Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.07.2010.

Кж2 По1 149/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж2 По1 149/2010
Дана 27.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д

 

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Савке Гогић и Надежде Мијатовић, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Маје Вадњал, записничара, у поступку трајног одузимања имовине од осуђеног АА, одлучујући о жалби браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења ТИО.По1 бр.1/10 од 20.05.2010.године, у седници већа одржаној дана 27. јула 2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


  УВАЖАВАЊЕМ жалбе браниоца осуђеног АА, адвоката АБ, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења ТИО.По1 бр.1/10 од 20.05.2010.године, и предмет упућује првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е


  Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења ТИО.По1 бр.1/10 од 20.05.2010.године, усвојен је захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела, поднет од стране Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.бр.1/09 од 29.03.2010. године, па је од окривљеног АА, који је осуђен правноснажним пресудама Окружног суда у Београду КП.бр.5/03, КП.бр.6/03 и КП.бр.3/04, због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 227 став 1 КЗ РС и др, трајно одузета имовина и то право својине на непокретности кући аа, која се налази на катастарским парцелама _ и _ КО _, као и право коришћења на земљишту на коме се зграда налази, као и земљиште које служи за редовну употребу зграде.

  Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио бранилац осуђеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка и поступка предвиђеног Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, због повреде кривичног закона и Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи решење Вишег суда у Београду, Посебног Одељења Тои.По1 бр. 1/10 од 20.05.2010. године и одбије захтев за трајно одузимање имовине од окривљеног АА или да побијано решење укине и предмет врати на поновно решавање првостепеном суду.

  Тужилац за организовани криминал је својим актом Ктж.бр.146/10 од 16.06.2010.године предложио да Апелациони суд у Београду жалбу браниоца осуђеног АА, одбије као неосновану.

  Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, те предлога Тужиоца за организовани криминал, датом у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

  Жалба је основана.

  Побијано решење садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку, на коју је основано у својој жалби указао бранилац осуђеног АА.

  1.Чланом 34 ставом 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела одређено је да решење о трајном одузимању имовине садржи податке о власнику, опис и законски назив кривичног дела, податке о имовини која се одузима, односно вредност која се одузима од власника ако је располагао имовином проистеклом из кривичног дела у циљу осујећења њеног одузимања и одлуку о трошковима управљања привремено одузетом имовином.

  Дакле, у изреци решења о трајном одузимању имовине мора да стоји опис и законски назив кривичног дела и број пресуде са датумом правноснажности, којом је за то дело окривљени оглашен кривим и осуђен, а ово је важно из следећих разлога:

  а) Захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела на основу члана 28 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела може се поднети након ступања оптужнице на правну снагу, а најкасније у року од годину дана по правноснажном окончању кривичног поступка;

  б) Захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела може се поднети за кривична дела наведена у члану 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

  Следом тога, уколико у изреци решења није наведен опис и законски назив кривичног дела и датум правноснажности пресуде изрека је неразумљива, јер се на основу такве изреке не може оценити да ли је захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела благовремено поднет и да ли је поднет за кривична дела прописана одредбом члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, за која се може донети одлука о трајном одузимању имовине, уз испуњење осталих услова, које прописују одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

  У изреци побијаног решења наведене су три пресуде и законски назив једног кривичног дела за које је оглашен кривим (КП 5/03, КП6/03 и КП 3/04 и кривично дело злочиначко удруживање из члана 227 став 1 КЗ РС и др.), дакле, у изреци решења није наведен датум правноснажности наведених пресуда, и којом од тих пресуда је окривљени оглашен кривим за кривично дело злочиначко удруживање из члан 227 став 1 КЗ РС, то изрека побијаног решења не садржи оно што је потребно у смислу члана 34 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, иста је неразумљива, а што чини битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку, јер на бази такве изреке се не може несумњиво оценити да ли је захтев за трајно одузимање имовине благовремено поднет и да ли се захтев односи на дела због којих се може од осуђеног трајно одузети имовина.

  Уколико у односу на неку од наведених пресуда првостепени суд утврди да је датум њене правноснажности ван рока прописаног одредбом члана 28 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела (рок у коме се може поднети захтев за трајно одузимање имовине – годину дана од правноснажног окончања поступка), онда те пресуде не треба наводити у изреци решења и на њих се на треба позивати у образложењу решења.

  Због наведеног првостепено решење је морало бити укинуто.

  2. Основано се у жалби браниоца осуђеног оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, а то произилази из следећег:

  Осуђени АА и његов бранилац су током поступка истицали да је у решавању његовог стамбеног питања и добијања предметног стана, осуђени служби Државне безбедности уступио свој стан у улици аа1, а служба њему, на његов жиро рачун код Капитал банке, из средстава Савезне управе царина, уплатила износ од 374.409,00 ДЕМ, за који износ је неспорно да је на име купопродајне цене стана уплаћен на рачун Станком корпорације АД Београд.

  Следом тога, првостепени суд је морао да утврди да ли је осуђени уступио свом послодавцу стан у улици аа1 (провером преко земљишних књига или катастра непокретности), на кога се тај стан водио у тренутку уступања, на кога се сада води, а што ће омогућити првостепеном суду закључивање: да ли је осуђени био власник тог стана, ко је правни следбеник на власништву тог стана и да ли је правни следбеник стан добио у правним пословима или правним односима, посредно или непосредно, са службом, у којој је осуђени био у радном односу.

  Потом, првостепени суд мора извођењем одговарајућих доказа утврдити, а ради провере навода осуђеног, ко је и када уплатио на његов жиро рачун код Капитал банке предметну суму, а која је потом са жиро рачуна АА пребачена на рачун Станком корпорације, па када то утврди првостепени суд ће моћи закључивати да ли је предметни стан купљен нелегално стеченим средствима, а потом, у зависности од тога, закључивати да ли има места примени Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела према осуђеном. Приликом овог утврђивања првостепени суд треба да утврди да ли је уплата новца на жиро рачун осуђеног извршена у складу са тада важећим банкарским прописима, односно да ли је банка код које је новац уплаћен пријавила ову уплату, с обзиром на висину износа уплаћеног на жиро рачун физичког лица, надлежном органу, ради провере порекла новца.

  Дакле, с обзиром да побијано решење садржи битну повреду одредаба кривичног поступка прописану одредбом члана 368 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку, и да је решење донето на основу непотпуно утврђеног чињеничног стања, Апелациони суд у Београду је уважио жалбу браниоца осуђеног АА, укинуо првостепено решење и вратио предмет на поновно одлучивање, па ће првостепени суд у поновном поступку отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка на коју је овим решењем указано, извршити одговарајуће радње у циљу правилног и потпуног утврђења чињеничног стања, у складу са примедбама овог суда, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, а за коју ће дати јасне и логичне разлоге.

  На основу напред наведеног, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења применом одредбе члана 36 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у вези члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку.

Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Маја Вадњал     Верољуб Цветковић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)