Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.10.2011.

Кж2 По1 273/11


РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 По1 273/11
Дана 07.10.2011. године
Б е о г р а д
Немањина бр. 9


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судије Слободана Рашића, председника већа и судија Надежде Мијатовић и Драгољуба Ђорђевића, чланова већа, са вишим судијским сарадником Стојаном Петровићем, записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АААА, због кривичног дела прање новца из чл. 231 ст. 4 у вези ст. 2 и 1 Кривичног законика у вези чл. 61 Кривичног законика, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1.бр.28/11 од 09.08.2011. године, у седници већа одржаној дана 07. октобра 2011. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, изјављена против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1.бр.28/11 од 09.08.2011. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебног одељења, ПОИ-По1.бр.28/11 од 09.08.2011. године, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК.16/11 од 13.06.2011. године, за привремено одузимање имовине, па је од окривљеног, власника АА, ЈМБГ __, од оца __, и мајке __, девојачко __ рођеног __. године у __, Република Црна Гора, држављанин Републике Србије, са пребивалиштем у Суботици, улица аа, привремено одузет стан аа, на _ спрату, _ улаз, површине _ м2, по структури _, уписан у зк.ул.бр.__ КО __, саграђен на катастарској парцели бр._ КО _.

Истим решењем одређено је да ће привремено одузимање трајати до доношења одлуке по захтеву за трајно одузимање имовине, а имовином ће сходно одредбама чл. 37 Закона управљати Дирекција за управљање одузетом имовином, с тим што ће је имовина која је привремено одузета овим решењем остављена на коришћење супрузи окривљеног АА – АА1, до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине.

Против наведеног решења благовремено је жалбу изјавио бранилац окривљеног АА – адвокат АБ, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због битне повреде одредаба ЗКП-а и због погрешне примене материјалног права, са предлогом да Апелациони суд у Београду, као другостепени, побијано решење укине или предмет врати на поновно одлучивање, како би у поновном поступку правилно и потпуно утврдио чињенично стање и отклонио учињене битне повреде поступка и правилно применио материјално право, или, да побијано решење преиначи и одбије захтев Тужилаштва за организовани криминал, ОИК.16/11 од 13.06.2011. године и нађе да нису испуњени услови прописани чл. 21 и 25 ЗОИП-КД за доношење решења о привременом одузимању имовине окривљеном АА.

Тужилац за организовани криминал, је у свом поднеску Ктж.бр.304/11 од 05.10.2011. године, изнео мишљење да је Виши суд у Београду, Посебно одељење, доносећи решење ПОИ-По1.бр.28/11 од 09.08.2011. године, правилно утврдио чињенично стање и правилно применио одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичних дела када је окривљеном АА привремено одузео имовину за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, те да с тим у вези жалбу браниоца окривљеног треба одбити као неосновану.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом браниоца окривљеног, па је по оцени жалбених навода и предлога, као и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалба је неоснована.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је испитујући жалбу по службеној дужности, нашао да доношењем првостепеног решења није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, прописана одредбом чл. 401 ст. 5 Законика о кривичном поступку.

По налажењу Апелационог суда у Београду, Посебног одељења, правилно је првостепени суд одлучујући о захтеву Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела од окривљеног АА, на рочишту одржаном дана 09.08.2011. године, на ком су присуствовали заменик Тужиоца за организовани криминал, окривљени АА и његов бранилац, адвокат АБ, након изношења доказа од стране тужилаштва о имовини чије се привремено одузимање тражи, саслушања окривљеног АА као и изношења навода браниоца окривљеног, и након извршеног увида у доказе предложене од стране Тужилаштва за организовани криминал и то: -извештај Службе за борбу против организованог криминала, јединице за финансијске истраге, Управе криминалистичке полиције у оквиру дирекције полиције, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, бр. 03/4-1 бр.О. стр. пов. 230-138/10-32 од 07.07.2010. године, извештај исте управе криминалистичке полиције за борбу против организованог криминала, јединица за финансијске истраге у оквиру дирекције полиције, Министарства унутрашањих послова Републике Србије, бр.03/4-1 бр.О. стр.пов. 230-138/10-4 од 12.10.2010. године, купопродајни уговор од 28.12.2007. године, закључен у Суботици, између ВВ, са једне стране, ЈМБГ __ из Суботице, ул. вв као продавца и АА, ЈМБГ __ из __, ул. __ – Црна Гора, као купца, као и анекс купопродајног уговора сачињен 30. децембра 2009. године у Суботици закључен између ВВ са једне стране и АА са друге и лист о непокретности број _ од 25.11.2009. године, као и документацију коју је бранилац окривљеног доставила суду дана 28.06.2011. године, и то: -оверену фотокопију радне књижице на име окривљеног АА, преглед исплаћених зарада за оптуженог АА за период од 2000. до 2001. године, од стране Привредног друштва у коме је био запослен у том периоду, оригинал потврде о исплаћеној нето заради окривљеног АА од стране ДОО “_” _ у стечају у периоду од 2006. до 14.04.2010. године, оверене потврде о личним приходима за наведени период, а које су насловљене на окривљеног АА, оверену копију радне књижице за АА1, рођену _, супругу окривљеног, оверену копију решења Републике Црне Горе, општине _, Секретаријата за урбанизам и грађевинарство на име АА2, уговор о накнади за уређење грађевинског земљишта у општини Пљевља, оригинал уговора о коришћењу стана закључен дана 22.04.1983. године, између СИЗ-а за стамбено-комуналне послове у општини Пљевља и АА2, мајке окривљеног АА, фотокопију уговора о откупу стана, закљученог између јавног предузећа “_” _ и АА2, на стан у _ на адреси која је претходно наведена, оригинал извода из листа непокретности број _ од 17.06.2011. године, за предметну непокретност, оригинал уговора о закупу пословног простора закљученог 01.04.2004. године, оверен у Основном суду у Пљевљима, Ов.бр._ од 21.06.2011. године, оригинал потврде Владе Црне Горе Ов.бр._ од 21.06.2011. године, оригинал потврде Владе Црне Горе, Пореске управе за подручне јединице у Пљевљима, бр. 03/17-2-340 од 17.06.2011. године, оверену фотокопију радне књижице за АА2, оригинал потврде “_” АД _, број _ од 20.06.2011. године, оригинал обрачуна пословни број 20927 “аа1” АД, из кога се види да је АА3, на основу продаје акција дана 10.02.2006. године, исплаћено 3.113,50 еура, оригинал обрачуна пословни број 20930 “аа1” АД, оригинал обрачуна пословни број 20933, исте брокерске куће од 10.02.2006. године, оригиналне дописе “аа1”АД, обрачуна под бројем 2498633323, 42747, 45845, 51224, 51041, 52575, 54142, 57326 и 80857, оригинал дописа “аа1” АД од 01.10.2010. године, оригинал потврде исте банке од 07.10.2010. године, оригинал потврде црногорске Комерцијалне банке, оверену фотокопију изјаве “Електропривреда” - власника акција “Елекетропривреде" Црне Горе, оверену у Основном суду у Пљевљима, дана 21.06.2011. године, под Ов.бр.1329/2011, оверену копију уговора о пословима закљученим између АА2 и црногорске Комерцијалне банке, оригинал картице промета рачуна који се води на име АА2, за период од 01.05.2005. до 17.06.2011. године, молбу АА2 упућену црногорској Комерцијалној банци и оригинал одговора на молбу од 21.06.2011. године, оригинал уговора акција “Фрешмани” о ороченом депозиту број 15084 закљученом између црногорске Комерцијалне банке и АА2, оригинал уговора о степенастој штедњи број _ закључен између црногорске Комерцијалне банке и АА2, уговор за куповину предметног стана закључен 22.08.2007. године и потврде о цени у целости исплаћене 30.12.2007. године, ценећи исте како појединачно тако и у њиховој међусобној повезаности, нашао да је основан захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине од окривљеног АА.

Наиме, правилно је првостепени суд закључио када је нашао да се под имовином проистеклом из кривичног дела подразумева имовина окривљеног, сведока сарадника или оставиоца, која је у очигледној несразмери са његовим законито стеченим приходима (чл. 3 тачка 2 Закона), укључујући имовину пренету на трећа лица, као власнике (чл. 3 тачка 6 и 7 Закона), према којим одредбама није од значаја да ли је у питању кривично дело које је већ предмет кривичног поступка или неко друго кривично дело, већ је довољно да очигледна несразмера између имовине са једне стране и законито стечених прихода са друге стране, сама по себи указује на постојање основане сумње да се до такве и толике имовине могло доћи само извршењем кривичног дела, те је сходно одредби чл. 21 и 24 ст. 2 Закона у конкретном случају упустио у утврђивање ко је власник имовине која је предмет захтева тужилаштва, као и да ли постоји основана сумња да је имовина проистекла из кривичног дела и да ли у конкретном случају постоји опасност да би касније одузимање те имовине за коју би се претходно утврдило да проистиче из кривичног дела било отежано или онемогућено, узимајући у обзир све доказе изведене на рочишту, утврдио следеће чињенице:

- да је пред Посебним одељењем, Вишег суда у Београду, у предмету К-По1.бр.273/10 против окривљеног АА у току кривични поступак због постојања основане сумње да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из чл. 346 ст. 5 Кривичног законика и продужено кривично дело прање новца из чл. 231 ст. 4 у вези ст. 2 и 1 у вези чл. 61 Кривичног законика;

- да је окривљени АА, власник стана аа у _, на _ спрату, _ улаз, површине _ м2, по структури _, уписан у зк.ул.бр._ КО _, саграђен на катастарској парцели бр. _ КО _, што је утврђено из уговора о купопродаји непокретности, закљученог између ВВ, као продавца и АА, као купца, дана 28.12.2007. године, овереног у Општинском суду у Суботици, под Ов.бр._ дана 04.01.2008. године, као и анекса купопродајног уговора од 30.12.2009. године, закљученог између истих лица и листа непокретности број _;

- да је окривљени _, у току 2003. године, зарадио укупно 25.824,00 динара, да 2004. и 2005. године није имао пријављен порез на приход грађана, док је у периоду од 2006. до 2007. године, имао просечне месечне приходе у износу од 60.000,00 динара, а што је утврђено из извештаја Јединице за финансијске истраге СБПОК 03/4-1 број “О” стр.пов. 230/138/10-5 од 02.12.2010. године,

Потом, правилно је првостепени суд доносећи побијано решење имао у виду и чињеницу да постоји основана сумња да је окривљени извршио два тешка кривична дела, за која су законом прописане затворске казне у дугом трајању, што значајно може утицати да окривљени као лице које фактички располаже предметном имовином спречи или отежа њено одузимање, као и да је у питању имовина за коју окривљени није пружио доказе да је стекао на основу законитих прихода, односно на законит начин, као ни да је предметну имовину добио на неки други начин.

Такође, правилно је првостепени суд закључио када није прихватио наводе како окривљеног АА тако и његовог браниоца о начину стицања прихода за куповину предметне имовине, будући да окривљени није приложио суду доказе да су средства која су употребљена за куповину стана аа у _, на _ спрату, _ улаз, површине _ м2, остварен на законит начин, односно да нема ниједног писменог трага да средства која је окривљени наводно добио од своје мајке АА2 од продатих акција у Републици Црној Гори, а на која се окривљени позива као извор средстава за стицање предметне непокретности, односно да је од тих средстава вратио дуг у износу од 20.000 евра СС и СС1 на име новчане позајмице коју су наведени сведоци дали окривљеном за куповину предметног стана. Имајући у виду напред наведено као и чињеницу да окривљени као ни његов бранилац нису суду пружили доказе да је преко рачуна код било које банке у Србији извршен трансфер новца на рачун окривљеног, поготову када се има у виду да се ради о страном држављанину- Републике Црне Горе (мајци окривљеног АА2) и великом новчаном износу, чији пренос није било могуће другачије остварити, обзиром да између Републике Србије и Републике Црне Горе не постоји јединствени платни промет, као ни да окривљени током поступка није суду пружио доказе да је од сведока СС и СС1 заиста позајмио новчани износ од 20.000 евра, то је првостепени суд правилно закључио када није прихватио да је окривљени део новца за куповину стана обезбедио на начин како је навео.

Даље, правилно је првостепени суд приликом доношења своје одлуке имао у виду и чињеницу да је тржишна вредност имовине која је предмет привременог одузимања висока, односно да је реч о великим новчаним средствима која су употребљена приликом стицања наведене имовине, а да окривљени суду није учинио вероватним да средства која су употребљена за куповину имовине заиста и потичу од његових законито остварених прихода, због чега и постоји очигледна несразмера између прихода које је окривљени остварио у време стицања предметне имовине и права на њој и вредности стечене имовине, што све указује на основану сумњу да се ради о имовини до које је окривљени могао доћи једино извршењем кривичног дела прање новца из чл. 231 ст. 4 у вези ст. 2 и 1 у вези чл. 61 Кривичног законика, које му је оптужницом Тужилаштва за организовани криминал и стављено на терет.

Такође, правилно је првостепени суд закључио када је током поступка утврдио да супруга окривљеног АА – АА1 и њено малолетно дете живе у стану аа у _, на _ спрату, _ улаз, те да с тим у вези наведену непокретност треба оставити на коришћење лицима која се у њој налазе до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине, као и када је одлучио да се управљање имовином поверава Дирекцији за управљање одузетом имовином, и када је сходно чл. 27 наведеног закона одредио да привремено одузимање имовине може трајати до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање с тим да ако се појаве околности које доводе у питање оправданост привременог одузимања суд може преиспитати своју одлуку.

Имајући у виду напред наведено, жалбени наводи браниоца окривљеног АА, адвоката АБ у којима се решење побија због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања као и због погрешне примене материјалног права, а у којима се истиче да и поред тога што је првостепени суд на рочишту поводом одузимања имовине одржаном дана 20.06.2011. године у својству сведока, између осталог саслушао СС и СС1, који су детаљно објаснили када и колико су новца позајмили окривљеном АА за куповину предметног стана, у образложењу побијаног решења нигде није навео исказе наведених сведока нити је исте анализирао или пак евентуално навео због чега не поклања веру истим сведоцима и да на рочишту одржаном 09.08.2011. године, није извео доказе читањем исказа наведених сведока, Апелациони суд оцењује неоснованим, будући да је првостепени суд у образложењу побијаног решења на страни 3 навео да су се на рочишту одржаном дана 09.08.2011. године, странке сагласиле да се прочитају искази сведока који су дати на рочишту одржаном дана 20.06.2011. године, као и да је исте исказе суд ценио наводећи да није могао да их прихвати будући да, како окривљени тако ни бранилац а ни поменути сведоци нису пружили ниједан доказ којим би потврдили да су њихови наводи тачни.

Такође, жалбени наводи браниоца окривљеног АА, адвоката АБ у којима се истиче да суд као доказ није извео оригинал потврде “_” АД _ бр. 01/2-7699/1 од 20.06.2011. године, у који су још 31.12.2001. године, у регистар акционара “_” АД _ били уписани АА са _ акција, његова мајка АА2 са _ акције и његова сестра АА3 са _ акција, а који докази су достављени суду од стране браниоца окривљеног кроз писмени поднесак дана 27.06.2011. године, које акције неспорно као хартија од вредности улази у имовину физичког лица, а како окривљени АА порекло новца објашњава између осталог и од продаје акција, због чега је првостепени суд морао да изведе и ове доказе или пак да у првостепеном решењу детаљно наведе због чега је отклонио извођење ових доказа, Апелациони суд оцењује неоснованим, будући да је увидом у спис предмета утврђено да је првостепени суд на страни 4 побијаног решења, између осталих предложених доказа од стране браниоца окривљеног извршио увид и у спорну потврду коју бранилац наводи, као и да је извршио оцену исте у складу са осталим изведеним доказима приликом доношења своје одлуке, дајући јасне разлоге зашто налази да постоји несразмера између стварних прихода окривљеног и вредности стечене имовине.

Што се тиче жалбених навода браниоца окривљеног АА, којима се истиче да првостепени суд није ценио у довољној мери приходе супруге окривљеног, за које је такође достављена потврда, Апелациони суд је исте оценио као неосноване, будући да је након увида у спис предмета нашао да исти нису од утицаја на другачију одлуку у овој кривично-правној ствари, односно да приходи које је супруга окривљеног остварила током трајања заједнице живота са окривљеним не представљају приходе који би били од утицаја на другачију одлуку, имајући у виду висину прихода као и временски период у ком су остварени.

Приликом одлучивања, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је имао у виду и остале жалбене наводе браниоца окривљеног, али је нашао да исти нису од утицаја на другачију одлуку у овој кривично-правној ствари, у овој фази поступка, а који могу бити предмет оцене, уколико до њега дође, у поступку за трајно одузимање.

Са изнетих разлога, Апелациони суд у Београду – Посебно одељење је у смислу чл. 401 ст. 3 Законика о кривичном поступку, одлучио као у изреци решења.

Записничар, ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Стојан Петровић, с.р. Слободан Рашић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)