Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.05.2013.

Кж2 По1 149/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 149/13
Дана 15.05.2013. године
Б Е О Г Р А Д, ул. Немањина бр.9

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Синише Важића, председника већа, Надежде Мијатовић и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Слађаном Лазићем, као записничара, у поступку трајног одузимања имовине према окривљеном АА, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал у Београду ОИК.бр.17/09 од 29.03.2013. године, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Тои-По1.бр.16/12 од 14.03.2013. године, на рочишту одржаном у смислу члана 48 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, одржаном дана 15.05.2013. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал у Београду ОИК.бр.17/09 од 29.03.2013. године, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Тои-По1.бр.16/12 од 14.03.2013. године.


О б р а з л о ж е њ е

  Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Тои-По1.бр.16/12 од 14.03.2013. године, одбијен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.17/09 од 11.01.2012. године, за трајно одузимање имовине окривљеног АА – 138.747 акција предузећа "АА", што представља 30.0023% учешћа у укупној вредности капитала предузећа.

Против овог решења жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи ожалбено решење и усвоји захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.17/09 од 11.01.2012. године.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је на рочишту, након разматрања списа предмета и побијаног решења, по оцени жалбених навода, речи Тужиоца за организовани криминал, окривљеног и његовог браниоца на рочишту, нашао:

-жалба је неоснована.

Из списа предмета се утврђује да је првостепени суд приликом одлучивања имао у виду да се у свом захтеву Тужилаштво за организовани криминал позвало на правноснажну пресуду тог суда К-По1.бр.235/10 од 26.11.2010. године (пресуда Апелационог суда у Београду Кж1-По1.бр.7/2011 од 10.06.2011. године), којом је окривљени АА оглашен кривим и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од пет година и један месец, због извршења кривичног дела неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ и кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1 КЗ, дакле због извршења између осталог и кривичног дела из члана 246 став 2 у вези става 1 КЗ, које је одредбом члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, предвиђено као основ за његову примену.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење налази да је првостепени суд одлучујући о захтеву Тужилаштва за организовани криминал за трајно одузимање имовине окривљеног АА, правилно донео одлуку као у изреци ожалбеног решења за коју је дао јасне и аргументоване разлоге из изведених доказа, на основу којих је утврдио чињенично стање које је детаљно анализирао и образложио. Наиме, првостепени суд је доносећи одлуку као у изреци ожалбеног решења најпре пошао од појма имовине у смислу члана 3 тачка 2 и члана 3 тачка 6 и 7 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, утврђујући при том неспорне ствари за тужилаштво, окривљеног и његовог пуномоћника и то: да је АА власник 138.747 акција предузећа "АА", неспоран начин стицања акција наведеног предузећа у процесу приватизације чиме је постао власник 30.0023% акција предузећа "АА" исплативши купонима старе девизне штедње купопродајну цену од 158.736,00 КМ, као и да је неспорно утврђено да је наведену стару девизну штедњу АА откупио по цени од 35% до 40% реалне вредности штедње, детаљно наводећи колико и од којих лица је откупио стару девизну штедњу са закључком да је АА за суму новца од 67.745 КМ или око 34.000 евра постао власник 30,0023% акција предузећа "АА".

Даље се првостепени суд упустио у утврђивање одакле потиче новац којим је АА откупио купоне старе девизне штедње – порекло 67.754 КМ за куповину 138.747 акција имајући у виду да АА и његов пуномоћник порекло новца објашњавају позајмицом добијеном од ББ, као и чињеницу да је и само тужилаштво на рочишту за трајно одузимање имовине приликом образлагања захтева на страни 3 транскрипта од 05.07.2012. године наводи да постоје изјаве ББ који објашњавају да су АА заиста позајмили новац, те да на директно питање председника већа да се разјасни да ли тужилаштво тврди да паре које су ББ позајмили окривљеном АА потичу од добијеног кредита који је њима одобрен, тужилаштво даје потврдан одговор (на страни 4 и 5 транскрипта од 05.07.2012. године) чиме је суд недвосмислено утврдио да је новац за куповину акција АА добио управо од брачног пара ББ, прихватајући тврдњу одбране да су акције купљене новцем који је добијен као зајам од ББ. Наведена чињеница поред цитираног навода ТОК-а, исказа окривљеног и његовог пуномоћника у складу је са исказом сведока СС (страна 8 до 18 транскрипта од 05.07.2012. године) као и са изјавама ББ од 31.08.2011. године оверене код нотара, изјавом СС од 31.08.2011. године, овереном код нотара, имајући при том у виду и тврдњу тужилаштва са рочишта од 14.03.2013. године у којој појашњава свој став од 05.07.2012. године, али је суд сматрао да новац за куповину акција води порекло од позајмице, јер поред свега наведеног добијање кредита ББ од 23.12.2005. године, којим се по уверењу суда обезбеђена средства за позајмицу хронолошки уклапа са датумима куповине купона старе девизне штедње (26-29.12.2005. године) и са уплатом купопродајне цене за акције (29.12.2005. године) а што поред већ наведених доказа произилази и из уговора о кредиту _ организације “_” и ББ број 31646/05 од 23.12.2005. године на 30.000 КМ и уговор са ББ број 31653/05 од 23.12.2005. године, на 30.000 КМ као и из дописа МУП Републике Српске од 10.05.2012. године уз који је достављен допис _-а од 10.04.2012. године у коме је наведено да су ББ имали кредите под наведеним бројевима, а да из наведеног дописа је утврђено да су кредити отплаћени и да је документација уништена по одлуци 100-11/6125 а све у складу са роковима чувања документације и одобрењима Архива Републике Српске. Такође, првостепени суд је имао у виду да ББ, а након увида у документацију која је суду достављена од стране тужилаштва је власник предузећа "АА1", да је предузеће пословало уз остваривање добити, да је ради обезбеђења кредита који је добијен од _организације “_” стављена хипотека на стану површине 85 м2, то говори о имовном стању ББ из које је кредит могао бити обезбеђен из које имовине је могао бити враћен. У прилог томе стоји изјава коју је дао ББ Управи криминалистичке полиције Републике Српске од 19.04.2012. године у којој је објаснио да је кредит враћен од његових прихода остварених дугогодишњим радом између осталог и радом у Ираку, што ничим није доведено у питање по оцени првостепеног суда због чега је такве наводе суд и прихватио дајући правилан закључак да није од непосредног значаја за овај поступак порекло новца ББ. Став првостепеног суда поткрепљен је и са исказом самог АА (страна 18-19 транскрипта од 05.07.2012. године), сведока СС (страна од 8 до 18 транскрипта од 05.07.2012. године) који су навели а што је суд прихватио да АА није вратио ниједан једини део позајмљеног новца те да је договор био да се позајмица враћа од прихода који буду остварени радом перона аутобуске станице који су требали према интерном договору да по куповини предузећа "АА" припадају ББ и радом дискотеке која се налази на крову аутобуске станице, а која је треба да припадне АА. Дакле, пре куповине акција постојао је договор између АА и ББ о мотивима и разлозима куповине акција станице, о начину рада и начину враћања кредита, са закључком да је мотив ББ за давање позајмице АА био тај што је на лицитацији за куповину акција његова понуда била најнижа и што је та понуда победила, па је у том смислу логичан мотив – плаћање што ниже купопродајне цене, а што даље треба довести у везу са чињеницом да је договорено заједничко пословање у коме би како је то већ наведено ББ припали перони аутобуске станице, на којим би могли обављати делатност за коју је иначе регистровано предузеће ББ "АА1". Даље је првостепени суд имао у виду изјаву ББ на записнику МУП Републике Српске од 19.04.2012. године везано за његове акције 22,75% предузећа "АА", у том предузећу није имао било каква управљачка права па је у том смислу прихваћена и његова тврдња да је дао новац на зајам за куповину акција, а да ни у том случају није стекао нити тражио никакав формална управљачка права, а што је све у складу са изјавом ББ који су навели у изјави од 31.08.2011. године да је позајмица која је дата АА требала бити враћена из његовог дела прихода у купљеном предузећу у коме су имали намеру да заједнички воде посао. При том се првостепени суд осврнуо и на питање постојања очигледне наведене имовине( која је била предмет захтева за трајно одузимање) и законитих прихода АА и о томе дао јасно и за овај суд прихватљиво образложење.

Имајући у виду све наведене доказе у списима предмета, тврдње странака изнетих у току поступка, које су детаљно анализиране и образложене у ожалбеном решењу, правилна је одлука првостепеног суда да се одбије захтев Тужилаштва за организовани криминал за трајно одузимање имовине окривљеног АА – 138.747 акција предузећа "АА", што представља 30,0023% учешћа у укупној вредности капитала предузећа, а на основу одредбе члана 38 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, налазећи да у конкретном случају нису испуњени услови прописани Законом о одузимању имовине, јер је првостепени суд на основу свих изведених доказа недвосмислено утврдио да је куповина старе девизне штедње од стране АА обављена из законски прибављених средстава од неспорне позајмице коју је добио од брачног пара ББ, те тиме и није доказана теза тужиоца о постојању очигледне несрезмере између имовине коју поседује окривљени и његових законитих прихода.

Како је првостепени суд за своју одлуку у побијаном решењу изнео у свему јасне и довољне разлоге, које и овај суд у потпуности прихвата као правилне, то је жалба Тужиоца за организовани криминал којом се истиче да је првостепени суд у побијаном решењу погрешно утврдио чињенично стање и извео погрешан закључак у вези утврђивања порекла новца којим је АА откупио купоне старе девизне штедње, то јест преко 67.745,00 КМ, оцењена као неоснована.

Са свега изложеног, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је донео одлуку као у изреци решења сходно члану 48 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Записничар        Председник већа-судија
Слађан Лазић, с.р       Синиша Важић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)