Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.07.2011.

Кж2 По1 177/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 177/11
Дана 05.07.2011. године
Б Е О Г Р А Д



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Слободана Рашића, председника већа, Савке Гогић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Александра Багаша, као записничара, у кривичном предмету против окр. АА, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 КЗ и неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног законика, одлучујући о жалби пуномоћника трећих лица ББ и ББ1, адв. БА, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, ПОИ – По1 бр. 15/11 од 19.04.2011. године, у седници већа одржаној дана 05.07.2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ жалба пуномоћника трећих лица ББ и ББ1, адв. БА, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, ПОИ – По1 бр. 15/11 од 19.04.2011. године, као неоснована.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1 бр. 15/11 од 19.04.2011. године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК бр. 21/09 од 18.01.2011. године за привремено одузимање имовине, па је и одузета имовина за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране оптуженог АА и да је потом пренета на треће лице па се привремено одузима и то од трећег лица ванкњижног власника ББ1 из _, ул. _бр. _ рођена сестра ББ,

- стан број _ у _, у улици _ број _ у ламели _, фаза _ приземље, по структури _ са _ просторијама, укупне површине _м2 (_+_м2+_6м2) постојећи на катастарској парцели аа уписано у ЗКУЛ број аа1 КО _, нови број катастарске парцеле аа2 уписано у привремени лист непокретности аа3 КО _ ванкњижно власништво, док је у ставу два такође усвојен захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК 21/09 од 18.01.2011. године за привремено одузимање имовине, па се имовина за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела извршеног од стране оптуженог АА и да је потом пренета на треће лице, привремено одузима и то од трећег лица власника ББ са пребивалиштем у _, ул. _ број _, оца оптуженог АА,

- пословни објекат локал број _ у _, ул. _ број _ (ранији назив улице _), површине _м2 постојеће на катастарској парцели вв уписано у лист непокретности број _вв1 КО _ (варош), (старе ознаке катастарских парцела вв2) уписано у земљишно-књижни уложак вв3, КО _.

Одлучено је да привремено одузимање траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, а имовину ће сходно одредбама члана 37 Закона управе Дирекције за управљање одузетом имовином.

Против наведеног решења жалбу је изјавио:

Пуномоћник трећих лица ББ и ББ1 адв. БА, због битне повреде одредаба ЗКП-а и непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи и одбије захтев Тужиоца за организовани криминал ОИК бр. 21/09 од 18.01.2011. године за привремено одузимање имовине од ББ1 и ББ или да побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

Тужилаштво за организовани криминал доставило је поднесак Ктж.бр.202/11 од 01.07.2011. године, у ком је предложило да се жалба пуномоћника трећих лица одбије као неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење одржао је седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и изјављеном жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога, те става Тужиоца за организовани криминал изнетог у писменог поднеску нашао:

Жалба је неоснована.

Апелациони суд у Београду је испитијући решење по службеној дужности нашао да доношењем истог није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка прописана одредбом члана 401 став 5 ЗКП-а.

Пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду у предмету К.По1 бр. 249/10 против оптуженог АА подигнута је оптужница због постојања основане сумње да је извршио кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 Кривичног законика и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези са ставом 1 Кривичног законика, због чега се овај оптужени и налази у бекству.

По налажењу овог суда првостепено решење о привременом одузимању имовине садржи у изреци и образложењу све податке који су по закону потребни сходно одредби члана 25 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и то: податке о власнику, опис и законски назив кривичног дела, детаљне податке о имовини која се одузима, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине и време на које се одузима, због чега су супротни жалбени наводи пуномоћника трећих лица оцењени као неосновани.

Наиме, првостепени суд је у образложењу ожалбеног решења навео околности из којих произилази постојање основане сумње да је имовина која се одузима од трећих лица и то од ББ1 и ББ проистекла из кривичних дела АА, брата, односно сина трећих лица од којих се имовина одузима. Тако је првостепени суд на основу изведених доказа правилно закључио да постоји очигледна несразмера између висине законитих прихода трећих лица ББ1 и ББ и вредности одузете имовине.

Првостепени суд правилно у односу на имовину привремено одузету од ББ1 и ББ, а ради се о стану број _ у _, у у ламели _ фаза _ у ул. _ број _ и пословном објекту локал број _ у _, у ул. _ број _ ближе описаним у изреци побијаног решења, закључује да постоји основана сумња да су проистекли из кривичног дела извршеног од стране оптуженог АА.

Наиме током поступка је несумњиво утврђено да оптужени АА као и његов отац у овом поступку треће лице ББ нису били обвезници годишњег пореза на доходак грађана, док је треће лице сестра окривљеног ББ1 била обвезник пореза за 2003., 2004. и 2009. годину и то за износе који су минимални у поређењу са просечним приходима у Републици Србији, док за 2005., 2006., 2007. и 2008. годину није била обвезник пореза.

Првостепени суд даље правилно закључује да из службене белешке дате у смислу члана 504ђ примљене од ВВ од 29.07.2010. године, произилази да је ВВ продала оцу оптуженог АА локал на назначеној адреси, али да је отац оптуженог само фигурирао као купац приликом вршења ове трансакције јер је купопродајну цену окривљени АА лично исплатио продавцу ВВ.

Како суду нису пружени докази о висини законито стечених прихода окривљеног АА, као и трећих лица ББ1 и ББ, којима би се могло оправдати власништво над имовином која је предмет овог поступка, а имајући у виду чињеницу да постоји основана сумња да је окривљени АА извршио два тешка кривична дела за које су законом прописане затворске казне са дугим трајањем, те да се овај окривљени тренутно налази у бекству и да те чињенице објективно и значајно могу утицати на њега као фактичког власника имовине, као и на трећа лица ББ1 и ББ као формалне власнике имовине која је од њих у овом поступку привремено одузета да њом располажу и да би на такав начин спречили и отежали одузимање исте, првостепени суд правилно одлучује да наведену имовину привремено одузме.

Наиме, током поступка трећа лица ББ1 и ББ суду нису пружили веродостојне доказе о пореклу новца који је употребљен за куповину имовине која је побијаним решењем привремено одузета, а на основу доказа изведених у овом поступку несумњиво је утврђено да они нису ни располагали приходима на основу којих би могли купити имовину која се од њих привремено одузима, тим пре што ВВ није ни био обвезник годишњег пореза на доходак грађана, док је треће лице ВВ1 била обвезник пореза за 2003., 2004. и 2009. годину и то за износе који су минимални у поређењу са просечним приходима у Републици Србији док за 2005., 2006., 2007. и 2008. годину уопште није била обвезник пореза.

Сходно напред наведеном супротни жалбени наводи пуномоћника трећих лица адв. БА у којима се оспорава законитост и правилност побијаног решења оцењени су као неосновани с обзиром да је првостепени суд правилно утврдио на основу околности које је детаљно навео у побијаном решењу, а које су наведене и у претходном делу образложења овог решења да произилази основана сумња да имовина која је у овом поступку привремено одузета проистиче из кривичног дела, те да је привремено одузимање наведене имовине оправдано, због чега су и супротни жалбени наводи пуномоћника трећих лица оцењени као неосновани.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 401 став 3 ЗКП Апелациони суд у Београду одлучио је као у изреци решења.

Записничар, Председник већа-судија,
Александар Багаш Слободан Рашић

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)