Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
8.04.2015.

Кж2 По1 139/15

 
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж2 По1 139/15
дана 08.04.2015.године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Синише Важића, председника већа, Омера Хаџиомеровића и Наде Хаџи-Перић, чланова већа, уз учешће вишег судијског саветника Жака Павловића, у поступку за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела против власника АА, а по молби Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр. 15/14, МП бр. 59/14 од 29.01.2015.године, одлучујући о жалби пуномоћника власника АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду Пом.Ик2 По1 бр. 5/15 од 13.03.2015.године, у седници већа одржаној дана 08.04.2015.године, донео је:


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба пуномоћника власника АА, адвоката АБ, изјављена против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду Пом.Ик2 По1 бр. 5/15 од 13.03.2015.године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду Пом.Ик2 По1 бр. 5/15 од 13.03.2015.године, на основу члана 75 у вези члана 26 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, у ставу првом је одбијена молба Тужилаштва за организовани криминал Оик.бр. 15/14, МП бр. 59/14 од 29.01.2015.године у делу у коме је тражено да се од власника АА привремено одузиму породична стамбена зграда аа.

У другом ставу истог решења је предметна молба Тужилаштва за организовани криминал усвојена у преосталом делу, па је од АА привремно одузета имовина и то непокретности: породична стамбена зграда аа1, породична стамбена зграда аа2 и земљиште уз ове зграде и објекте укупне површине аа3. При том је одређено да привремено одузимање имовине траје до окончања кривичног поступка који се против АА води у _ пред првостепеним судом провинције _, Судска јединица _, по оптужном акту Државног тужилаштва провинције _ од 11.02.2015.године, због кривичних дела из Кривичног законика _ који су ближе наведени у изреци побијаног решења. Такође је одређено да ће се решење о привременом одузимању имовине по службеној дужности укинути у случају да кривични поступак пред надлежним судом Краљевине Белгије не буде окончан у року од 2 године од доношења истог, с тим да ће суд шест месеци пре истека тог рока обавестити инострани орган о последицама протека тог рока, и да изузетно суд може одлучити да привремено одузимање имовине траје још најдуже две године, ако инострани орган пре истека рока достави потребне доказе. Одређено је да ће привремено одузетом имовином руководити Дирекција за управљање одузетом имовином Републике Србије, а да ће трошкови чувања и одржавања исте сносити _ као држава мољиља.

Против одлуке садржане у ставу другом предметног решења жалбу је изјавио пуномоћник власника АА, адвокат АБ, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да се у том делу укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио спис, заједно са побијаним решењем и жалбом, па је након оцене жалбених навода и предлога, нашао:

- жалба је неоснована.

Првостепени суд је донео правилно и законито решење када је привремено одузео непокретну имовину ближе описану у другом ставу изреке првостепеног решења, па се у жалби пуномоћника власника имовине АА, адвоката АБ неосновано наводи да је одлука садржана у том делу првостепеног решења донета на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Тако, Тужилаштво за организовани криминал је 29.01.2015.године, на основу замолнице Истражног одељења првостепеног суда провинције _, Судска јединица _, _ број 424.2014/022.0121. од 23.07.2014.године (допуњена актом број 424.2014/022.0221 од 05.11.2014.године), поднело молбу да се од АА привремено одузиму, између осталог и породична стамбена зграда аа1, стамбена зграда аа2 и земљиште уз те објекте аа3, са објашњењем да је против АА пред надлежним судом у _ у току поступак због постојања основане сумње да је извршио кривично дело организованог криминала и више кривичних дела из Кривичног законика _ ближе описаних у самом решењу, којa му се стављаjу на терет оптужним актом државног тужилаштва провинције _ од 11.02.2015.године, а постоје околности које указују на потребу да се предметна имовина привремено одузме, јер постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела (пошто је њена вредност у очигледној несразмери са законитим приходима власника АА), али и опасност да би њено касније одузимање могло бити отежано или онемогућено (што би онемогућило и отежало остваривање права на накнаду штете).

Првостепени суд је, утврдивши да су испуњене претпоставке из члана 66 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, на основу члана 74 став 1 тог закона одржао седницу већа и спровео доказни поступак, у коме је прочитао: оптужни акт надлежног Државног тужилаштва из _ од 11.02.2015.године, молбу за пружање правне помоћи од 23.07.2014.године са допуном од 05.11.2014.године, извештај Јединице за финансијске истраге број 03/4-5 број 230-6949/14-11-ПО број 441/14 од 07.11.2014.године, уговор о купопродаји непокретности оверен у Основном суду у Ваљеву Ов.III број 970/2013 од 07.05.2013.године закључен између ББ као продавца и АА као купца, Анекс уговора о купопродаји непокретности закључен између истих лица и оверен у истом суду дана 03.06.2013.године под бројем Ов.I.број 7215/2013, потврду Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Дирекција фонда у Београду од 12.06.2014.године, препис листа непокретности аа3 и записник о процени тржишне вредности број 105-464-08-00077/2014 од 16.12.2014.године комисије Пореске управе Филијале у _, експозитуре _, па је правилно нашао да су испуњени услови за усвајање молбе за привремено одузимање имовине ближе описане у ставу другом изреке првостепеног решења.

Наиме, у конкретном случају је неспорно да је против АА пред надлежним судом у _ у току поступак због постојања основане сумње да је организовао криминалну групу чији су припадници у периоду од 01.01.2013. до 01.03.2014.године на штету више оштећених, савлађивањем већих препрека (механичких, електронских и др.), обијањем и проваљивањем у затворене станове, одузели већу количину златног накита, драгоцености и вредних ствари, све укупне вредности од око 619.000 евра, а да су новац сумњивог порекла донели у Републику Србију и уложили у непокретности.

Такође је неспорно да је АА власник породичне стамбене зграде аа, стамбене зграде аа2, као и земљишта уз те објекте, да је власништво над тим непокретностима стекао на основу Уговора о купопродаји и Анекса тог уговора које је закључио са ББ (оверени у Основном суду у Ваљеву 07.05.2013.године под бројем Ов.III број 970/2013 и 03.06.2013.године под бројем Ов.I број 7215/13) и да је купопродајну цену за исте - 34.000 евра, исплатио у готовом новцу.

Даље, током овог поступка је спроведена финансијска истрага, а из Записника о процени тржишне вредности од 16.12.2014.године који је сачинила Комисија Пореске управе Филијале _ Експозитуре _, произилази да је укупна тржишна вредност предметне имовине 4.277.325,50 динара, односно 35.000 евра.

Са друге стране је утврђено да АА никада није засновао радних однос, јер из података надлежних државних органа произилази да од 01.01.1970.године за њега не постоје подаци о пријавама и одјавама са осигурања, стажу осигурања, зарадама, накнадама зарада, основицама осигурања, уговореним и другим накнадама и висини плаћених доприноса, да ни у Краљевини Белгији није евидентирано да је био у радном односу, те да ни његови блиски сродници у Републици Србији не остварују сталне приходе.

Члан 3 став 2 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописује да се под имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина власника која очигледно није сразмерна са његовим законитим приходима.

С обзиром на изнето, првостепени суд је правилно нашао да у конкретном случају постоји очигледна несразмера између вредности непокретности ближе описаних у ставу другом побијаног решења са једне стране и законито стечених прихода власника АА са друге стране, јер у време стицања истих он није имао законито стечене приходе који би му омогућили да их купи, а постојање очигледне несразмере у овом смислу указује на основану сумњу да је АА до такве и толике имовине могао доћи само средствима проистеклим из кривичног дела. Поред тога, првостепени суд је правилно нашао и да вредност предметне имовине за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела (4.277.325,50 динара) вишеструко прелази потребан законски минимум од 1.500.000,00 милиона динара, да постоји основана сумња да је власник те имовине АА, извршио кривично дело из области организованог криминала, да се поступак који се против њега води пред надлежним судом _ налази у почетној фази, те да се у конкретном случају ради о евентуалном потраживању те земље које би се требало остварити у Републици Србији на чијој се територији налазе предметне непокретности, а имовина се може отуђити на различите начине, који не укључују обавезно законито и савесно располагање.

Самим тим, првостепени суд је правилно закључио да су у конкретном случају испуњени сви потребни услови да се од АА привремено одузму породична стамбена зграда аа1 и породична стамбена зграда аа2, као и земљиште које припада уз те објекте, па је правилно поступио када је усвојио молбу ТОК и привремено одузео предметну имовину.

Имајући у виду наведено, наводи из жалбе пуномоћника АА нису основани. Наиме, исти се у суштини своде на тврдњу да првостепени суд приликом доношења побијане одлуке није утврдио порекло средстава којим је предметна имовина купљена, јер није узео у обзир да се АА ставља на терет да је противправне радње предузео током 2013. и 2014.године, а да он у Европској унији живи од 2006.године, па постоји претпоставка да је у том преосталом периоду приходио, посебно имајући у виду и трошкове живота које је у сваком случају морао да има, при чему то што код надлежних органа нема података о томе, не значи да су у питању незаконити приходи, јер се законитим приходима сматрају сви приходи који немају противправно порекло, као што је нпр. ''рад на црно'' о коме државни органи не воде евиенцију. Међутим, превасходна сврха мере привременог одузимања имовине је обезбеђење несметаног вођења поступка у коме се одлучује о њеном трајном одузимању. Стога се током поступка за привремено одузимање утврђује испуњеност потребних услова за њену примену, док је доказивање криминалног порекла имовине предмет поступка трајног одузимања у коме се и доноси одлука о коначној судбини исте. И по налажењу овог суда, постоји основана сумња да је АА извршио кривично дело из члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, власник је имовине која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, вредност те имовине за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела прелази износ од 1.500.000,00 милиона динара, а при свему томе постоје и околности које указују да би њено евентуално касније одузимање било у знатној мери отежано или онемогућено. Стога је у конкретном случају првостепени суд правилно утврдио да су испуњени сви потребни услови за привремено одузимање предметне имовине, па се у жалби пуномоћника власника неосновано истиче да је првостепено решење донето на основу погрешно и непотпуно утвђеног чињеничног стања.

Због свега напред наведеног, Апелациони суд у Београду је оценио да је жалба пуномоћника власника АА неоснована, па је, на основу члана 467 став 4 ЗКП, одлучио као у изреци.

Записничар        Председник већа-судија
Жак Павловић       Синиша Важић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)