Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.07.2011.

Кж2 По1 173/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 173/11
Дана 05.07.2011. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, судија Савке Гогић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Зорицом Аврамовић, као записничарем, у кривичном предмету против окр. АА и др., због кривичног дела удруживања ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 2 КЗ и др., одлучујући о жалби пуномоћника трећег лица америчке компаније "ББ" адв. БА и браниоца окривљеног АА адв. АБ, изјављеним против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду, Пои-По1 бр. 19/11 - К-По1 бр. 299/10 од 10.06.2011. године, у седници већа одржаној дана 05. јула 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе пуномоћника трећег лица компаније "ББ" адв. БА и браниоца окривљеног АА адв. АБ, изјављене против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду, Пои-По1 бр. 19/11 - К-По1 бр. 299/10 од 10.06.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду Пои-По1 бр. 19/11 - К-По1 бр. 299/10 од 10.06.2011. године усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК бр. 8/10 од 28.03.2011. године за привремено одузимање имовине, па је од окривљеног АА са личним подацима као у изреци првостепеног решења привремено одузета имовина и то путничко моторно возило марке аа, на коме се као власник води компанија "ББ", при чему је одређено да ће привремено одузимање имовине по наведеном решењу трајати до доношења одлуке у захтеву за трајно одузимање имовине, а да се управљање привремено одузетом имовином поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:

- Пуномоћник трећег лица америчке компаније "ББ" адв. БА, због битне повреде одредаба поступка, нетачно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд по разматрању чињеница и навода из жалбе укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на даље поступање уз налог за поступање или преиначи побијано решење и одбије захтев за привремено одузимање имовине као неоснован.

- Бранилац окривљеног АА, адв. АБ због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да Апелациони суд уважи жалбу, преиначи побијано решење или да побијано решење укине у побијаном делу и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр. 196/11 од 30.06.2011. године навео да су у конкретном случају испуњени и материјални и формални услови, те да је суд на правилно утврђено чињенично стање правилно применио одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, па је предложио да се жалбе одбију као неосноване.

Апелациони суд у Београду, одржао је седницу већа, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и изјашњења Тужиоца за организовани криминал у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

Жалбе су неосноване.

По оценио овог суда, првостепено решење о привременом одузимању имовине садржи у изреци и образложењу све податке који су по закону потребни – члан 25 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и то: податке о власнику, опис i законски назив кривичног дела, детаљне податке о имовини која се одузима, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине и време на које се одузима, а то је да мера може трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

Оптужницом Тужилаштва за организовани криминал Кт.бр.9/10 од 30.11.2010. године окривљеном АА стављено је на терет извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ, као и кривичнo делo неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ. Такође према наводима оптужнице окривљени АА је у периоду од фебруара 2009. године, па до 01. јуна 2010. године делујући у саставу организоване криминалне групе, коју је сам организовао, неовлашћено производио супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то марихуану, а коју опојну дрогу је неовлашћено продавао препродавцима опојних дрога у Републици Србији, на тај начин што је у циљу реализације плана који је лично осмислио да у неколико кућа у Војводини, које би он посредством других лица купио или закупио организује неовлашћену производњу опојне дроге марихуане и да произведену опојну дрогу неовлашћено продаје дилерима наркотика, ангажовао остале окривљене и одредио им конкретне задатке, при чему је приликом претреса кућа – лабораторија које су биле у поседу чланова наведене криминалне групе пронађена већа количина произведене опојне дроге марихуане упаковане у више десетина ПВЦ кеса, 1.222 стабљике биљке канабис у различитим стадијумима раста као и бројна хемијска и друга средства и опрема неопходна за производњу опојне дроге марихуане у вештачким условима, док је приликом претреса станова које су користили окривљени у њима између осталог пронађен новац у укупном износу од 15.625 евра и 17.760 динара, а који потиче од неовлашћене производње опојне дроге марихуане, већи број других предмета, мобилних телефона као и разне друге ствари које указују на њихово учешће у криминалној активности.

Првостепени суд је у образложењу побијаног решења навео околности из којих произилази основана сумња да наведено путничко моторно возило представља имовину проистеклу из кривичног дела, па је на основу изведених доказа које је навео и ценио у образложењу побијаног решења правилно нашао да постоји очигледна несразмера између вредности имовине чије се привремено одузимање тражи, односно предметног возила, па је полазећи од наведене чињенице, а имајући у виду да постоји основана сумња да је окривљени АА извршио кривична дела која су му стављена на терет, донео одлуку о привременом одузимању имовине.

Приликом доношења своје одлуке правилно је првостепени суд током поступка извршио увид у доказе који су приложени уз захтев за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, документацију која се налази у списима предмета, а која се односи на возило које је предмет захтева, захтев за враћање привремено одузетог возила који је 01.12.2010. године пуномоћник компаније доставио суду, као и поднесак који је пуномоћник компаније 15.03.2011. године доставио суду у допуну доказног поступка заједно са овереним изјавама ГГ и ГГ1, при чему је на основу потврде МУП-а РС, УКП, СБПОК, Одељења за сузбијање кријумчарења наркотика о предметима привремено одузетим од окривљеног АА од 01.06.2010. године утврдио да је од окривљеног између осталог и привремено одузето путничко моторно возило марке аа, те документ на енглеском језику закључен између ГГ и АА, а у вези моторног возила „аа оверено од стране нотара ДД, један документ на енглеском језику „Power of аttorney“ закључен између ГГ и ГГ2, а у вези возила „аа оверено од стране нотара ДД, један документ на енглеском језику Certificate of title контролни број АА33072, међународна полиса осигурања за возило аа, као и пластифицирана исправа на енглеском језику Vehicle registration са подацима возила аа, при чему је суд из наведене потврде о привремено одузетим предметима утврдио и да су још неки предмети одузети из наведеног путничког возила, а да се ради о документима на име АА и то предметима који су његова приватна својина. Такође суд је извршио увид у превод у превод оригиналне документације која се односи на наведено путничко моторно возило, а која је са енглеског језика преведена на српски, те је на основу потврде о праву својине утврђено да се као власник предметног путничког моторног возила аа, формално води компанија "ББ".

Правилно је првостепени суд нашао да је од окривљеног АА одузето не само предметно моторно возило, већ и оригинална документација за то возило, при чему је несумњиво утврђено да је окривљени био у поседу и користио наведено возило, а зашта су окривљени и његова супруга имали овлашћење издато од америчке компаније, а што током поступка није оспорио пуномоћник компаније ни на одржаном рочишту поводом захтева за привремено одузимање предметне имовине ни у захтеву компаније за враћање исте. Такође, правилно је првостепени суд нашао да је чињеница да је окривљени АА био стварни и фактички власник наведеног возила које је он лично користио и њиме управљао, потврђена и околностима да су управо у наведеном возилу пронађена бројна документа на име окривљеног, као и други предмети који се налазе у његовом власништву, при чему околност да је окривљени АА у предметном возилу држао већи број личних докумената, кључеве, хало картице и картице за мобилне телефоне као и чак три мобилна телефона који су пронађени у возилу управо указују да је ово возило било дуже време у поседу окривљеног, а пре свега имајући у виду пуномоћје које је које је ГГ дао окривљеном АА дана 15.07.2008. године да предметно возило може, између осталог да пренесе или прода, па правилно првостепени суд није прихватио тврдњу окривљеног да је возило преузео од ГГ1 само ради проналажења потенцијалних купаца.

Такође правилно је првостепени суд нашао да пуномоћник компаније "ББ" није пружио суду ни један доказ о правном послу по основу кога се предметно путничко моторно возило нашло у поседу окривљеног АА, осим што је пуномоћник навео да је окривљени требало да пронађе купца за предметно возило, међутим суду о томе није пружио било какав уговор или други доказ по основу кога би се могла утврдити пословна сарадња између окривљеног АА са једне стране и наведене америчке компаније са друге, при чему се у овлашћењима за управљање и располагање предметним моторним возилом окривљени и његова супруга појављују као физичка лица, а у самом овлашћењу се не прецизира да се исто издаје искључиво ради продаје предметног аутомобила.

Имајући у виду наведено правилно је првостепени суд закључио да је окривљени АА наведено моторно возило управо купио од наведене компаније, која му је из тог разлога и издала овлашћење за управљање и располагање предметним возилом, при чему је очигледно да окривљени није извршио пренос власништва на наведеном возилу на своје име, па је имајући у виду све околности, те да би мотив, због кога окривљени није извршио пренос права својине на моторном возилу на своје, могао да буде управо прикривање стварног власништва на наведеном возилу, при чему се у сваком случају не може сматрати да се ради о томе да је окривљени АА био у поседу овог возила само привремено да би га показивао потенцијалним купцима у циљу продаје, како то окривљени објашњава, јер је на основу бројних докумената и предмета окривљеног који су пронађени у возилу и од њега привремено одузети, као и на основу овлашћења које је окривљени имао за предметно возило закључено 15.07.2008. године, а које се односи на управљање и располагање наведеним возилом, несумњиво утврдио да је окривљени у знатно дужем временском периоду био у поседу наведеног возила и да га је користио за своје личне потребе. Такође правилно је првостепени суд утврдио да су овлашћења која је поменута америчка компанија дала окривљеном АА и његовој супрузи ГГ2 дати искључиво у сврху да се поменутом окривљеном и његовој супрузи омогући да несметано користе наведено возило и њиме располажу, како би се истовремено прикрило да је управо АА стварни власник наведеног луксузног возила велике вредности и створио привид да у односу на то возило поступа у име и за рачун поменуте америчке компаније, а чему у прилог говоре и међународна полиса осигурања за наведено возило на име окривљеног АА, као и да је полиса важила у периоду од 03.10.2008. године, па до 03.10.2009. године, на основу чега се закључује да је окривљени АА у наведеном периоду био власник предметног возила.

На крају правилно је првостепени суд утврдио да је окривљени АА стварни власник предметног путничког моторног возила у чијем се поседу возило и налазило заједно са комплетном оригиналном документацијом и да је исто користио за своје личне потребе, при чему је вредност предметног моторног возила према изјави пуномоћника америчке компаније око 60.000 еура, а исто је у очигледној несразмери са имовинским приликама окривљеног АА и његове супруге ГГ2 са којом је живео у заједничком породичном домаћинству у време стицања предметног возила, док је на основу уверења Републичког фонда ПИО за окривљеног и решења Општинске управе Врбас - Одељења за управу и опште послове, као и решење Републичке управе јавних прихода - Одељења за утврђивање и наплату јавних прихода Врбас утврђено да окривљени АА и његова супруга ГГ2 од 2005. године нису остваривали законите приходе, при чему је правилно првостепени суд имао у виду и уобичајене трошкове живота породичног домаћинства окривљеног и његове супруге који су родитељи троје малолетне деце, као и околност да нису пружени докази да постоје други законити извори прихода окривљеног и његове супруге, те да с тим у вези постоји очигледна несразмера између вредности имовине чије се привремено одузимање захтева и законито стечених прихода окривљеног, па је правилно нашао да постоји основана сумња да је наведено моторно возило имовина која је проистекла из кривичног дела у смислу одредбе члана 21 став 2 у вези члана 3 став 1 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Дакле, овде је реч о привременом одузимању имовине као превентивне мере, с обзиром да постоји опасност да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено.

Када се има у виду изнето, и по налажењу Апелационог суда у Београду правилно је првостепени суд нашао да предметно возило није могло бити набављено из легалних прихода, односно да постоји основана сумња да средства за куповину предметног возила потичу од криминалне делатности.

Како правилно налази првостепени суд, и по налажењу овог суда, у конкретном случају постоји реална опасност да би касније одузимање наведене имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено, јер постоји реална могућност да компанија "ББ", која се води као формални власник возила, те окривљени преко супруге, која такође поседује овлашћење за предметно возило, возилом располаже и прода га трећем лицу.

Следствено томе, супротни жалбени наводи пуномоћника трећег лица и браниоца окривљеног у којима се оспорава законитост и правилност побијаног решења оцењени су као неосновани, с обзиром да је првостепени суд правилно на основу изведених доказа и наведених околности нашао да постоји основана сумња да наведено возило проистиче из кривичног дела, те да је исто фактички власништво окривљеног, па се неосновано у изјављеним жалбама истиче супротно.

Првостепени суд је у образложењу ожалбеног решења дао јасне и уверљиве разлоге на којима је засновао своју одлуку, а које је као правилне у потпуности прихвата и овај суд, и налази да жалбеним наводима правилност и законитост побијаног решења није доведена у питање.

Са изнетих разлога на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП донета је одлука као у изреци решења.

Записничар, Председник већа-судија,
Зорица Аврамовић, с.р. Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)