Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
16.09.2011.

Кж2 По1 168/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 168/11
Дана 27.06.2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Савке Гогић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Александром Симић, записничарем, у поступку за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, поднет према оптуженом АА, против кога се води кривични поступак пред Вишим судом у Београду, Посебно одељење, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика и кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби пуномоћника оптуженог АА, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Пои-По1 бр.17/11 од 11.05.2011. године, у седници већа одржаној дана 27.06.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


УВАЖАВА СЕ жалба пуномоћника оптуженог АА, па се УКИДА решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Пои-По1 бр.17/11 од 11.05.2011. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Пои-По1 бр.17/11 од 11.05.2011. године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.21/09 од 17.01.2011. године за привремено одузимање имовине, па се имовина, за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, извршеног од стране оптуженог АА, привремено одузима и то: од оптуженог власника АА, ЈМБГ _, од оца _ и мајке _, дев. _, са пребивалиштем у Београду, ул. аа, рођеном _. године у _, Република _, држављанин Републике _, тренутно у бекству, стан (апартман) у вв, типа дуплекс, површине 155 м2, уписан у извод непокретности бр. гг из катастарског регистра општина дд, као непокретност број 74, на парцели бр. 4, јединица 5 и одлучено је да привремено одузимање имовине траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

Против наведеног решења жалбу је изјавио пуномоћник оптуженог АА, адвокат АБ, због битних повреда одредаба ЗКП-а и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд усвоји жалбу и преиначи решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Пои-По1 бр.17/11 од 11.05.2011. године и донесе одлуку којом се одбацује предлог Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.21/09 од 17.01.2011. године.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску КТЖ.бр.191/11 од 24.06.2011. године, изнео мишљење да жалбу пуномоћника оптуженог АА, адвоката АБ, изјављену против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Пои-По1 бр.17/11 од 11.05.2011. године, треба одбити као неосновану.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалба је основана.

Првостепено решење је донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368 став 1 тачка 6 ЗКП, на коју се основано указује жалбом пуномоћника оптуженог.

Наведена битна повреда одредаба кривичног поступка састоји се у томе што је побијано решење донео суд који због стварне ненадлежности није могао судити у тој ствари.

Наиме, првостепени суд доносећи побијано решење није имао у виду изворе права који регулишу начин привременог одузимања имовине која се налази у иностранству, а за коју постоји основана сумња да је прибављена извршењем кривичног дела и то Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала, која је ратификована 22.06.2001. године, Конвенције Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма и Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела од члана 50, закључно са чланом 61 истог закона, а на шта је првостепеном суду указано решењем Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2 По1 53/11 и по којим налозима и примедбама првостепени суд није поступио. Из наведених прописа јасно произлази начин на који се спроводи поступак привременог одузимања имовине проистекле из кривичног дела, који поступак се покреће молбом за сарадњу коју држава молиља упућује замољеној држави, која доноси коначну одлуку, док је чланом 54 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела јасно прописано шта наведена молба за сарадњу мора да садржи. Тако је чланом 4 Конвенције уједињених нација против транснационалног организованог криминала у ставу 1 прописано да су државе потписнице дужне да своје обавезе по овој конвенцији извршавају на начин који је у складу са начелима суверене равноправности и територијалног интегритета, као и начела немешања у унутрашње ствари других држава, док је ставом 2 истог члана прописано да ниједна одредба ове конвенције не даје право некој од држава потписница да на територији друге државе врши надлежност и функције које су искључиво резервисане за органе власти те друге државе на основу њених закона. Даље, Конвенцијом Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и финансирању тероризма и то у глави IV, регулисана је међународна сарадња и то чланом 15 општег начела и мера међународне сарадње, а одељком 3 ове главе, чланом 21 став 1 насловљен обавеза предузимање привремених мера и прописано да на захтев друге стране уговорнице која је покренула кривични поступак или поступке ради конфискације, страна уговорница треба да прeдузме неопходне привремене мере, као што су замрзавање или заплена, да би спречила сваки промет, пренос или располагање имовином, која у некој каснијој фази може да буде предмет захтева за конфискацију или која би као таква могла да одговара захтеву, док је чланом 22, која носи наслов „извршење привремених мера“, у ставу 1 прописано да после извршења привремених мера захтеваних у складу са ставом 1 члана 21 страна молиља спонтано и у најкраћем могућем року треба да достави замољеној страни све информације које могу довести у питање или модификовати обим тих мера. Најзад, чланом 53 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је да се молба иностраног органа за сарадњу у смислу одредаба овог закона доставља домаћем јавном тужилаштву, односно суду преко министарства надлежног за правосуђе, а на исти начин достављају се иностраном органу молба, односно одлука домаћег јавног тужилаштва, односно суда, а у члану 54 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је шта молба за сарадњу у смислу одредаба овог закона треба да садржи.

Имајући у виду цитиране одредбе чланова Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала, Конвенције Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма и Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела од члана 50, закључно са чланом 61, то првостепени суд није био надлежан за доношење побијаног решења, јер се поступак спровођења забране располагања, односно привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела када је у питању имовина која се налази ван територије Републике Србије – у овом случају стан оптуженог АА који се налази у _, у провинцији _, спроводи на напред наведени начин, јер се ради о надлежности органа државе на чијој се територији имовина налази.

Стога је овај суд уважио жалбу пуномоћника оптуженог АА, укинуо побијано решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама на које му је указано овим решењем, и то да је поступак спровођења забране располагања, односно привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела када је у питању имовина која се налази ван територије Републике Србије, регулисан Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, од члана 50, закључно са чланом 61, Конвенцијом Уједињених нација против транснационалног организованог криминала и Конвенцијом Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и закониту одлуку.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП-а, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар, Председник већа-судија,
Александра Симић, с.р. Верољуб Цветковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)