Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.01.2015.

Кж2 По1 16/2015

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
ПОСЕБНО ОДЕЉЕЊЕ
Кж2 По1 16/15
Дана 19.01.2015. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Зорана Савића, председника већа, судија Вучка Мирчића и Душка Миленковића чланова већа, са вишим саветником Зорицом Аврамовић, као записничарем, у кривичном предмету према окривљеном АА и др., због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика, одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против решења Посебног одељења – Вишег суда у Београду К.По1 бр. 273/10 – Кв.По1 бр. 685/14 од 30.12.2014. године, у седници већа одржаној дана 19.јануара 2015. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужиоца за организовани криминал, изјављена против решења Посебног одељења – Вишег суда у Београду К.По1 бр. 273/10 – Кв.По1 бр. 685/14 од 30.12.2014. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду К.По1 бр. 273/10 – Кв.По1 бр. 685/14 од 30.12.2014. године одбијен је предлог Тужилаштва за организовани криминал Ктс.бр. 17/09 од 13.08.2014. године, за одређивање привремене мере обезбеђења одузимања имовинске користи као неоснован.

Против наведеног решења жалбу је изјавио Тужилац за организовани криминал због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 у вези члана 437 тачка 1 Законика о кривичном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени укине првостепено решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења број К.По1 бр. 273/10 – Кв.По1 бр. 685/14 од 30.12.2014. године и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, које решење је испитао у смислу одредбе члана 467 став 1 Законика о кривичном поступку, испитујући решење у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакинути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

По налажењу овог суда правилно је првостепени суд одбио предлог Тужилаштва за организовани криминал Ктс.бр. 17/09 од 13.08.2014. године за одређивање привремене мере обезбеђења одузимања имовинске користи као неоснован.

Приликом доношења одлуке правилно је првостепени суд имао у виду да према стању у списима предмета односно чињеничном опису презентованом у оптужници и степену потврђене оправдане сумње произилази да је окривљени АА1 по налозима окривљеног АА “прљав новац” окривљеног АА улагао на своје име у куповину или закуп више предузећа, финансирање њиховог пословања, као и у закуп пољопривреденог земљишта на територији АП Војводине, а за рачун окривљеног АА, те да је тако између осталог како се то наводи у тачки 3 оптужнице по налозима окривљеног АА “прљав новац” у готовом искористио за исплате преосталих рата уговорене куппродајне цене за предузећа "АА" Агенцији за приватизацију Републике Србије, да је део новца у износу од 58.802.558,00 динара у готовини уложио у предузећа "АА", те да постоји оправдана сумња да је по налогу окривљеног АА 11.01.2010. године као формални власник и председник Управног одбора "АА" окривљени АА1 донео одлуку да се закључи уговор о субординираном зајму са предузећем "АА1" на основу које службене исправе са неистинтом садржином је омогућио пренос 347.375 евра, новца у платни промет Републике Србије.

Поред тога правилно је првостепени суд имао у виду и да је неспорно да је у стечајном поступку над привредним друштвом АД "АА" решењем стечајног судије Привредног суда у Новом Саду донетог на записнику у предмету под пословним бројем 1 Ст 93/2012 дана 06.02.2014. године окривљеном АА1 признато потраживање по основу улагања у овој привредни субјект у износу од 59.627.307,01 динара, а привредном друштву "АА1" у истом стечајном поступку признато потраживање по основу улагања у износу од 40.257.566,65 динара, а што све произилази из листе признатих и оспорених потраживања разлучних и стечајних поверилаца од 07.11.2012. године, те да је неспорно да је АА1 у целини пренео признато потраживање СС уговором о уступању од 19.11.2012. године који има према АД "АА" у стечају, а привредно друштво "АА1" у целини пренело признато потраживање привредном друштву "АА2" уговором о уступању од 03.05.2013. године, а које потраживања су одлукама Привредног суда у Новом Саду у стечајном поступку стечајног дужника "АА" призната СС и привредном друштву "АА2".

Правилно је првостепени суд имајући у виду све напред наведено, као и да је у конкретном случају предлог тужилаштва за одређивање привремене мере обезбеђења одузимања имовинске користи поднет како у односу на стечајне и извршне дужнике, тако и у односу на стечајне и извршне повериоце, а да је чланом 294 став 1 тачка 3 Закона о извршењу и обезбеђењу који прописује врсте привремених мера за обезбеђење новчаног потраживања, забрану располагања могуће је одредити само у односу на извршног дужника, а не и у односу на извршног повериоца, односно у овом случају привредно друштво "АА2" и СС, то по правилном налажењу већа првостепеног суда предложену меру не би било могуће спровести односно уписати забрану располагања привредних субјеката у Агенцији за привредне регистре – Регистру судских забрана у односу на потраживања која су им призната у стечајном поступку који је отворен над привредним субјектом АД "АА" у стечају на начин како је то предложено, при чему се веће првостепеног суда није упуштало у даљу процену основаности предлога Тужилаштва за организовани криминал будући да је исти морао бити одбијен као неоснован из напред наведених разлога.

Изјављеном жалбом Тужиоца за организовани криминал побија се ожалбено решење због битних повреда одредаба кривичног поступка и то тако што се наводи да су у побијаном решењу изостали разлози о чињеницама које су предмет доказивања а да су дати разлози потпуно нејасни односно да суд не наводи разлоге о чињеницама које су предмет доказивања и не образлаже из којих разлога је одбио предлог тужилаштва у делу који се односи на предложену меру у односу на стечајног дужника привредно друштво АД "АА" у стечају, као и да уколико суд сматра да у конкретном случају нису испуњени услови да се изрекне привремена мера предвиђена чланом 294 став 1 тачка 3 Закона о извршењу и обезбеђењу, неопходно је да по службеној дужности сходно члану 540 Законика о кривичном поступку сам одреди меру коју у конкретном случају сматра за адекватну, јер је само изрицањем привреме мере могуће на ефикасан начин обезбедити касније одузимање имовинске користи која је проистекла из извршења овог кривичног дела.

Изнети жалбени наводи тужиоца оцењени су као неосновани имајући у виду да ожалбено решење није донето уз битне повреде одредаба кривичног поступка како се то неосновано истиче изјављеном жалбом, будући да је првостепени суд у ожалбеном решењу дао јасне и довољне разлоге за своју одлуку, а које разлоге у свему као правилне прихвата и овај суд, навео је из којих разлога је одбио предлог Тужиоца за организовани криминал, правилно налазећи да предложену меру не би било могуће спровести односно уписати забрану располагања ових субјеката у Агенцији за привредне регистре односно Регистру судских забрана, онако како је то предложено предлогом Тужиоца за организовани криминал, при чему се у изјављеној жалби не наводе околности које нису цењене од стране првостепеног суда, као ни околности које би утицале на доношење другачије одлуке, а жалбеним наводима правилност, а ни законитост ожалбеног решења нису доведени у питање.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар        Председник већа-судија
Зорица Аврамовић, с.р.     Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)