Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
21.05.2015.

Кж2 По1 181/15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 181/15
Дана 21.05.2015. године
Б е о г р а д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Мирјане Поповић и Јасмине Васовић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Слађана Лазића, као записничара, у поступку за трајно одузимање имовине према трећем лицу АА, одлучујући о жалби Тужилаштва за организовани криминал, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Тои-По1бр.6/14 од 06.04.2015. године, у седници већа одржаној дана 21.05.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба Тужилаштва за организовани криминал, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Тои-По1бр.6/14 од 06.04.2015. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење, Тои-По1бр.6/14 од 06.04.2015. године, одбијен је захтев Тужилаштва за организовани криминал за трајно одузимање имовине од трећег лица АА и то нове породичне стамбене зграде аа.

Против наведеног решења жалбу је изјавило Тужилаштво за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, преиначи побијано решење или исто укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Одговор на жалбу Тужилаштва за организовани криминал изјавио је пуномоћник АА, адвокат АБ, са предлогом да Апелациони суд у Београду одбије као неосновану жалбу Тужилаштва за организовани криминал и потврди побијано решење, као законито.

Разматрајући списе предмета и побијано решење, а по оцени навода изнетих у изјављеној жалби, имајући у виду и наводе из одговора на жалбу, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је нашао:

жалба је неоснована.

По налажењу овог суда, неосновано се жалбом Тужилаштва за организовани криминал оспорава побијано решење, којим је одбијен захтев Тужилаштва за организовани криминал за трајно одузимање имовине од трећег лица АА и то нове породичне стамбене зграде аа.

Испитујући постојање формалног услова за примену Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у односу на треће лице АА, овај суд је утврдио да је окривљени АА0 пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење, К.По1 бр.287/10 од 12.03.2013. године, потврђена пресудом Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, Кж1 По1 бр.24/13 од 24.01.2014. године, оглашен кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ, у продуженом трајању, у вези члана 33 и 61 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 14 (четрнаест година), у коју казну му је урачунато време проведено у притвору почев од 15.06.2010. године, па надаље.

Наиме, оспоравајући првостепено решење, Тужилаштво за организовани криминал даје најпре анализу изведених доказа, доводећи у везу висину стечених прихода трећег лица АА, оца окривљеног АА0 и његових најближих сродника са нужним трошковима живота једне породице, закључујући да АА ни од сопствених законитих прихода, као ни уз помоћ законитих прихода својих најближих сродника никако није могао да финансира изградњу предметне непокретности, која је по ставу тужиоца проистекла из средстава обезбеђених вршењем кривичних дела од стране осуђеног АА0, јер је вредност несумњиво у очигледној несразмери са његовим законитим приходима, као и са законитим приходима блиских сродника.

У циљу провере навода из захтева за трајно одузимање наведене имовине првостепени суд је саслушао треће лице АА који је у свом изјашњењу пред судом оспорио захтев за трајно одузимање имовине, и навео приходе остварене у радном односу, затим ван радног односа, као и годишње приходе које остварује од пољопривредне делатности, да је непокретност његово власништво, те да је кућа изграђена много пре него што су предузете радње током 2010. године, за које је АА0 оглашен кривим и осуђен.

Првостепени суд је детаљном анализом навода трећег лица АА, те навода Тужилаштва и свих приложених доказа – исказа саслушаних сведока СС1 до СС6 који искази су потврђени и извештајем сталних судских вештака – проценитеља архитектонске и грађевинске струке од 26.09.2014. године о процени вредности грађевинског материјала уграђеној од стране трећег лица у наведену некретнину, и периода када је градња започета односно завршена, те налаза и мишљења вештака за област пољопривреде од 30.09.2014. године о укупним годишњим приходима које АА остварује од продаје воћа, као и потврде Комерцијалне банке о продаји 237 акција ГД „АА“ АД _ у укупној вредности од 7.900 евра, и извештаја о приходима, несумњиво закључио да се не ради о имовини проистеклој из кривичног дела, нити о имовини пренетој без накнаде или уз накнаду, која не одговара њеној стварној вредности, а у циљу осујећења њеног одузимања. Стога, правилно је закључио првостепени суд да се у конкретном случају не може говорити ни о очигледној несразмери између вредности имовине чије се одузимање тражи и законито стечених прихода трећег лица АА, посебно имајући у виду да је ово лице за цео свој радни век било у могућности да стекне и уштеђевину, тим пре што је након одласка у пензију радио и приватно, с обзиром на то да је по професији грађевински радник о чему су током поступка посведочили и бројни сведоци, уз чињеницу да је према изведеним доказима у списима предмета несумњиво утврђено да су и остали чланови породице АА са којима живи у заједничком домаћинству остваривали зараде из послова којима су се бавили, те на тај начин доприносили повећању кућног буџета и за шта је првостепеном суду пружио адекватне доказе, због чега је и жалба Тужилаштва за организовани криминал, оцењена као неоснована.

С обзиром на напред наведено, жалбени наводи Тужилаштва за организовани криминал, да је побијано решење засновано и на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, о чему је по наводима жалбе било речи код битне повреде одредаба кривичног поступка, оцењују се као неосновани, имајући у виду напред наведене јасне и уверљиве разлоге првостепеног суда, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Имајући у виду напред наведено, на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар        Председник већа – судија
Слађан Лазић,с.р.       Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)