Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.05.2014.

Кж2 По1 207/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 207/14
Дана: 22.05.2014. године
Б Е О Г Р А Д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића и Мирјане Поповић, чланова већа, са вишим саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у поступку за привремено одузимање имовине према окривљеном АА, одлучујући о жалби Тужилаштва за организовани криминал изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1.бр.3/2014 од 05.05.2014. године, у седници већа одржаној дана 22.05.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, жалба Тужилаштва за организовани криминал изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1.бр.3/2014 од 05.05.2014. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење ПОИ-По1.бр.3/2014 од 05.05.2014. године одбачен је захтев за привремено одузимање имовине Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.25/11 од 04.04.2014. године.

Против тог решења жалбу је изјавило Тужилаштво за организовани криминал, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку и због непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем које је, сходно одредби члана 467 став 1 Законика о кривичном поступку испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у изјављеној жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Из списа предмета се утврђује да је Тужилаштво за организовани криминал Посебном одељењу Вишег суда у Београду дана 04.04.2014. године поднело захтев за привремено одузимање имовине ОИК.бр.25/11 према окривљеном АА у односу на имовину коју поседује и то путничко возило марке аате да је првостепени суд, налазећи да је наведени захтев за привремено одузимање имовине непотпун и да се по истом не може поступати, јер су недостајали сви подаци прописани одредбом члана 23 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, наложио Тужилаштву за организовани криминал да у року од 8 дана од дана пријема дописа, а у смислу одредбе члана 229 Законика о кривичном поступку исти допуни тако што ће доставити доказ да вредност предметне имовине прелази износ од 1.500.000,00 динара, доказе о законитим приходима за супругу окривљеног АА, АА1, са којом заједно са њихово троје малолетне деце живи у породичном домаћинству; доказе о законитим приходима које су окривљени АА, те АА2, АА3 и АА4 евентуално остварили у радном и ван радног односа, а који су евидентирани у Пореској управи Министарства финансија Републике Србије; те да наведе разлоге којим оправдава потребу за привременим одузимањем предметне имовине односно разлоге који указују на опасност да би касније одузимање исте било отежано или онемогућено, уз упозорење да ће, уколико не поступи по налогу суда у наведеном року, поднети захтев бити одбачен, а сходно одредби члана 229 став 3 Законика о кривичном поступку. Потом, из списа предмета се утврђује да је Тужилаштво за организовани криминал дана 23.04.2014. године поднело акт ОИК.бр.25/11 којим је оправдало потребу за привременим одузимањем предметне имовине, односно разлоге који указују на опасност да би касније одузимање исте било отежано или онемогућено, те да је у прилогу дописа достављен извештај МУП-а РС – Дирекција полиције – Управа криминалистичке полиције 03/4-5 број “О” Стр.пов.бр.230-334/11-9 ПО-343/11 од 23.04.2014. године, записник о процени возила од 22.04.2014. године, три потврде Републичког фонда за пензијско осигурање од 22.04.2014. године за АА1, као и податке из Пореске управе за АА1, који се налазе на ЦД-у, те да је првостепени суд одлучујући о поднетом захтеву за привремено одузимање имовине ОИК.бр.25/11 од 04.04.2014. године побијаним решењем исти одбацио, а сходно одредби члана 229 став 3 Законика о кривичном поступку, налазећи да Тужилаштво за организовани криминал у остављеном року није у потпуности поступило по налогу суда и није отклонило недостатке предметног захтева, односно да није доставило доказе о законитим приходима које су АА2 (отац окривљеног АА), АА3 (мајка окривљеног АА) и АА4 (брат окривљеног АА) евентуално остварили у радном и ван радног односа, а који су евидентирани у Пореској управи Министарства финансија Републике Србије.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, правилно је првостепени суд нашао да Тужилаштво за организовани криминал није у потпуности поступило по налогу суда да допуни захтев за привремено одузимање имовине према окривљеном АА – власнику ОИК.бр.25/11 од 04.04.2014. године, јер је у акту ОИК.бр.25/11 од 23.04.2014. године навело разлоге којим је оправдавало потребу за привременим одузимањем предметне имовине, односно разлоге који указују на опасност да би касније одузимање исте било отежано или онемогућено, достављајући у прилогу акта извештај МУП-а РС – Дирекција полиције – Управа криминалистичке полиције 03/4-5 број “О” Стр.пов.бр.230-334/11-9 ПО-343/11 од 23.04.2014. године, записник о процени возила од 22.04.2014. године, три потврде Републичког фонда за пензијско осигурање од 22.04.2014. године за АА1, као и податке из Пореске управе за АА1, који се налазе на ЦД-у, а да није доставило доказе о законитим приходима које су АА2 (отац окривљеног АА), АА3 (мајка окривљеног АА) и АА4 (брат окривљеног АА) евентуално остварили у радном и ван радног односа, а који су евидентирани у Пореској управи Министарства финансија Републике Србије и правилно је, налазећи да је управо због наведеног захтев за привремено одузимање имовине остао непотпун, јер не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступати, односно да не садржи околности из којих произилази основана сумња да је имовина проистиче из кривичног дела, а како је то прописано одредбом члана 23 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, исти, а на основу одредбе члана 229 став 3 Законика о кривичном поступку побијаним решењем одбацио.

За своје закључивање да је поднети захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине ОИК.бр.25/11 од 04.04.2014. године остао непотпун јер не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступати, односно не садржи околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела, а како је то прописано одредбом члана 23 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, првостепени суд је у образложењу ожалбеног решења дао јасне, исцрпне, аргументоване и међусобно непротивречне разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, као другостепени.

Следствено изнетом, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење супротне жалбене наводе Тужилаштва за организовани криминал којима се указује да је побијано решење донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку, истицањем да је првостепени суд изреку побијаног решења учинио противречном датим разлозима и то тако што је у изреци побијаног решења навео да је предлог Тужилаштва за привремено одузимање имовине одбачен као неуредан и непотпун, док је на страни 2 у првом пасусу навео да је подносилац иницијалним актом навео разлоге којима је оправдао потребу за привременим одузимањем предмета износећи разлоге који указују на опасност да би касније одузимање било отежано или онемогућено оцењује неоснованим, будући да је првостепени суд на страни 2, пасус први образложења ожалбеног решења интерпретирао наводе из налога за допуну поднетог захтева за привремено одузимање имовине Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.25/11 од 04.04.2014. године, док је на страни 2, пасус други образложења побијаног решења јасно навео да је Тужилаштво за организовани криминал дана 23.04.2014. године поднело акт ОИК.бр.25/11 којим је делимично поступило по налогу суда, а у трећем пасусу на страни другој образложења ожалбеног решења је дао јасне, исцрпне и непротивречне разлоге за своје утврђење да поднети захтев, сходно одредби члана 23 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступати, односно да не садржи околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела и да такав непотпун захтев, сходно одредби члана 229 став 3 Законика о кривичном поступку ваља одбацити, због чега се, по оцени овога суда, жалбени наводи Тужилаштва за организовани криминал којима се указује да су дати разлози у образложењу ожалбеног решења о томе да је поднети захтев за привремено одузимање имовине непотпун нејасни и у знатној мери противречни, показују неоснованим.

Такође, по налажењу овога суда, без основа је и истицање жалбом Тужилаштва за организовани криминал да о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима решења о садржини исправа и самих тих исправа, указивањем да је од трећег лица, АА5, тетке окривљеног АА, привремено одузета имовина проистекла из кривичног дела окривљеног АА у предмету тога суда ПОИ-По1.бр.51/11, а у који спис је, првостепени суд према ставу тужиоца изнетог у жалби био дужан да изврши увид, што није учинио, на који начин је, према наводима изјављене жалбе, непотпуно утврдио чињенично стање, будући да сходно одредби члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела суд одлучује о захтеву јавног тужиоца за привремено одузимање имовине из члана 23 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, који, сходно одредби става 2 члана 23 означеног Закона, мора да садржи податке о власнику, законски назив кривичног дела, означење имовине коју треба одузети, доказе о имовини, околности из којих произилази основана сумња да имовина проистиче из кривичног дела и разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине, дакле, следствено напред цитираним одредбама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, терет доказивања означених чињеница је на јавном тужиоцу, због чега суд није дужан да ex officio изводи доказе којима би постојање тих чињеница утврђивао, па следствено томе и није био дужан да врши увид у списе предмета ПОИ-По1.бр.51/11.

Руковођен изнетим разлозима, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је налазећи да супротно жалбеним наводима побијано решење није донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку и да је у истом чињенично стање потпуно утврђено, на основу одредбе члана 467 став 4 Законика о кривичном поступку одлучио као у изреци овог решења.

Записничар        Председник већа-судија
Јелена Петковић-Милојковић, с.р.    Зоран Савић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)