Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.07.2010.

Кж2 По1 149/2010

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж2 По1 149/2010
Дана 27.07.2010. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, и судија Савке Гогић и Надежде Мијатовић, чланова већа, уз учешће судијског сарадника Маје Вадњал, записничара, у поступку трајног одузимања имовине од осуђеног АА, одлучујући о жалби браниоца осуђеног АА, адвоката АА1, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења ТИО.По1 бр.1/10 од 20.05.2010.године, у седници већа одржаној дана 27. јула 2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВАЊЕМ жалбе браниоца осуђеног АА, адвоката АА1, УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења ТИО.По1 бр.1/10 од 20.05.2010.године, и предмет упућује првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења ТИО.По1 бр.1/10 од 20.05.2010.године, усвојен је захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела, поднет од стране Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.бр.1/09 од 29.03.2010. године, па је од окривљеног АА, који је осуђен правноснажним пресудама Окружног суда у Београду КП.бр.5/03, КП.бр.6/03 и КП.бр.3/04, због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 227 став 1 КЗ РС и др, трајно одузета имовина и то право својине на непокретности кући – стану __ са локалом и гаражом у приземљу која се налази у блоку __, насеље „аа“ у Београду, објекат __ у__ у улици __, укупне корисне површине 178,29 м2, која се налази на катастарским парцелама __ и __ КО __, као и право коришћења на земљишту на коме се зграда налази, као и земљиште које служи за редовну употребу зграде.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио бранилац осуђеног АА, адвокат АА1, због битне повреде одредаба кривичног поступка и поступка предвиђеног Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, због повреде кривичног закона и Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи решење Вишег суда у Београду, Посебног Одељења Тои.По1 бр. 1/10 од 20.05.2010. године и одбије захтев за трајно одузимање имовине од окривљеног АА или да побијано решење укине и предмет врати на поновно решавање првостепеном суду.

Тужилац за организовани криминал је својим актом Ктж.бр.146/10 од 16.06.2010.године предложио да Апелациони суд у Београду жалбу браниоца осуђеног АА, одбије као неосновану.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, те предлога Тужиоца за организовани криминал, датом у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

Жалба је основана.

Побијано решење садржи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку, на коју је основано у својој жалби указао бранилац осуђеног АА.

1. Чланом 34 ставом 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела одређено је да решење о трајном одузимању имовине садржи податке о власнику, опис и законски назив кривичног дела, податке о имовини која се одузима, односно вредност која се одузима од власника ако је располагао имовином проистеклом из кривичног дела у циљу осујећења њеног одузимања и одлуку о трошковима управљања привремено одузетом имовином.

Дакле, у изреци решења о трајном одузимању имовине мора да стоји опис и законски назив кривичног дела и број пресуде са датумом правноснажности, којом је за то дело окривљени оглашен кривим и осуђен, а ово је важно из следећих разлога:

а) Захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела на основу члана 28 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела може се поднети након ступања оптужнице на правну снагу, а најкасније у року од годину дана по правноснажном окончању кривичног поступка;

б) Захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела може се поднети за кривична дела наведена у члану 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Следом тога, уколико у изреци решења није наведен опис и законски назив кривичног дела и датум правноснажности пресуде изрека је неразумљива, јер се на основу такве изреке не може оценити да ли је захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела благовремено поднет и да ли је поднет за кривична дела прописана одредбом члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, за која се може донети одлука о трајном одузимању имовине, уз испуњење осталих услова, које прописују одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

У изреци побијаног решења наведене су три пресуде и законски назив једног кривичног дела за које је оглашен кривим ( КП 5/03, КП6/03 и КП 3/04 и кривично дело злочиначко удруживање из члана 227 став 1 КЗ РС и др ), дакле, у изреци решења није наведен датум правноснажности наведених пресуда, и којом од тих пресуда је окривљени оглашен кривим за кривично дело злочиначко удруживање из члана 227 став 1 КЗ РС, то изрека побијаног решења не садржи оно што је потребно у смислу члана 34 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, иста је неразумљива, а што чини битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку, јер на бази такве изреке се не може несумњиво оценити да ли је захтев за трајно одузимање имовине благовремено поднет и да ли се захтев односи на дела због којих се може од осуђеног трајно одузети имовина.

Уколико у односу на неку од наведених пресуда првостепени суд утврди да је датум њене правноснажности ван рока прописаног одредбом члана 28 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела (рок у коме се може поднети захтев за трајно одузимање имовине – годину дана од правноснажног окончања поступка), онда те пресуде не треба наводити у изреци решења и на њих се на треба позивати у образложењу решења.

Због наведеног првостепено решење је морало бити укинуто.

2. Основано се у жалби браниоца осуђеног оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, а то произилази из следећег:

Осуђени АА и његов бранилац су током поступка истицали да је у решавању његовог стамбеног питања и добијања предметног стана, осуђени служби __ уступио свој стан у улици __, а служба њему, на његов жиро рачун код Капитал банке, из средстава __, уплатила износ од 374.409,00 ДЕМ, за који износ је неспорно да је на име купопродајне цене стана уплаћен на рачун __ АД Београд.

Следом тога, првостепени суд је морао да утврди да ли је осуђени уступио свом послодавцу стан у улици __ (провером преко земљишних књига или катастра непокретности), на кога се тај стан водио у тренутку уступања, на кога се сада води, а што ће омогућити првостепеном суду закључивање: да ли је осуђени био власник тог стана, ко је правни следбеник на власништву тог стана и да ли је правни следбеник стан добио у правним пословима или правним односима, посредно или непосредно, са службом, у којој је осуђени био у радном односу.

Потом, првостепени суд мора извођењем одговарајућих доказа утврдити, а ради провере навода осуђеног, ко је и када уплатио на његов жиро рачун код __ банке предметну суму, а која је потом са жиро рачуна АА пребачена на рачун __, па када то утврди првостепени суд ће моћи закључивати да ли је предметни стан купљен нелегално стеченим средствима, а потом, у зависности од тога, закључивати да ли има места примени Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела према осуђеном. Приликом овог утврђивања првостепени суд треба да утврди да ли је уплата новца на жиро рачун осуђеног извршена у складу са тада важећим банкарским прописима, односно да ли је банка код које је новац уплаћен пријавила ову уплату, с обзиром на висину износа уплаћеног на жиро рачун физичког лица, надлежном органу, ради провере порекла новца.

Дакле, с обзиром да побијано решење садржи битну повреду одредаба кривичног поступка прописану одредбом члана 368 став 1 тачка 11 Законика о кривичном поступку, и да је решење донето на основу непотпуно утврђеног чињеничног стања, Апелациони суд у Београду је уважио жалбу браниоца осуђеног АА, укинуо првостепено решење и вратио предмет на поновно одлучивање, па ће првостепени суд у поновном поступку отклонити битну повреду одредаба кривичног поступка на коју је овим решењем указано, извршити одговарајуће радње у циљу правилног и потпуног утврђења чињеничног стања, у складу са примедбама овог суда, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, а за коју ће дати јасне и логичне разлоге.

На основу напред наведеног, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења применом одредбе члана 36 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у вези члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Маја Вадњал Верољуб Цветковић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)