбе решење преиначи и одбије захтев Тужилаштва за организовани криминал као неоснован, односно, из разлога опреза, уколико нађе да нема места томе, предметно решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновни рад и одлучивање;

-Бранилац осуђеног АА и пуномоћник трећих лица АА1 и АА2, адвокат АБ2, због битне повреде поступка, непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се жалба осуђеног АА уважи као основана, оспорено решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење Тои.По1.8/13 од 10.02.2014.године преиначи у побијаном делу и одбије захтев ТОК Оик.бр.8/11 од 04.11.2013.године за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела или да се пак жалба браниоца осуђеног АА уважи као основана, оспорено решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење број Тои.По1.8/13 од 10.02.2014.године укине и предмет врати поновно одлучивање, уз молбу да бранилац буде позван на јавну седницу.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа, у смислу одредбе члана 467 став 2 Законика о кривичном поступку о којој није обавештавао браниоца, адвоката АБ1, као ни браниоца, адвоката АБ2, јер није нашао да би њихово присуство било корисно за разјашњење ствари, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, које решење је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 Законика о кривичном поступку, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба браниоца окривљеног и пуномоћника трећих лица, адвоката АБ је основана.

Из списа предмета произилази да је пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.106/13 Спк.По1.бр.47/13 од 14.10.2013. године, која је постала правноснажна 30.10.2013. године, на основу члана 317 став 1 Законика о кривичном поступку прихваћен споразум о признању кривичног дела Ск.бр.46/13 од 14.10.2013.године, закључен између Тужилаштва за организовани криминал и окривљеног АА, па је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја помагањем из члана 359 став 2 у вези става 1 у вези члана 35 Кривичног законика, за које му је утврђена казна затвора у трајању од једне године и два месеца, као и за кривично дело давање мита из члана 368 став 1 Кривичног законика, за које му је утврђена казна затвора у трајању од једне године, па је применом одредбе члана 60 Кривичног законика осуђен на јединствену казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, у коју му је урачунато време проведено у притвору почев од 17.05.2011. године до 14.10.2011. године. Истом пресудом на основу одредбе члана 91 и 92 Кривичног законика од окривљеног АА одузета је имовинска корист прибављена кривичним делом па је окривљени обавезан да у корист буџета Републике Србије плати износ од 1.374.788,00 динара на тај начин што ће исти износ наплатити из новца који је од окривљеног привремено одузет по потврдама УКП СБПОК Пов.По1.бр.528/11 од 17.05.2011.године и УКП СБПОК број Ку.40/11 од 17.05.2011.године и уплатити на буџет Републике Србије, док се оштећена Република Србија ради остваривања имовинско-правног захтева према окривљеном упућује на парнични поступак, а окривљеном је изречена и мера безбедности одузимања предмета описаних у потврдама о привремено одузетим предметима УКП СБПОК Пов.По1.бр.528/11 од 17.05.2011.године и УКП СБПОК Пов.По1.528/11 од 17.05.2011.године, при чему је окривљени обавезан да накнади трошкове кривичног поступка о чијем ће износу суд одлучити накнадно посебним решењем.

Ожалбеним решењем Посебног одељења, Вишег суда у Београду Тои.По1.бр.8/13 од 10.02.2014. године, од осуђеног АА, као и трећих лица АА1 и АА2, одузета је имовина која је наведена у првостепеном решењу, при чему је суд у ожаленом решењу навео да је најпре утврдио да је захтев Тужилаштва за организовани криминал садржи елементе прописане одредбом члана 38 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, као и да се захтев односи на кривична дела из члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и на ствари-непокретности и новац које представљају имовину у смислу одредбе члана 3 тачка 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Међутим, по налажењу Апелационог суда у Београду напред наведени закључак првостепеног суда се, за сада, не може прихватити, а како се то основано истиче изјављеном жалбом браниоца окривљеног и пуномоћника трећих лица, адвоката АБ.

Одредбом члана 2 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је да се одредбе овог закона примењују на кривична дела:
1.организованог криминала,
2.отмица (члан 134 Кривичног законика),
3.приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију (члан 185 став 2 и 3 Кривичног законика),
4.против имовине (члан 205 став 2 и 3, члан 206 став 2, члан 208 став 4, члан 208-б став 3, члан 214 став 3 и 4 и члан 217 став 3 Кривичног законика,
5.против привреде (члан 223 став 3, члан 224 став 2, члан 225 став 3, члан 226 став 2, члан 227, члан 229 став 2 и 3, члан 230 став 2, члан 231 став 2-4, члан 234 став 3, члан 234-а став 3, члан 236 и 237 Кривичног законика),
6.неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога (члан 246 став 1-3 Кривичног законика),
7.против јавног реда и мира (члан 348 став 3 и члан 350 став 2 и 3 Кривичног законика),
8.против службене дужности (члан 359 став 3, члан 363 став 3, члан 364 став 3, члан 366 став 5, члан 367 став 1-3 и став 5 и 6 и члан 368 став 1-3 и став 5 Кривичног законика,
9.против човечности и других добара заштићених међународним правом (члан 372 став 1, члан 377, члан 378 став 3, члан 379 став 3, члан 388-390 и члан 393 Кривичног законика);
док је ставом два истог члана прописано – за кривична дела из члана 134, члана 185 став 2 и 3, члана 205 став 3, члана 206 став 2, члана 214 став 4, члана 217 став 3, члана 227, члана 230 став 2, члана 231 став 3 и 4, члана 234-а став 3, члана 236 и 237, члана 348 став 3, члана 350 став 2 и 3, члана 366 став 5, члана 367 став 1-3 и став 5 и 6, члана 368 став 1-3 и став 5, члана 372 став 1, члана 377, члана 378 став 3, члана 388-390 и члана 393 Кривичног законика одредбе овог закона примењују се ако имовинска корист прибављена кривичним делом, односно вредност предметног кривичног дела прелази износ од 1.500.000,00 динара.

Дакле, за покретање и вођење поступка за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела, објективни услов представља чињеница да се према окривљеном водио кривични поступак за неко од кривичних дела наведених у члану 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Имајући у виду цитирану законску одредбу члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, те чињеницу да је пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1.бр.106/13 Спк.По1.бр.47/13 од 14.10.2013. године окривљени АА, оглашен кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја помагањем из члана 359 став 2 у вези става 1 у вези члана 35 Кривичног законика и кривичног дела давање мита из члана 368 став 1 Кривичног законика, остаје нејасно да ли је у конкретном случају уопште могућа примена Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Сл.гласник РС“бр.32/2013), имајући у виду да кривично дело из члана 359 став 2 Кривичног законика није наведено као кривично дело на које се примењују одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, док је у односу на кривично дело давање мита из члана 368 став 1 Кривичног законика, прописано да имовинска корист прибављена кривичним делом односно вредност предметног кривичног дела треба да прелази износ од 1.500.000,00 динара, што у конкретној ситуацији није случај имајући у виду да је окривљени правноснажном пресудом оглашен кривим да је дао износ од 500 евра на име обећаног поклона, приликом извршења кривичног дела давање мита.

С обзиром на све напред наведено, основано се жалбом адвоката АБ, побија правилност првостепеног решења, имајући у виду одредбу члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, то и по оцени овог суда, као другостепеног, остаје нејасно да ли се у конкретном случају може применити наведени закон, односно Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Сл.гласник РС“бр.32/2013), а у ком правцу првостепени суд не даје разлоге, већ само паушално наводи да су испуњени услови за примену наведеног закона.

Имајући у виду све напред наведено ожалбено решење је уважавањем жалбе укинуто и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање. Приликом поновног одлучивања првостепени суд ће отклонити недостатке на које му је овим решењем указано, имаће у виду и остале жалбене наводе из изјављених жалби, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закониту одлуку за коју ће дати јасне разлоге.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар       Председник већа-судија
Зорица Аврамовић, с.р.      Синиша Важић, с.р.

Јт

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)