Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
31.03.2014.

Кж2 По1 124/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж2 По1 124/14
Дана: 31.03.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Синише Важића, председника већа, судија мр Сретка Јанковића и др Миодрага Мајића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Игором Рмандићем, као записничарем, у поступку привременог одузимања имовине према окривљеном АА трећим лицима АА1, АА2 и АА3, одлучујући о жалби бранилаца окривљеног АА и пуномоћника трећих лица АА1, АА2 и АА3, адвоката АБ и АБ1, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1 бр. 5/13 – Кв.По1 бр. 1/14 од 07.02.2014. године, у седници већа одржаној дана 31. марта 2014. године, једногласно је донео


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована, жалба бранилаца окривљеног АА и пуномоћника трећих лица АА1, АА2 и АА3, адвоката АБ и АБ1, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1 бр. 5/13 – Кв.По1 бр. 1/14 од 07.02.2014. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1 бр. 5/13 – Кв.По1 бр. 1/14 од 07.02.2014. године, одбијен је приговор браниоца окривљеног – власника АА и пуномоћника трећих лица АА1, АА2 и АА3, адвоката АБ, изјављен против решења судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду, Пои.По1 бр. 5/13 од 09.12.2013. године, као неоснован.

Против наведеног решења благовремено су жалбу изјавили браниоци окривљеног АА и пуномоћници трећих лица АА1, АА2 и АА3, адвокати АБ и АБ1, и то из свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Наиме, овај суд налази да је правилно првостепени суд одбио приговор браниоца окривљеног – власника АА и пуномоћника трећих лица АА1, АА2 и АА3, адвоката АБ, изјављен против решења судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду, Пои.По1 бр. 5/13 од 09.12.2013. године, као неоснован.

Решењем судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду Пои-По1 бр.5/13 од 09.12.2013. године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал, те је привремено одузета имовине и то од:

-окривљеног АА ручни часовник марке „Roleks“ модел „Date just“ службене ознаке 116334, серијског броја V781784 у челику и белом злату са венцом брилијанта око стакла, чија је вредност процењена на око 10.000 евра;

-од трећег лица АА1 мајке окривљеног АА, стан аа, стечени по основу уговора о купопродаји непокретности од 06.02.2007. године, Ов.бр.1951/2007 закљученог између СС као продавца и АА1 коју је у специјалном овлашћењу заступао син СС1 као купца, за који је плаћена купопродајна цена са ПДВ у износу од 17.000.000,00 динара;

-од трећег лица АА2, путничко моторно возило аа1, стечено најпре по основу уговора о поклону закљученог дана 27.07.2012. године, Ов.бр.137942/2012 између СС2 као поклонодавца и АА2 као поклонопримца, а потом по основу уговора о куповини и продаји возила од 31.07.2012. године, број овере Го Врачар 38701 закљученог између СС1 као продавца и АА2 као купца, за који је плаћена купопродајна цена у износу од 8.650.000,00 динара;

-од трећег лица АА3, ручни часовник марке „Roleks“ серијског броја Г696035 чија је процењена вредност око 9.800 евра, и истовремено одређено да привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела траје најдуже док суд не одлучи о захтеву за трајно одузимање имовине, а да ће се са предметном имовином сходно одредбама члана 9 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела управљати Дирекција за управљање одузетом имовином.

Оспоравајући одлуку првостепеног суда у наведеном решењу судије за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду Пои-По1 бр.5/13 од 09.12.2013. године, којом се одбија приговор бранилаца окривљеног – власника АА и пуномоћника трећих лица АА1, АА2 и АА3, адвокати АБ и АБ1, браниоци-пуномоћници у својој жалби наводе да првостепени суд у образложењу побијаног решења није дао јасне и довољне разлоге на основу чега је закључио да постоји опасност да ће касније одузимање наведене имовине бити отежано, односно онемогућено. Ово и стога што је првостепени суд био дужан да испита да ли постоје друга средства за обезбеђење сходно члану 286 Закона о извршењу и обезбеђењу. Надаље, у жалби се наводи да је првостепени суд пропустио да адекватно цени чињеницу што је окривљени АА усвојио малолетно дете АА4 који живи у _ и које издржава, те би свакако издавањем предметног стана остварио средства како за издржавање детета, тако и за своје издржавање све до коначне одлуке о трајном одузимању имовине.

У погледу привремено одузетог ручног часовника марке „Roleks“ модел „Date just“, првостепени суд по наводима жалбе, није дао разлоге за своју одлуку да се исти привремено одузме, будући да је окривљени АА исти купио 2009. године у ком периоду је издавао стан аа за износ од 3.000 евра месечно, те имајући у виду да је вредност часовника 10.000 евра, то је окривљени АА исти могао да купи на основу кирије од предметног стана и то издавањем стана у периоду нешто вишем од три месеца.

Оспоравајући одлуку првостепеног суда, а у односу на стан број 6, ближе описан у горе наведеном образложењу побијаног решења, браниоци окривљеног наводе да се пред првостепеним судом води кривични поступак на основу оптужнице Тужилаштва за организовани криминал Кто.бр.13/13 од 25.11.2013. године, у коме се окривљеном АА ставља на терет да је у периоду од марта месеца 2012. године па до маја месеца 2013. године извршио кривично дело из члана 264 став 4 у вези са ставом 1 Кривичног законика, а да је спорни стан купљен 2007. године, што све наводи по ставу бранилаца да исти никако не може бити ни предмет поступка привременог одузимања имовине.

Сви напред наведени жалбени наводи су били предмет оцене првостепеног суда у образложењу побијаног решења, и за које је првостепени суд у побијаном решењу дао јасне и аргументоване разлоге које у потпуности прихвата и овај суд.

Правилно првостепени суд свестраном анализом свих изведених доказа закључује да је вредност имовине која је предмет привременог одузимања очигледно несразмерна са законитим приходима окривљеног – власника али и трећих лица, а што све указује на постојање основане сумње да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела у смислу одредбе члана 3 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Током поступка су неспорно, а на шта се инсистира и у жалби, достављени разни докази од стране одбране, али исти докази се односе искључиво на стицање прихода окривљеног АА током 90-их година прошлог века, узета је као и неспорна чињеница да су рентирањем предметне непокретности, такође остварени законити приходи, али правилно првостепени суд закључује да се висина ових прихода и време њиховог стицања не може довести у везу са вредношћу предметне имовине која је несумњиво изузетно велика, то је несумњив закључак првостепеног суда који у потпуности прихвата и овај суд, да је целокупна имовина која је предмет привременог одузимања у очигледној несразмери са законитим приходима окривљеног – власника АА. У прилог овом ставу првостепеног суда иде и чињеница да је а по сопственом казивању окривљени био на издржавању казне у Белгији по пресуди из 2002. године и пресуди из 2007. године, а што представља временски период од скоро 10 година, те кад се напред наведено доведе у везу са временом стицања предметне имовине, то је став првостепеног суда о несразмери исте са законитим приходима правилан.

Чињеница да је окривљени АА оправдано сумњив да је извршио кривично дело из члана 264 став 4 у вези са ставом 1 Кривичног законика, односно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а чијом се препродајом остварују енормни и незаконити приходи, за које кривично дело је прописана казна затвора у трајању од најмање 10 година, а које околности могу и значајно утицати на окривљеног АА као фактичког власника, али и на трећа лица АА1, АА2 и АА3 да до доношења коначне одлуке суда о одузимању, предметном имовином располажу на прикривен начин или отуђи савесном купцу и тако отежа или онемогући њено касније одузимање, такође говори у прилог одлуци првостепеног суда. Стога правилно првостепени суд закључује, да за предметну имовину није пружен доказ да је стечена на основу законитих прихода или да је добијена на неки други законит начин.

  Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци решења.
 

Записничар       Председник већа-судија
Игор Рмандић с,р      Синиша Важић с,р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлан Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)