Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.06.2011.

Кж2 По1 166/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 166/11
Дана 24.06.2011.године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа и судија Савке Гогић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у кривичном предмету против окривљене АА, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика и продуженог кривичног дела прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1, све у вези члана 61 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљене АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1 бр. 10/11 од 11.03.2011. године, у седници већа одржаној дана 24. јуна 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљене АА, адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1 бр. 10/11 од 11.03.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1 бр. 10/11 од 11.03.2011. године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.бр.21/09 од 07.03.2011. године, за привремено одузимање имовине, па се од оптужене АА, ЈМБГ _, рођене __. године, у _, Република _, од оца _ и мајке _, рођене _, са пребивалиштем у _, улица _, држављанка Републике Србије, привремено одузима и то:

-право коришћења на земљишту које се налази на катастарској парцели број аа-виноград „аа1“, површине 8 ари и 00м2, и земљиште на катастарској парцели број бб – њива „аа1“ површине 19 ари и 46м2 уписаних у ЗКУЛ вв КО Сремска Каменица.

У ставу другом наведеног решења одлучено је да ће привремено одузимање имовине трајати до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине.

У ставу трећем наведеног решења одлучено је да се управљање привремено одузетом имовином поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио бранилац окривљене АА, адвокат АБ, не наводећи законске основе за побијање решења, док из садржине жалбе произилази да се жали на погрешно утврђено чињенично стање, као и на погрешну примену закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду, усвоји изјављену жалбу и да побијано решење преиначи, тако што ће одбити захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.С.бр.21/09 од 07.03.2011. године, за привремено одузимање имовине, или да укине решење и спис предмета врати првостепеном суду на поновну одлуку.

Тужилац за организовани криминал, је у свом поднеску Ктж.бр.189/11 од 22.06.2011. године, изнео мишљење да жалбу браниоца окривљене АА, адвоката АБ, од 13.06.2011. године, изјављену против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1 бр. 10/11 од 11.03.2011. године, којим је окривљеној АА привремено одузето право коришћења на земљишту које се налази на катастарској парцели број аа – виноград „аа1“, површине 8 ари и земљиште на катастарској парцели број бб – њива „аа1“ површине 19 ари и 46м2 уписаних у ЗКУЛ вв КО Сремска Каменица, треба одбити као неосновану, будући да је првостепени суд доносећи решење ПОИ-По1 бр. 10/11 од 11.03.2011. године, правилно и потпуно утврдио чињенично стање када је окривљеној привремено одузео наведено право коришћења за које постоји основана сумња да је проистекло из кривичног дела, те правилно применио закон на тако утврђено чињенично стање, зашта су у побијаном решењу дати јасни и одређени разлози.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом браниоца окривљене, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је испитујући жалбу по службеној дужности, нашао да доношењем првостепеног решења није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, прописана одредбом члана 401 став 5 Законика о кривичном поступку.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд одлучујући о захтеву Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела према окривљеној АА, на рочишту одржаном дана 11.03.2011. године, на ком су присуствовали заменик Тужиоца за организовани криминал, окривљена АА, њени браниоци адвокати АБ1 и АБ, након изношења доказа од стране тужиоца, о имовини чије се привремено одузимање тражи, саслушања окривљене АА, као и изношења навода бранилаца окривљене и након извршеног увида у доказе предложене од стране Тужилаштва за организовани криминал и то извод из земљишне књиге, уложак број вв КО Сремска Каменица, за катастарске парцеле број аа и бб, земљишно књижног улошка бр. вв, кастарске Општине Сремска Каменица, решење Општинског суда у Новом Саду, И.бр.377/05 од 25.01.2008. године, решење Општинског суда у Новом Саду, И.бр.374/05 од 24.01.2007. године, 11.05.2007. године и 13.05.2007. године, пореску пријаву за пренос апсолутних права од 17.03.2009. године, решење Пореске управе Филијале у Петроварадину, број 413-4/09-345 од 21.09.2009. године, са потврдом број 413-345/2009 од 09.10.2009. године, фотокопију налога за уплату од 26.08.2009. године, са парцеле број 5447 и 5448 у КО Сремска Каменица „аа1“ фотодокументацију која се односи на парцеле аа и бб, а која се налази уписана у ЗКУЛ вв КО Сремска Каменица, и у извештај Министарства унутрашњих послова – Дирекције полиције, Управе криминалистичке полиције, Служба за борбу против организованог криминала, Јединице за финансијске истраге 03/4-1 0 строго пов. 320-62/10-8 од 30.09.2010. године, ценећи све изведене доказе како појединачно, тако и у њиховој међусобној повезаности, нашао да је основан захтев Тужиоца за организовани криминал за привремено одузимање имовине од окривљене АА.

Наиме, правилно је првостепени суд закључио када је нашао да се под имовином проистеклом из кривичног дела подразумева имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца, која је у очигледној несразмери са његовим законито стеченим приходима (члан 3 тачка 2 Закона), укључујући имовину пренету на трећа лица, као власника (члан 3 тачка 6 и 7 Закона), према којим одредбама није од значаја да ли је у питању кривично дело које је већ предмет кривичног поступка или неко друго кривично дело, јер је довољно да очигледна несразмера између имовине са једне стране и законито стечених прихода са друге стране, сама по себи указује на постојање основане сумње да се до такве и толике имовине могло доћи само извршењем кривичног дела, те се сходно одредби члана 21 и члана 24 став 2 Закона, у конкретном случају упустио у утврђивање ко је власник имовине која је предмет захтева Тужилаштва, као и да ли постоји основана сумња да је имовина проистекла из кривичног дела и да ли у конкретном случају постоји опасност да би касније одузимање те имовине за коју би се претходно утврдило да проистиче из кривичног дела, било отежано или онемогућено, узимајући у обзир све доказе изведене на рочишту, утврдио следеће чињенице:

-да је пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду, у предмету К.бр.273/10 против окривљене АА, у току кривични поступак због постојања основане сумње да је извршила кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика и кривично дело прање новца из члана 231 став 2 у вези става 1 у продуженом трајању, а све у вези члана 61 Кривичног законика;

-да из извода из земљишне књиге, уложак број вв КО Сремска Каменица, за катастарске парцеле број аа и бб, земљишно књижног улошка број вв КО Сремска Каменица, решења Општинског суда у Новом Саду, пословни број И 374/05 од 25.01.2008. године, решења И.бр.374/05 од 24.01.2007. године, решења И.бр.374/05 од 11.05.2007. године и решења И.бр. 374/05 од 13.05.2007. године, пореске пријаве за пренос апсолутних права од 17.03.2009. године, те решења Пореске управе, Филијале у Петроварадину, број 413-4/09-345 од 21.09.2009. године, са потврдом број 413-345/09 од 09.10.2009. године, фотокопије налога за уплату од 26.08.2009. године, несумњиво произилази да је окривљена АА носилац права коришћења на парцелама број аа и бб које се налазе у ЗКУЛ бр.вв КО Сремска Каменица, као и то да је иста за добијање тог права на наведеним парцелама понудила а затим и уплатила износ од 1.263.889,00 динара, након чега су јој парцеле предате на коришћење и да је платила порез на пренос апсолутних права – права коришћења на назначеним парцелама у износу од 31.597,00 динара;

-да окривљена АА у време када је купила наведене парцеле, односно када је стекла право коришћења није била обвезник годишњег пореза на приход грађана, као и да суду нису пружени докази о висини законито стечених прихода окривљене АА, на основу које би било могуће доћи у посед или стећи право коришћења на имовини чије се привремено одузимање тражи, те је имајући у виду напред наведено правилно нашао да у тренутку доношења побијаног решења стечена имовина окривљене чије се привремено одузимање захтевом Тужилаштва за организовани криминал тражи, нема покриће у њеним законитим приходима.

Приликом доношења своје одлуке правилно је првостепени суд имао у виду и разлоге који се огледају у чињеници да постоји основана сумња да је окривљена оптужена због извршења два тешка кривична дела за која су законом прописане затворске казне у дугом трајању, што значајно може утицати на њу, односно да као лице које фактички располаже предметном имовином спречи или отежа њено одузимање, као и да је у питању имовина за коју окривљена није пружила доказе да је стекла на основу законитих прихода односно на законит начин, при чему је правилно првостепени суд посебно имао у виду и чињеницу да је чланом 84 Закона о планирању и изградњи прописано да право којим располаже АА на предметим непокретностима, а која се као такво уписано у лист непокретности, исте непокретности чини подобним за промет.

Даље, правилно је првостепени суд приликом доношења своје одлуке имао у виду и чињеницу да је тржишна вредност имовине која је предмет привременог одузимања висока, односно да је реч о значајним новчаним средствима које су уложена приликом стицања права на наведеним непокретностима, а да окривљена суду није учинила вероватним да средства која су за то употребљена заиста и потичу од њених законито остварених прихода, због чега и постоји очигледна несразмера између прихода које је она остварила у време стицања предметне имовине и права на њој и вредности стечене имовине, у прилог чему говори околност да је предметна имовина стечена у временском периоду када је стицана и остала имовина која је до сада била предмет правноснажно окончаних поступака пред Вишим судом у Београду, за привремено одузимање имовине према супругу окривљене АА, ББ, са којим је у време стицања имовине окривљена била у браку, на основу чега се такође може основано сумњати да је и до ове имовине могла доћи само извршењем кривичног дела за које је оптужена, а што је у сагласности са осталим изведеним доказима.

Имајући у виду напред наведено, правилно је првостепени суд применом члана 27 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела одлучио да привремено одузимање имовине може трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, с тим да ако се појаве околности које доводе у питање оправданост привременог одузимања, суд може преиспитати донету одлуку.

Имајући у виду напред наведено, жалбене наводе браниоца окривљене АА, адвоката АБ, у којима се решење побија због погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене закона и у којима се истиче да првостепени суд није правилно утврдио чињенично стање када је нашао да је имовина која је одузета од окривљене њено власништво, будући да је пред Општинским судом у Новом Саду, вођен парнични поступак између тужиоца ВВ из Новог Београда против туженог ГГ из Сремске Каменице, након чијег окончања је пред истим судом вођен и извршни поступак ради наплате јавном продајом непокретности у ком поступку је повериоца ВВ заступао као пуномоћник адвокат ББ, супруг АА који није желео да има контакт са ранијим туженим у извршном поступку, дужником ДД, због чега се АА појавила као формални купац непокретности, а средства за уплату у судски депозит приликом јавне продаје непокретности у целости је обезбедио ВВ, као и да је супруг оптужене адвокат ББ, у време стицања ове имовине имао месечна примања у износу од 8.000 – 10.000 евра, Апелациони суд оцењује неоснованим, будући да је првостепени суд у образложењу побијаног решења дао јасне и уверљиве разлоге на којима је засновао своју одлуку, а које као правилно утврђене у потпуности прихвата и овај суд и налази да истима правилност и законитост побијаног решења није доведена у питање, а ово из разлога што бранилац окривљене у самој жалби није пружио ниједан доказ којим би поткрепио тврдње из жалбе, односно своје наводе садржане у жалби није поткрепио ниједним валидним доказом на основу кога би се могло закључити да је окривљена АА предметну имовину стекла на законит начин, односно да је стварно формални купац исте.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење у смислу члана 401 став 3 Законика о кривичном поступку, одлучило је као у изреци решења.

Записничар Председник већа – судија
Стојан Петровић, с.р. Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)