Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.06.2010.

Кж2 По1 140/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 140/10
Дана: 09.6.2010.године
Б е о г р а д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Милимира Лукића и Александре Златић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир као записничара, у кривичном поступку против оптужених АА и др., због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и др., одлучујући о жалбама Тужиоца за организовани криминал, оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА, адвоката АБ изјављеним против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кв.По1 1176/10 (К.По1 121/10) од 28.5.2010 године, у седници већа одржаној дана 09.6.2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВАЊЕМ жалби оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА и по службеној дужности у односу на оптужене ВВ и ГГ УКИДА се решење Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кв.По1 1176/10 (К.По1 121/10) од 28.5.2010 године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

Жалба Тужиоца за организовани криминал ОДБИЈА СЕ као неоснована.

Оптужени АА, ВВ, ГГ и ББ остају у притвору до даље одлуке суда.


О б р а з л о ж е њ е

Поступајући по службеној дужности у смислу члана 146 став 2 Законика о кривичном поступку, Виши суд у Београду – Посебно одељење донео је решење Кв.По1 1176/10 (К.По1 121/10) дана 28.5.2010 године, којим је, на основу одредбе члана 142 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку, продужио притвор према оптуженима АА, ВВ, ГГ и ББ тако да, према том решењу, има трајати најдуже два месеца.

Против наведеног решења о продужењу притвора жалбе су изјавили:

 Тужилац за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања с предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи и оптуженима АА и ГГ одреди притвор на основу члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП или исто укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;
 оптужени, ББ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде „Закона о кривичном поступку“ предлажући да другостепени суд укине побијано решење и дозволи му да се брани са слободе или предмет врати на поновно одлучивање;

 бранилац оптуженог АА, адвокат АБ због битне повреде одредаба кривичног поступка и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања с предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење и оптуженом АА укине притвор.

Поднеском Ктж.бр.137/10 од 08.6.2010. године Тужилац за организовани криминал предложио је да Апелациони суд одбије као неосновану жалбу браниоца оптуженог АА а жалбу тужиоца за организовани криминал усвоји.

Разматрајући списе предмета и побијано решење, а по оцени навода изнетих у жалбама Тужиоца за организовани криминал, оптуженог ББ и браниоца окривљеног АА као и мишљења Тужиоца за организовани криминал, Апелациони суд у Београду је нашао:

жалбе оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА, адвоката АБ су основане док је жалба Тужиоца за организовани криминал неоснована.

Основано се у жалбама оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА, адвоката АБ указује да је приликом доношења првостепеног решења учињена битна повреда одредаба кривичног поступка будући да у образложењу побијаног решења недостају разлози о одлучним чињеницама.

Наиме, првостепеним решењем продужен је притвор према оптуженима АА, ВВ, ГГ и ББ са образложењем да постоји основана сумња да је „знатан“ део новчаних средстава прибављених извршењем кривичноправних радњи које су им оптужницом стављене на терет, преко привредног друштва оптуженог АА "АА", пребачен на рачуне иностраних предузећа у банкама у Аустрији и на Кипру а да новчана средства нису одузета нити пронађена код оптужених која околност, уз околност да оптужени ББ има и држављанство Републике Македоније по основу ког има право на пасош стране државе, а имајући у виду висину прописане казне за кривична дела која се оптуженима стављају на терет, указују да би ови оптужени, пуштањем на слободу, коришћењем како новчаних средстава која су остала у земљи а која нису пронађена, тако и средстава изнетих на рачуне у страним банкама, могли побећи и тако постати недоступни државним органима због чега је њихово даље задржавање у притвору, по основу одредбе члана 142 став 1 тачка 1 ЗКП, неопходно ради вођења кривичног поступка.

Овакав закључак првостепеног суда се, за сада, не може прихватити. Као што се основано наводи у жалбама оптуженог ББ и браниоца оптуженог АА, у образложењу ожалбеног решења дати су уопштени разлози за продужење притвора према окривљенима, без индивидуализације околности које у односу на сваког од окривљених понаособ указују на опасност од бекства. Недостатак конкретних, јасних и индивидуално одређених разлога за продужење притвора оптуженима АА, ВВ, ГГ и ББ на основу одредбе члана 142 став 1 тачка 1 ЗКП представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 ЗКП услед које је побијано решење морало бити укинуто. Како је Апелациони суд утврдио да је овај разлог укидања првостепеног решења од користи и за оптужене ВВ и ГГ који нису изјавили жалбу на наведено решење, то је првостепено решење, у смислу члана 384 ЗКП, укинуто по службеној дужности у односу на ове оптужене.

Такође, основано се жалбом оптуженог ББ указује да чињеница да поред држављанства Републике Србије поседује и држављанство Републике Македоније, „по основу ког има право на пасош стране државе“ не може бити околност која указује на опасност од бекства. Апстрактна могућност да одређено лице, у овом случају оптужени ББ, прибави неко право (пасош Републике Македоније) које, објективно, може искористити у циљу опструкције кривичног поступка, сама по себи, не представља околност која указује на опасност од бекства оптуженог у смислу одредбе члана 142 став 1 тачка 1 ЗКП.
Жалба Тужиоца за организовани криминал којом се првостепено решење побија у погледу става првостепеног суда да више не стоје разлози за продужење притвора према оптуженима АА и ГГ, из разлога прописаних одредбом члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП, је неоснована, будући да протек времена од извршења кривичних дела која су оптужницом стављена на терет оптуженима АА и ГГ и време које су ови оптужени провели у притвору, указују да њихово даље задржавање у притвору по законском основу из члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП не би било оправдано с обзиром да су посебно тешке околности изгубиле на свом интензитету.

С тим у вези, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, сматра да је нејасно и неразумљиво због чега првостепени суд, у побијаном решењу, наводи и образлаже разлоге за притвор у односу на оптужене АА и ГГ, који је био одређен и продужаван на основу члана 142 став 1 тачка 5 ЗКП, због постојања посебно тешких околности кривичног дела те их потом истим решењем отклања, када је Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, решењем Кж2 По1 96/2010 од дана 23.4.2010. године отклонио наведени основ за притвор у односу на оптужене АА и ГГ, чиме се надаље, по том основу и по истим чињеничним разлозима, више не могу продужавати или пак отклањати основи за притвор истим оптуженима каснијим одлукама првостепеног суда.

Приликом поновног одлучивања, првостепени суд ће, поступајући по примедбама из овог решења, водећи рачуна о дужности установљеној одредбом члана 141 став 1 Законика о кривичном поступку а након што пажљиво размотри све околности које су од утицаја на основаност продужења притвора према сваком од оптужених понаособ, бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку за коју ће дати јасне, убедљиве и непротивречне разлоге, те посебно имати у виду да је за продужење притвора по законском основу из члана 142 став 1 тачка 1 ЗКП, осим постојања основане сумње да су оптужени извршили кривична дела која су им оптужним актом стављена на терет, неопходно да постоје и друге околности које у својој међусобној повезаности, конкретно указују на опасност од бекства.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је, на основу члана 401 став 3 и став 4 ЗКП, одлучио као у изреци.


Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир с.р. Зоран Савић с.р.

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)