Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.05.2012.

Кж2 По1 193/12

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 193/2012
Дана 14.05.2012. године
Б Е О Г Р А Д

 

  АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Зорана Савића, председника већа, Душка Миленковића и Вучка Мирчића, чланова већа, са самосталним саветником Драганом Лужњанин као записничарем, у поступку привременог одузимања имовине према окривљеном АА, одлучујући о жалби браниоца окривљеног, адв. АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 бр.8/12 од 29.03.2012. године, у седници већа одржаној 14.05.2012. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

   УВАЖАВА СЕ жалба браниоца окривљеног АА, па се решење Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 бр.8/12, УКИДА и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно одлучивање.


О б р а з л о ж е њ е

  Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Пои-По1 бр.8/12 од 29.03.2012. године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.8/12 од 22.03.2012. године, па је од окривљеног АА привремено одузета имовина и то аа, стан аа1, на коме се окривљени води као сувласник са ½ удела, а под II изреке, од трећег лица – Привредног друштва "АА" - стан аа2 и стан аа3.

  Одлучено је да привремено одузимање имовине има трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, а да се управљање привремено одузетом имовином поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином.

  Против тог решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног, адв. АБ, побијајући га као неправилно и незаконито, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или га пак преиначи тако што ће одбити захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК бр.8/12 од 22.03.2012. године.

  Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је седницу већа, без позивања странака, у смислу члана 467 став 2 ЗКП, јер није нашао да би њихово присуство било корисно за разјашњење ствари, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода и предлога браниоца окривљеног АА, нашао:

  Закључак и разлози првостепеног суда, по којима су у конкретном случају испуњени сви кумулативно одређени услови Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела – наводима жалбе браниоца окривљеног и писменим доказима у списима, доводе се у озбиљну сумњу.

  Према разлозима првостепеног суда, и станови у улици аа4, ближе описани у II изреке, где се само формално као купац наводи Привредно друштво "АА", имовина је коју поседује окривљени АА, који је власник и директор тог предузећа, на шта, према разлозима првостепеног суда, управо указује Одлука о начину затварања обавезе друштва средствима оснивача од 27.05.2009. године, коју је потписао управо окривљени АА у својству оснивача Привредног друштва "АА".

  Из Уговора о купопродаји, закључених 27.05.2009. године између предузећа "АА1", као продавца, и Привредног друштва "АА", као купца, овереним пред Трећим општинским судом у Београду под бројевима Ов.3427/09 и Ов.3345/09 од 27.05.2009. године (како то првостепени суд наводи у образложењу побијаног решења – страна 5 став 2 и 3 ), утврђено је да је купопродајна цена наведена у овим уговорима исплаћена кроз компензациони посао у материјалу и грађевинским радовима, а сходно Уговору о пословно-техничкој сарадњи од 25.05.2008. године, па како је према службеној белешци сачињеној од стране СС, оснивача и одговорног лица Привредног друштва "АА1" констатовано да је током градње непокретности радове и материјал финансирао оснивач Привредног друштва "АА", као купца – АА, то према разлозима првостепеног суда јасно произилази да су предметни станови у улици аа4 плаћени средствима окривљеног АА, као оснивача тог привредног друштва, а не средствима тог привредног друштва.

  У изреци побијаног решења, под II, међутим, наведено је да се ови станови у улици аа4, одузимају од трећег лица – Привредног друштва "АА".

  Према Закону о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, члан 3 став 1 тачка 6, трећим лицем се сматра физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела.

  Из свих доказа које суд наводи у прилог закључка да се ради о имовини коју поседује окривљени АА, међутим, не произилази да је окривљени пренео имовину на треће лице – Привредно друштво "АА". У уговорима о купопродаји, како је то већ наведено, као купац је наведено Привредно друштво „Оморика“ и констатовано да је купопродајна цена исплаћена кроз компензационе послове у материјалу и грађевинским радовима, а сходно Уговору о пословно-техничкој сарадњи, који су уговарачи, предузеће "АА1", као продавац, и Привредно друштво "АА", као купац, закључили дана 25.05.2008. године – па и навод првостепеног суда да је средства за исплату купопродајне цене за ове станове у улици аа4 обезбедио заправо окривљени АА, као оснивач привредног друштва, односно као физичко лице (страна 5 образложења побијаног решења, последњи став), у износу од преко 300.000 евра, а у периоду када према подацима добијеним од Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и од Министарства финансија, Пореске управе, окривљени АА није остваривао приходе из радног односа, а приходи које је остваривао ван радног односа су испод годишњег просека бруто месечне зараде у Републици Србији, из чега, према разлозима првостепеног суда, јасно произилази да финансијска средства којима су плаћени ови станови окривљени није обезбедио из својих легалних прихода, за сада се не може прихватити као правилан и поткрепљен доказима на које се првостепени суд позива.

  Основано се жалбом браниоца окривљеног АА указује да имовином која се води на привредно друштво, окривљени као физичко лице не може да располаже слободно, већ само у складу са одредбама Закона о привредним друштвима и процедуром коју тај закон регулише – па су и разлози првостепеног суда, по којима окривљени ове непокретности – станове у аа4 може да отуђи путем различитих правних послова, због чега би касније одузимање ове имовине било отежано или онемогућено, нејасни.

  Према разлозима првостепеног суда, предлог одбране окривљеног да се у овом поступку изведу докази и то писмена документација о начину стицања свих непокретности чије се одузимање захтева и порекло средстава, затим, да се у својству сведока саслушају отац окривљеног АА1 и сведок СС, као лице које је сувласник на стану аа1, одбијени су, јер како то првостепени суд наводи, извођење тих доказа није од значаја за доношење одлуке у овом поступку. Међутим, имајући у виду начин стицања имовине која се од окривљеног привремено одузима и доказе о томе ко поседује имовину која је предмет привременог одузимања, основано се жалбом браниоца окривљеног указује да првостепени суд није дао ваљане разлоге о томе зашто је ове предлоге одбио.

  Стога је, по налажењу Апелационог суда у Београду, било нужно првостепено решење укинути у целости, а у поновљеном поступку првостепени суд ће, након што на несумњив начин утврди имовину коју окривљени поседује, околности из којих произилази оправдана сумња да је та имовина стечена, односно да проистиче из кривичног дела и околности које указују на опасност да би касније одузимање било отежано или онемогућено, доћи у ситуацију да донесе правилну, и јасно образложену одлуку.

  Са напред изнетих разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одлучио је као у изреци овог решења.


Записничар      ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Драгана Лужњанин, с.р     Зоран Савић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)