Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.04.2012.

Кж2 По1 156/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 156/12
Дана 24.04.2012. године
Б е о г р а д


  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Слободана Рашића, председника већа, Драгољуба Ђорђевића и Надежде Мијатовић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у поступку за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела према окривљеном - власнику АА, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адв. АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1 бр.55/11 од 28.02.2012. године, у седници одржаној дана 24. априла 2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

  ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адв. АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1 бр.55/11 од 28.02.2012. године.


О б р а з л о ж е њ е

  Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои.По1 бр.55/11 од 28.02.2012. године, усвојен је захтев Тужиоца за организовани криминал Оик.бр.8/11 од 22.12.2011. године, за привремено одузимање имовине, за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране окривљеног АА, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, рођен _. године у _, Република Хрватска, држављанин Републике Србије, са пребивалиштем у _, улица _ бр. 17, против кога се води кривични поступак због кривичног дела давање мита из члана 368 став 1 Кривичног законика и кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, по оптужници Тужиоца за организовани криминал у Београду Кт.бр.12/11 од 17.11.2011. године, са описом дела као у наведеном оптужном акту,

  па је привремено одузета имовина од окривљеног – власника АА и то ½ пословног простора локала, аа и ½ пословног простора аа1, који локали се налазе у аа3 и који су изграђени на катастарској парцели бр. _, као и путничко моторно возило аа4. Истим решењем одлучено је да привремено одузимање имовине траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

  Против означеног решења жалбу је изјавила бранилац окривљеног АА, адв. АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде закона, са предлогом да Апелациони суд укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да преиначи побијано решење и одбије захтев тужиоца, или га преиначи тако што ће у смислу члана 25 став 2 закона оставити окривљеном као власнику део имовине и то ½ пословног простора аа, ½ пословног простора аа и ½ пословног простора локала аа1 у _, сви на адреси аа3.

  Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и изјављеном жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

  Жалба је неоснована.

  По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилни су разлози које је дао првостепени суд приликом доношења решења Пои.По1 бр.55/11 од 28.02.2012. године, којим је од окривљеног АА привремено одузета имовина и то ½ пословног простора локала аа, ½ пословног простора аа и ½ пословног простора локала аа1, који се налазе у аа3, изграђени на катастарској парцели бр. 2933/4, као и путничко моторно возило марке аа4, због чега су и супротни жалбени наводи браниоца окривљеног оцењени као неосновани.

   Првостепени суд је током овог поступка извео доказе које је правилно ценио и на основу којих је утврдио чињенице које су одлучне за доношење правилне одлуке у овом поступку, у погледу којих је дао јасне и непротивречне разлоге, који су у свему прихватљиви и за овај суд.

  Наиме, имајући у виду да се сходно одредби члана 3 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, под имовином проистеклом из кривичног дела сматра имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, укључујући и имовину која је пренета на треће лице, као власника, сходно одредби члана 3 тачка 6 и 7 наведеног закона, првостепени суд је имајући у виду напред цитиране законску одредбу правилно закључио да је у конкретном случају потребно утврдити две чињенице и то: 1. постојање имовине и 2. постојање очигледне несразмере између вредности имовине са једне стране и законито стечених прихода са друге стране, а која чињеница би указала на основану сумњу да се до такве и толике имовине могло доћи само извршењем кривичног дела.

  На основу доказа који се налазе у списима предмета, а која околност није била спорна ни међу странкама у поступку, утврђено је несумњиво да је окривљени АА сувласник ½ пословног простора локала, аа, ½ пословног простора локала, аа и ½ пословног простора локала, аа1, који се налазе у аа3 и који су изграђени на катастарској парцели _, те да је власник путничког возила аа4. На основу изведених доказа утврђено је да је окривљени АА право сусвојине на локалу аа стекао на основу Уговора о купопродаји овереног пред Општинским судом у Старој Пазови Ов.бр.2445/05 од 20.04.2005. године, који је закључен између АА4, као продавца и АА2 и АА, као купаца, за купопродајну цену од 3.000.000,оо динара, на локалу аа право сусвојине је окривљени стекао на основу Уговора о купопродаји овереног пред Општинским судом у Старој Пазови Ов.бр.4261/06 од 19.05.2006. године, који је закључен између АА4, као продавца и АА2 и АА, као купаца, за купопродајну цену од 2.000.000,оо динара и на локалу површине 33 м2 право сусвојине је стечено на основу Уговора о купопродаји овереног пред Општинским судом у Старој Пазови Ов.бр.2091/06-V од 04.08.2006. године, који је закључен између АА3, као продавца и АА2 и АА, као купаца, за купопродајну цену од 800.000,оо динара. Када је реч о праву својине на путничком моторном возилу марке аа4, окривљени АА је право својине над тим возилом стекао дана 06.10.2010. године куповином предметног возила од „Raiffeisen rent“ за износ од 2.691.972,73 динара.

  Из напред наведеног произилази да је у време закључења уговора о купопродаји непокретности купопродајна цена сва три локала износила укупно 5.800.000,оо динара, док је купопродајна цена предметног возила износила 2.691.972,73 динара. Имајући у виду да вредност предметних локала, односно ½ локала, као и предметног аутомобила износи 5.591.972,73 динара, првостепени суд је правилно, након утврђивања те вредности, ценио да ли су законито стечени приходи окривљеног АА били довољни за куповину наведених некретнина и предметног аутомобила.

  С тим у вези, првостепени суд је имао у виду висину законитих прихода које је окривљени АА остварио у периоду од 2003. до 2010. године у радном односу и ван радног односа, који према подацима Пореске управе укупно износе 1.377.031,оо динар, као и чињеницу да за окривљеног АА према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање постоји евидентиран стаж осигурања те да су уплаћиване зараде и доприноси, те да је у периоду од 1998. године па надаље остварио зараду у нето износу од 932.135,42 динара. Дакле, имајући у виду да је окривљени АА у периоду од 1998. године па надаље, према подацима званичних органа остварио укупно законите приходе у износу од 2.309.166,42 динара, а да је за куповину предметне имовине у погледу које је стављен захтев за привремено одузимање укупно платио у готовом новцу 5.591.972,73 динара, то је првостепени суд правилно нашао да постоји очигледна несразмера између вредности имовине која је стечена на напред описани начин и законито стечених прихода окривљеног АА, посебно имајући у виду и трошкове живота које је окривљени заједно са својом породицом морао имати за све ове године. На основу свега напред изнетог, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно закључио да изведени докази у довољној мери указују на очигледну несразмеру између законитих прихода и вредности имовине, тј. на постојање основане сумње да су све три непокретности, као и путничко моторно возило, ближе описани у изреци решења, проистекли из кривичног дела, с тим што ће доказивање криминалног порекла имовине бити предмет посебног поступка за трајно одузимање.

Имајући у виду све напред наведено, жалбени наводи браниоца окривљеног, којима се првостепено решење побија у суштини због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно утврђеног чињеничног стања, уз истицање да не стоје разлози за прихватање захтева Тужиоца за организовани криминал за одузимање предметне имовине од окривљеног АА су оцењени као неосновани и овај суд налази да је првостепени суд током спроведеног поступка правилно утврдио да између законито стечене имовине и имовине која је предмет одузимања у овом поступку постоји очигледна несразмера, те је правилно и одлучио као у изреци овог решења.

  Првостепени суд правилно није прихватио наводе одбране да износ од 16.000 евра, који је употребљен за куповину првог локала површине 103 м2, представља породичну уштеђевину која је стечена на основу разлике у цени остварене продајом породичне непокретности у Републици Хрватској и непокретности купљене на подручју општине Стара Пазова, у којој и данас живи породица АА, јер је такав навод противан доказима које је суд овом приликом извео и које је правилно ценио и за шта је у образложењу побијаног решења дао јасне и непротивречне разлоге.

  Жалбени наводи браниоца окривљеног, којима се истиче да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање када није прихватио доказ из ког је могао да утврди да је окривљеном АА његова сестра АА1 током година, почев од 2003. до 2010. године, исплатила суму новца у износу од 146.000 евра су оцењени као неосновани. Наиме, суд није могао да прихвати навод одбране да је окривљени АА средства за куповину друга два локала, као и за путничко моторно возило марке аа4 добио од своје рођене сестре, јер су суду достављени само подаци о укупном промету наведене фирме "АА", власништво сестре окривљеног, у означеном периоду, али не и подаци о завршном рачуну, из ког би се могло утврдити да ли је наведена фирма у означеном периоду остварила профит, те уколико јесте, у ком износу, а чак и да стоји чињеница да је фирма сестре окривљеног остварила приход, то само по себи не мора да значи ништа, с обзиром да не постоје докази да је исплата окривљеном од стране његове сестре и извршена, због чега су и супротни жалбени наводи браниоца окривљеног оцењени као неосновани.

  Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП-а, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, донео је одлуку као у изреци.


Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Александар Багаш      Слободан Рашић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)