Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.07.2010.

Кж2 По1 186/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 186/10
Дана: 28.07.2010. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9



АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Верољуба Цветковића, председника већа, судија Надежде Мијатовић и Александре Златић, чланова већа, са вишим судијским сарадником Зорицом Аврамовић, записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 1 КЗ и др., одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал и заједничкој жалби бранилаца окривљеног АА, адв. АА1 и АА2 и пуномоћника ББ адв. АА2, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења ПОИ-По1.30/10 – К.По1.121/10 од 28.06.2010. године, у седници већа одржаној дана 28. јула 2010. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е


ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе Тужиоца за организовани криминал и заједничка жалба бранилаца окривљеног АА, адв. АА1 и АА2 и пуномоћника ББ, адв. АА2, изјављене против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1.30/10 – К.По1.121/10 од 28.06.2010. године.


О б р а з л о ж е њ е


Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1.30/10 – К.По1.121/10 од 28.06.2010. године, делимично је усвојен захтев Тужиоца за организовани криминал па је привремено одузета имовина од окривљеног АА _/_ идеалних делова стана број _, укупне површине _м2 на __ спрату зграде у ул. __, постојећем на кат. парц. __/_ КО __, уписане у зк.ул. __, од ББ стан број _, површине __м2, стан број __, __, површине __м2, који станови фактички чине једну грађевинску целину, стан број __, површине __м2, стан број __, __ спрат, површине __м2, а који се налазе у Београду у ул. __, кат. парц. __/_ КО __, зк. ул. __; стан број __, површине __м2, стан број _, __ спрат, површине __м2 и _/_ идеалних делова стана број _, а који фактички чине једну грађевинску целину, стан број _, _, површине _м2, стан број _, _, површине _м2, стан број _, __, површине _м2, који су спојени и фактички чине једну грађевинску целину, а који се налазе у Београду у ул. __, кат. парц. __/_, КО _, зк. ул. _. Наведеним решењем одлучено је да привремено одузимање имовине траје до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, те да се управљање притвремено одузетом имовином поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином. Наведеним решењем одбијен је као неоснован захтев Тужиоца за организовани криминал да се привремено одузме имовина и то од окривљеног АА - путничко моторно возило __, тип __, __ боје, регистарских ознака __ и мотоцикл марке __, типа __, регистарских ознака __, од власника ВВ непокретна имовина – стан у __ у ул. __, кат. парц. __ КО __, површине __м2 и од Привредног друштва __ ДОО из __ путничко моторно возило марке „__“, тип __, _ боје, регистарских ознака __.

Против наведеног решења жалбу су изјавили:

-Тужилац за организовани криминал, због погрешно утврђеног чињеничног стања – чл. 367 ст. 1 тачка 3 у вези чл. 380 ст. 1 ЗКП-а, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење и усвоји захтев Тужиоца за организовани криминал ОИК.10/10 од 17.06.2010. године у делу у коме је одбијен као неоснован или укине побијано решење и предмет упути првостепеном суду на поновно одлучивање.

-браниоци окривљеног АА, адв. АА1 и АА2, као и пуномоћник ББ, адв. АА2, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји изјављену жалбу те укине првостепено решење и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду или да решење преиначи и одбије у целини захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине, као неоснован.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр.184/10 од 23.07.2010. године предложио да се жалба браниоца окривљеног АА одбије као неоснована, а да се жалба Тужиоца за организовани криминал усвоји и преиначи решење Вишег суда у Београду или пак укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и предлога надлежног тужиоца, нашао:

Жалбе су неосноване.

По оцени овог суда, првостепено решење о привременом одузимању имовине садржи у изреци и образложењу све податке који су по закону потребни – чл. 25 ст. 2 Закона о одузимању имовине, проистекле из кривичног дела и то: податке о власнику, опис и законски назив кривичног дела, детаљне податке о имовини која се одузима, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине и време на које се одузима, а то је да мера може трајати до доношење одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

Оптужницом Специјалног тужилаштва за организовани криминал ОЈТ-а у Београду – сада Тужилаштва за организовани криминал Кт.С.23/07 од 12.05.2008. године, измењене 07.08.2008. године и 01.07.2009. године, окривљеном АА стављено је на терет извршење кривичног дела злочиначко удруживање из чл. 346 ст. 1 КЗ и продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву из чл. 359 ст. 3 у вези ст. 1 и 4 КЗ-а у вези чланова 33 и 61 КЗ. Такође, према наводима оптужнице окривљеном АА, директору и власнику Привредног друштва „__“ ДОО из __, стављено је на терет да је у периоду од јануара месеца 2005. године до 13. новембра 2007. године, у __, __ и __и, заједно са још два окривљена организовао криминалну групу, чији су чланови постали још 22 окривљена, а у оквиру које организоване криминалне групе су злоупотребом службених положаја прибавили себи имовинску корист у укупном износу од 374.261.355,00 динара, а све на начин како је то описано у наведеној оптужници.

Првостепени суд је у образложењу решења навео околности из којих произилази основана сумња да су наведени станови које поседују ББ и АА проистекли из кривичних дела окривљеног АА. Тако је првостепени суд на основу изведених доказа, ближе означених у образложењу побијаног решења правилно оценио неоснованим наводе оптуженог и његове сестре да су станови који су у земљишним књигама уписани на име ББ заиста њено власништво и да су купљени законито стеченим новцем, па је полазећи од наведене чињенице, а имајући у виду да постоји основана сумња да је окривљени вршио кривична дела ради стицања имовинске добити, те да произилази основана сумња да су наведени станови проистекли из имовине стечене кривичним делом.

Правилно је првостепени суд из писмених доказа утврдио да је власник станова на којима је сада укњижена ББ, сестра окривљеног, постао АА по основу уговора о купопродаји које је закључио у периоду од 2005. до 2007. године, те да је на основу сопственог захтева за укњижбу постао земљишно-књижни власник наведених станова. Такође, правилно је првостепени суд утврдио да је у току кривичног поступка који се води против њега признао право својине својој сестри ББ на наведеним становима, након чега је донета пресуда на основу признања по основу које је ББ укњижена као власник станова у ул. __ бр. __, али правилно оцењује првостепени суд да __ није власник станова по основу куповине истих, већ да је само власништво на њу пренео брат АА, пресудом на основу признања, из разлога јер је имовина стечена извршењем кривичног дела. По правилној оцени првостепеног суда, докази које је приложила АА нису оповргли тврдњу тужиоца да се ради управо о имовини проистекле из кривичног дела, из писмених доказа неспорно је утврђено да је брачни пар АА закључио уговор о зајму са банком __, као и да им је по наведеном уговору одобрен кредит у висини од 419.998,87 евра на дан 31.05.2005. године, као и да је 27.12.2005. године са њиховог кредитног рачуна исплаћен наведени износ, али се из приложених доказа не утврђује о каквом се кредиту ради – наменском или ненаменском, као ни коме је наведени новац исплаћен, такође неспорно је да је брачни пар АА 04.08.2005. године продао извесне непокретности у __ за износ од 209.000,00 евра, али из приложених доказа се не утврђује који је то део новца уплаћен на име износа који је неопходан за откуп земљишно-књижног заложног права __, а који износ је дозначен продавцу – брачном пару АА, на њихов рачун код исте банке, нити има доказа да је новац подигнут са наведеног рачуна. Правилна је оцена првостепеног суда да ББ није пружила ниједан доказ да је кредит који је подигнут код наведене банке у износу од 419.998,87 евра и новац који је добијен на име купопродајне цене за продају непокретности у износу од 209.000,00 евра има везе са становима чију купопродају је извршио окривљени АА закључењем уговора о купопродаји. Такође, како то правилно налази првостепени суд, нема доказа да је овај новац уопште унет у Србију, нити има доказа да је предат окривљеном АА, такође из уговора који се налази у списима предмета Другог општинског суда у Београду П.547/09, који су закључили АА и ББ, наводно 01.06.2005. године, произилази да је тог дана АА ББ већ исплатила 220.000,00 евра за куповину стамбених јединица, а када се при томе има у виду обавештење банке да је кредит по налогу брачног пара АА исплаћен 27.12.2005. године, да је купородајни уговор који је брачни пар АА закључио као продавац непокретности у __, према коме је купопродајна цена плаћена у пуном износу тек 31.10.2005. године, али не пре пражњења купродајног предмета, сасвим је јасно да постоји несклад између наведених података и података из уговора у коме је наведено да је ББ окривљеном АА већ исплатила 220.000,00 евра за куповину станова. Такође, првостепени суд је тврдњу ББ да је ББ предала своју уштеђевину, уштеђевину свог супруга и својих свекра и свекрве, неоснована, јер није поткрепљена ниједним доказом, па представља покушај да се убеди суд у законитост новца којим су купљени наведени станови и иста не утиче на закључак суда да нема доказа да је ББ заиста предала новац окривљеном АА за куповину станова.

Сам начин на који је окривљени АА располагао наведеном имовином у току трајања кривичног поступка, без знања суда приликом посете његовог браниоца у притвору, истом дао овлашћење за заступање по тужби ББ и признање тужбеног захтева, како је то правилно ценио првостепени суд, управо говори да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела коју је окривљени АА пренео на треће лице.

Правилно налази првостепени суд да обрачун плате на име ББ за јануар – март 2010. године, није од утицаја за оцену сразмерне вредности имовине и законитих прихода, а имајући у виду да се ради о приходима ББ за 2010. годину, као и да управо имајући у виду наведену чињеницу и тврдњу ББ на коју је пренета имовина, да је имовина стечена њеним новцем и новцем њеног супруга, то правилно првостепени суд налази да заиста постоји реална опасност да би окривљени и његова сестра располагали имовином и исту отуђили савесном купцу, те тако онемогућили њено касније одузимање.

На основу свега наведеног а имајући у виду одредбе Закона о одзимању имовине проистекле из кривичног дела, правилно је првостепени суд нашао да су се стекли услови да се од власника окривљеног ББ и ББ као трећег лица на које је пренета имовина стечена кривичним делом, ова имовина и одузме, јер је правилно утврђено да постоји очигледна несразмера између ове имовине и законитих прихода окривљеног АА.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилно је поступио првостепени суд када је одбио као неоснован захтев Тужиоца за организовани криминал да се од АА одузме путничко моторно возило и мотоцикл, од ВВ стан у __, као и од Привредног друштва „__“ ДОО из __ путничко моторно возило, обзиром да је стан у __ купљен 20_. године за износ од 1.640.000,00 динара, да је путничко моторно возило „_“ купљено 20_. године за износ од 699.223,23 динара и да је мотоцикл купљен 20_. године за износ од 446.040,00 динара, оцењујући приходе чију законитост није оспорио тужилац, а који приходи потичу из пословања СЗР „__“, чији је власник био АА и то на име исплаћене добити за 2003. годину у износу од 3.783.429,00 динара, на име остварене добити за 2004. годину у износу од 5.901.154,00 динара и на име исплате готовине након затварања радње и гашења рачуна у износу од 27.765.816,63 динара, па је правилно првостепени суд оценио да без обзира што су пријављени приходи остварени 2003. и 2004. године а стан и возила купљени у периоду од 2005. до 2007. године, да не постоји очигледна несразмера између ове имовине и законито стечених прихода, којом приликом је суд имао у виду и остварене приходе ВВ, али и уобичајене трошкове једне породице, при чему окривљени и његова супруга имају двоје малолетне деце која се школују.

Такође, правилно је првостепени суд а у вези захтева Тужилаштва за организовани криминал да се од Привредног друштва „__“ ДОО из __ привремено одузме путничко моторно возило „__“, регистарских ознака __, нашао да тужилац у свом захтеву и на рочишту за привремено одузимање имовине није дао разлоге због чега налази да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела, нити је суду пружио доказе за своју тврдњу. Правилно је првостепени суд из писмених доказа, односно досијеа за наведено возило нашао да произилази да је ово путничко возило купљено од стране наведеног Привредног друштва 31.05.2007. године од СС за износ од 980.000,00 динара, а пореске пријаве, порески биланси и биланси успеха за „__“ који су достављени, односе се на период од 01.01.2005. до 31.012.2007. године, те имајући у виду временски период за који се терети оптужени да је извршио кривично дело које је предмет овог кривичног поступка, као и чињенични опис самог кривичног дела за које се оптужује, те чињеницу да тужилац суду није означио које приходе Привредног друштва „__“ сматра законитим, правилно је првостепени суд нашао да у овој фази поступка није било могуће оценити постојање основаности сумње да се ради о несразмери између ове имовине и законито стечених прихода наведеног предузећа, а што је у суштини и предмет кривичног поступка који се води против окривљеног АА.

Следствено томе, супротни жалбени наводи Тужиоца за организовани криминал као и бранилаца окривљеног АА, адв. АА1 и АА2, као и пуномоћника ББ, адв. АА2, оцењени су као неосновани, с обзиром да је првостепени суд правилно утврдио на основу наведених околности, да произилази основана сумња да су наведени станови управо проистекли из кривичних дела, па се неосновано у наведеној жалби истиче супротно.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе чл. 401 ст. 3 ЗКП-а, донета је одлука као у изреци решења.

Што се тиче остале имовине, како 2200/3540 идеалних делова стана број _ у ул. __, тако и десет стамбених јединица које се воде у земљишним књигама на ББ, а налазе се у ул. __ (при чему су ове стамбене јединице спојене у мањи број станова како је то описано, а које фактичко стање власници нису оспорили), правилно је првостепени суд нашао да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела, при чему је ова имовина (изузев __/_ идеалних делова стана број _ пренета на ББ као треће лице).

Такође, сам окривљени је изјавио да је новцем који је пријавио као законито стечен приход од добити радње чији је био власник, купио заједно са супругом стан у __, возило „__“ и __, а да је остатак новца потрошен, па оцењујући законите приходе овог окривљеног у периоду од оснивања предузећа „__“ до лишења слободе (од __.2005. па до 13.11.2007. године) и то месечне приходе у износу од 17.000,00 динара на име плате коју је остваривао у овом Привредном друштву, приходе његове супруге ВВ као и трошкове које једна просечна породица има, правилно је суд нашао да постоји очигледна несразмера између вредности десет стамбених јединица у ул. __ бр. __ и његових законито стечених прихода, па имајући у виду да је окривљени АА сам дајући своје личне податке у кривичном поступку навео да су једини приходи које остварује, плата у износу од 17.000,00 динара, да немају уштеђевине ни он ни супруга, при чему је као имовину пријавио породичну кућу у __, кућу на __ у ул. __ и возило „__“.


Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Зорица Аврамовић Верољуб Цветковић


Д-на:

1 Вишем суду у Београду, Посебном одељењу /7 отправака/
2 Тужиоцу за организовани криминал /1 отправак/

С у д и ј а,

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)