Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.06.2014.

Кж2 По1 216/14

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 216/14
Дана: 05.06.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Вучка Мирчића, председника већа, Милене Рашић и Мирјане Поповић, чланова већа, са вишим саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у поступку привременог одузимања имовине према окривљеном АА и трећем лицу АА1, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв-По1.бр.196/14 од 12.05.2014. године, у седници већа одржаној дана 05.06.2014. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв-По1.бр.196/14 од 12.05.2014. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв-По1.бр.196/14 од 12.05.2014. године одбијен је као неоснован приговор окривљеног АА изјављен против решења Посебног одељења Вишег суда у Београду ПОИ-По1.бр.2/14 од 26.03.2014. године.

Против тог решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду, Посебно одељење побијано решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, односно да исто преиначи тако што ће усвојити приговор окривљеног и трећег лица и одбити предлог Тужиоца за организовани криминал за привремено одузимање имовине.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем које је испитао сходно одредби члана 467 став 1 Законика о кривичном поступку у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у изјављеној жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Из списа предмета се утврђује да је решењем Посебног одељења Вишег суда у Београду ПОИ-По1.бр.2/14 од 26.03.2014. године усвојен захтев Тужиоца за организовани криминал ОИК.бр.13/12 од 18.03.2014. године тако што је од окривљеног А, од оца _ и мајке _, рођене _, рођеног _. године у _, ЈМБГ _, са пребивалиштем у _, улица _, држављанина Републике Србије, привремено одузето путничко моторно возило марке аа, а од трећег лица АА1, од мајке _, ЈМБГ _, са пребивалиштем у _, у _ улици број _, држављанке Републике Србије, привремено одузета породична стамбена зграда аа1. Тим решењем је одређено и да одузимање имовине проистекле из кривичног дела траје најдуже док суд не одлучи о захтеву за трајно одузимање имовине, а да ће имовином сходно одредби члана 9 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела управљати Дирекција за управљање одузетом имовином. Даље, из списа предмета се утврђује да је против наведеног решења приговор поднео окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, те да је првостепени суд, одлучујући о поднетом приговору, а након одржаног рочишта сходно одредби члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела побијаним решењем исти као неоснован одбио.

Пре свега, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење правилно је првостепени суд на основу неправноснажне пресуде Посебног одељења Вишег суда у Београду К-По1.бр.301/10 од 02.10.2013. године којом је окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела организованог криминала – удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика и кривичног дела против привреде – злоупотреба положаја одговорног лица у помагању у продуженом трајању из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 и члана 61 Кривичног законика за која је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4 године и којом неправноснажном пресудом је од истога на основу одредбе члана 90 и 91 Кривичног законика одузета имовинска корист прибављена кривичним делима у износу од 1.050.305,20 динара, утврдио да постоји основана сумња да је окривљени АА извршио кривично дело из члана 2 став 1 тачка 1 и 5 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, а која кривична дела су му оптужницом Тужилаштва за организовани криминал Кт.бр.12/10 од 10.12.2012. године која је измењена дана 01.07.2013. године стављена на терет.

Потом, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење правилно је првостепени суд након одржаног рочишта на коме је извео доказе читањем писаних докумената приложених уз захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.13/12 од 18.03.2014. године, као и докумената приложених уз приговор, а који докази су таксативно наведени на страни 3, пасус четврти, пети, шести, седми и осми, и страни 4, пасус први образложења побијаног решења утврдио да постоји очигледна несразмера између имовине која је предмет захтева Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.13/12 од 18.03.2014. године и законито стечених прихода окривљеног АА и трећег лица АА1 и да управо због тога постоји основана сумња да предметна имовина која је наведена у захтеву за привремено одузимање имовине Тужилаштва за организовани криминал ОИК.бр.13/12 од 18.03.2014. године проистиче из кривичног дела.

Наиме, по оцени овога суда, правилно је првостепени суд на основу приложених доказа, спроведеног поступка за привремено одузимање имовине, резултата спроведене финансијске истраге и извештаја СБПОК, Јединице за финансијске истраге број 03/4-1 број “О” Стр.пов.230-241/12-1; ПО 373/12 од 16.08.2012. године, Стр.пов.230-241/12-3; ПО 373/12 од 19.09.2012. године, Стр.пов.230-241/12-5 од 23.11.2012. године, Стр.пов.230-241/12-6 од 19.02.2013. године, заједно са свом приложеном документацијом, а посебно имајући у виду да према подацима Пореске управе укупни приходи породице АА из рада у периоду од 2003. године до 2011. године, прерачунато у валуту евро износе 28.188,72 евра и то приход окривљеног АА у износу од 16.453,89 евра, а приход АА1 у износу од 11.714,45 евра, а да је имовина која је предмет овог поступка процењена и то аутомобил на основу износа купопродајне цене на висину од 15.809,23 евра, а породична стамбена зграда на основу решења Пореске управе у Новом Саду, која је извршила процену тржишне вредности замењених некретнина аа2 и аа3, на висину од 120.027 евра (дакле, вредност имовине која је предмет захтева Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине прелази износ од 1.500.000,00 динара), утврдио да су законито стечени приходи окривљеног АА и трећег лица, његове супруге АА1, у очигледној несразмери са вредношћу стечене имовине и следствено томе је правилно утврдио да постоји основана сумња да је предметна имовина чије се привремено одузимање захтева проистекла из кривичног дела окривљеног АА, те да је ову имовину и то путничко моторно возило марке аа и породичну стамбену зграду аа1, потребно привремено одузети, будући да се ради о имовини која се лако може отуђити, а што би отежало евентуално касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела.

С обзиром на изнето, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, без основа је истицање жалбом браниоца окривљеног да је првостепени суд тиме што је одбио доказне предлоге окривљеног и његовог браниоца да се у својству сведока испитају СС до СС3, повредио права окривљеног која су прописана одредбом члана 68 став 1 тачка 9 и 10 Законика о кривичном поступку, будући да је по оцени овога суда првостепени суд, правилно нашао да у овом тренутку казивање предложених сведока на околност позајмљеног новца окривљеном током 2003. године не би било од утицаја на расветљавање чињеничног стања које је у овој фази поступка утврђено у оној мери која је потребна за доношење одлуке о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, и на тај начин, а супротно жалбеном наводу браниоца окривљеног, није онемогућио окривљеног да прикупља доказе за своју одбрану, нити да се изјасни о свим чињеницама и доказима који га терете и да износи чињенице и доказе у своју корист, посебно имајући у виду да је окривљени у поступку за привремено одузимање имовине изнео чињенице и доказе у своју корист, а што је било предмет оцене од стране првостепеног суда.

Осим тога, по налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење, без основа је и истицање жалбом браниоца окривљеног АА да првостепени суд није узео у обзир достављене писмене доказе, нити да је проверио наводе из приговора који су истакнути у приговору, будући да је првостепени суд на страни 7, пасус четврти и пети, и страни 8, пасус први образложења ожалбеног решења дао јасне и аргументоване разлоге за своје закључивање да се понуђеним писменим доказима који се односе на трансакције обављене од стране привредног друштва “АА” чији су власници окривљени АА и АА1 у периоду од 2003. године до 2006. године, уговорима о зајму закљученим између “АА” и АА током 2003. године, дакле, управо оне године током које је означено привредно друштво прибављало бројне непокретности које су му биле потребне за обједињавање поседа ради изградње новог објекта, не доводи у сумњу утврђење да постоји очигледна несразмера у законитим приходима окривљеног АА и трећег лица његове супруге АА1 и предметног путничког моторног возила и породичне стамбене зграде аа1, правилно налазећи да описане радње везане за купопродају или замену непокретности које су имале за циљ да се дође до власништва на непокретностима у аа2 и аа3, а ради изградње обједињеног стамбено-пословног објекта на парцелама које су заведене под тим кућним бројевима представљају део неке друге трансакције која се коначно и завршила продајом дела тог објекта током 2006. године, због чега управо ове трансакције нису имале утицаја на купопродаје, односно замене непокретности које су извршене током 2009. и 2010. године од стране окривљеног АА и АА1 лично, а да је имовину која је предмет захтева Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање исте и то означени аутомобил и стамбена зграда прибављена од стране окривљеног АА лично, а не од стране његовог привредног друштва, те да је окривљени уговором о поклону пренео право својине на стамбеној згради на своју супругу, која у овом поступку има својство трећег лица и то све током 2010. године, а да пословање привредног друштва “АА” није од пресудног значаја за непокретност која је предмет поступка, с обзиром да је окривљени АА дана 16.04.2009. године од свог привредног друштва купио два стана у ааул, која је касније и то дана 11.05.2010. године заменио за породичну стамбену зграду у Извидничкој улици број 25 и истог дана поклонио својој супрузи.

Такође, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца окривљеног АА да су у образложењу ожалбеног решења изостали јасни разлози о томе које то околности оправдавају потребу за привременим одузимањем предметне имовине, будући да је првостепени суд на страни 8, пасус трећи образложења побијаног решења навео да се ради о имовини која се лако може отуђити, а што би касније евентуално отежавало поступак за трајно одузимање имовине, посебно имајући у виду активност окривљеног у погледу купопродаје великог броја некретнина у Новом Саду у периоду од 2003. године до 2010. године, а што ни сам окривљени на одржаном рочишту није оспоравао, а које разлоге, као правилне у свему прихвата и овај суд, као другостепени.

Поред тога, по оцени овога суда, без основа је истицање жалбом браниоца окривљеног АА да је оваквом одлуком првостепеног суда доведено у питање издржавање окривљеног и лица која он издржава, истицањем да окривљени у овој кући сада живи, будући да је овај суд увидом у списе предмета утврдио да је окривљени АА као место свог пребивалишта пријавио град аа5, дакле, не у стамбеној згради аа1, која је предмет захтева Тужилаштва за организовани криминал за привременим одузимањем, што, по налажењу овога суда, а супротно жалбеном наводу браниоца окривљеног указује да одлуком о привременом одузимању предметне стамбене зграде аа1 и путничког моторног возила марке аа није угрожена егзистенција окривљеног АА и лица која је по закону дужан да издржава, па како, следствено изнетом ова имовина није изузета од извршења у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење, то се иста, сходно одредби члана 26 став 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела може одузети.

Како је дакле првостепени суд за своје утврђење да постоји основана сумња да је окривљени АА извршио кривично дело из члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и то кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 4 у вези става 2 Кривичног законика и кривично дело против привреде – злоупотреба положаја одговорног лица у помагању у продуженом трајању из члана 234 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 и члана 61 Кривичног законика, да постоји основана сумња да је имовина која је предмет захтева Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине ОИК.бр.13/12 од 18.03.2014. године проистекла из кривичног дела управо због тога што постоји очигледна несразмера између законито стечених прихода окривљеног и трећег лица, његове супруге и вредности стечене имовине, те да управо околности да се путничко моторно возило као и породична стамбена зграда лако могу отуђити, оправдавају потребу за привременим одузимањем означене имовине, чија вредност прелази износ од 1.500.000,00 динара, у образложењу ожалбеног решења дао јасне, исцрпне и уверљиве разлоге, које као правилне у свему прихвата и Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, као другостепени, то се, по оцени Апелационог суда у Београду, Посебно одељење супротни жалбени наводи браниоца окривљеног АА којима се указује да је побијано решење донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 Законика о кривичном поступку и да нису испуњени услови прописани Законом о одузимању имовине проистекле из кривичног дела за привремено одузимање предметне имовине од окривљеног АА, показују неоснованим.

Руковођен изнетим разлозима, а на основу одредбе члана 33 став 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар        Председник већа-судија
Јелена Петковић-Милојковић, с.р.    Вучко Мирчић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)