Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
14.09.2010.

Кж2 По1 218/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 218/10
Дана: 14.9.2010.године
Б е о г р а д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија: Верољуба Цветковића, председника већа, Савке Гогић и Надежде Мијатовић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир, као записничара, у кривичном поступку против окривљених Славка Ристића и др. због кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346 став 1 Кривичног законика и др. одлучујући о жалбама окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, браниоца окривљеног ББ, адвоката БА и браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВБ изјављеним против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1.бр.1289/10 (К.По1.бр.211/10) од 27.7.2010.године, у седници већа одржаној дана 14.9.2010.године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, браниоца окривљеног ББ, адвоката БА и браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВБ изјављене против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење Кв.По1.бр.1289/10 (К.По1.бр.211/10) од 27.7.2010.године.


О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Београду – Посебно одељење, испитујући да ли и даље стоје разлози за притвор у смислу члана 146 став 2 ЗКП, донео је, дана 27.7.2010. године, решење Кв.По1.бр.1289/10 (К.По1.бр.211/10) којим је продужио притвор за највише два месеца и то:

- против окривљеног ГГ који се налази у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Новом Саду Кри.423/09 од 13.4.2009. године а који притвор му се рачуна од 11.4.2009. године, када је лишен слободе, на основу одредбе члана 142 став 1 тачка 3 Законика о кривичном поступку;
- против окривљених ДД и ЂЂ, који се налазе у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Новом Саду Кри.423/09 од 13.4.2009. године а који притвор им се рачуна од 11.4.2009. године, када су лишени слободе, на основу одредбе члана 142 став 1 тачка 3 и 5 Законика о кривичном поступку;
- против окривљеног ВВ који се налази у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Новом Саду Кри.423/09 од 13.4.2009. године а који притвор му се рачуна од 11.4.2009. године када је лишен слободе и окривљеног АА, који се налази у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Новом Саду Кри.423/09 од 14.4.2009. године а који притвор му се рачуна од 12.4.2009. године, када је лишен слободе, на основу одредбе члана 142 став 1 тачка 1 и 3 Законика о кривичном поступку;
- против окривљеног ЕЕ који се налази у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Новом Саду Кри.423/09 од 13.4.2009. године а који притвор му се рачуна од 13.4.2009. године када је лишен слободе на основу одредбе члана 142 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку;
- против окривљеног ББ, који се налази у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Новом Саду Кри.423/09 од 13.4.2009. године а који притвор му се рачуна од 11.4.2009. године, када је лишен слободе, на основу одредбе члана 142 став 1 тачка 3 Законика о кривичном поступку.

Против наведеног решења жалбе су изјавили:
 бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, из свих законом предвиђених разлога, предлажући да се окривљеном АА укине притвор и омогући му да се брани са слободе.
 бранилац окривљеног ББ, адвокат БА, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, предлажући да Апелациони суд жалбу уважи и укине побијано решење и окривљеног ББ одмах пусти на слободу или решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;
 бранилац окривљеног ВВ, адвокат ВБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, с предлогом да се према окривљеном ВВ укине притвор и исти пусти да се даље брани са слободе или да се притвор замени неком другом мером за обезбеђење присуства окривљеног;
 окривљени ААА, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона предлажући да Апелациони суд отклони основ продужења притвора из члана 142 став 1 тачка 3 ЗКП или побијано решење укине и врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Тужилац за организовани криминал је у свом поднеску Ктж.бр.217/10 од 10.9.2010. године предложио да Апелациони суд у Београду одбије као неосноване жалбе окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, браниоца окривљеног ББ, адвоката БА и браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВБ.

Разматрајући списе предмета и побијано решење, а по оцени навода изнетих у жалбама окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката АБ, браниоца окривљеног ББ, адвоката БА и браниоца окривљеног ВВ, адвоката ВБ као и мишљења Тужиоца за организовани криминал, Апелациони суд у Београду је нашао:

жалбе су неосноване.

Апелациони суд у Београду је, испитујући жалбе, по службеној дужности, утврдио да доношењем првостепеног решења није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка предвиђена одредбом члана 401 став 5 ЗКП.

Наиме, како из списа предмета произилази основана сумња да је окривљени АА, извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ и као припадник криминалне групе извршио кривична дела које му се стављају на терет – два кривична дела разбојништва у помагању из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ те да има двојно држављанство (Републике БиХ и Републике Србије) и живи у Републици БиХ, аа, бб, те да, иако повремено живи у вв, нема пријављено нити пребивалиште нити боравиште на територији Републике Србије, то Апелациони суд налази да ове околности у својој међусобној повезаности указују на опасност од бекства окривљеног, услед чега је његово даље задржавање у притвору, по законском основу из члана 142 став 1 тачка 1 ЗКП, нужно, ради несметаног вођења кривичног поступка.

Такође, правилно је закључио првостепени суд да је оправдано задржавање у притвору окривљеног АА и по законском основу прописаном одредбом члана 142 став 1 тачка 3 ЗКП, будући да постоји основана сумња да је извршио два кривична дела разбојништва у помагању из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 35 КЗ у кратком временском периоду, у размаку од непуних месец дана, а имајући у виду и, како наводи првостепени суд, склоност окривљеног ка вршењу кривичних дела коју индикују његове раније (брисане) осуде.

Стога Апелациони суд оцењује неоснованим наводе жалбе окривљеног АА и његовог браниоца да нема места продужењу притвора према окривљеном по овом законском основу, будући да је првостепени суд у свему поступио по налогу Апелационог суда из решења Кж2По1 184/10 од 23.7.2010. године дајући јасне и индивидуализоване разлоге о одлучним чињеницама – околностима које представљају особите околности које указују да би окривљени АА, уколико би се нашао на слободи могао поновити кривично дело. Иако су раније осуде окривљеног АА брисане и њихове правне последице престале у смислу одредбе члана 96 став 5 КЗ, то, супротно наводима жалби окривљеног АА и његовог браниоца, не представља сметњу суду да, у циљу обезбеђења несметаног вођења кривичног поступка, узме у обзир раније понашање окривљеног, уколико је оно такво да, у међусобној повезаности са околностима извршења кривичног дела за које постоји основана сумња да је извршио, указује да би могао ометати кривични поступак тако што ће поновити кривично дело.

Основано је и даље задржавање у притвору, по законском основу из члана 142 став 1 тачка 1 ЗКП и окривљеног ВВ, будући да постоји основана сумња да је као припадник криминалне групе коју је организовао окривљени ГГ, извршивши кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, извршио кривично дело разбојништво из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ и кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности и одржавања јавног реда и мира из члана 23 став 1 ЗЈРМ те да не живи на пријављеном пребивалишту у гг, већ у селу дд, у кући своје мајке као и да није извршио пријаву промене пребивалишта, а да је у питању незапослено лице, без сталних извора прихода.

С обзиром да је окривљени ВВ до сада више пута осуђиван, између осталог и због извршења кривичних дела са елементима насиља као и да постоји основана сумња да је кривична дела која му се стављају на терет извршио у периоду провере по ранијој осуди, то Апелациони суд налази да ове околности, као особите, указују да би окривљени, уколико би се нашао на слободи могао поновити кривично дело, услед чега је његово задржавање у притвору, на основу члана 142 став 1 тачка 3 ЗКП, неопходно, ради несметаног вођења кривичног поступка.

Неосновано се жалбом браниоца окривљеног ВВ оспорава основаност задржавања окривљеног у притвору по законском основу из члана 142 став 1 тачка 1 ЗКП, будући да сам бранилац окривљеног наводи да окривљени не живи на адреси пријављеног пребивалишта од 2005. године а образложење да је промену хтео да изврши али да га је спора процедура приликом вађења биометријских докумената и изненадно хапшење у томе омело, је нелогично, с обзиром да је окривљени лишен слободе априла 2009. године а по наводима самог браниоца пребивалиште је променио 2005. године, а период од четири године је више него довољан да се изврши упис промене пребивалишта, посебно кад се има у виду да је Правилник о личној карти (биометријској) донет тек јануара 2008. године. Чињеница да окривљени раније није осуђиван због истоврсног кривичног дела није од утицаја на претходно утврђене околности које указују да би окривљени, боравком на слободи, могао поновити кривично дело.

Како постоји основана сумња да је окривљени ББ извршио кривична дела која му се стављају на терет и то кривично дело злочиначко удруживање из члана 346 став 2 у вези става 1 КЗ, кривично дело разбојништва из члана 206 став 3 у вези става 1 КЗ у вези члана 33 КЗ и кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ (којом приликом је држао ради продаје чак 45 пакетића од алу-фолије у којима се налазила опојна дрога хероин, укупно 19,13 грама) и то временском периоду од краја 2008. године до 15.4.2009. године то Апелациони суд налази да напред наведене околности у међусобној повезаности представљају особите околности које указују да би боравком на слободи могао поновити кривично дело, услед чега је његово даље задржавање у притвору, по законском основу из члана 142 став 1 тачка 3 ЗКП, нужно, у циљу несметаног вођења кривичног поступка.

Нејасни су наводи жалбе браниоца окривљеног да није тачно да се окривљеном ВВ у овом кривичном поступку ставља на терет извршење више кривичних дела и кратком временском периоду, с обзиром да и сам бранилац окривљеног, на страни другој жалбе, таксативно и хронолошки набраја кривична дела која су окривљеном стављена на терет. Такође, супротно наводима браниоца окривљеног, првостепени суд је на страни 6. у ставу другом образложења побијаног решења дао јасно, индивидуализовано и, по налажењу Апелационог суда, ваљано образложење основа и разлога за продужење притвора према окривљеном ББ.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду је, на основу одредбе чл. 401 став 3 ЗКП-а донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар Председник већа-судија
Марина Барбир с.р. Верољуб Цветковић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)