Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
29.10.2010.

Кж2 По1 269/10


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 269/10
Дана: 29.10.2010.године
Б е о г р а д


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Милимира Лукића, председника већа, Мирјане Поповић и Александре Златић, чланова већа, уз учешће вишег судијског сарадника Марине Барбир као записничара, у кривичном предмету осуђеног АА због кривичног дела давање мита у саизвршилаштву из члана 255 став 3 у вези става 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ, одлучујући о жалби осуђеног АА изјављеној против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење Куо.По1 50/10 (К.По1 50/10) од 08.10.2010 године, у седници већа одржаној дана 29.10.2010. године, донео је



Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба осуђеног АА изјављена против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење Куо.По1 50/10 (К.По1 50/10) од 08.10.2010 године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду – Посебно одељење Куо.По1 50/10 (К.По1 50/10) од 08.10.2010 године одбијена је као неоснована молба за пуштање на условни отпуст осуђеног АА.

Против наведеног решења жалбу је изјавио осуђени, АА, због повреде кривичног закона и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, предлажући да Апелациони суд преиначи побијано решење и молбу усвоји или исто укине и врати на поновни поступак.

Поднеском Ктж.бр.266/10 од 27.10.2010. године, Тужилац за организовани криминал предложио је да Апелациони суд одбије као неосновану жалбу осуђеног.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем, па је по оцени жалбених навода и предлога Апелационог јавног тужиоца у Београду, нашао:

жалба је неоснована.

Правилно је првостепени суд нашао да у конкретном случају нису испуњени услови за условно отпуштање осуђеног са даљег издржавања казне.

Наиме, из списа предмета произилази да је правоснажном пресудом Посебног одељења Окружног суда у Београду К.П.бр.13/05 од 07.7.2006. године окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела давање мита у саизвршилаштву из члана 255 став 3 у вези става 1 КЗ РС у вези члана 22 ОКЗ и осуђен на казну затвора у трајању од три године у коју му је урачунато и време проведено у притвору од 14.9.2005. године до 07.7.2006. године. На издржавање казне се јавио сам дана 07.11.2008. године а истек казне је предвиђен за 14.01.2011. године. Према извештају о владању током издржавања казне КПЗ Београд-Падинска скела бр. 3186/08 од 20.9.2010. године произилази да је приликом пријема разврстан у Б2 класификациону групу, уз повремен интензитет индивидуалног рада и одређено му је ангажовање на пословима по потреби установе. Наведено је и да је адаптација на пеналне услове живота и рада протекла уредно, да је његово понашање са наведеним условима било усклађено, да се циљеви васпитно корективног третмана успешно реализују те да је од почетка прихватио ауторитет установе и службених лица а са осуђеницима успоставио коректне односе. Такође је наведено да осуђени увиђа значај и тежину учињеног кривичног дела, да изречену казну реално сагледава и прихвата, да је радно ангажован на повереним пословима ван завода које обавља коректно те да је корисник права предвиђених за А1 подкатегорију, да указано поверење у остваривању посебних права није злоупотребио, да дисциплински није кажњаван и да је награђиван одсуством из Завода. У извештају су наведене личне и породичне прилике осуђеног. Мишљење установе је, да се на основу понашања које осуђени манифестује током издржавања казне, са великом вероватноћом може очекивати да ће убудуће функционисати у складу са позитивним друштвеним вредностима.

Првостепени суд је приликом одлучивања имао у виду напред цитирани извештај као и тежину кривичног дела, степен кривице окривљеног, висину изречене казне а нарочито дужину издржаног дела казне односно неиздржаног дела казне, околност да је осуђен за кривично дело које у себи садржи радње извршења које су предузете у циљу утицаја на вршење судијске функције, те оценио да се у конкретном случају пуштањем осуђеног на условни отпуст не би остварила сврха кажњавања.

Као што је правилно закључио првостепени суд, околности наведене у извештају КПЗ Падинска скела као и мишљење саме установе, не дају основа закључку да је код осуђеног постигнута сврха кажњавања већ се пре закључује да процес ресоцијализације још увек није окончан, с обзиром да се у извештају не наводи децидирано да је сврха кажњавања остварена, што води закључку да је у том циљу неопходно да се казна на коју је осуђен реализује и даље.

С обзиром на наведено, неосновано осуђени у жалби наводи да суд није овлашћен да даје закључак о постигнутој ресоцијализацији, будући да одлуку о отпуштању са издржавања казне доноси суд, управо на основу извештаја установе у којој осуђени издржава казну, дајући оцену предметног извештаја у међусобној повезаности са остварењем циљева генералне и специјалне превенције. Чињеница је да извештај установе у погледу понашања осуђеног наводи да се са великом вероватноћом може очекивати да ће убудуће функционисати у складу са позитивним друштвеним вредностима, а не, како осуђени наводи у жалби, „да се процес ресоцијализације карактерисао позитивним променама у ставовима и понашању и његовој јасно манифестованој намери да се на слободи убудуће добро влада, због чега се основано може очекивати да ће се осуђени на слободи добро владати а нарочито да више неће вршити кривична дела“. На другачије одлучивање суда, у конкретном случају, не утиче чињеница да се осуђеном, од стране завода, поверавају послови од значај за Завод, будући да је поверавање наведених послова питање које је у надлежности Завода а не суда, нити дужина преосталог дела неиздржане казне односно део издржане казне, који је само један од кумулативно предвиђених услова за одлучивање о основаности отпуштања осуђеног са издржавања казне.

Имајући у виду напред наведено, Апелациони суд у Београду, на основу члана 401 став 3 ЗКП донео је одлуку као у диспозитиву решења.

Записничар ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Марина Барбир с.р. Милимир Лукић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарница
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)