Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.06.2010.

Кж2 По1 138/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 138/10
Дана: 15.6.2010.године
Б е о г р а д

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Савке Гогић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у поступку за привремено одузимање имовине према окривљеном АА и другим лицима, одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, заступника трећег лица ББ и браниоца окривљеног АА, адвоката АА1, изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1.бр.27/10 од 11.5.2010.године, у седници већа одржаној дана 15.6.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ жалбе Тужиоца за организовани криминал, заступника трећег лица ББ и браниоца окривљеног АА, адвоката АА1, изјављене против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1.бр.27/10 од 11.5.2010.године, као НЕОСНОВАНЕ.



О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Београду – Посебно одељење донео је, дана 11.5.2010. године, решење Пои-По1.бр.27/1о којим је поверио путничка возила, ближе описана у ставу првом самог диспозитива, на управљање Дирекцији за управљање одузетом имовином, истовремено одредивши да привремено одузимање наведене имовине може трајати најдуже до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине. Ставом другим решења од 11.5.2010. године Виши суд у Београду, Посебно одељење, одбио је захтев Тужиоца за организовани криминал за привремено одузимање имовине од трећег лица, фирме ББ а који се односи на путничко возило марке „__“ регистарских ознака __.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:
 Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања предлажући да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи тако што ће усвојити захтев Тужиоца за организовани криминал;
 Заступник трећег лица ББ не наводећи посебно законске основе услед којих побија решење, мада се из навода жалбе закључује да исто побија услед погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања с предлогом да Апелациони суд преиначи првостепено решење и предметна возила врати предузећу ББ или иста означеном предузећу преда на привремено коришћење;
 Бранилац окривљеног АА, адвокат АА1, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, уз предлог да се првостепено решење укине или преиначи тако што ће се одбити захтев Тужиоца за организовани криминал.

Тужилаштво за организовани криминал је у свом поднеску Ктж.бр.135/10 од 08.6.2010. године предложило да Апелациони суд у Београду уважи жалбу Тужиоца за организовани криминал и преиначи побијано решење под тачком 2. тако што ће усвојити захтев Тужиоца за организовани криминал а жалбе трећег лица, оснивача и директора ББ и браниоца окривљеног одбити као неосноване.

Разматрајући списе предмета и побијано решење, а по оцени навода изнетих у жалбама Тужиоца за организовани криминал, заступника трећег лица ББ и браниоца окривљеног АА као и мишљења Тужиоца за организовани криминал, Апелациони суд у Београду је нашао:

жалбе су неосноване.

Апелациони суд у Београду је, испитујући жалбу по службеној дужности, утврдио да доношењем првостепеног решења није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка предвиђена одредбом члана 401 став 5 ЗКП.

Неосновано се жалбом Тужиоца за организовани криминал истиче да је приликом доношења првостепеног решења учињена битна повреда одредаба кривичног поступка јер је донето решење донето супротно члану 23 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела с обзиром да из списа предмета произилази да је рочиште у смислу наведеног члана одржано дана 11.3.2010. године и да је на истом расправљано управо о имовини која је предмет овог решења, а која је, претходно, била и предмет одлучивања у претходном решењу Вишег суда у Београду Посебног одељења Пои-По1 бр.15/10 од 11.3.2010. године односно решењу Апелационог суда у Београду Кж2 По1 88/10 од 13.4.2010. године, која околност не представља процесну повреду, како то наводи тужилац.

Такође, неосновано се жалбом браниоца окривљеног указује да је првостепено решење донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП јер је изрека првостепеног решења јасна, прецизна те у сагласности са образложењем побијаног решења у коме је првостепени суд дао довољне и ваљане разлоге о одлучним чињеницама а одлучивањем првостепени суд није прекорачио оптужбу у смислу члана 368 став 1 тачка 8 ЗКП.

Остали наводи жалбе браниоца окривљеног, како они којима се позива и на друге битне повреде одредаба кривичног поступка тако и оне којима решење побија услед погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања суштински се састоје у оспоравању чињенице да окривљени има било какве везе са имовином која је одузета од трећих лица – у конкретном случају, са предметним возилима а о чему је, у претходном току поступка правоснажно одлучено решењем Вишег суда у Београду Пои-По1 бр.15/10 од 11.3.2010. године којим је усвојен захтев Тужиоца за организовани криминал и од трећег лица ББ привремено одузето пет путничких возила, које решење је у том делу постало правоснажно доношењем решења Апелационог суда у Београду Кж2 По1 88/10 дана 13.4.2010. године.

Жалба заступника трећег лица ББ је неоснована, јер, како је и сам првостепени суд навео у побијаном решењу (страна 4. став 2.), поменута моторна возила не спадају у предмете који се изузимају од извршења у смислу одредбе члана 70 Закона о извршном поступку и њиховим одузимањем, по налажењу Апелационог суда, не доводи се у питање егзистенција заступника трећег лица ББ нити њене породице, а супротно жалбеним наводима, њено право на здравствено и социјално осигурање на овај начин не може бити повређено будући да је позитивним прописима сваком грађанину Републике Србије омогућено да ужива здравствену и социјалну заштиту на основу начела солидарности и узајамности, како по основу остваривања права из радног односа тако и по основу остваривања права за случај незапослености.

Правилно је првостепени суд, одлучујући о захтеву Тужиоца за организовани криминал за привремено одузимање имовине од трећег лица, фирме ББ а који се односи на путничко возило марке „__“ регистарских ознака __, а поступајући по примедбама из решења Апелационог суда у Београду Кж2 По1 88/10 од 13.4.2010. године, утврдио да нема доказа који би указивали да је предметно возило прибављено из имовине која је проистекла из било ког кривичног дела и у складу са тим, одбио захтев Тужиоца за организовани криминал као неоснован.

Наиме, имовином проистеклом из кривичног дела подразумева се имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца која је у очигледној несразмери са његовим законито стеченим приходима укључујући ту имовину пренету на треће лице као власника. Према стању у списима предмета произилази да је предузеће ББ корисник дугорочног закупа возила „__“ и да по основу уговора о закупу од 07.3.2008. године са предузећем ББ као закуподавцем има обавезу плаћања месечних рата у износу од 272,45 еура у динарској противвредности и то у периоду од 36 месеци, а што, имајући у виду и друге писмене доказе у списима (рачуни, опомене за плаћање доспелих а неисплаћених фактура, опомена пред раскид уговора о закупу) неспорно указује да је прави власник возила „__“ предузеће ББ који као закуподавац нити је могао нити је био дужан да приликом закључења уговора о закупу утврђује законитост прихода закупца, у овом случају предузећа ББ. Како Тужилац за организовани криминал није ни у захтеву ни у жалби изјављеној на првостепено решење изнео доказе на основу којих би се могло утврдити да је приликом закључења предметног уговора о закупу и у поступку извршавања преузетих обавеза од стране уговорних страна било неправилности које би биле од утицаја на одлучивање у конкретном поступку, то је Апелациони суд нашао да је жалба Тужиоца за организовани криминал, неоснована.

Следом изнетог, а на основу одредбе чл. 401. став 3. ЗКП-а Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар Председник већа-судија
Марина Барбир с.р. Верољуб Цветковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)